offline
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 245
|
Пре одговора, напомињем да сам отворио две нове теме:
Устанак у Лици 1941:
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/USTANAK-U-LICI-1941.html
Опсада Краљева:
http://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/N.....-SEVA.html
Ово стога што се ова тема превише расплинула, а линкове остављам да се зна да сам и на то одговорио, и некад кад се ове три теме раздвоје.
6.lickadivizija ::Napisano: 07 Dec 2012 10:17
@ G. Samardzicu, zanimljivo je da Vi nemate nista protiv kada komunisti svrstavaju Vardarski korpus medju cetnicke jedinice pod komandom generala Mihailovica, ali zato se upinjete iz petnih zila kada komunisti mesaju Pecanceve i Mihailoviceve cetnike!
Први јесу били Дражини, други нису.
6.lickadivizija ::
Sto se tice KPH, ona je bila deo KPJ-a, mada je, kao i KPS, osnovana u doba kada je KPJ vodila antijugoslovensku politiku. Da, tvrdim da je KPH digla narodni ustanak protiv NDH 1941. godine kao sastavni deo KPJ. Isto tako tvrdim da je Oreskovic u tim rpvim danima ustanka bio najugledniji covek u Lici. A ovo Vam nije kviz u kome mi pogajamo sta je Vasa alternativna istorija (neka "koleginica" alternativne medicine) ustanovila, nego rasprava na temu.
...
Niste mi odgovorili i sto Vam smeta 1. hrvatski korpus, 6. hrvatska divizija, Glavni stab NOVJ za Hrvatsku ili, sifrovano, "hrvatski caca"? Zar niste Vi apologeta JVuO i kakva je to jugoslovenska ideja koja ne ukljucuje u se i Hrvate?
Како ми не би сметала формација која је против Срба? КПХ и ''Народноослободилачка војска Хрватске'' су увек били антисрпски. У Лици су убили 2.000 Срба ван борбе, а сем тога кроз сарадњу са усташама изазвали су невиђена страдања. Просто речено, то су непријатељске формације.
6.lickadivizija ::
O onome okruglom stolu, sada citah malo na "Pogledima" da je to bio neki naucni skup ruskih istoricara i da su oni, ako sam dobro razumeo, clanovi organizacije "Belo delo", dakle ubedjeni antikomunisti i bastinici tradicije carske Rusije. Na osnovu nekoliko istaknutih antikomunista iz Rusije, Vi, dakle, zakljucujete da je celokupna istorijska nauka u svetu vec uveliko zamenila terminologiju kada je u pitanju jugoslovenski pokret otpora? Ovo je necuveno!
Питали сте ме за научни скуп и ја сам Вам одговорио за научни скуп.
Сада постављате питање: да ли историјска наука у свету користи термин НОВ без наводника, или пак користи термине партизани и комунисти?
Одговорићу Вам на то питање уз помоћ књиге саврмене британске историчарке Хедер Вилијамс ''Падобранци, патриоти и партизани''. Цитирам како она пише у Предговору:
- ''управо тим комунистима...''
- ''...оправдава одлуку о подршви партизанима''.
- ''да се помогне југословенским партизанима...''
- ''комунистичку државу''.
- ''комунистичког отпора''
- ''југословенског комунизма''.
- ''подржавајући комунисте, Британци су очекивали...''
- ''свесрдна подршка комунистичким партизанима...''
- ''операција се партизанима...''
Дакле, нема термина Народноослободилачка војска, НОП, и сл, већ само комунисти и партизани, као што и ја пишем.
Наравно познато ми је да су термине НОП и НОВ користиле британске апологете Ј.Б. Тита, комунисти и остали, нарочито Маклејн, коме је Тито поклонио вилу на Хвару. На том таласу сада је у Британији остао још само ''Џон Крипс''.
6.lickadivizija ::
Jos nesto, g. Samardzicu, kazete da je Kraljevina Jugoslavija postojala do 1945. godine. Tacno tako. Ali samo u politickom smislu. U pravnom smislu da. Ona je kapitulirala sama vojno 17. aprila 1941. godine i time je njena vojska prestala da postoji. Imate o tome jedan briljantan, kratak rad Slobodana Jovanovica. Valjda njemu verujete, ako meni ne verujete!
