Knjiga Roberta MekDauela - "Streljanje Istorije"

• 4Ovo se svidja korisnicima: vathra, ltcolonel, gorran, Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:1951-1958. као истраживач - стручњак ради у одсеку Генералштаба, у Одељењу за планове и операције у својству консултанта и саветника шефа за специјални рат.
- на доктринама, тактици, концептима, техникама и захтевима психолошког и неконвенцијалног рата.
...проучавање обавештајних извора и израда истраживачких пројеката

ajde da resimo zauvek sta je McDowell radio 1951-1958:














Bongo, ovo su sluzbeni dokumenti SAD-a

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::Citat:1951-1958. као истраживач - стручњак ради у одсеку Генералштаба, у Одељењу за планове и операције у својству консултанта и саветника шефа за специјални рат.
- на доктринама, тактици, концептима, техникама и захтевима психолошког и неконвенцијалног рата.
...проучавање обавештајних извора и израда истраживачких пројеката

ajde da resimo zauvek sta je McDowell radio 1951-1958:

Bongo, ovo su sluzbeni dokumenti SAD-a

Шта хоћете да ми кажете, да је радио у одељењу за специјални рат? Видим, то сам и рекао. Па, шта? Потврдили сте и функције које сам навео, али сте демантовали Колонела да је професионално назадовао - судећи по приходима.. А и нешто не видим мноштво цивила око њега..

@ It Colonel
Citat:I još nešto i sa time ću definitivno da završim ako je kratka biografija MekDauela koju je dao Bongo tačna onda ovaj ne samo da nije napredovao u službi već je i nazadovao. Upravo zato sam ja insistirao na tome da nam Bongo obajsni šemu rada američkih obaveštajnih službi. Da ih zna bilo bi mu jasno da je to što je napisao besmislica jer ispada da MekDauel ne samo da nije napredovao u službi već vrlo, vrlo ozbiljno nazadovao.

Ово што сте рекли у горњем посту је класично критизерство...Да ли бисте били љубазни да конкретизујете?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Шта хоћете да ми кажете, да је радио у одељењу за специјални рат? Видим, то сам и рекао. Па, шта? Потврдили сте и функције које сам навео, али сте демантовали Колонела да је професионално назадовао - судећи по приходима.. А и нешто не видим мноштво цивила око њега..

on za tih par godina boravka, je bio, i ostao civilni konzultant, koji nije napredovao u poziciji. OSS se pretvorio u CIA, ali McDowell nije presao i CIA, za razliku od Lindsey-a, sto znaci da nije imao "security clearens"

On je radio kao konzultant u odeljenju za "psiholoski rat"
http://en.wikipedia.org/wiki/Psychological_Operati.....rld_War_II

sto je isto radio u OSS.Pisao pamflete....Nije imao dodir sa obavestajnim podacima, koje bi on analizirao..Njegova zadaca kod Mihailovica je skupljanje podataka:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бонго да ли ти разумеш српски ја сам навео да литература коју ти користиш непоуздана јер је он по њој назадовао. Дакле по теби то јест по књизи на коју се ти позиваш он је назадовао а не по мени јер ја све време тврдим да је та књига шит. Друго, ако си приметио 1952. године он је у рангу био максимално капетана. Нема везе што је цивил. Исте године је управо у његовом одељењу цивил др Клаус Литерман био у рангу мајора или потпуковника значи већем него он а имао је и већу плату. Литерман је био шеф а МекДауел само консултант. Претходне 1951. године у одељењу за војну историју др Кент Грифилд је био у рангу генерал мајора или бригадног генерала а те године је МекДауел био у рангу максимално капетана. Грифилд је шеф а МекДауел је само консултант. МекДауел је 1958. године саветник што је више него истраживач и аналитичар што му ти односно твоја књига дајете. Само он ни тада није на шефовском месту. Ја само хоћу да покажем да је литература коју ти користиш тотално непоуздана и нетачна и колико ти не владаш материјом о којој пише као ни они који су приредили МекДауела.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Бонго да ли ти разумеш српски ја сам навео да литература коју ти користиш непоуздана јер је он по њој назадовао. Дакле по теби то јест по књизи на коју се ти позиваш он је назадовао а не по мени јер ја све време тврдим да је та књига шит. Друго, ако си приметио 1952. године он је у рангу био максимално капетана. Нема везе што је цивил. Исте године је управо у његовом одељењу цивил др Клаус Литерман био у рангу мајора или потпуковника значи већем него он а имао је и већу плату. Литерман је био шеф а МекДауел само консултант. Претходне 1951. године у одељењу за војну историју др Кент Грифилд је био у рангу генерал мајора или бригадног генерала а те године је МекДауел био у рангу максимално капетана. Грифилд је шеф а МекДауел је само консултант. МекДауел је 1958. године саветник што је више него истраживач и аналитичар што му ти односно твоја књига дајете. Само он ни тада није на шефовском месту. Ја само хоћу да покажем да је литература коју ти користиш тотално непоуздана и нетачна и колико ти не владаш материјом о којој пише као ни они који су приредили МекДауела.

