Koliko je Nemaca poginulo i zarobljeno u Kruševcu oktobra 1944. godine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Moguće da je 18. Ne znam napamet. Inače svi su Ukrajinci to znam jer je dolazi neko od funkcionera iz Ukrajine kad je ponovo postavljen spomenik. Ta 45. streljačka divizija je bila uglavnom mobilisana od Ukrajinaca a ovi što su izginuli su svi bili Ukrajinci. To nisam znao čak ni Slave Bojić nije i on bio iznenađen. Inače kad je ranije bio spomenik nije bilo imena poginuliha a kod nas nisu ni znali njihova imena al su sad stavljena.

Jel bese 3. ukrajinsko-beloruski front?
Ako se dobro secam, sa nasim partizanima su se sastali prvi put u Kaoniku.

• 1Ovo se svidja korisniku: ltcolonel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

M. Samardzic ::
Губици Немаца од партизана:
- 1941. године: 96,
- 1942. године: 325,
- 1943. године: 1.207,
- 1944. године: 908 (пре 25. септембра, као дана сусрета са Црвеном армијом).

Број заробљених Немаца од стране партизана до овог периода био је симболичан, јер се заробљеници добијају у нападу, а они их нису нападали.
Ne sumnjam da i za ovo postoji živopisno objašnjenje.
Svejedno, gubici i izveštaji o gubicima su zanimljiva tema - možda bi neko mogao da osmisli jednu širu temu.
Kao prilog za razmišljanje, jedan zanimljiv "JPG": strana iz KTB-a Ia komande XV brdskog korpusa za januar 1944. Korpus je predao 114. lovaöku diviziju Armijskoj grupi C, a divizija je pri napuštanju korpusne oblasti dala sumarni izveštaj prema kojem je tokom upotrebe u "hrvatskom prostoru" (od maja 1942. do januara 1944) imala 803 poginula.



Da podsetim, radi se o jedinici koja nije upotrebljavana tokom operacija Weiss i Schwartz (jeste na Kozari juna 1942). 1.1.43. na teritoriji NDH bilo je 6 nemačkih divizija, 1.12.43 bilo je 11 divizija kopnene vojske i veći broj samostalnih pukova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pošto su odbacili Nemce od Zaječara na Niš i na Paraćin Rusi su se sa dve streljačke divizije bukvalno ušetali preko Svrljiga i Soko Banje na Aleksinac. Naime Nemci koji su od Zaječara odbačeni na Svrljig su se odatle povukli za Niš a pravac ka Aleksincu ostavili potpuno nezaštićen. Tako su Rusi bez borbe stigli u Aleksinac i odatle produžili na sever napred 223. a za njom 45. streljačka divizija. Sa partizanima su prvi kontakt ostvarili izviđački i osiguravajući delovi 223. streljačke divizije mislim u Kaoniku al nisam sigura da li tu ili u Đunisu. Međutim oni nisu produžili za Kruševac već su nastavili za glavninom divizije na sever. Njih su zamenile jedinice 45. divizije ali je glavnina i te divizije produžila do Pojata pa tu skrenula ka Kruševcu a leva kolona preko Đunisa i Kaonika na Kruševac. Interesantno je da je anegdota koju je prvi izneo Toma Miletić da su se obe divizije zadržale po skoro ceo dan u Ražnju po svemu sudeći tačna. Razlog je vrlo inetersantan. Naime, Ražanj je u to vreme imao sigurno najveći broj javnih kuća po glavi stanovnika u Srbiji. Nalazio se na Carigradskom drumu i još od knjaza Miloša bordeli su bili jedna od najznačajnijih privrednih grana Ražnja. Za 223. streljačku prilično sigurno mogu da tvrdim da su komandant divizije i glavni polit radnik divizije okupili sve vlasnike ražanjskih bordela i na zaprepašćenje prisutnih partizanskih komandanata isplatili odgovarajuću (prilično veliku) sumu novca s time da svi njihovi vojnici mogu da se posluže. Cela varoš se okupila da gleda kako crvenoarmejci u redu strpljivo čekaju da dođu na red dok su oficiri obilazili i one previše pijane izvlačili iz kolone i odvodili na trežnjenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel :: Sa partizanima su prvi kontakt ostvarili izviđački i osiguravajući delovi 223. streljačke divizije mislim u Kaoniku al nisam sigura da li tu ili u Đunisu.
Pa, dobro, Kaonik i DJunis su prakticno spojeni. Ograda poslednjeg kaonickog dvorista je, ujedno, i ograda prvog djuniskog.