У вези капитулације сјајсно је образлоћио Аквила. Додао бих још да Калафатовић и није иамо овлашћење да потпише капитулацију, већ ''примирје''. Др Смиља Аврамов је објаснила да није било капитулације ни војске ни државе, то чак пише и Јозо Томашевић.
Слободан Јовановић није имао документа када је то писао.
6.lickadivizija ::
Ponovicu jos jednom ono sto me zanima od Vas vez sirenja teme:
1. dokumentovana veza izmedju partijske cetnrale i ovoga sto je citao "partijsku okruznicu" seljacima po Sumadiji (naravno, i dokument da je to bila partijska okruznica);
2. dokumentovana veza izmedju cetnickog staba na Ravnojk gori i Vardarskog korpusa;
3. sto vam smetaju hrvatski nazivi partizanskih jedinica ako ste pobornik i bastinik ideja JVuO, dakle Jugoslavije, doduse, ne komunisticke, nego monarhije;
4. navedite mi neka svetski poznata imena iz istoriografije koja potkrepljuju Vas zakljucak da se partizanski nazivi u njihovim delima zamenjuju komunistickim.
To je ono sto me zanima.
Unapred zahvalna,
2. dalmatinska brigada!
Стално ме питате исто а ја понављам да ћу дати овде документовани чланак историчара који се тиме бави.
Сада Вас обавештавам да ћемо поднести суду још два рада на ову тему - како су комунисти изручивали четнике и четничке присталице Бугарима.
Ово је један од тих радова:
Из рукописа: „Непокорени и заборављени“, аутори Александар Динчић и Зоран Стевановић
Бугарска обавештајна служба при штабу 1. окупационог корпуса у Нишу коју је водио поручник Захаријев, открила је јаку војно-позадинску активност Делиградског корпуса ЈВУО у периоду од марта до маја 1943. године. Акцију је убрзала чињеница што су Бугари ухватили важног четничког курира, ученика Жарка Поповића из Тешице који је долазио из Ниша. У претресу му је нађен важан материјал и спискови по којима су на Велики Петак започела хапшења у Алексинцу.
1 Изјава Братислава Стевановића из Синсинатија (САД), који је за време рата живео у Алексинцу и сарађивао са равногорским покретом, где му се налазио брат Радивоје, док му је зет, капетан Петар Новаковић стрељан на Бубњу.
Акцију Бугара и Немаца су у великој мери помогли и партизани, јер су и они желели да се ослободе јаког противника који им је спречавао рад на придобијању људи за њихов покрет. У Радевцу су 10. марта 1943. године успели да заплене архиву Моравске четничке бригаде. На основу документације уследиле су ликвидације водећих четника и њихових људи по моравском срезу.
2 Богдан M Стевановић-Ратко, На Јастрепцу – забелешке из 1941-1944. године, Београд, 1969, 183-184.
Међутим, у том послу моравски партизани нису били себични. Тајним, илегалним каналима проследили су многе спискове и бугарским окупационим властима да се и они „побрину“ за њихове непријатеље. Историја пред том чињеницом не сме да жмури. Без обзира какав кредибилитет имали партизани као номинални ослободиоци, мора се јасно рећи да је сарадња у пуном смислу речи, са девизом „циљ оправдава средства“, уродила плодом. Моравски срез је доживео још једно велико страдање у лето 1943. године а на савест моравских комуниста, уколико су је уопште и имали, отишло је безмало 50 душа.
Према сећањима Љубомира Трифуновића, званог „Хајдук“, његов брат Борисав Трифуновић, звани „Срба“ и народни херој Ратко Јовић, звани „Душко“ послали су преко Светислава Стојиљковића, званог „Паја“ из Моравске Каменице Бугарима у Нишу списак најистакнутијих антикомуниста и Дражиних присталица у срезу Моравском и Алексиначком.
3 Љубомир Трифуновић Хајдук, Портрет без рама, Ниш, 2007, 65.
Када су Бугари и Немци сравнили њихове спискове са именима из спискова које су нашли код Поповића дилеме више није било.