Добро, ово је већ нешто конктретно, али нетачно.

Прво, ја сам написао да је био и саветник шефа - што се види у посту.
Друго, не можемо говорити о личном назадовању, а уједно му расту приходи.
Треће, знам ја шта вас збуњује: није напредовао у складу са брзином развоја организације - наравно, човек је у посматраном периоду имао 60 година, долазе младе и свеже снаге, са новим и модерним знањима и већим капацитетима од 60-годишњег старца.
Четврто, ја сам рекао да је имао навиши цивилни ранг у моменту запослења у Војсци (1946), а не током целе његове службе.
Пето - све и да је тачно што сте написали: опет не би ни помирисао близину Пентагона, а камоли радио у истом, да је као што ви кажете "дебил", "баљезгао" и писао глупости у извештајима ради личне или "идеолошке" користи. Да не помињем да је сматран током рата "пинкијем" - тј левичарем.
................................................
Завршавам са овим, враћам се на суштину. Имамо рад, његов извештај, поратну биографију..Свако је досада имао довољно информација да стекне свој суд о његовим квалитетима и стручности.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bongo ovo je suština jer pokazuje koliko su pouzdane informacije u toj knjizi tj koliko je MekDauel cenjen. On je od 1951. do 1958. godine definitivno bio u rangu maksimalno kapetana. E sad ili je 1946. godine takođe bio u rangu kapetana ili je od 1946. do 1951. godine degradiran. Odluči se šta je od toga tačno. Ako je i 1946. godine bio u rangu kapetana nema šanse da je imao najviše civilni rang. U to vreme je bilo koliko hoćeš civila i u rangu generala. Znaš ako je on 1946. godine dobio rang kapetana sa nekih 50 godina to znači da i nije baš mnogo cenjen. U američkoj armiji su u to vreme kapetani imali 27 do 33 godine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да се вратимо на тему. Горан је исписао доста тога на претходним страницама, па ћу се одговорима на неке врло дискутабилне тезе вратити на књигу.
Па, да почнемо:

gorran ::
Znači, projekat McDowell nije imao nikakav značaj u kontekstu samog vođenja Drugog svetskog rata, nego je predstavljao neku vrstu izviđanja mogućnosti da se jednom obaveštajnom akcijom širokog spektra stvori politički mostobran i izgovor za eventualni veliki ulazak na Balkan. Ne u cilju ometanja Nemaca, nego Sovjeta i komunizma.

Operacija je vrlo brzo abortirana kao nerealna (videti: Dušan Biber: FAILURE OF A MISSION: Robert McDowell in Yugoslavia, 1944, u The Secrets War. The Office of Strategic Services in World War II), pa zato njegova "izvanredna otkrića" nisu ni promovisana - ali je pružio dragocenu kvazičinjeničnu podlogu grupi čikaško-ravnogorskih ufologa.

