Knjiga Roberta MekDauela - "Streljanje Istorije"

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, ltcolonel, Lažni Kalabić, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne može se verovati ničemu što se nije pojavilo u oblacima na nebu iznad Čikaga

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Promenite naslov teme u "Silovanje istorije", posto vidim da jedni mladu damu Istoriju hoce da odvuku sa puta u trnje i da se tamo poigraju, a drugi mladu damu (koja je, kao naivna stoperka, bez donjeg vesa usla u kamion) brane od onih prvih.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Jan 2013 16:49

Zemljače moram da se složim sa tobom da ovde ima mnogo elemenata silovanja istorije. Postoje ljudi sa kojima možeš da se ne složiš, kao što su recimo Kosta Nikolić ili kolega iz Aleksinca Zoran Stevanović (ima još i drugih da sad ne nabrajam) ali čije mišljenje jeste argumentovano pisanim izvorima. Mnogi, među njima i ja, imamo druge argumente pa da vidimo čiji su argumenti jači. Al ovde se radi o tome da pojedinci nemaju ama baš nikakve relevantne argumente osim galame. Nije slučajno što ja toliko insistiram na pitanju oslobođenja Kruševca 14. oktobra 1944. godine. Taj događaj jasno kao dan oslikava metodoligiju rada ovih galamdžija. Recimo nije sporno da su četnici tokom 1943. godine možda desetak puta porušili pruge po Srbiji. Po meni je to sa aspekta ometanja nemačkog saobraćaja bilo potpuno irelevantno (oko jedan promil vozova je na ovaj ili onaj način oštećeno ili uništeno) al opet ne treba to negirati da se dogodilo. Al galamdžije tvrde kako je zbog toga Romel izgubio rat u Africi. A metod njihovog dokazivanja se najbolje vidi na primeru Kruševca gde su sve ali apsolutno sve izmislili. Znači nemaš ni nemačka, ni četnička, ni nedićevska, ni partizanska, ni ruska dokumenta koja govore o nemačko četničkim borbama za kruševac. Naprotiv, imaš nemačka dokumenta koja od bar avgusta 1944. godine potvrđuju neposrednu taktičku a i operativnu povezanost Nemaca i Keserovića u borbi sa partizanima. Imaš takva i nedićevska dokumenta da ne govorim sad o partizanskim. Ja nisam upoznao ni jednog živog svedoka koji o tome nešto zna - mislim na borbe četnika i Nemaca za Kruševac 1944. godine. Sva nemačka dokumenta kao i sećanja svedoka govore da se nemački komandant grada povukao iz Kruševca 13. oktobra popodne predavši pre toga vlast Keseroviću koji se najmanje desetak dana pre toga uselio u svoj stan u Kruševcu. Jedini dokaz koji galamdžije iznose je izveštaj američkog oficira za vezu kod Keserovića Kramera koji je to napisao nakon odlaska iz Srbije i koji je pisao po sećanju. Nemci su u Kruševcu 14. oktobra ispalili samo jedan rafal na spomenik Kosovskim junacima u momentu kad su na njega isticali rusku zastavu. Rafal je ispaljen iz jednog od tri poluguseničara koja su se nalazila kod skupštine opštine čekajući nemačku intendantsku kolonu koja je trebalo da stigne iz Ražnja (a koju su Rusi već bili uništili što Nemci nisu znali). Po ispaljenom rafalu Nemci su napustili Kruševac (reč je o vodu feldžandarmerije).

Dopuna: 05 Jan 2013 16:52

Znači nije bilo nikakve borbe pa sad da pričamo Nemci skrivaju gubitke ili ne znam lažu da su pobedili ili ne znam već šta. Jednostavno osim tog rafala nije ispaljen ni jedan jedini metak galamdžije us izmislile legendarnu bitku za Kruševac.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Napisano: 05 Jan 2013 15:10

Lepo bogami ne veruješ na reč nikome osim MekDauelu. Svaka ti čast. Samo potvrđuješ moje izneto mišljenje o tome da sa tobom ne treba trošiti reči.