Трифуновић је у својим мемоарима забележио и ово: „Интересантно је да су пре рата Срба и Воја Лунин били добри другари, вршњаци, али политика је политика. Наредник Тодоровић је одседео мало у бугарском затвору, па су га пустили, јер је његова команда гарантовала да није противник Бугара, већ сарадник Немаца. Раде Јанковић је умро у неком немачком логору, а Воја Лунин је био у логору заједно са мојим братом Бранком. Немци нису много марили што су они у Србији припадали разним покретима.“
4 Ibid.
Поред тога, комунисти су пријавили Бугарима да ће Трњански мост прећи важан Дражин официр, потпоручник Милан Матић, који се у извештајима Врховне команде ЈВУО спомиње као делегат за Јужну Србију.
5 Мирослав Миловановић, Хроника Мозгова – необјављени рукопис хронике у ИАН; Изјава Братислава Стевановића из Синсинатија (САД)
Рачуна се да је од Великог Петка, када су започела прва већа хапшења у Алексинцу, па до средине јула 1943. из моравског и алексиначког и расинског среза, где је такође активно деловао Делиградски корпус, доведено у Ниш око 300 лица. Не мали број Немци су стрељали на Бубњу, послали на Бањицу, на тежак присилни рад у Маутхаузен или Сталаг III у Лукевалду, који је био више у форми заробљеничког логора.
У Алексинац су на Велики Петак ухапшени многи важни људи у четничкој оргаизацији, међу њима и капетан Петар Новаковић, који је раније био у четницима Косте Пећанца, а касније обавештајни официр Моравске бригаде Делиградског корпуса и један од организатора четничког покрета у срезу Алексиначком. Према сачуваним списковима и сећању старих Алексинчана тада је ухапшено између 60 и 80 грађана – сарадника и помагача четничког покрета из свих друштвених слојева, јер су Немци дошли до спискова. Из сачуваног предмета ухапшеног а потом стрељаног алексиначког шнајдера Александра Игњатовића види се да је имао групу од 35 најповерљивих сарадника преко којих је слао новац штабу корпуса. Они су углавном после затварања погубљени.
6 З.Стевановић, Н.Прокић, op.cit., 63; Историјски архив Београда (даље: ИАБ), фонд Befehlshaber und des SD (даље: BdS), I - 45.
У дневном извештају команданта Србије за 7. мај 1943, стоји да је ухапшено 120 присталица Драже Михаиловића.
7 ВА, НАВ, Т-501, Р-249, С-430.
Према извештајима недићевих општина, у Житковцу, моравском и алексиначком срезу ухапшено је тачно 44 лица, што значи да је на Велики Петак у Алексинцу ухапшено 76.
8 Дугогодишњим истраживањем и проучавањем сачуване архивске грађе евидентирано је 66 ухапшених и на тај начин су се аутори у многоме приближили стварном броју.
Било је ту трговаца, банкара, индустријалаца, занатлија, официра, свештеника, чиновника, учитеља, студената и ђака, итд. Био је то цвет алексиначке чаршије. Радило се о врло угледним људима, а великом броју сваки траг се губи у нишком логору. Међу њима и капетану Петру Новаковићу.
Ево како је партизанско „ратно лукавство„ описао у својим сећањима водећи моравски комуниста Богдан Стевановић-Ратко: „У партизанским рукама налазило се више докумената који су четнике компромитовали у очима окупатора (читати: која говоре о непријатељствима четника и окупатора – прим. аут), нарочито Бугара. Било је ту организационих спискова, али и имена црнотројкаша, којих се нисмо могли дочепати, јер су боравили у селима заштићеним од стране окупаторске посаде и одатле кретали у своје кољачке подвиге. Једна наша петорка добила је задатак да изведе напад на воз, а затим подбаци, остави крај пруге торбу са списима, да би се тако стекао утисак као да је напад извела четничка формација.... Лукавство је упалило. Бугари су нам `помогли` и поред осталог, покупили и неке четничке активисте, с којима се касније нисмо сусретали на терену“.
9 Б.Стеавановић, op.cit., 200.
