offline
- akvila
- Građanin
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 141
- Gde živiš: Avnojevska Srbija bez drugova iz AP KiM
|
nemosav1 ::simovic je dosao na vlast vojnim pucem, pa njegova vlada kao takva nije vise legalna. unutar te nelegalne vlade on je imao dva portfelja; predsednik vlade i nacelnik staba vrhovne komande.
i 14 aprila, predsednik vlade simovic je smenio generala simovica, kao nacelnika staba vrhovne komande i na to mesto imenovao danila kalafatovica, dotadsnjeg nacelnika pozadine vrhovne komande. simovic je kalafatovicu 14.aprila uputio sluzbeni akt, u kojem izmedju ostaloga stoji; -"da vlada ovlastuje kalafatovica-s obzirom na delikatnu situaciju zbog dogadjaja u hrvatskoj i dalmaciji-da odmah zatrazi primirje od neprijatelja da bi se dobilo na vremenu i olaksala situacija vojske.vlada ce kalafatoviceve odluke primiti kao svoje; o odluci o uvetima neka najbrzim putem obavesti vladu koja se nalazi na putu u boku kotorsku;daljnje mere neka kalafatovic poduzme u skladu sa situacijom. vlada ce mu mesto svoga novog sedista javiti najbrzim putom" kalafatovic je jedva docekao takve simoviceve upute i istog je dana s pala uputio podredjenim komandama i komandantima novo naredjenje pozivajuci se pri tom na ovlastenje predsednika simovica (" vlada ce kalafatoviceve odluke primiti kao svoje"). U njemu je stajalo da će Vrhovna komanda odmah, dok citav drzavni teritorij nije još okupiran, zatraziti prekid neprijateljstva s nemackim i talijanskim snagama; da ce poduzeti sve potrebno kako bi zakljucila casno primirje s nemačkim i talijanskim trupama, da bi tako olaksala vojsci i narodu sve posledice toga nezeljenog rata; da se zbog toga imaju poduzeti potrebne mere i izdati prikladna naredjenja. Kalafatovic se pri tom - da opravda takav korak - pozivao na neuspehe na svim frontovima, na potpuno rasulo vojske u Hrvatskoj, Dalmaciji i Sloveniji (zanimljivo da je zaboravio spomenuti druge krajeve!), na spoznaju Vrhovne komande, nakon svestranog proucavanja naše politicke i vojne situacije da je daljnji otpor nemoguc i potpuno nepotreban, a da ovaj rat nisu zeljeli ni narod ni njegove vojnicke staresine. Već 14. aprila bile su na jugoslovenskoj strani obustavljene operacije; vlada je sutradan u podne pobegla iz Niksica avionom u Grcku i dalje, a 17. aprila su predstavnici Vrhovne komande u Beogradu potpisali bezuvetnu kapitulaciju jugoslovenske vojske. Hitlerov Pothvat 25 na bojnom polju bio je tako kod nas okoncan.
Е, Немосаве сад си ме скроз разочарао. Видиш, ја имам 5-6 Кризманових књига па и ову. Да немам, ово селективно цитирање би ти успело, овако само си се обрукао. Прво си "заборавио" да наведеш да на тој седници Владе од 13. априла није се уопште дискутовало ни о примирју а некмоли о капитулацији. Симовић није имао сагласност Владе већ је на своју руку (а у њено име) овластио Калафатовића сутрадан, да затражи примирје (дакле не капитулацију) како би се добило на времену. Притом је у том службеном акту обмануо Калафатовића о садржају расправе на поменутој седници, рекавши му да је на њој одлучено да се затражи прекид непријатељства иако се о томе уопште није разговарало.
Друго што си "заборавио" да наведеш јесте садржај тог Симовићевог акта упућеног Калафатовићу. Ти си навео његов садржај али онај део који ти одговара, тј. тачку 3 ( "da vlada ovlastuje kalafatovica-s obzirom na delikatnu situaciju zbog dogadjaja u hrvatskoj i dalmaciji-da odmah zatrazi primirje od neprijatelja da bi se dobilo na vremenu i olaksala situacija vojske.vlada ce kalafatoviceve odluke primiti kao svoje; o odluci o uvetima neka najbrzim putem obavesti vladu koja se nalazi na putu u boku kotorsku;daljnje mere neka kalafatovic poduzme u skladu sa situacijom. vlada ce mu mesto svoga novog sedista javiti najbrzim putom").
А да видимо шта стоји у прве две тачке, па да закључимо на основу тога да ли је Симовић имао у виду капитулацију војске и престанак отпора. Дакле он каже у том документу да је Влада на пленарној седници одржаној на Палама, донела ову одлуку:"1. да се предузму све потребне мере како би се од Савезника што пре добила затражена помоћ у авионима, оклопним јединицама и другом;
2. да војска пружи отпор по дубини, користећи се притом тешко проходним земљиштем у јужној и западној Србији, у Босни и Херцеговини и Црној Гори." Б. Кризман, Павелић и усташе, стране 417-418.
Након тога долази трећа тачка коју си ти цитирао о тражењу примирја "да би се добило на времену".
Према томе, цео овај Симовићев акт ни у једном делу не показује да је он захтевао, планирао или размишљао о капитулацији, без обзира што је радио Влади иза леђа.