Dopuna: 05 Jan 2013 15:13

A da ne zaboravim tu su i Dinčić i Samardžić i njima veruješ na reč. Vidiš verovao ti ili ne al kad vidim društvo kojem veruješ na reč srećan sam što meni ne veruješ.


Емотивни сте, пишете у афекту...о стотинама живих сведока из Крушевца из периода другог светског рата..Чкаљи добром ђаку који је 2 пута понављао разред...ту нема рационалног размишљања и закључивања - што ме демотивише да верујем на реч.

Са друге стране, види се да располажете мноштвом информација што поштујем, и у вези тога ћу вас увек са пажњом саслушати,док год ми их нудите "непрерађене" и док год ми не потурате брзоплете закључке "на потпис".

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni licno je dosta "vremenske prognoze" i "politikanstva". Samo meteorolozi i politicari mogu toliko da nas lazu. Najgore je sto i sami veruju u to.

Ah da, tu su i mala deca. Ona te gledaju u oci i ... u pelene.

Ali to su mala deca. Vi valjda, ne nosite pelene.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Georgius, Lažni Kalabić, lacko, Gorski car, ltcolonel, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BongoFury,
извор за документе које је дао Горран су не само јасно дати, него су често дати у целости.
То што ти оспораваш те документе на основу тога што ти се не свиђају или мислиш да нису тачни је тотална глупост. Ако хоћеш да их оспориш изволи пронађи документе (а друга страна ти их је доста дала). И то оригиналне документе а не нечије књиге без извора.

Ово што радиш је класично троловање а то овде не пролази.

Да не спомињем да си овде на теми имао прилике да дискутујеш са одличним познаваоцима Другог светског рата код нас, што си искористио да тролујеш и прозиваш.
Опет те питам (последњи пут) - јеси ли дошао овде да дискутујеш или да нас зај...ваш?

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::BongoFury,
извор за документе које је дао Горран су не само јасно дати, него су често дати у целости.


Neverovatno je koliko su dobili dokumenata se preciznim podacima gde mogu da ih nadju, sa prevodom, plus skenirani orginali na uvid i da to zaobilaze mrtvi ladni.

I sad ce neko da kaze da smo mi koji drzimo partizansku stranu "fanticni" "komunjare" i sl. Umesto da se poklone coveku koji im je servirao na tacni podatke do kojih je inace tesko doci, i omogucio da vide da sajt Pogledi nije jedini izvor o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, da malo dobiju siri okvir, ne razumem tu zadrtost.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Обећао сам ИТ Колонелу неке податке о организацији, саставу и стању НОВ на самом крају рата. Употпунићу причу још неким подацима како бих, макар делимично, изнешено држао у оквиру теме. Унапред се извињавам на евентуалном ОТ.

1. Из молбе Тита Стаљину да изврши инвазију Србије, од 5 јула '44:

Citat:...Потребна нам је Ваша највећа помоћ да би могли што прије решити питање Србије, које је за нас врло важно, јер од тога зависи коначан успех у стварању демократске федеративне Југославије..
...У вези са тим, била би нам врло драгоцена ваша подршка. По мом мишљењу, најјача ваша подршка, у сваком погледу, била би у томе ако би ЦА надирала преко Карпата и Румуније у правцу југа..
АЈ, 507, ЦК КПЈ 1944/574

