offline
- babaroga
- Legendarni građanin
- Pridružio: 04 Sep 2012
- Poruke: 9448
- Gde živiš: pecina stroga
|
victoria ::
Komunisti su bili zapanjeni kada su kročili u Srbiju 1944-e i videli koliko je Nediću pošlo za rukom da je (relativno) poštedi razaranja nakon katastrofe 1941-e.Tim više što su došli iz ratom potpuno opustošene Bosne.Zabeleženi su komentari tipa(ovde kao da nije rat" i pravi izlivi mržnje o tome kako "Srbiji treba pustiti krv ".
Odgovara Koca Popovic (Beleske uz ratovanje)
Citat:Sela nisu popaljena, žita se žute do u beskraj. Je li ovaj narod upoznao rat? Do kojih žrtava je spreman da ide?
Citat:Sve je drukčije nego u Bosni, treba se tek snaći. Sela su tamo uništena, narod izmučen, vojska do kraja opredeljena i čvrsta. Ovde je treba učvrstiti pre nego počnu da plamte sela. Očevidno odnosi između protivnika nisu ovde toliko zaoštreni — nepomirljivo. Već sama žitna polja dokazuju da ovde ima mnogo radnih, muških ruku — koje čekaju puške.
Citat:I borba je počela. Bataljon za bataljonom izbijao je iz šume i kretao se napred. Artiljerijskim granatama pridružile su se ubrzo otuda mine iz bacača. Na nekoliko stotina metara ispod nas čulo se »Ura!« i razvila se oštra paljba koja je kratko trajala. Neprijatelj je u jurišu proteran sa Kitke. [10] »Ura« su vikali i pojedini koji su umorno prolazili pored nas. Prošli su prvi ranjenici — od minobacača. Mine i granate padale su i dalje, na širokom prostoru, čas bliže i napred, čas ispod Velje glave. U šali smo računali gde će pasti sledeća i ponekad se pomerali za 100 m. Stigao je i Miloje i izvestio o onome što je znao — malo. Sporo se prodiralo. Kod 25. se takođe čula borba.
Izišli smo na Kitku. Pred nama se protezao dug venac sa pet-šest čuka, ravnomerno udaljenih, sve niže jedna od druge prema levo, i svaka manje pošumljena. Osmatrali smo iz širokih rovova na Kitki, u kvadratu — kao redut. Naši su prilazili, njih tridesetak, pretposlednjoj čuki na kojoj su se uskoro primetila bela kečeta Arnauta. Naši su išli lepo, smelo i kao sigurno. Bili smo razdragani. Krenulo je. I ja sam bio razdragan — ali sam se odjednom setio da ovako izgleda — četnički napad. Po već osvojenim čukama tu ispod njih muvali se naši vojnici i komora. Jedan ili dva topa počeli su da tuku po našima. Onih tridesetak, koji su bili na čelu i podilazili pretposlednjoj čuki počeli su da uzmiču. Nerazumljivo je bilo — pred kim i zbog čega. Ceo se taj deo fronta stavio u pokret unazad. Za našom brigadom, koja je odstupala drsko je i nekako mirno trčkaralo petnaestak Arnauta. Tih 15-ak Arnauta zauzeli su ponovo sve čuke na vencu pred nama. Iz reduta počeli su da dejstvuju naši puškomitraljezi, jedna protivtenkovska puška i bacač. »Neprijatelj« se već spuštao sa najveće čuke ka kosi od koje nas je razdvajala samo jedna jaruga. Začudo, pod kosom se zadržalo nekoliko naših vojnika, možda na 70 metara od ivice kose — oni očevidno nisu znali šta se događa ispred njih. Krenuli su, sporo, ukoso. Možda su pucali. Iz reduta tukli smo svim oružjima. Arnauti su počeli da se muvaju oko drveća, nekoliko ih je palo, počeli su da odstupaju. Naše nove snage ušle su u borbu, dotadašnje su povučene u rezervu. Krenulo se opet napred, brzo. U međuvremenu na levom krilu je uspostavljena veza sa Bradonjom koji je navodno prodro dosta duboko. No i ono se bilo pokolebalo, kad je počelo odstupanje po vencu. Desno od nas, opet, čula se borba, nedaleko, sve na istom mestu. Po vencu, naši su, levo, osvojili i poslednju čuku i spuštaju se u dolinu, deleko. A još dalje, s one strane doline, kretala se neka vojska — verovatno pojačanja. Uskoro videla se prašina dole na putu — nekoliko kamiona. Ubrzo se doznalo da su stigli tenkovi — i u to je sva vojska verovala, iako se nije moglo ni posle sa sigurnošću utvrditi. Artiljerija i bacači opet su počeli da prenose vatru bliže nama. Naši su opet počeli da se komešaju — i povlače. Otišao je Rade, [11] zamenik Milojev, [12] da organizuju otpor. Uzalud. Uskoro nam javiše da je ranjen u grudi. Naša vojska se povlačila na čitavom frontu. Arnauta je bilo bar 10 puta manje od naših i išli su za našima u stopu. Nije bilo više nade na uspeh. I 25. se povlačila — 24. je bila ušla u borbu samo sa jednom brigadom desno od nas i prodrla. Naredili smo povlačenje.
