|
Citat:Трећег априла 1941. немачке јединице су ушле у Мађарску. Дозволу за пролазак немачких трупа у склопу припрема за напад на Југославију није дала влада Мађарске, на чијем је челу био Пал Телеки, већ регент Миклош Хорти и начелник генералштаба генерал Хенрик Верт.
Истог дана увече, након што је примио вест о уласку немачких трупа у земљу, ужаснут због Хортијеве издаје споразума о трајном миру Мађарске са Краљевином Југославијом, потписаног 14. марта те године, мађарски премијер Пал Телеки извршио је самоубиство.
У опроштајном писму упућеном Хортију, Телеки је написао: „Ваше Височанство, прегазили смо нашу реч, и то из кукавичлука, нисмо испоштовали споразум трајног мира са Југославијом. Нација то осећа, а ми смо одбацили своју част. [...] Постаћемо лопови! Kрашћемо људска тела и душе! Нација ђубрета. Нисам Вас спречио у томе. Крив сам.“
Две недеље касније, 17. априла 1941, Краљевина Југославија је формално капитулирала, а земља је раскомадана и окупирана.
Након краткотрајног отпора, немачке и италијанске трупе су окупирале Словенију. Италијанске јединице у Љубљану су ушле 11. априла. Недељу дана касније, желећи да својој власти дају привид легитимитета, 18. априла у седиште окупаторске управе у љубљанску Градску кућу позвали су деведесетогодишњег Ивана Хрибара, једног од најугледнијих Словенаца, који је као градоначелник између 1896. и 1910. преобразио Љубљану у модеран град, и понудили му да постане окупациони градоначелник Љубљане.
После састанка са италијанским фашистима, Хрибар напушта Градску кућу, одлази на Љубљаницу, огрће се југословенском заставом и скаче у набујалу реку. Тако се завршио живот Ивана Хрибара, легендарног градоначелника Љубљане, налик кончини мађарског премијера Пала Телекија.
Породица је у кући пронашла Хрибареву опроштајну поруку коју је оставио пред полазак на састанак са фашистима. У њој су била само два Прешернова стиха из поеме Крштење на Савици:
Manj strašna noč je v črne zemlje krili,
kot so pod svetlim soncem sužnji dnovi.
Мање је страшна ноћ у гробу црну
но под сунцем дани које ропство слама.
(превод: Милан Ракочевић)
Само овакав крај био би довољан да име Ивана Хрибара остане заувек упамћено у историји „наших простора“, али и читав његов живот је био подједнако узбудљив и значајан.
https://oko.rts.rs/istorija/5084642/ivan-hribar-le.....-smrt.html
|