ltcolonel ::
Naime, Ražanj je u to vreme imao sigurno najveći broj javnih kuća po glavi stanovnika u Srbiji. Nalazio se na Carigradskom drumu i još od knjaza Miloša bordeli su bili jedna od najznačajnijih privrednih grana Ražnja.
Ako se dobro secam (mali off) preko nekih "prodavacica ljubavi" iz tog kraja knez Milos je uspeo da ubrza donosenje hatiserifa od 1833. godine i prosirenje Srbije na onih sest nahija koje nisu spadale u Beogradski pasaluk, ali su bile pod Karadjordjem tokom Prvog srpskog ustanka.
ltcolonel ::
Za 223. streljačku prilično sigurno mogu da tvrdim da su komandant divizije i glavni polit radnik divizije okupili sve vlasnike ražanjskih bordela i na zaprepašćenje prisutnih partizanskih komandanata isplatili odgovarajuću (prilično veliku) sumu novca s time da svi njihovi vojnici mogu da se posluže. Cela varoš se okupila da gleda kako crvenoarmejci u redu strpljivo čekaju da dođu na red dok su oficiri obilazili i one previše pijane izvlačili iz kolone i odvodili na trežnjenje.

Jos malo o saveznickoj Crvenoj armiji. Meni je deda pricao da su oni kada vide bure sa vinom ili rakijom pucali, a onda lezali pod njega da piju. Mrzelo ih je da otvaraju cepove.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::ltcolonel :: Tu je poginulo čini mi se 17 Rusa (u stvari ni jedan nije etnički Rus znači crvenoarmejaca) koji su sahranjeni u spomen kosturnici.

18!
Garant!
U rodjenu kucu bih mogao da se kladim.
I to su ih sve pobili puskomitraljezom na brisanom prostoru. Ali sam pomesao, mislio sam da su cetnici ove Sovjete od DJunisa docekali sa buketima cveca, a ove od Jasike su pokosili puskomitraljezom.
Naravno, u tim momentima nema Nemaca ni od korova u Krusevcu, a kamoli u Varvarinu (Samardzic je gore naveo da su zarobili cetnici 15 Nemaca u "Krusevackoj oblasti, Varvarinu", tako je bas naveo).

Tomašević ih je opomenuo na vreme da se ne približavaju inače će narediti da se puca "u meso". Bili su pijani i išli su bez reda da razoružaju četnike i da ih predaju partizanima. I desilo se da su svi pobijeni. Ne 18, već 25, koliko ja znam. Ime jednog mitraljesca neću da kažem, živ je čovek.
A ti što su ih Rusi pobacali u Moravu su pobijeni, jer su prethodno partizani nahuškali Ruse, govoreći im da su to fašisti i da treba po kratkom postupku. To su bili nesrećni Čitlučani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Feb 2013 0:26

U vezi ruskih ranjenika. U vreme borbi za Kraljevo naši Temnićani su bili zaduženi da svojim kolima prevoze ruske ranjenike sa fronta kod Kraljeva u rusku vojnu bolnicu u Jagodinu. I ono što je naše seljake tada šokiralo i nikad im nije bilo jasno to je da su naši ranjenici sa fronta kod Kraljeva prevoženi kamionima u Vrnjačku banju u postojeće bolnice i vile dok su ruski ranjenici prevoženi zaprežnim kolima po tri i četri dana do Jagodine. Pošto su moji imali konje onda je moj otac sa mlađim stricem vozio kola (stariji stric je bio mobilisan) u dva navrata od Kraljeva do Jagodine. Nikad mu nije bilo jasno zašto ruski lekar na frontu nije dozvoljavao što su seljaci predlagali da se teži ranjenici utovare u kola sa konjskom zapregom a lakši u kola sa volovskom zapregom. Seljaci su rezonovali da kola sa konjskom zapregom mogu da stignu za dva dana a sa volovskom u najboljem slučaju za tri. Al Rus nije dao pa su svi morali da idu klaj klaj brzinom volovske zaprege. A pored njih su malo malo tutnjali prazni ruski kamioni. To naši seljaci nisu mogli da shvate. Al su zato naši ranjenici, bar oni kod Kraljeva, za ono vreme bili stvarno odlično zbrinuti. Oni su prevoženi kamioni i maksimalno za dva tri sata bili su na operacionom stolu u Vrnjačkoj banji.