Opet su se hiljade ljudi počeli gomilati na uskom prostoru između Kitke i Velje glave. Svi su grabili napred. Pre polaska jedinica bilo je nekog besmislenog postrojavanja, ali u pokretu kolone su se ukrštale i nered bivao sve veći. Gonila se zaplenjena stoka, pojedinci su pekli meso pod bukvama. I tako su se oko 18 sati našle obe divizije na jednom putu kroz šumu. Tada je stigao glas spreda da su tenkovi zaposeli Lipovicu. Obavestio sam o ozbiljnosti situacije Gorškova i najbliže štabove. Vojska kao da je osetila nešto, neku opasnost, ali misleći da je pozadi a ne napred, počela je još brže da kulja i grabi niz brdo. Miloje je već bio povukao sva obezbeđenja. Među vojskom pojačavali su uznemirenost, pozadinci, civili, nenaoružani seljaci koji su se priključili vojsci kad su napustili svoj kraj. Nekoliko pušaka moglo je sada da rastera ove hiljade, bez teškog oružja, ali dobro naoružane i inače hrabre. Izišli smo iz kolone i krenuli drugim putem, koso uz brdo.
Tenkova nije bilo na Lipovici.
Citat:Juče, iza Morine glave, »odseli« smo u jednu seljačku kuću: nas nekoliko i desetina Krajišnika, koji su došli za vezu sa Kopaonika. Ručak je bio bogat: kajmak, sir, kiseli krastavci, paprika, krastavci u vodi, paprika u kajmaku, rakija, vruć pšenični hleb; sve izneseno odjednom na sto. Krajišnici se smeškaju, jedu uspravno i pričaju o borbama. Drukčija su vojska, nepobitno. Svaki je borac aktivni subjekt, vojnički i politički. Ta unutrašnja sloboda daje mu smelost da pogine kao što punom merom živi. Razgovaramo o tome sa Alijom [22] i Perom. Eto po čemu su drugačiji. Kad se odmaraju, pevaju, prosto žive, ne mogu da ne deluju kao nosioci narodnooslobodilačke borbe. Zato tu zarobljeni četnici, sa bradom do po grudi i kosom do po leđa, govore: »Mi se ovdašnjih partizana ne bojimo — gonimo ih kao vi nas.«
Citat:Hoće li četnici, vođe, u poslednjem trenutku, okrenuti oružje protiv Nemaca? Ipak izgleda da neće moći. To bi mogli učiniti samo ako bi nemačka vojska bila prethodno potpuno razbijena, doslovno razbijena, rasterana. Pored tih materijalnih uslova za preokret isto tako malo ima i »političkih«: izdajstvo je postalo prava sadržina te politike, osnovnija od ćele superstrukture, od svih kombinacija »kad dođe vreme«. Za njih to vreme ne može nikad doći jer se nikako ne radi o dvema taktikama, našoj i četničkoj...
|