offline
- Pridružio: 02 Sep 2012
- Poruke: 207
|
Горране,
Да ти не бих одговарао ставку по ставку, немам времена да копам по литератури и прекуцавам, да би ми ти опет поставио гомилу линкова и текстова - поставићу ти неке делове из документације КПЈ и НОР-а па ти види да ли се то што си написао уклапа..
1. Хајде да видимо ратне планове и стратегију врлога маршала непосредно пред рат и у првој фази рата:
Непосредно пред рат, фебруара 1941, Тито са својим сарадницима дефинише своје ратне циљеве:
Citat:До власти се мора доћи пре него што то омогућавају објективни услови. Оно чега се морамо придржавати и извршавати у самом устанку јесте: ухапсити генералштаб и Владу, све реакционарне војне личности, нарочито руководиоце војних и фашистичких организација, разоружати питомце војних школа и академија,жандармерију и полицију, као и све војнике за које претпостављамо да ће се борити притив нас. У одреде можемо окупљати чак старце и седмогодишње дечаке, а за власт у градовима треба се борити ко чиме може – пушкама, митраљезима, динамитом, ножевима, боксерима...Беспоштедно и немилосрдно уклањања грађанских и војних главара – то је дужност револуционара. (АЈ-515, рег.бр. 457)
Након слома устанка и краха совјетске ужичке „републике“ , јануара 1942 и даље инсистира:
Citat:Једини руководиоци у народноослободилачкој борби морају бити радници и пролетеризовани сељаци (АЈ-791, ЦККПЈ 1942/10)
Дакле, није битно што су војни дудуци, све док прате "линију партије".
Стаљину пише јануара 1942:
Citat:Звјерства окупатора још више омогућују ширење устанка (АЈ-791, ЦККПЈ-КИ 1942/2)
дакле, онда је природно да их што више изазива.
Citat:Основна линија наше Партије је била тад ( почетком устанка) уништавање државног апарата Југославије (5. Конгрес КПЈ 1948, стенограф. белешке, стр. 5 .
Дакле, човек је одредио приоритете, и доследно их прати.
2. Има један занимљив документ тајне полиције, израђен 1944, под насловом "Чињенице које нису за ширу јавност, а односе се на рад КПЈ" где се каже:
Citat:1.Циљеви ноо борбе представљају се као да се своде на то да се земља ослободи од окупатора. Поготову на почетку борбе скривао се прави иницијатор о организатор борбе (КПЈ) јер се знало добро менталитет нашег народа који изнад свега воли своју земљу, (*занимљив коментар - упућује на закључак да је народ третирао КПЈ као страну агентуру, а он ипак воли своју земљу, моја прим) био везан за династију и који се бојао комуниста као куге верујући да ће му они одузети све до голог живота. То је било, истина, захваљујући непријатељској пропаганди, али факат да је тако било...Исто тако, није се смело дирати у Југословенску владу у Лондону, мада се знало још 27.марта (1941, када је та влада устоличена, после пуча у Београду) каква ће бити њена судбина. (Дакле, влади која је ставила прст у око "омраженом фашисти" спремају у тајности - "судбину", моја прим.)
Треба добро познавати стратегију и тактику бољшевичке партије па разумети све. Тамо се каже: стратегија је план борбе КП за победу и диктатуру пролетаријата – и она се не мења. А тактика је начин вођења ове борбе, путеви како да се, ибегавајући све препреке, дође до циља. Једна од тактичких метода је иступати пред масе са паролама које су им блиске, које су избиле саме по себи, истаћи их као своје и онда им лагано наметати оно што се жели. Јасно је да је крајњи циљ КПЈ диктатура пролетаријата и у ту сврху она користи ситуацију у свету, а нарочито у земљи. У овом случају била је то пропаст Југославије. Постигнуто је много да народ који је велики противник КПЈ сада великим делом иде за њом – јер он зна званичну линију КП: народ ће сам бирати кога буде хтео. А у ствари, све припреме су извршене да се може рачунати на пуну превласт КПЈ после рата.
2.Млада совјетска Русија има и сувише непријатеља. Зато треба направити пакт најпре са једним, да би се тукао другим ,па онда рашчишћавати са првим. Такав је и овде случај, дакле рачуница и трговина... (Ово би требало имати у виду и упоредити са четничком тактиком са Италијанима, моја прим)
3.Многи нису убеђени у оправданост данашње ноо борбе и често се поставља питање: Зашто толике жртве код нас и да ли наша борба може утицати на свршетак рата? У редовима симпатизера ноб и пред народом чује се: да борба много доприноси јер она 1)војно слаби немачку и нагони је да држи знатан број снага на Балкану, што олакшава руско напредовање 2) морално слаби Немачку ..3) делује позитивно на поробљене народе и диже морал 4)она показује снагу КП..