Dopuna: 14 Feb 2013 0:49

Ono što je za mene najveća nepoznanica to je razlog zašto su Rusi ipak odlučili da 14. oktobra uđu u Kruševac. Naime, predveče 13. oktobra i četnici i partizani su obavestili komandanta 45. streljačke divizije nema više Nemaca (isti onaj Keserović koji će sutradan zarobljavati Nemce za koje je prethodno veče obavestio Ruse kako su napustili grad). Kada je komandant divizije o tome obavestio pretpostavljenog komandanta korpusa ovaj mu u toku noći menja dispoziciju za sutradan i naređuje da desna kolona divizije koja je trebalo da nastupa preko Ćićevca - Varvarina - Obreža i dalje levom obalom Velike Morave na sever, krene levom obalom Zapadne Morave i to u marševskom a ne borbenom poretku. Leva kolona - streljački puk je trebala da prodre pravcem Đunis - Kaonik - Gaglovo u Kruševac. Ova leva kolona je po prvobitnom planu trebala da popodne 14. oktobra stupi u kontakt sa jedinicima 2. proleterske divizije i da tokom noći ovlada Kruševcem. S time što je crvenoarmejske puk trebao da uđe u grad a 2. proleterska je trebala da sačeka junačke četnike kad navrnu da beže ka Kraljevu. Međutim ovo je promenjeno pa je i ruska leva kolona odmah krenula ka Kruševcu ne obaveštavajući 2. proletersku. Tako da partizani nisu imali pojma da su Rusi ušli u Kruševac. E sad ono što mene interesuje zašto su Rusi promenili plan i ko je doneo odluku o promeni plana. Promena je bila više politička nego vojna jer su jedan ruski puk i ojačana 2. proleterska bili sasvim dovoljni da počiste četnike iz Kruševca. Slave je pre tridesetak godina imao prilike da razgovara sa komandantom ruske divizije ali ni ovaj nije znao razlog za promenu plana. Kaže da je i on bio iznenađen i u početku je mislio da se možda planira nastupanje ka Kraljevu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lažni Kalabić
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Feb 2013 11:29

Aleksandar Dinčić ::6.lickadivizija ::ltcolonel :: Tu je poginulo čini mi se 17 Rusa (u stvari ni jedan nije etnički Rus znači crvenoarmejaca) koji su sahranjeni u spomen kosturnici.

18!
Garant!
U rodjenu kucu bih mogao da se kladim.
I to su ih sve pobili puskomitraljezom na brisanom prostoru. Ali sam pomesao, mislio sam da su cetnici ove Sovjete od DJunisa docekali sa buketima cveca, a ove od Jasike su pokosili puskomitraljezom.
Naravno, u tim momentima nema Nemaca ni od korova u Krusevcu, a kamoli u Varvarinu (Samardzic je gore naveo da su zarobili cetnici 15 Nemaca u "Krusevackoj oblasti, Varvarinu", tako je bas naveo).

Tomašević ih je opomenuo na vreme da se ne približavaju inače će narediti da se puca "u meso". Bili su pijani i išli su bez reda da razoružaju četnike i da ih predaju partizanima. I desilo se da su svi pobijeni. Ne 18, već 25, koliko ja znam. Ime jednog mitraljesca neću da kažem, živ je čovek.
A ti što su ih Rusi pobacali u Moravu su pobijeni, jer su prethodno partizani nahuškali Ruse, govoreći im da su to fašisti i da treba po kratkom postupku. To su bili nesrećni Čitlučani.

To sto su bili pijani ne verujem da je bio razlog. Jer da je to bio razlog, Tomasevic bi trebao tokom rata trebao da pobije vise od polovine svog sastava.
I odakle Vama podatak da je to razlog sto su cetnici pobili Sovjete koji su nadirali u Krusevac sa jedne strane, a sa druge ih docekivali buketima cveca?

