Knjiga Roberta MekDauela - "Streljanje Istorije"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Нисам сигуран да су сви фајлови декласификовани. Рецимо, у књизи је као прилог постављен извештај Донована директно Рузвелту, датиран на 7.новембар 1944. Декласификован је тек у јануару, 1984, а одобрен за објављивање у јулу исте године. Обичан, безазлени извештај.
Логично је да се и остала документа нађу у књизи, макар као напомена приређивача, да је то било могуће.

Svi dokumenti su deklasificirani, i svi su pristupacni.
Interesantno je da ova knjiga upravo izlazi u trenutku kada nas Samardzic, bije bitku za rehabilitiaciju, svog izvora prihoda, i treba da podnese "nove materijale", i "deus ex machina", pojavljuje se knjiga bez autora , pod sugestivnim naslovom "Streljanje Istorije"
Knjiga nema engleski naslov , i citaoci mogu da pogledaju na drugoj strani sta pise

Preveli: Momcilo, Ana, i Bodin Selic
preveli sta? Gde je naslov engleskog originala, i originalni izdavac, ISBN knjige

ta knjiga je pisana po delima Avakumovica, i Martina, obiluje faktografskim greskama, specijalno u datumima, oslanja se na "nevidjene" dokumente, samo autoru pristupacne..
sto je karakteristika Samardzicevog nacina pisanja
Bongo nas svim silama pokusava uveriti da je to pisao Meki Dauel, mada nema nikakvog spomena o autorstvu te knjige.Nigde ne pise "copyright", niti se spominje autor

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Pa s obzirom na Kramerov izveštaj nemoj da se trudiš. Kramer je video ono što nije niko od deset hiljada Kruševljana a to su borbe za Kruševac. Ako je takva stvar mogla da se izmisli onda da ne pričam. Poginulo 1200 Nemaca a metak nije bio ispaljen Nemci otišli još dan pre osim jednog voda feldžandarmerije. To su ti izveštaji savezničkih oficira. U Srbiji 2,3. i 4. septembra 1944. godine borbi između Nemaca i četnika sigurno nije bilo za Bosnu i slično ne znam al ne verujem.
Сумњам да сте имали прилике да причате и са делићем тих Крушевљана, потенцијалним сведоцима. До данас је прошло више од 65 година од тога. Ако рачунамо да они који су нешто видели и били довољно зрели да разаберу шта су видели долазимо до податка да би ти људи морали да имају данас око 80 година или више.
Просечан животни век људи, мерен 90-тих је био испод 73 године.
Даље, колико их је после рата преживело, остало у Крушевцу и околини?
Четврто, колико ће њих заиста рећи истину, из било ког разлога?
Постоји један феномен, кога су совјетски експерти развили до перфекције - "прање свести" сублимираним порукама и пропагандом, која временом утиче да људи мешају личне доживљаје и сведочанства, са информацијама које им се намећу тим путем. Просечан ум врло лако временом (како и сећање бледи) подлегне томе.

Има једна анегдота када су интервјуисали старог равногорца и питали га "да ли су четници сарађивали са Немцима":
Овај одговара, не трепнувши - да.
- Изненађени новинар настави даље да га испитује: "Па добро, ко тачно, јесте ли ви, или неко из ваше јединице?"
А чича увређено и оштро: Не, никад.
- А неко из суседних јединица:
- Ни случајно, ми смо их сви током целог рата само преко нишана гледали!
- Новинар збуњено: Па како онда знате да су сарађивали?
- Чича ће: како не бих знао кад новине стално пишу о томе

То ипак не значи да је Крамеров извештај потпуно тачан, али га ваш аргумент о "сведоцима"слабо побија.


nemosav1 ::Svi dokumenti su deklasificirani, i svi su pristupacni.
Interesantno je da ova knjiga upravo izlazi u trenutku kada nas Samardzic, bije bitku za rehabilitiaciju, svog izvora prihoda, i treba da podnese "nove materijale", i "deus ex machina", pojavljuje se knjiga bez autora , pod sugestivnim naslovom "Streljanje Istorije"
Knjiga nema engleski naslov , i citaoci mogu da pogledaju na drugoj strani sta pisePreveli: Momcilo, Ana, i Bodin Selic
preveli sta? Gde je naslov engleskog originala, i originalni izdavac, ISBN knjige
nemosav1 ::ta knjiga je pisana po delima Avakumovica, i Martina, obiluje faktografskim greskama, specijalno u datumima, oslanja se na "nevidjene" dokumente, samo autoru pristupacne..
sto je karakteristika Samardzicevog nacina pisanja
Bongo nas svim silama pokusava uveriti da je to pisao Meki Dauel, mada nema nikakvog spomena o autorstvu te knjige.Nigde ne pise "copyright", niti se spominje autor


Причате напамет. Купите књигу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BongoFury ::Сумњам да сте имали прилике да причате и са делићем тих Крушевљана, потенцијалним сведоцима. До данас је прошло више од 65 година од тога. Ако рачунамо да они који су нешто видели и били довољно зрели да разаберу шта су видели долазимо до податка да би ти људи морали да имају данас око 80 година или више.
Није ти пало на памет да је са њима могао да прича и пре 20 година?
(предност кад имаш мало више животног искуства )