А оно што и Кризман и ти прећуткујете, то је да је Калафатовић већ сутрадан био заробљен у Сарајеву.
Што се ниси позвао рецимо на Јозу Томашевића, који је ето "заслужио" да се постави и на сајту знаци.нет. У књизи "Четници у Другом светском рату 1941-1945" стоји:
"Dva dana nakon što su Nijemci zarobili u Sarajevu generala Kalafatovića i štab Vrhovne komande, Jugoslaveni i Osovina potpisali su 17. aprila »Odredbe o izvršenju primirja od 17. aprila 1941.«
Sa strogo pravne točke gledišta to nije bio dokument koji obavezuje. Kao što se u članu 1. izričito kaže, to nije bio prekid neprijateljstava već bezuvjetna kapitulacija - a Kalafatovića je predsjednik vlade Simović opunomoćio samo da traži i potpiše primirje. Već taj nedostatak punomoćja čini dokument nezakonitim, bar što se Jugoslavije tiče. Nadalje, jugoslavenski potpisnici, general Radivoje Janković i Aleksandar Cincar-Marković predstavljali su generala Kalafatovića, ali Kalafatović je bio ratni zarobljenik i u stvari nije imao zakonsko pravo da djeluje u ime Jugoslavije ili njenih oružanih snaga, niti da ovlasti predstavnike da to učine (Janković je također bio ratni zarobljenik)."
Или ово:"Акт о капитулацији бивше Југославије потписан је у Београду 17. априла 1941. године...Међутим, тај акт, са становишта међународног права, сматра се ништавим, будући да га је потписао командант који је у то време већ пао у заробљеништво..." Смиља Аврамов, Миленко Крећа, Међ. јавно право, Јавно предузеће "Службени Гласник", Београд 2007. стр 658.
Gorski car ::Institucije drzave na teritoriji Jugoslavije fakticki nisu postojale, a pravno je drzava postojala samo za jedan deo sveta, dok za drugi deo sveta ni pravno nije postojala. O tome da li ce i pravno i fakticki postojati odlucivalo se na frontu sa puskom u ruci.
Кад се већ дотаче те поделе света, Краљевина Југославија је била призната чланица коалиције Уједињених народа која је обухватала 77 % укупне тадашње светске популације и заузимала 82 % светске територије. Силе Осовине и њени сателити чинили су око 11 % светске популације и око 4 % светске територије. Подаци према наведеној књизи Аврамов-Крећа, страна 178.
Према томе, они који је нису признавали били су у убедљивој мањини.
Gorski car ::Uzmi primer iz novije istorije Npr. secesija Slovenije i Hrvatske 91 bila je medjunarodno protivpravna pa vidimo da se svet pocesao po guzici za tu cinjenicu i da ih je priznao i pravno i fakticki.I sta sad da tvrdimo da se Jugoslavija pravno nije ni raspala jer su secesije bile protivpravne i sa stanovista medj. prava nistave?
Нас двојица можемо недељу дана да разглабамо да ли је право сила или је сила право. Ја не спорим да право често трпи под ударом силе. Тако је било и у Другом светском рату. Само, онај што је кршио то право, на крају се поливао бензином. Не брини, тако ће и ови данашњи светски "усрећитељи" преко Атлантика да прођу, дочекали ми то или не. Све на крају дође на своје.
Југославија се јесте распала фактички, и то противправно. Али не противно међународном него унутрашњем праву, односно Уставу СФРЈ. Иначе свет није признао сецесију "правно" јер су признања држава и влада само декларативна и политичке а не правне природе.
6.lickadivizija ::Akvila,
Izvini, odgovoricu ti na tvoje teze sutra, sada nemam bas vremena.
Stavio bih te, ako nemas protiv u jednu situaciju, a tice se tematike ove teme. Recimo, zamisli sebe da si sudija u procesu koji je pokrenuo gospodin Samardzic protiv komunista koji su izrucivali cetnike Nemcima. Kao dokaz svoje tuzbe (ja ga provociram da da i druge dokaze, a on umesto da ih ponudi otvara nove teme) on je naveo samo ovaj tekst. Molim te, procitaj ovaj tekst, i reci mi da si sudija da li bi zbog jednog clana KPJ u Sumadiji mozes osuditi citavu jednu organizaciju? Da li se prima kao dokaz da je neko citao "partijsku okruznicu" narodu a da pri tome uopste nemamo ni jedan jedini dokaz da je to uopste bila partijska okruznica? I da li termin "bivsi partizani" uopste koincidira sa naslovom teme. Sta je uopste ovim tekstom, po tebi, uspeo da dokaze Miloslav Samardzic?У реду, "пресудићу" када прочитам још тај један рад који треба да буде постављен.
Khaless ::Mislim imamo sijaset dokaza da su četnici saradjivali otvoreno sa nemcima posebno italijanima, a naravno tu uzimam primer MVAC koja je bila sastavni deo fašističke okupatorske vojskeВидим да је Тито био много гадљив на те мрске фашистичке војнике, када их је звао да му приђу после капитулације Италије и примао у своје редове. Занимљиво је како су Италијани фашисти само док их четници искоришћавају за своје циљеве; чим то почну да раде комунисти, ови "фашистички зликовци" постају оличење племенитости.
|