Ово што си ти поставио је узак поглед субјективног посматрача (рецимо, битно му је да наведе да су партизани спасили 2000 пилота), иначе, као припадника НОВ, врло заинтересованог за изношење једностране слике те приче. Цела прича је изрезана, исечена, исцеђен смисао и искривљен контекст.

Иначе, операција је абортирана на Черчилову личну интервенцију, а не као нереална:
Citat:Prime
Minister Winston Churchill sided with the Foreign Office and appealed to
President Roosevelt.8 On April 1, 1944, he sent a personal message to
Roosevelt and pointed out the political aspect: "If at this very time, an
American Mission arrives at Mihailović's Headquarters, it will show
throughout the Balkans a complete contrariety of action between Britain
and the United States. The Russians will certainly throw all their weight
on Tito's side, which we are backing to the full. Thus we shall get altogether
out of step. I hope and trust this may be avoided."

Citat:Churchill had, on September
1, 1944, strongly intervened with Roosevelt. "If we each back different
sides," Churchill wrote to Roosevelt, "we lay the scene for a fine civil
war."..On September 16, Churchill informed I ito that upon his request Roosevelt
was recalling the McDowell mission. Churchill complained that the
Partisans were using Allied arms and equipment in the fight against Chetniks
and that they were dragging their feet over the establishment of a
common Yugoslav government...Macmillan was making the point that
there was no sense in reproaching Tito for using Allied arms against "his
own countrymen" since the Chetniks collaborated with the Germans.

Ово подупире тезу да је Черчил у то време покушао да сачува какав - такав британски послератни утицај на то подручје, а везујући се за Тита, не би ли га истргао из совјетских руку. То је био његов начин (свакако погрешан) да спречи совјетизацију Балкана. На крају је написао да је тиме направио "највећу грешку у рату" и "Зар ми сада треба да објашњавамо американцима, који се никада нису помирили са нашом политиком и које смо увек са тешкоћом вукли за собом..да Тито није онакав каквим смо се ми надали да јесте".

Оно што аутор, иначе и сам учесник у "НОР-у" и емотивно уплетен, пропушта да каже је да је главни иницијатор за ову мисију, која је требало да буде много шира и свеобухватнија, Менсфилдов и Сајцов извештај, који је дефинитивно оставио утисак и на Донована и на Рузвелта. Предлог за мисију су прихватили ген. Родерик, ген. Осман, Марфи и ген. Кинг, а Донован и Рузвелт подржали.
Друго, није тачна теза да су Американци желели да искључе Британце из приче - напротив, предложили су и да они задрже посматраче код њега. Зато не пије воду прича да ће "наивне Американце" Михаиловић окренути против њих (а итекако свесни да има више него довољно разлога за то). У званичном извештају Мекдауел је негирао да је Михаиловић његово присуство користио у пропагандне сврхе, и наводи да би то било више него смешно - с обзиром да је имао слободан контакт са људима широм Србије и Босне, независно од њега.
Треће, аутор четнике назива сарадницима окупатора, одобрава коришћење сав. оружја против њих (види цит. Черчила)због тога не наводи следеће:
Citat:
Хитан захтев за Г-3,бр-11659 од Главина и Џојса из Казерте, од 28.октобра 1944:
Пре 2 дана је достављен кратак преглед Мекдауелових извештаја.