• 7Ovo se svidja korisnicima: vathra, padobranac75, gorran, Georgius, Eutropije, lacko, Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bongo ja sam rođen 1959. godine. Moj otac 1929. godine, moj stric 1927. godine, moja tetka 1922. godine. Moj pokojni otac je bio gimnazijalac od 15 godina kad je oslobođen Kruševac. Moj stric je imao 17 godina i novembra te godine je mobilisan od partizana. Moju tetku koja je imala 22 godine imaš na nekoliko fotografija objavljenih kod Adama Stošića kako predaje bukete cveća (sa još nekim devojkama) ruskim oficirima u Jasici ispred četničkog počasnog stroja (i to verovao ti ili ne) pod šlemovima. Moj otac i stric se odlično sećaju i detalja recimo da je pozdravni govor sa spomenika Rusima čitao Miodrag Petrović Čkalja koji je u to vreme bio maturant kruševačke gimnazije a pošto je još pre rata glumio u kruševačkom pozorištu bio je u keserovićevom štabu zadužen za neku vrstu AGITPROPA. Za njih mlađe gimnazijalce je bio zadužen u to vreme takođe maturant kasnije poznati glumac Milan Puzić koji je takođe bio mobilisan od Keserovića. Đaci kruševačke gimnazije u redu i disciplinovano došli do trga da dočekaju Ruse koji su stigli od Jasike. Jednu od prigodnih recitacija izveo je i Bata Paskalj(ević) takođe kasniji poznati glumac. Inžinjer poznat kasnije kao Rimska kula (starijim Kruševljanima je dobro poznat) je uradio pripremu dočeka. Svirala je muzika (i to nekoliko) a najugledniji Kruševljani su nosili zastave - na čelu su nošene zastave saveznika. Neposredno pred dolazak Rusa stigla je grupa četnika iz Ražnja na tri kamiona. Deda jednog mog dobrog prijatelja (koga su partizani desetak dana kasnije streljali) je dovezao svoj lični fijaker kojim su trebali kasnije da se provozaju Keserović i ruski komandant. Inače, moja spomenuta rođena tetka je bila verena za jednog četničkog komandanta brigade (predratni aktivni oficir) koji je nakon što je poslušao kraljevo naređenje i prišao partizanima jednostavno nestao na putu za sremski front. Nikad se nije saznalo šta mu se desilo. Dakle moja tetka nije imala razloga da voli partizane. Al nije u pitanju moja rodbina samo. Ja sam podatke skupljao još tamo 1982. do 1985. godine a u to vreme su svedoci događanja bili da tako kažem u najboljim godina kad je reč o sećanjima tj imali su od 55 do 65 godina. Razgovarao sam sa bar stotinak ljudi i niko doslovce niko nije znao ni o kakvoj borbi. U to vreme nije bla aktuelna borba četnika i Nemaca nego ko je oslobodio Kruševac da li Rusi sa 2. proleterskom ili rasinski partizani. Desetak godina kasnije sam ponovo skupljao podatke zbog nove teze o četnicima al nikakve razlike u priči nisam našao. Vrlo je važno naglasiti da sam razgovarao sa velikim brojem nekadašnjih četnika i oni pojma nemaju ni o kakvim borbama.
I još nešto postoje i Keserovićevi izveštaji iz tog vremena u kojima nema ni pomena o bilo kakvim borbama. Tek u jednom Keserovićevom izveštaju iz početka aprila 1945. godine spominje se borba u Stopanji. Doduše on u tom dokumentu iz aprila 1945. godine tvrdi kako je BEZ BORBE zarobio nekoliko stotina Nemaca i Belih Rusa. O tome u ranijim dokumentima nema ni pomena. Karmer govori o žestokoj borbi za Kruševac. Znači da se ni podaci Keserovića i Kramera ne podudaraju nego se i međusobno isključuju. Da zaključim borbi nema u nemačkim dokumentima, nema u četničkim dokumentima, nema u nedićevskim dokumentima, nema u parizanskim dokuemntima, nema u ruskim dokumentima, nema živih svedoka koji bi to posvedočili jedino o tome piše Kramer i on je jedino u pravu svi ostali greše. Da li ti shvataš da toga nema ni u nemačkim ni u četničkim dokumentima. NEMA. N E M A: Da li to treba da vam se nacrta. Na kom jeziku da vam se kaže. Ja još nisam za ovih tridesetak godina našao svedoka koji je prisustvovao borbama Nemaca i četnika 14. oktobra 1944. godine u i oko Kruševca. A još manje da je u njima učestvovao.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel :: Moj otac i stric se odlično sećaju i detalja recimo da je pozdravni govor sa spomenika Rusima čitao Miodrag Petrović Čkalja koji je u to vreme bio maturant kruševačke gimnazije a pošto je još pre rata glumio u kruševačkom pozorištu bio je u keserovićevom štabu zadužen za neku vrstu AGITPROPA. Za njih mlađe gimnazijalce je bio zadužen u to vreme takođe maturant kasnije poznati glumac Milan Puzić koji je takođe bio mobilisan od Keserovića. Đaci kruševačke gimnazije u redu i disciplinovano došli do trga da dočekaju Ruse koji su stigli od Jasike. Jednu od prigodnih recitacija izveo je i Bata Paskalj(ević) takođe kasniji poznati glumac.