Дакле, потребна је не само помоћ, већ највећа могућа помоћ и то - не у терању Немаца, већ успостављању власти, и то скретањем ЦА са линије надирања. Друго, Признао је да сматра Србију кључним политичким и војним подручјем - док је он током целог рата са главнином својих снага боравио далеко од њених западних граница. Зашто?
Даље, у инвазији на Србију је учествовало 414.000 совјета, око 300.000 у београдској операцији. Совјети су убрзо после београдске операције кренули ка Мађарској - дакле у питању је био пробој у Србију, разбијање непријатељских снага а не онемогућавање повлачења Немаца из Грчке. То је требало да ураде војници НОВ. Дакле, поставља се питање: које је бројно стање Немаца било у том тренутку у Србији?
Шмидер каже:
Citat:Јун 1944. - од 195.000 војника 2. Окл. армије, око 10.000 је у Србији

Ово писмо је с почетка јула. - због чега је Титу потребна совјетска највећа помоћ да би истерали 10.000 немаца из Србије?

2. Писмо Тита Стаљину и његов одговор, 29 и 31. октобра, 1944, недуго после ослобођења Београда:

Citat:Писмо Тита Стаљину, 29.10, 1944:
..Тек сада, када је ослобођена скоро читава Србија, ми све више увиђамо огромне тешкоће које стоје пред нама. Земља је страховито разорена, саобраћај је врло тежак јер су жељезнички и други мостови скоро сви порушени.Непријатељ је скоро цео возни парк успео одвући према Немачкој...
(затим се жали да не располаже никаквим превозним средствима, а иде зима а Београд и ослобођени градови немају огрев и животне намирнице па тражи најмање 2000 камиона за снабдевање, али моли да му стави на расположење бар 1000, а остало ће покушати да да добије од Савезника по „закону“ о зајму и најму)
...Морам овом приликом да напоменем да се ваши официри нису придржавали ваше заповести да сав плен који буде захваћен у Београду буде предан нашој НОВ. Преко 500 камиона и других моторних возила које су заједно заплениле јединице ЦА и НОВ, како саопштава командант Првог корпуса Пеко Дапчевић, успело је њему задржати све..Наше јединице су заплениле око 60 тенкова и окл. Кола и свега 6 камиона, а све друго су узеле ваше јединице.Што се тиче осталога, топова итд, то је предано све нашој војсци.
(Затим се жали на „многобројне незгодне поступке“ од стране војника и официра ЦА)..
...Мислим да је овде допуштен са стране штаба фронта један пропуст што се није пре уласка у Југославију објаснило да она не улази у Југославију да је окупира, већ да улази као савезница НОВ, да заједно ослободе Југославију...Ја сам хтео још пре да вас обавестим о свему томе, али сам одустао и позвао шефа Ваше војне мисије Корнејева, и тражио да се хитно предузму мере, како би се барем умањиле такве појаве и у исто време сам тражио да он сам о свему томе саопшти Москви...Морам признати да сам ја позвао официре из штаба и у присуству Корнејева и одлучно тражио да се предузму мере како би се уклонила свака ситница која би кварила односе са нашим народом. *(упоредити фразу у изјави 1 и 2, болдовано и подвучено – реченице иду једна иза друге у документу)...
...Штаб фронта, по мом мишљењу требао је наредити потчињеним штабовима да немају права мешати се у унутрашња политичка питања, као што је нпр био случај у Смедереву, где је мајор ЦА Сопронов забранио слободно деловање но одбора и партијских организација тврдећи да је наша земља непријатељска и да је ЦА окупирала.Или нпр силом се пуштају ухапшеници из затвора које наше власти су похапсиле као непријатеље нашег народа и наших савезника.Мислим да штабови не би смели запоседати фабрике у Југославији одлакле се разносе алати, машинерије , као например, у војном заводу у Крагујевцу, јер нам је то од огромне потребе да бисмо што прије сами могли производити и оправљати наше оружје....
...Ја вас веома много молим да нам ви и совјетска влада пружите сву помоћ која нам је потребна да би могли лакше савладати страховите тешкоће које стоје пред нама у изградњи наше земље.Ми се једино можемо поуздати у вас...који сте једини до сада пружили ефикасну помоћ.
АЈ, 836, КМЈ, I-3-б/571
Одговор Стаљина Титу, 31.10.1944:
Примио сам ваше писмо од 29. Октобра,
Одговарам по тачкама:
1. Никаква наредба о предаји плена ЦА Југословенима не постоји. Ви сте у заблуди. Таква наредба не може постојати зато што је опште правило да плен представља власништво оне државе чија је те трофеје освојила. То вам је већ једном саопштено преко Корнејева.
2. Ја схватам тежину Вашег положаја после ослобођења Београда. Није могуће да је Вама непознато да совјетска влада, без обзира на огромне жртве и тешкоће, чини све могуће, чак и немогуће, како би Вама помогла. Али, за мене је поражавајућа чињеница да се појединачни инциденти и грешке од стране појединих официра и бораца ЦА уопштавају и карактеришу целу ЦА. Не сме се тако вређати армија која вам помаже да отерате Немце и која лије крв у борбама против немачких окупатора.
3. Присиљени смо пребацити наше трупе које се сада налазе у рејону Београда и јужније на северну обалу Дунава (како би се разбио немачко-мађарски блок). Али, данас су ме другови Корњејев и Толбухин уверили да је у интересу безбедности Београда потребно да неке наше трупе остану у Београду.
За мене је то било потпуно неочекивано, јер сам био сигуран у то да ће југословенска војска бити у стању сама изаћи на крај с немцима и учинити Београд сигурним.
4. Шаљемо вам 800 камиона за ваше потребе под условима које ће вам саопштити Корњејев и Толбухин...