1. Михаиловићеви представници предлажу следеће:
а) да се генералове снаге ставе под команду савезника
б) да се њихове акције координишу против нациста
в) Да им се обезбеди заштита од партизанских напада

2. Амерички политички представници захтевају да се тај предлог хитно достави највишим савезничким органима. Политички представници В. Британије нерадо су се сагласили са овим предлогом и били су врло узнемирени и забринути.
CASERTA-OSS-OP-14, Glavin, Rodrigo, and Joyce to Donovan1944, File 112, Box 97,Entry 190, RG 226, NA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Оно што аутор, иначе и сам учесник у "НОР-у" и емотивно уплетен, пропушта да каже је да је главни иницијатор за ову мисију, која је требало да буде много шира и свеобухватнија, Менсфилдов и Сајцов извештај, који је дефинитивно оставио утисак и на Донована и на Рузвелта. Предлог за мисију су прихватили ген. Родерик, ген. Осман, Марфи и ген. Кинг, а Донован и Рузвелт подржали.

Inicijator je bio Konstantin Fotic, koji je to trazio od Ruzvelta, pa je Ruzvelt odlucio da posalje jednu misiju kod Mihailovica, a jednu kod Tita.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BongoFury ::Ово што си ти поставио је узак поглед субјективног посматрача (рецимо, битно му је да наведе да су партизани спасили 2000 пилота), иначе, као припадника НОВ, врло заинтересованог за изношење једностране слике те приче.
Рецимо да у америчким књигама о евакуисаним авијатичарима заједно стоје подаци за четнике и партизане, па не знам што би Бибер то прескочио кад је битно за причу. У новијим књигама о мисији Халјард потоње прескоче (ваљда да би показали да је била највећа).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Jan 2013 0:11

Сумираћу Горанове тезе:

Citat:
O čemu govori i von Weichs o Titu (U stvari, Tito je već uspeo da trupe koje su vršile pomeranja rasparča na velikim odstojanjima i da ih mnogostruko veže) i o Mihailoviću (Groups Aiding Germany)
Nemci su čak i ovako relativno ograničeno prebacivanje snaga iz zapadnih delova Jugoslavije platili gubitkom čitave Dalmacije, zatim Nikšića, Berana, Trebinja, Tuzle, Jajca, Bugojna, Livna, Virovitice, Travnika, Slav. Požege (privr.), Banjaluke (privr.), Pakraca (privr.), Daruvara...
U julu 1944. (slično važi počev od decembra 1941) vojna opasnost po Nemce u samoj Srbiji bila je 20 puta manja nego u ostalim delovima Jugoslavije, pa su tu imali 20 puta manje vojne snage.
To ne znači da se oni nisu brinuli o odbrani Srbije. Naprotiv, iz mnogih dokumenata je jasno da su oni bili svesni ključnog značaja Srbije i njenih komunikacija.
U stvari, kao što sam već napomenuo, oni su već aktivno branili Srbiju - vodeći krupne operacije protiv koncentracija NOVJ u Crnoj Gori i istočnoj Bosni.
U slučaju ugrožavanja Srbije, naravno da je bilo predviđeno prebacivanje ostalih snaga Jugoistoka…. oslobodila Valjevo, Aranđelovac, Gornji Milanovac i brojna druga mesta.
Glavni determinišući splet i motiv dejstava proističe iz toga što su Nemci u septembru 1944. slabi u Panoniji, a imaju znatne snage na jugu, u Grčkoj i delovima Jugoslavije. Crvena armija forsira tu slabost u Panoniji, a Nemci se iz petnih žila trude da se sa svojih desetak divizija sa juga probiju do Panonije.
Ali naravno ne da bi otišli kući, razdužili puške i pripasali pregače - nego da aktivnim dejstvima spreče napredovanje Crvene armije.