E ovo je veliki dan za ravnogorski pokret, saznali smo da je i Ckalja i Puzic i Paskaljevic bili u cetnicima. Kakvo li ce tek sada literaturno delo Samardzic da napise o, od UDB-e do sada sakrivanim dokumentima za cetnicku pozadinu i istoriju ovih slavnih ljudi u komunistckoj Jugoslaviji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, gorran
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Нисам сигуран да су сви фајлови декласификовани. Рецимо, у књизи је као прилог постављен извештај Донована директно Рузвелту, датиран на 7.новембар 1944. Декласификован је тек у јануару, 1984, а одобрен за објављивање у јулу исте године. Обичан, безазлени извештај.
Логично је да се и остала документа нађу у књизи, макар као напомена приређивача, да је то било могуће.

Skoro svi fajlovi OSS-a su deklasifikovani. Proces je počeo osamdesetih godina, da bi 2008. kulminirao u deklasifikovanju ličnih kartona uposlenika i agenata OSS-a. Po riječima moga mentora, koji se bavi obavještajnim službama, a naročito američkim, klasifikovani su ostali samo neki dokumenti o finsansiranju ove organizacije. Prema tome, ta priča po kojoj priređivači nisu mogli naći navedene izvještaje ne pije vode.

K.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe bili su mobilisani niko ih nije ništa pitao. Partizani su ih odmah takođe mobilisali i poslali na Sremski front. Nikome od njih nisu uzeli za zlo to četnikovanje od nekih mesec ili dva dana kod Keserovića. Čkalja se i kod partizana bavio AGITPROPOP-om i kulturnim radom. Bata Paskalj je nešto mlađi bio od Čkalje i Puzića i nije bio mobilisan nastupao je kao đak. Ja mislim ali nisam siguran da su se i Čkalja i Milan Puzić sa sremskog fronta vratili kao oficiri al sa bar podoficirskim činom jesu sigurno. Moj pokojni stric iako je bio iz uglavnom četničkog sela i premda je budući zet trebalo da mu bude četnički komandant brigade je, pošto je imao za ono vreme prilično škole, poslat na kurs za komandira odeljenja veze i vratio se sa Sremskog fronta kao rezervni podoficir i bez problema je odmah dobio i posao na železnici. Bio je u 6. ličkoj diviziji. Nije bio mobilisan od Keserovića jer je bio 1927. godište a Keserović je mobilisao one rođene 1926. godine i starije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel :: Nije bio mobilisan od Keserovića jer je bio 1927. godište a Keserović je mobilisao one rođene 1926. godine i starije. Од колико година су младићие мобилисали партизани, а од колико четници? Јели било мобилисања дјечака од 13-15 година?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma kako bratija siluje istoriju, ispasce da su mobilisali pravo iz decjeg vrtica, a one naprednije (pismene i otresite momke odgovarajucih fizickih predispozicija) iz kolevke!

I ja zivim u Krusevcu, istina ne od svog rodjenja, ali nikada nisam cuo da je Ckalja bio u cetnicima. A ni Bata Paskaljevic.

Da nije Oliver Dulic, sto ono rek`o onaj "humorista"?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::BongoFury ::Сумњам да сте имали прилике да причате и са делићем тих Крушевљана, потенцијалним сведоцима. До данас је прошло више од 65 година од тога. Ако рачунамо да они који су нешто видели и били довољно зрели да разаберу шта су видели долазимо до податка да би ти људи морали да имају данас око 80 година или више.
Није ти пало на памет да је са њима могао да прича и пре 20 година?
(предност кад имаш мало више животног искуства )

Наравно да јесте, и опет је на граници. Како каже "Колонел": око 65 година. Узимам у обзир и остале ствари које сам навео. Ма, не мислим да није могао да нађе некога ко би могао поуздано нешто о томе да му каже, чак и туце, али причати о стотинама и хиљадама је смешно.

ltcolonel :: Moj otac i stric se odlično sećaju i detalja recimo da je pozdravni govor sa spomenika Rusima čitao Miodrag Petrović Čkalja koji je u to vreme bio maturant kruševačke gimnazije a pošto je još pre rata glumio u kruševačkom pozorištu bio je u keserovićevom štabu zadužen za neku vrstu AGITPROPA. Za njih mlađe gimnazijalce je bio zadužen u to vreme takođe maturant kasnije poznati glumac Milan Puzić koji je takođe bio mobilisan od Keserovića.


Зар је Чкаља понављао разред? И то 2 пута? Чкаља је 2 године старији од Пузића.