offline
- Pridružio: 05 Jan 2011
- Poruke: 1037
|
6.lickadivizija ::Je li 7 SS divizija "Princ Eugen" najpre pristupila 34. korpusu u zapadnoj Srbiji ili nije?
Malo je komplikovanije.
Istorija 34. korpusa ti je ovakva:
Nemci nisu imali nikakvih snaga u Srbiji kad je u septembru iskrsla nužda da se Srbija brani. Ideja je bila da Druga oklopna armija izdvoji neke snage (njena zona odgovornosti). Armijska grupa E je trebalo da se pokrene iz Grčke na sever i uhvati vezu sa 2. oklopnom u Srbiji.
PZAOK2 je prekinula operaciju Rübezahl u Sandžaku i 1. brdska divizija je upućena u ist. Srbiju, 2. puk Brandenburg u Srbiju. Iz Dalmacije 92. mot. puk, 1. puk Brandenburg, 750. puk 118. divizije.
7. SS nastupala je iz ist. Bosne za NOVJ (1. i 12. korpus) u Srbiju, pokušavajući da ih razbije.
Iz Grčke je početkom oktobra transportom prebačena 117. lovačka divizija, dok je glavnina Armijske grupe E trebalo da se pod sopstvenom zaštitom povezano probije preko Makedonije i povežu se sa drugim snagama, što im nije uspelo.
Ove snage u Srbiji iz raznih korpusa stavljene su iz očiglednih razloga pod jedinstvenu komandu, i to generala Felbera u Beogradu, i za tu priliku su nazvani "Armijska grupa Srbija" (ne u istom smislu kao Armijska grupa E ili F - ono je Heeresgruppe, a ovo Armeeabteilung).
Ove (Armeeabteilung Serbien) snage trebalo je da izvedu operacije protiv NOVJ u Srbiji, ali do toga je došlo samo u manjem obimu, zbog pojave Crvene armije. Kad su se Rusi pojavili na granici Banata, snage su potčinjene dvema korpusnim komandama: Schnekkenbrug (severna) i Müller (južna grupa).
PE je bila u sastavu korpusa Müller.
Njena glavnina kretala se pravcem Drina - Užice - čačak, i zatim Gornji Milanovac - Topola (14. SS puk) ili Kruševac - Niš (13. SS puk).
Prodor Crvene armije u dolinu Velike Morave odvojio je grupu Stettner u sev.zap. Srbiji od Müllera.
Müller je nakon 15.10. dobio glavni zadatak da po svaku cenu odbrani Kraljevo radi odbrane poslednjeg koridora Armijske grupe E preko Kosova i Sandžaka. Kad je došlo do krize u Baranji krajem novembra, Nemci su bili prinuđeni na bezobzirno pomeranje snaga na sever (npr ostatka 1. brdske divizije iz oblasti Bijeljine i ostataka 13. SS Handžar). Tada je korpus Müller dobio zadatak da vlastitim snagama izbori vezu sa Sremskim frontom. Pod njegovu komandu stavljene su i snage na Sremskom frontu, sa kojima nije imao fizičku vezu, (Kg. Kübler i delovi Kg. Lanz koji su pristizali kroz Bosnu) da bi se istakla neophodnost jedinstva fronta, odnosno sve snage severno od linije Čačak - Sarajevo, do ušća Drave. Tada je dobio numeraciju kao 34. AK.
7. SS PE bila je jedna od njegovih formacija kojom je uspeo da poveže front, a zatim izvede protivudar i okonča krizu u Sremu.
U januaru 45. komandu nad odbranom Bosne preuzeo je štab 21. korpusa. PE je korišćena kao neka vrsta pokretne borbene rezerve štaba HGE, pa je u martu data 21. korpusu radi stabilizovanja južne odbrane posle Mostarske operacije, i odbrane glavne saobraćajne linije Sarajevo-Brod od ofanzive 2. armije JA.
Znači, u tom kratkom periodu 7. SS PE su nadređeni sledeći štabovi:
- V. SS korpus (do početka septembra)
- neposredno Militärbefehlshaber Südost (do 26.9.) (gen. Felber)
- neposredno Armeeabteilung Serbien (26.9.-2.10.) (gen. Felber)
- korpus Müller (2.10.-13.11)
- XXXIV. Armeekorps z.b.V. (Müller 13.11-8.12.44, Felmy od 8.12.44) - do kraja februara 45.