Вајкс у извештају каже следеће да "руска армија напредује преко Бугарске у очигледној намери да задобије контролу у Македнонији, заустави повлачење и уништи их...а Тито уз обимну савезничку помоћ (бомбардовањем и залихама) је успео да паралише комуникације..без обзира на то што и даље подржавају Михаиловића, англоамериканци помажу русима да униште Немце, супротно од онога како смо очекивали" (а.американци нису давали ни моралну подршку ДМ тада). Видеће се у наставку да је Вајкс драматизовао у обраћању Хитлеру.Али, следећи став је кључан, јер објашњава Немачку политику према супротстављеним герилама, у свим фазама рата:

Citat:To znači: u istom momentu kada se u Grčkoj rasplamsava ustanak, i to bez pojave, kao što smo se mi nadali, brzog dolaska do unutarpolitičkih suprotnosti između ustanika nastrojenih komunistički i ustanika nastrojenih nacionalno, te prema tome i bez njihovog međusobnog neutralisanja [u tom istom momentu], mali broj naših upotrebljivih divizija (4 SS pol. okl. gren. divizija, 11. vazd. polj. divizija, 117. lov. divizija) napuštaju područje Grupe armija "E"

Хајде да видимо неке делове из немачког ратног дневника:
Citat:Nemačke vojne vlasti održavale su kontakt sa jednim i drugim
pokretom otpora i pošlo im je za rukom da ih još više zavade i tako
spreče da povedu zajedničku borbu protiv nemačkih okupacionih vlasti
(7. knjiga, str. 670). пдф, 78/128

1. Povlacenje iz Grcke I ometanje nemackog povlacenja

21. septembar 1944. Izveštaj o stanju na ratištu nemačke komande
Vermahta za Jugoistok: klasifikacija neprijatelja kao "banditi" od sada je
pogrešna. Partizanske jedinice operativno i taktički dobro su vođene,
naoružani sa zavidno dobrim teškim naoružanjem, a broj partizansih
vojnih snaga jeste u stalnom porastu.
Nemačke jedinice evakuisane sa Peloponesa.
. 16. septembar. Na našu sreću, glavnina ruske armije nije krenula ka
Makedoniji i Egeju, - što bi naše trupe dovelo u veoma težak položaj,
jer bi im presekli glavni drum, kojim su se povlačile prema severu, -
nego ka Turnu Severinu i Aradu
3. oktobra izdana je zapovest da naše snage napuste Grčku, južnu
Albaniju i južnu Makedoniju i da se Vermaht povuče na liniju Skadar-
Skoplje-Klisura.

2. novembar 1944. Nemačka je u potpunosti evakuisala svoje trupe sa
grčkog teritorija i krenulu su, uglavnom pešice, prema severu. Do
Višegrada ima 1000 km. Prosečno su denvno pešačili oko 25 km. Ni u
jednom trenutku nije bilo panike. Povlačenje se odvijalo po planu, kao
najprecizniji časovnik (5. januar 1945.
Naše jedinice, koje se povlače iz Grčke, stigle su u Višegrad.)
14. januar
Balkan: i poslednje naše vojne jedinice koje su se povlačile iz Grčke,
stigle su u Višegrad. Komanda za Jugoistok dala je kratki pregled ove
vojne operacije povlačenja naših trupa iz Grčke i ostra Egejskog mora.
Ukupno trajanje povlačenja: 4 ˝ meseca. Dužina puta i do 1 500 km,
prešli preko 20 planinski prevoja, čija nadmorska visina dostiže do 1
400 m. Operaciju povlačenja započeli leti, pri tropskim vrućinama, a
završili po mrazevima i najhladnijim zimskim danima. Najteže okršaje
vodili smo na Kosovu, kod Čačka i Kraljeva, gde smo vodili borbe sa 3
bugarske armije, tri ruske divizije i banditima (partizanima).