Могло би се рећи да од свега овога што се износи у јавност и широко популарише има део истине. Али, само део. А оно што је у ствари, то се и међу партијским функционерима само шапуће – новј и њена данашња влада доиста ужива велику подршку Русије и Русија истиче њен пример у свету. То је стварни велики политички значај наше борбе. А што се тиче њеног стварног утицаја на исход рата – ту се слабо шта може видети..Дакле, постојање новј и њена двогодишња борба (! – документ је из 1944, моја прим) јесу данас од великог политичког значаја, али у борби енглеске плутократије и Совјетског Савеза. Ово се не говори нигде, ни међу члановима КП, међу које се преноси исти став какав и у масе.
4.Као доказ снаге нов узима се чињеница да постоји сопствена радио станица, и то станица која спада у најјаче у свету.Чак и у најтежим данима прогона и повлачења „Слободна Југославија“ несметано даје своје емисије, и то не само на нашем језику, него и на страним. Ово је један од најубедљивијих аргумената за за масе и велики део заслуга за придобијање маса има ова станица.Тако се природно резонује да у Босни КП има јаку и добро сакривену радио-станицу... Тако се запажало, а нико се није усудио да претпостави да је она доиста у Москви.У ствари тако је, али се крије строго.У Србији нема 10 људи који ово знају.
5.Ако би се ко заинтересовао за бројност и јачину војске – обично се каже војна тајна. Нарочито се о овоме води рачуна у оним крајевима где су одреди слаби и у оним периодима када су у кризи. Масама се редовно говори: „Наша војска је велика и јака, треба је што више материјално помоћи;а треба и ступати у њене редове..“ . Међутим, стварност је увек болна, јер кад нови партизан ступи у чету он редовно пита има ли још партизана. И редовно му се мора околишећи одговарати да се не би пало у контрадикцију са ранијом агитацијом. Зато се у покретима и борбама увек настоји да се прикаже снага, али не да се види тачно бројност. До сад је ово успевало у Србији. На пример, у борби на Букуљи учествовало је свега 40 партизана. А на терену око Букуље, у Аранђеловцу, па и међу агентима града (Београда), који су лично учествовали у тој борби влада чврсто уверење да је партизана било око 450 и да је бар 70 изгинуло. Међутим није их ни било ни толико живих.
Али, овакво причање о снази и бројности партизана се дозвољава и донекле и потенцира јер оно доприноси бржој и јачој мобилизацији и популарности партизана(АЈ-507, ЦККПЈ 1944/473)
3. Што се тиче совјетске инвазије на Србију, према њиховим подацима у „Београдској операцији“ је учествовало око 300.000 војника, ширина фронта војних дејстава је износила 400-620 км,а дубина наступања 200 км (Росси(ја) и СССР в воинах ХХ века, 2001. стр 300). По протеривању Немаца из Србије, 68 совјетски корпус је остао у Срему и северним деловима централне Србије до 15.децембра,а тавариш Толбухин је на име издржавања (задржавања) совјетских трупа дислоцираних у Југославији тражио 5,5 милијарди динара у децембру (Тито му обећао 100 милиона више до краја месеца, пошто сада нема), а потом и у марту још 2 милијарде. (АЈ –КМЈ, I-3b/589).
Какво је било стање партизанских јединица у Србији и њеним ободима до пред совјетску инвазију сведоче нам бројни извештаји ПККПЈ:
„, Овдашње јединице (после коначног пробоја до Копаоника ) су баш пред тај моменат почеле да се осипају јер су биле потпуно неучвршћене људством, (принудно) мобилисаним, без довољно проверених руководилаца а и са прилично непријатељског елемента.. у Београду ништа, немамо доступ до већег дела Србије.. (15.0.. јер партизанске снаге код Прокупља су толико слабе да их не можемо упутити ни до Копаоника..“,19. септембра ПК за Србију обавештава ЦК да „у окрузима Прокупље Крушевац, Ниш, Зајечар кадрови не могу одговорити задацима (успостављању власти и мобилизацији људства).. Краљево, Поморавље, Крагујевац, Чачак, Ужице, Шабац, Пожаревац, у делу зајечарског и ваљевског округа стојимо пред проблемима да већ сада извлачимо другове из јединица и са разних терена. Ту нарочито спада Краљево и Поморавље где немамо ништа а одакле у јединицама имамо мало другова..“ (АЈ-507, ЦККПЈ 1944/258;265;253;300).Пред саму совјетску инвазију Тито извештава, како би оправдао огромну војну помоћ * да су његове трупе за првих 10 дана септембра ослободиле 98 градова у Србији (АЈ, МФ 17/46, 323-324)– када их у целој Србији укупно није било ни трећина од тога.