АЈ, 836, КМЈ, I-3-б/571

Шта можемо закључити из овога?

1. Стаљинов одговор око ратног плена јасно говори о томе колики је допринос партизана у операцијама у Србији - "свако задржава оно што је запленио", с тим што сам Тито изјављује да је "остали ратни плен (топови) предат нашој војсци" па је под знаком питања - ко је заиста дошао до тог "осталог" ратног плена.
2. Тито "тек сада схвата" стање у Србији и тешкоће са којима се суочава (инфраструктура разрушена) - дакле, у томе није учествовао ни посредно ни непосредно, ни тада, ни до тада, нити је имао податке о томе, нити о томе много марио.
3. Титово признање да "Немци су успели да евакуишу сва транспортна средства" говори да су се повлачили у приличном реду, неузнемиравани, те да се овај није много трудио око тога да их омета.
4. Стаљинов оштар одговор на Титову примедбу о понашању његових официра: "Не сме се тако вређати војска која вам помаже да отерате непријатеља" - говори о томе колики је стварни допринос партизана у операцијама, као и о томе какво је мишљење Стаљин имао о њима.
5. Стаљин "схвата Титов тежак положај у ослобођеном Београду"! Због чега би "ослободиоцу" положај био тежак, па ваљда би морал и расположење требало да буду на врхунцу? Контекст је јасан што се види у тачки три: " у интересу безбедности Београда потребно да неке наше трупе остану у Београду." Није од Немаца, град је ослобођен. Можда ово говори о расположењу "маса" према ослободиоцу?
Занимљиво је и то да совјетска влада "чини и немогуће како би се (Титу) помогло". Зашто је то толико велики напор помоћи Титу, у тренутку ослобођења, и у ситуацији када има подршку сва три велика Савезника?
6. Стаљин је запрепашћен! Очекивао је да ће партизани бити у стању да "сами изађу на крај с Немцима и учинити Београд сигурним". Значи, партизани нису били у стању да обезбеде безбедност и сигурност Београда.
7. Титов ауторитет не поштују ни мајори ЦА, јер се понашају као на непријатељској територији, забрањују рад ноо и партијских организација ("мешају се у унутрашњу политику") и силом ослобађају непријатеље партизана.