2. Oslobadjanje Srbije I drugih teritorija
25. septembar 1944. Izveštaj generala Butlara (Buttlar):
"Posle toga većih borbi i nije bilo. Naše vojne snage jednostavno su se
povukle iz većeg dela Srbije i ograničile su se isključivo na zaštitu
pruga, tako da je Titu, bez da je bio primoran da krene u veće borbene
akcije, palo kao neki neočekivani poklon najveći deo Srbije ("Wir
mußten sich auf den Schutz der Bahnen beschränken, während Tito -
ohne dach er zu gröcheren Angriffshandlungen hätte schreiten müchen
- die Mache des Landes Serbien zufiel", 7. knjiga, str. 685).
14 oktobar. Bugarske trupe su ušle u Niš i time je Vermahtu (Heeresgr.
E) bio odsečen put kojim su se naše trupe povlačile iz Grčke, jer smo
izgubili kontrolu nad prugom Solun-Skoplje-Beograd.
18. oktobar. Ruske trupe zavladale su Beogradom, a nam je pošlo za
rukom da sve jedinice prebacimo preko Save. Tako je Titu,
"oslobodiocu", tek uz pomoć Rusa uspelo da zavlada Srbijom i
Beogradom. Pre toga pokušao je, sam, bezuspešno, tri puta da uđe u
Srbiju: jesen 1943, mart/april 1944 i jul/avgust 1944 ("in drei grochen
Anläufen vegeblich versuchte Einbruch in Serbien", 7. knjiga, str. 700).
Partizani su krenuli ka osvajanju srpskih grdova i iznad svega
Beograda, a Mihailovićevi ljudi prema planinama jugozapadne Srbije i
istočne Bosne. Kako su nemačke jedinice već ranije evakuisane sa
područja centralne Srbije, Titu je pao u ruke bez borbe veliki prostor
("groche Gebiete kampflos zufielen", 7. knjiga, str. 699).
Našu 1 brdsku diviziju morali smo da prebacimo na novi front, tako da
uspeh ove operacije nije bio moguć. Naše jedinice dobile su zapovest,
da napuste sledeća mesta: Drvar, Jajce, Donji Vakuf, Bugojno, Nikšić i
Debar. Od važnijih mesta na tom prostoru naša vojska ostala je samo u
Banja Luci. Istovremeno raspad hrvatske vojske širio se ubrazanim
tempom
Nije nam
preostalo drugo, nego da naše trupe krenu pešice preko Bosne i da
stignu na prostor Sarajeva-Mostara. 16. oktobra 1944 počeli smo da evakuišemo naše snage iz Dalamcije.
Neprijatelj nam nije ometao povlačenje.
26. oktobar. Napustili smo, bez borbe, Dubrovnik i Split.

6. novembra naše jedinice napustile su Strumicu.
11. novembar. Nemačke trupe evakuisane su iz Velesa.
13/14. novembra poslednji nemačke jedinice napustile su Skoplje
17. novembra nemačke tupe napustile su Tiranu.
21. novembra evakuisali smo naše trupe iz Kotora.

9. januar 1945. Na Sremskom frontu odbili smo slab napad neprijatelja. Na ovom
frontu neprijatelj nam nije više bugarska armija, već Titove snage.
Razlog za ove promene nije nam poznat. (hint: Све јединице, ангажоване у борбама на Сремском фронту, попуњене су младим борцима из Србије. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B.....0%BD%D1%82)

16. januar
Balkan: pokret naših trupa iz Višegrada ka Sarajevu teče bez zastoja.
Neprijatelj, čini se, ima plan, da deo svojih jedinca prebaci sa prostora
Drine u Slavoniju, sa namerom, da rastereti Sremski front

19. januar
Balkan: deo 22. pešadijske divizije stigao u Vlasenicu; 297 pešadijska
divizija krenula iz Sarajeva ka Dravi. Na Sremskom frontu naši osvojili
daljnih 8 km nepriajteljskog fronta. Titove snage pružaju slab otpor.
Naši oficiri na svoju ruku hteli su da krenu i dalje, ali ih je zadržala naša
komanda za to područje. izbrojali smo 12 000 mrtvih neprijateljskih
vojnika (in Syrmien wurden 12.000 feindliche Tote gezählt", 8. knjiga,
str. 1026).

8. februar Balkan: očistili smo teren oko Virovitice.