Моравски комунисти нису ни могли да се срећу на терену са одведенима, јер већина више није била међу живима. Окупатори су их ликвидирали, а послератна комунистичка власт прогласила „сарадницима окупатора“.
Највећи број злочина починили су Бугари. О томе нам говори и радиограмска порука команданта Јужне Србије, мајора Радослава Ђурића упућена генералу Дражи Михаиловићу, децембра 1943: „Бугари су нам убили најбоље и главне људе. У народу бугарска зверства неподношљива. Свакодневно мучки убијају Србе. Народ страшно огорчен на Енглезе и сматра да само тотално бомбардовање Бугарске може заштити Српство“.
10 ВА, ЧА, к. 275, рег. бр. 7/1-1.
Да ли су бугарски команданти због ових злочина после рата гоњени и суђени? Далеко од тога.
Прво. Врло је занемарљив број акција где су вршени прогони, хапшења, депортовања и убијања партизана и њихових сарадника од стране истих Бугара.
Друго – много важније. Чињеница је да је бугарска војска имала пет дивизија у Србији и три дивизије у Македонији. Те јединице налазиле су се у саставу Хитлерове солдатеске до 9. септембра 1944. годне, када су Бугари заменили ознаке и прешли у супротни табор – на страни Стаљинове Црвене армије. Тако су као нови савезници учествовали у ослобађању великих територија у Србији, међу њима и алексиначког поморавља.
Поред тога, везе алексиначких и моравских комуниста са Бугарима успостављене су још пре рата у Краљевини СХС. У Алексинцу је 1923. године, примљена група бугарских емиграната која је живела у Нишу. Били су запослени у радионици где су у потаји правили паклене машине и бомбе које су потом ношене у Ниш.
11 Д.Мирчетић, М. Миловановић, op.cit., 45.
Тако су комунисти и Бугари још пре рата активно учествовали у терористичким делима након доношења Обзнане, а потом и Закона о заштити државе, који су забрањивали било какво деловање КПЈ или пропагирање комунистичких идеја.
Историји је остало у аманет да каже како је било. Многи су знали за ове догађаје у лето 1943. године, али не и шира јавност, јер је важило правило „Omnes cognovit sed tacuit”.
6.lickadivizija ::
Sto se tice moje "kritike" Vasih dela, rekoste da je "neozbiljna". "Ozbiljna" je verovatno samo ona koja Vas hvali. Imam dva odgovora na tu Vasu opasku. Prvi je saljiv:"prema svecu i tropar". A drugi ozbiljan: nisam kriticar, tako da je ova kritika laicka, a i Vi ste za istoriju laik i po zvanju i po metodu izlaganja naucnih cinjenica. U najboljem slucaju ste popularizator nauke, a pre bih rekao da ste publicista, dakle oblast izmedju nauke i novinarstva.
Рекосте да сте у гостима код рођака прочитали - изгледа ми да је прикладније рећи: прелистали - три моје књижице.
Кад смо већ оволико одмакли у расправама, било би лепо да узмете у билиотеци неку од књига у тврдом повезу, да одвојите време за њу и да онда изнесете примедбе. Заиста би ме занимало да чујем.
6.lickadivizija ::
Elem, odajem Vam priznanje da umete da se izreklamirate. Sve diskutante upucujete na Vase knjige, na Vas sajt (ne privatni, da se razumemo, nego na sajt na kome radite) i na Vas licni ugled, pa tako reklamirate i naucne skupove na koje ste pozvani. U tom pogledu Vam zaista skidam kapu! Umete da se izreklamirate.
Ovo je, ipak, bilo samo uzgred, koliko da ne ostanete uskraceni za "kritiku" vasih "pisanija". Sada bih se zaista vratio na temu i ona moja pitanja iz prethodnog posta!
Чини ми се да упорно покушавате да ме изолујете: овамо ја сам, тамо цела наука... Далеко од тога да сам сам, има нас много, а упркос притисцима из Београда и у многим установама је извршена дебољшевизација, или је тај процес у току. Та идеологија 19. века одлази на ''буњиште историје'' - стварно ми није јасно како то неки ид аље не примећују.
|