3. Шифровани извештај из Москве Титу од 22.11.1944 о састанку тројице његових делегата са Стаљином:

Citat:2) За Југославију је сада главно брзо организовање армије..Сада треба организовати дивизију по дивизију. „Ваши не слушају инструкторе.“ (совјетски инструктори су дошли у Титове јединице у септембру и октобру пре Стаљинове инвазије на Србију)
Организована армија ће нам помоћи да брзо наплаћујемо у натури на непријатељској територији.
6) Организовати државу. САмо се сила поштује. Нема сентименталности према слабом.
Пред нама издао наређење телефоном Толбухину да све немце из Баната од 16 до 50 година старости одмах упути у Русију на рад. Њих сматра као своје заробљенике.
7)Интересовао се за могућност избора Краља. Шубашић нагласио монархистичко осећање код српског народа. Као Србин сместа сам интервенисао.
10) Стаљин рекао да се споразумео са Енглезима да се договарају по свим питањима које се односе на Југославију.
АЈ, 507, CK SKJ,IX 119/I-3
- "Вајкс каже" да су партизани " дисциплинована и организована војна сила која је одавно превазишла герилски начин борбе" за период 4 месеца пре овог телеграма. Овде се наводи да је главно "организовање армије, дивизију по дивизију" уз упозорење да се "инструктори морају слушати" - дакле нема дисциплине, а ни организације војске, јер се "она мора брзо спровести".
Занимљив је коментар - "Организована армија ће нам помоћи да брзо наплаћујемо у натури на непријатељској територији."
- Шта је "непријатељска територија" у ослобођеној земљи? Занимљив је и термин који је употребљен - "наплаћивати". Зашто би се од сопственог народа, који смо ослобађали - "наплаћивало"?
- Стаљин све Немце Баната сматра својим заробљеницима, што је још један доказ о томе колики је допринос партизана у борбама за ослобођење.
- Око чега се споразумевају Стаљин и Енглези после ослобођења Србије?
- Занимљиво је да се и Стаљин (комуниста) интересује за могућност избора Краља - монарха.

• 2Ovo se svidja korisnicima: apostata, vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iz ovoga je prilično jasno da se Staljin stalno trudio da nipodaštava i omalovažava Tita i da ga potisne na mesto koje je zamislio - mesto jednog u dugom nizu zavisnih i uplašenih poltrona.

Zanimljivo je koliko se ovo sviđa antikomunistima
BongoFury ::Даље, у инвазији на Србију је учествовало 414.000 совјета, око 300.000 у београдској операцији.
Izračunao Samardžić?
O ovome smo već raspravljali ovde. Prema Krivošejevu 200.000 (Treći ukrajinski) + 93.500 (Drugi ukrajinski front), + Dunavska ratna flotila (6.500) što je verovatno prilično slobodno zaokruženo na gore. U Beogradskoj operaciji Treći ukrajinski front učestvovao je sa jednom armijom (10 divizija), što je sa pratećim formacijama iznosilo jedno 100.000 ljudi, plus 4. gardijski mehanizovani korpus (17.000) i 17. vazduhoplovna armija (sve zajedno teško preko 150.000).
Delovi Drugog ukrajinskog fronta su bez veće borbe prešli preko Banata i otišli na sever.
U borbama za sam Beograd učestvovalo je oko 30-35.000 crvenoarmejaca (naravno, plus avijacija).