15. februar Balkan: 35 neprijateljskih aviona napalo grad Zagreb i aerodrom.
Stanje kod Mostara kritično: naš protivnapad nije uspeo. Firer je
odobrio da se naše snage povuku iz Mostara. Naše snage, kako je i bilo
planirano, evakuisane iz Višegrada; 22. pešadijska divizija nalazi se 19
km severno od Zvornika, dakle, dobro je napredovala, premda su Rusi
ponovo stupili u akciju i pokušavaju da nam ometu povlačenje.

… Borbe za Sarajevo
Partizani upornim napadima pokušavaju da osvoje ovaj grad…

31. mart Jugoistok: borbe kod Sarajeva izgubile su na žestini. Rešili smo, da
napustimo Sarajevo. Prvo treba da sakupimo naše snage kod Zenice, a
posle toga kod Doboja. Evakuisaćemo naše vojne jedinice i iz Bijeljine.
Kozačak konjica sada je preuzela bezbednost prelaska preko Drave.
Kod Gospića poduzeli uspešan protunapad na neprijateljske položaje.

4. april
. Evakuacija Sarajeva teče po planu. Uspeli smo da iz grada
prebacimo sve naše ranjenike. Napustili smo Bijeljinu.7.4. Balkan: u ranim jutarnjim časovima naše poslednje jedinice napustile
Sarajevo.

Nemačka konačno kapitulirala
Tog dana, 9. maja, partizani ušli u Zagreb

3. Sprecavanje napredovanja Crvene Armije

22. oktobar. Posle borbe sa Rusima, morali smo da napustimo
Kraguejvac. Istovremeno su počele borbe sa bugarskim trupama za
Kraljevo, koji je bilo ključno mesto zbog povlačenja naših jedinica iz
Grčke. Kraljevo smo, na sreću, uspeli da odbranimo, tako da su naše
trupe ipak mogle da se neometano da se povlače tim drumom.
5. novembra registrovali smo prisustvo ruskih jedinica kod Titovih
partizana i na Sremskom frontu.
28/29. novembra naše jedinice napustile su Kraljevo.
Sada su nam je konačno jasno, koje su namere Sovjeta na ovom
prostoru: ruska armija kreće u Mađarsku, dok su hrvatsko-crnogorskisevernoalbanski
prostor prepustili bugarskoj armiji i Titovim
jedinicama, da unište nemačke snage. Sve u svemu, Titove vojne
operacije imale su malo uspeha ("im grochen gesehen wenig
erfolgreichen Operationen Titos", 7. knjiga, str. 701), kome nije uspelo
da nemačke trupe, prilikom povlačenjenja iz Grčke, u ozbiljnijoj meri
ugrozi. Moskva ga je zato, verovatno, kritikovala. Ovo se jasno vidi i iz
razgovora Šubašića, koje je imao u Moskvi, kako stoji u našem
izveštaju od 7 novembra.
9. januar
U neprijateljskoj štampi govori se o Budimpešti kao o ratištu, gde se
vode najteže borbe, koje skoro mogu da se uporede sa Staljingradom.
Sovjetski Savez je, očigledno, usporili svoju ofenzivu na frontu prema
Poljskoj i istočnoj Pruskoj. Iza toga, verovatno, stoje politički razlozi.
Moskva trenutno vodi intenzivne pregovore sa Amerikancima i
Englezima i postoje neslaganja oko Poljske, Grčke, Irana, i tako redom.
Kako bi postigli svoje političke ciljeve, Rusi oklevaju sa ofenzivom
prema nemačkoj armiji