Dopuna: 14 Feb 2013 14:24

Itcolonel,
I meni je cudno to skretanje putanje, pogotovo ako se ima u vidu da su Sovjeti 13. oktobra 1944. godine vec oslobodili Cicevac. Skretanje na levu obalu Velike Morave, pa kretanje prema Krusevcu tim pravcem zvuci mi apsolutno nelogicno, pogotovu sto znam sigurno da 14. oktobra nije bilo nikakvih nemackih jedinica u Temnicu. A o nekom planu da se brani taj pravac Varvarin -Jasika nema ni govora. Mislim, nebitan je pravac sa pozicija nemacke pripreme polozaja oko Kraljeva, sto im je u tom trenutku predstavljalo prioritet.
Ono sto je meni interesantno je da su partizani usli u Krusevac tek popodne i u rano predvece 14. oktobra 1944. godine. Znaci, veza sa Sovjetima je potpuno zatajila.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Feb 2013 15:11

Po prvobitnoj dispoziciji za nastupanje 45. streljačke divizije u delu o proceni neprijateljskih snaga pretpostavljalo se da će Kruševac braniti mešoviti nemačko - četnički garnizon u sastavu dve nemačke čete (jedna policijska i jedna za obezbeđenje puteva i železnica) i oko 2000 četnika. Oni smatraju da će snage jednog sovjetskog puka i ojačane 2. proleterske divizije biti sasvim dovoljne da očiste grad. Sovjetski puk (oko 2000 ljudi) treba da uđe u grad a 2. proleterska da spreči izvlačenje četnika. Međutim pošto su se jake nemačke snage povlačile od Zaječara ka Paraćinu naređeno je da se napad na Kruševac odloži do večeri 14/15. oktobra dok se situacija oko Paraćina ne raščisti. Uveč 13. oktobra komandant sovjestke divizije je izvešten i od četnika i od partizana da su Nemci popodne 13. oktobra napustili Kruševac i odstupili ka Kraljevu. E onda se dešava ono što sam već napisao. Sa stanovišta partizana njima je odgovaralo da Rusi idu levom obalom Zapadne Morave jer su tako sprečili četnicima najpovoljniji pravac za povlačenje - u Temnić. Ali promenu pravca nastupanja nije moga da naredi ni komandant divizije ni komandant korpusa. Morao je da to uradi bar komandant armije. Treba videti da li je neko od partizana bio u komandi sovjetske armije jer teško da su to Rusi uradili na svoju ruku. Opet sa druge strane zašto onda nije obaveštena 2. proleterska. Upravo ova neusklađenost u dejstvima je omogućila Tomaševiću da kidne.

Dopuna: 14 Feb 2013 15:40

Naravno osim ako Rusi nisu imali nameru da omoguće Keseroviću da zbriše. Da je došlo do noćnog rusko - partizanskog napada na Kruševac Keserović bi verovatno pokušao da brani grad ali kad bi nastala četnička bežanija on bi verovatno pao u ruke partizanima ili Rusima kojima bi posle borbe teško bilo da ga ne predaju partizanima. Ovako kad su predveče 14. oktobra partizani počeli da ulaze u Kruševac Keserović je već odavno bio zbrisao herojski ostavljajući svoje ljude na milost i nemilost Rusima i partizanima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Komandant 57.armije je naredio jos 4. oktobra jedinicama centra i levog krila (68 i 64 streljacki korpus) da razbiju nemacke snage u rejonu Kragujevca i Cacka, oslobode navedena mesta i preseku komunikaciju Kraljevo-Sarajevo .Kragujevac su branile jedinice 297,117, i 181 pesadijske divizije i jedinice 7SS divizije.Borbe za Kragujevac su pocele 14 oktobra.
Izbijanjem 64 streljackog korpusa i 2 proleterske divizije na liniju reke Gruze i pred Vrnjacku Banju, neposredno je ugrozeno Kraljevo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nemosave sve to što si napisao je ok. Al upravo u skladu sa tim naređenjem je marš manevar 45. streljačke divizije u najmanju ruku čudan. O tome smo već raspravljali. Najpre 13. uveče menja pravac nastupanja za 90 stepeni, sutradan odmaršuje u Kruševac i ako uopšte nema neprijatelja skoro sve do Kraljeva okreće se za 180 i 15. oktobra vraća nazad. Složićeš se da je pomalo nelogično da imaš pravac za nastupanje koji je neposednut od neprijatelja i ti to znaš a ne koristiš ga. Al da se ne vraćamo na nešto o čemu smo već raspravljali.