Током лета и почетком јесени Титу јављају да се „бројно стање бригада увелико смањило, рад са народом је веома слаб, за неке јединице је највећи проблем како преваспитати масу новопридошлих бораца, (принудно) мобилисаних, за друге је несавладив проблем фамилијарности и неборбености..Из једне бригаде је дезертирало 180 бораца, партијски комесари задужени за „политичку обраду“ војске врло тешко се сналазе у решавању ситних питања..Било је узорних бораца, чланова КП који су говорили да су четници „наша браћа“, неки од њих су бежали пред четницима, предавали се, пуцали у вис, дезертирали..а често су говорили да треба Србина сачувати, или, Хрвати су издали Југославију..“... „Муслимани и Хрвати још увијек нису пришли нашем покрету“.. има људи који „по два брата имају у усташама, па кад загусти панично бјеже пред својим јединицама, па чак и дезертирају непријатељу“... „Хватамо људе по селима за војску, недовољна дисциплина и борбеност.. пуно неписмених, прво учимо имена и презимена, пароле и слично, бројеве од 1 до 20...“ (Перо Симић, Србија земља необјашњива, стр 91, 64)
*Тито је само до краја јула од совјета добио 221.094 тоне разног ратног материјала. Док Тито „обрађује“ Србију Совјети и АнглоАмериканци се утркују ко ће више опреме послати. Тако му Енглези у финишу рата (током последњих 10 месеци) шаљу 61 авион, 107 тенкова, 388 топова, 1626 револвера, 2684 минобацача, 15.837 митраљеза и аутомата, 138.348 пушака.Совјети су били још издашнији: 65 тенкова, 491 авион, 1065 топова, 1329 радио станица,3364 минобацача, 20.528 револвера, 68.423 митраљеза и аутомата, 100.312 пушака. Осим тога слали су хиљаде тона шећера, масти, соли, десетине хиљада ордена и медаља за храброст.. У Москви су израђивали југословенске новчанице, а према Ђиласу и совјетским члановима мисије, слали су и стотине хиљада долара у кешу (Перо Симић, Србија земља необјашњива, стр 102)
4. О стању у Титовој војци говори податак да само у Пожаревачком крају 42% позваних се није јавило у војску, а многи од регрутованих су на све начине покушавали да дезертирају или се на други начин спасу одласка на Сремски фронт и сигурне смрти (АВИИ, 222-1/III-13). Тако, Прва Армија, за последњих 5 месеци рата имала је око 35% губитака (погинулих и рањених), док је Трећа имала још негативнији скор – 47% састава изгинулих и рањених(П.Симић, Тито, тајна века стр 187-188).. Обе су се добрим делом састојале од новомобилисаних необучених младића из Србије и обе су до краја рата „пробијале“ сремски фронт.
У извештају од 14. Јуна 1943 Благоје Нешковић и Петар Стамболић пишу ЦК-у да у целој Србији има укупно 1.052 партизана. Каже се да „људи често моле партизане да не убијају Немце, јер ће их ови за одмазду побити и све попалити“ и да су људи из прокомунистичког села Гајтан, на југу Србије, у свом попаљеном селу дочекали партизане речима: „Мичи се, зар није доста што сте починили од нас зло“ (Перо Симић, исто, стр 29).
5. А шта се дешава по "ослобођењу" Србије:
На Седници Политбироа ЦК од 15. Марта (у јеку пробоја сремског фронта, јел'те), констатује се следеће:
Citat:„Радништво је наше, али није политички довољно учвршћено..Чаршија и интелигенција је против нас, градска омладина такође... Мобилисано је прилично.. У ПК има секташтва према масама доље..Непријатељ је у Србији врло активан(Немци отерани из Србије 6 месеци раније, а и четници већином!), нема сељака, али га немамо ни ми...Буржоазија покушава да иде у офанзиву..Питање земље морамо ријешити..Агитацију треба подићи, осмјелила се реакција, узети оштрији курс према реакционарним елементима..Има данас у Србији око 10.000 дезертера, што се не сме потценити..Активизација по линији фронта, политички подизати масе... (АЈ – ЦККПЈ, 1945/337)“
Када се Титова власт терором коначно учврстила, маја 1945 донето је решење о уништавању компромитујућих докумената, па преко одељења за шифру Југославије се шаље директива:
Citat:„Сви документи који су употребљавани или компромитовани, односно показали се као недовољно сигурни и прешло се на друге, морају се спаљивати. Свако њихово држање је непотребно, сувишно, чак и смета правилном коришћењу докумената који су у употреби, архива се оптерећује нечим што ничему не служи (АВИИ, 23-11-1/3)“
На основу свега овога, морам да закључим да "лепо певаш, али да си омашио тоналитет".
gorran ::
sam prikazao u glavnim crtama taj pokret, i izračunao brzinu pomeranja, koja je iznosila nekih 4-5 km dnevno.
.
П.С. Види слику 
|