Što se tiče Staljinove pomoći Titu u toj operaciji (koja kao takva nikad nije ni bila sporna), treba imati u vidu dve stvari:
1. Uopšte nije tačno da je to za Crvenu armiju bilo skretanje i gubljenje vremena i resursa. Crvena armija je prodorom kroz severoistočnu Srbiju zaobišla južno krilo nemačkog istočnog fronta i otvorila neuralgičnu tačku nemačke odbrane u jugozapadnoj Mađarskoj. Zbog toga su Nemci bili prinuđeni da dovlače snage iz Italije, sa zapadnog fronta i sa Visle, dok su Sovjeti na Visli gradili koncentraciju za odlučujući udar na zapad. Dakle, bio je to, strategijski i operativno, izuzetno dobar plan borbenih dejstava.
2. Staljin je nesumnjivo imao nameru da od toga napravi najveću moguću političku korist za sebe. Ne da ustoliči Tita, jer su njega već ranije priznali zapadni saveznici - nego naprotiv da Tita dovede što je moguće više u zavisnu situaciju i u podređen položaj.
BongoFury ::Шмидер каже:
Citat:Јун 1944. - од 195.000 војника 2. Окл. армије, око 10.000 је у Србији
Ово писмо је с почетка јула. - због чега је Титу потребна совјетска највећа помоћ да би истерали 10.000 немаца из Србије?
To je još jedan primer onog razmišljanja tipa, a zašto su se Saveznici iskrcali u Normandiju, gde ima puno nemačke vojske, a ne u Berlin, gde ima mnogo manje . I zašto nisu oslobodili Aušvic.
Zašto bi NOVJ bila obavezna da oslobodi Beograd? Da spreči izvlačenje Nemaca iz Grčke?
Da li je sa ratom trebalo sačekati da De Gol bude dovoljno jak da sam oslobodi Pariz, a Poljaci Varšavu?
NOVJ je svakako za tri klase bila iznad "slobodnih Francuza" i Armije krajove. Ali to ne znači da se mogla samostalno boriti na frontu protiv Nemačke. Kao što je i u navodu primećeno, Jugoslavija u tom času niti ima vojnu industriju, ni gorivo, ni saobraćajnu infrastrukturu. Nema čak ni dovoljno hrane za stanovništvo, a kamo li još za vojsku. Sve što su im saveznici do tada isporučili, to je po njihovim standardima bilo dovoljno samo za par hiljada vojnika.

Znači, ukratko, ne treba pričati bajke: partizani su po snazi bili vrlo daleko od toga da sami oslobode Beograd. Slikovit je primer Topole. Nju su partizani napadali 4. oktobra, zatim 9, zatim 11. oktobra, na svoj način: zauzimajući kuću po kuću, napredujući od ugla do ugla, tukući PIAT-ima utvrđene tačke i bunkere. A onda je 12. oktobra naišla 36. tenkovska brigada Crvene armije (to su oni sa znakom medveda), i posle kratke "artiljerijske pripreme" Nemcima više nije ostalo nijedno artiljerijsko oruđe (a i malo im je zujalo u glavi ), i bili su likvidirani jednim jurišem.

Iz ovoga "veliki vojni stručnjaci" izvode zaključak kako je borba NOVJ onda bila besmislena, uzaludna, ili beznačajna. Na tome je Mihailović izgradio svoju celokupnu strategiju, računajući, rat će rešiti "veliki" na "velikim frontovima", pa je sve što mi radimo bez značaja, te se možemo baviti političkim kalkulacijama, i, štaviše, pomagati Nemce, istovremeno navijajući za saveznike.