4. Ko je kolaborater?
Pošto im je stanovništvo pomagalo, ili im je moralo da pomaže, za nas
je bilo veoma teško da ih pohapsimo. Godine 1942. i 1943. poveli smo
nekoliko vojnih operacija protiv četnika, ali blagodareći dobroj
obaveštajnoj mreži Draže Mihailovića, pri čemu su pravoslavni
sveštenici igrali nimalo nevažnu ulogu, opkoljenim četnicima redovno
je polazilo za rukom da se izvuku iz našeg obruča: sakrili bi svoje
oružje i onda bi produžili da idu kao nedužni seljaci. Na vojnom polju,
dakle, protiv četnika nismo postigli odlučujuće uspehe.
Za razliku od vojnih akcija, daleko uspešnije su bile naše policijske
mere, jer nam je polazilo za rukom da uhapsimo ljude Draže
Mihailovića u gradovima Srbije, a posebno u Beogradu. Na taj način
pohvatali smo njegove važne ljude. Deo uhapšenih četnika, nakon što
ih je naš vojni sud osudio na smrt, ili su bili prebačeni u Nemačku.
Jedan od većih uspeha predstavljao je za nas hvatanje glavnog
finansijera i obaveštajca Dražinog pokreta. Naše represalije protiv stanovništva pokazale su se kao uspešne, jer je
Draža ubrzo najstrože zabranio, jer se bojao, da mu ugled i simpatije u
narodu ne opadnu ("Mihailovic befürchtete eine Abnahme seines
Ansehens und der ihm entgegenbrachten Sympathien", 7. knjiga, str.
730), - da se vode akcije protiv "okupatora", a to je obrazložio time, da
još nije vreme, da je za akciju još prerano.
Titov pokret, međutim, bio je potpuno neosetljiv na naše represalije ("
Die Tito-Bewegung dagegen war gegen solche Suehnemachnahmen
unempfindlich", 7. knjiga, str. 730), koje smo vršili prema srpskom
civilnom stanovištvu.


Tito hoće da zavlada Srbima
Partizanski pokret, nastao u hrvatskom području, u početku bio
Antisrpski.Veliki udar za hrvatsku vojsku dogodio se u jesen 1944, kada je Tito
uputio apel hrvatskim vojnicima, koji glasi: svi hrvatski vojnici, koji se
priključe partizanskoj vojsci od 15. septembra 1944, biće amnestirani.
Tada je iz "domobrana" pobeglo mnogo hrvatskih vojnika, a posebno
veliki procenat dezertera čine oficiri hrvatske vojske (7. knjiga, str.
755).

Dopuna: 17 Jan 2013 0:24

vathra ::BongoFury ::Ово што си ти поставио је узак поглед субјективног посматрача (рецимо, битно му је да наведе да су партизани спасили 2000 пилота), иначе, као припадника НОВ, врло заинтересованог за изношење једностране слике те приче.
Рецимо да у америчким књигама о евакуисаним авијатичарима заједно стоје подаци за четнике и партизане, па не знам што би Бибер то прескочио кад је битно за причу. У новијим књигама о мисији Халјард потоње прескоче (ваљда да би показали да је била највећа).

Тема његовог реферата није спасавање пилота, а то сам навео као пример.. не замерам му на бројци нити тврдим да је нетачна. Потпуно је непотребна, према томе, и наметљива у овој причи.

nemosav1 ::Citat:Оно што аутор, иначе и сам учесник у "НОР-у" и емотивно уплетен, пропушта да каже је да је главни иницијатор за ову мисију, која је требало да буде много шира и свеобухватнија, Менсфилдов и Сајцов извештај, који је дефинитивно оставио утисак и на Донована и на Рузвелта. Предлог за мисију су прихватили ген. Родерик, ген. Осман, Марфи и ген. Кинг, а Донован и Рузвелт подржали.

Inicijator je bio Konstantin Fotic, koji je to trazio od Ruzvelta, pa je Ruzvelt odlucio da posalje jednu misiju kod Mihailovica, a jednu kod Tita.


Он то јесте тражио, није пресудило. У ствари иницијатор је био генерал Френк Ендрус, он је први усталасао за слање америчке мисије (конкретно МекДауела) у Југославију, и то још јесени '42. Несрећом, он је погинуо, па се та прича, заједно са ранијим договором да СОЕ има надлежност у том подручју, привремено одложила.