Naravno, ništa od toga nije tačno. Samo angažovanjem svih, svakoga na najadekvatniji način, može se izgraditi potrebna nadmoć na ključnim mestima. U tome svako ima svoj udeo i svoju zaslugu, o čemu govori i von Weichs o Titu (U stvari, Tito je već uspeo da trupe koje su vršile pomeranja rasparča na velikim odstojanjima i da ih mnogostruko veže) i o Mihailoviću (Groups Aiding Germany)
BongoFury ::Дакле, поставља се питање: које је бројно стање Немаца било у том тренутку у Србији?
Шмидер каже:
Citat:Јун 1944. - од 195.000 војника 2. Окл. армије, око 10.000 је у Србији
Ako se ne varam, u jednoj od legendi o McDowellu govori se o tome kako je pregovarao o predaju 800.000 Nemaca, koliko ih ima na Balkanu u Armijskoj grupi F (ja bih se zadovoljio procenom od oko 500.000).
Znači, sam McDowell goloruk krenuo na 800.000, a Tito sa celom svojom slavnom armijom nije mogao da se obračuna sa pišljivih 10.000
Naravno, svakome ko ima elementarno poznavanje vojne problematike jasno je o čemu se radi. U julu 1944. (slično važi počev od decembra 1941) vojna opasnost po Nemce u samoj Srbiji bila je 20 puta manja nego u ostalim delovima Jugoslavije, pa su tu imali 20 puta manje vojne snage.
To ne znači da se oni nisu brinuli o odbrani Srbije. Naprotiv, iz mnogih dokumenata je jasno da su oni bili svesni ključnog značaja Srbije i njenih komunikacija.
U stvari, kao što sam već napomenuo, oni su već aktivno branili Srbiju - vodeći krupne operacije protiv koncentracija NOVJ u Crnoj Gori i istočnoj Bosni.
U slučaju ugrožavanja Srbije, naravno da je bilo predviđeno prebacivanje ostalih snaga Jugoistoka.

Dakle, u julu 1944. (isto kao i u januaru, februaru... junu) u Srbiji je bilo 0 nemačkih divizija.
U septembru, sa padom Rumunije i Bugarske, Nemci su doneli odluku o napuštanju Grčke i prebacivanju kompletne Armijske grupe E na sever.
Međutim, von Weichs kaže 20. septembra: U stvari, Tito je već uspeo da trupe koje su vršile pomeranja rasparča na velikim odstojanjima i da ih mnogostruko veže.
U septembru je u Srbiji bila:
1. 1. brdska divizija (administrativno AgE, do tada na pozajmici u borbi protiv partizana u Sandžaku)
2. Divizija Brandenburg (1. puk iz Dalmacije, 2. iz Sandžaka)
3. 92. gren.mot. puk (iz Dalmacije)
U oktobru osim ovih:
4. 7. SS divizija (do tada na pozajmici u borbi protiv NOVJ)
5. 117. lovačka divizija (AgE)
6. 4. policijska okl-gren (u Banatu-iz AgE)
7. pukovska grupa 118. lovačke Divizije (2. okl. armija)
8. jurišni puk Rodos (AgE)

Ne treba imati nikakvih iluzija o odnosu snaga u samoj Srbiji: čak i pre ulaska Crvene armije (22/23. sept. desant 75. strelj. korpusa u okuci Dunava, 27/28. septembra glavni napad iz Bugarske), NOVJ je razbila glavne snage JVuO na Kopaoniku i na Jelovoj gori (i pored oslonca na nemačke snage) i oslobodila Valjevo, Aranđelovac, Gornji Milanovac i brojna druga mesta.

Nemci su čak i ovako relativno ograničeno prebacivanje snaga iz zapadnih delova Jugoslavije platili gubitkom čitave Dalmacije, zatim Nikšića, Berana, Trebinja, Tuzle, Jajca, Bugojna, Livna, Virovitice, Travnika, Slav. Požege (privr.), Banjaluke (privr.), Pakraca (privr.), Daruvara...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Iz ovoga "veliki vojni stručnjaci" izvode zaključak kako je borba NOVJ onda bila besmislena, uzaludna, ili beznačajna. Na tome je Mihailović izgradio svoju celokupnu strategiju, računajući, rat će rešiti "veliki" na "velikim frontovima", pa je sve što mi radimo bez značaja, te se možemo baviti političkim kalkulacijama, i, štaviše, pomagati Nemce, istovremeno navijajući za saveznike.

E moj kolega, koliko Ti nisi informisan!

Pa zar neznas da su "vrli vojni strucnjaci", kako ih ti nazivas, pominjani u skupstinskim govorima vojvode (ne cetnickog, nego pravog vojvode) Radomira Putnika, da malo parafraziram taj deo "gospoda zasigurno znaju da razlikuju sta je top, a sta opstinska prangija"