Događaji na putu Niš-Prokuplje 14.10, po Kummu i Vučkoviću
Ukratko, Kumm u svom romansijerskom stilu priča kako je imao zadatak da brani front od Zaječara do leskovca sa središnjom tačkom u Nišu, kako je potisnut, prikupljao snage, neke grupe ostale odsečene, izgubio Niš... Uvidevši da se mora povući, naredio je borbenim grupama Vögtle i Joanni da obrazuju mostobran na levoj obali J. Morave i otvore put prema Prokuplju.
13. oktobra dobio je od korpusa (Müller) nerealno naređenje da brani obalu J.Morave i da svakako zadrži uži mostobran oko Niša. Došlo je do zastoja oko rada inžinjerije - pravljenja prelaza preko J.Morave, pa je pretio vojnim sudom.
- 13.10. u 18:40 Vögtle i Joanni javili su mu da su otvorili put za Prokuplje.
- Tokom 13. i noći 13/14 teklo je prebacivanje preko popravljenog mosta, a on je smestio štab divizije pored samog mosta.
- oko ponoći Joanni mu je javio da se paralelnim putem južno od njih kreće dugačka kolona vozila sa upaljenim svetlima - očigledno Bugari
- 14.10. oko 8 uspostavio je komandno mesto u Merošini
- oko 100 počele su po štabu da padaju granate teških poljskih haubica, zatim se pojavio tenk koji je zapalio vozila štapske kolone. Ostao je bez veze. Izbavio ga je nadolazeći 13. SS puk koji je bio u zaštitnici. Morali su da napuste put, i krenu prema Jastrepcu.
"Bugari nisu pritiskali dalje - dobra roba iz niških skladišta koja je bila natovarena na vozila spasila nas je od daljeg gonjenja! Ali cela oblast između ceste i brda bila je posednuta od partizana. Tako je nažalost veliki deo štaba i onih koji su napustili kolonu dospeo u ruke partizana i bio ubijen. Do večeri bilo nas je već nekih 4000 ljudi sa 1200 konja peške kroz planinu. Uspon je počeo - i time digački marš gladi preko visova Jastrepca i zatim Kopaonika! Kraj niškog poglavlja. I Bugari i partizani proglasili su konačnu propast 7. SS brdske divizije Princ Eugen - ali ne, ona još živi. Ali, taj dan koštao nas je oko 1000 mrtvih, iz armije, vazduhoplovaca, mornara i esesovaca."
Citat:Die Bulgaren stoßen nicht weiter nach - die gute Verpflegung aus den Lagern in Nish, die auf den Fahrzeugen verstaut ist, bewahrt uns vor weiterer Verfolgung! Aber das ganze Gelände zwischen Straße und Gebirge ist von Partisanen besetzt. So kommt leider ein großer Teil des Stabes und der Versprengten aus der Kolonne in Partisanenhände und wird ermordet. Bis zum Abend finden sich etwa 4000 Mann und 1200 Pferde am Fuß des Gebirges ein. Der Aufstieg beginnt - und damit ein langer Hungermarsch über die Höhen des Jastrebac- und des Kopaonik-Gebirges! Das Ende des Kapitels Nish. Sowohl die Bulgaren als auch die Partisanen verkünden den endgültigen Untergang der 7.SS-Gebirgs-Div. „Prinz Eugen" - aber nein, noch leben sie. Doch hat dieser Tag etwa 1000 Tote gekostet, Heer, Luftwaffe, Marine und Waffen-SS.
Ovo je izveštaj štaba 13. korpusa NOVJ od 16. oktobra:
Citat:ГЛАВНОМ ШТАБУ Н.О.В. СРБИЈЕ
Положај
После јачег притиска од стране јединица нашег Кор пуса и бугарских јединица2 на град Ниш и околину, непријатељ је покушао да се извуче из Ниша у правцу Прокупља и Куршумлије. 13 ом. непријатељ је стигао до села Југ-богдановца, чија се колона протезала све до Мораве. 14 октобра т.г. јединице наше 24 и 47 Дивизије, потпомогнуте бугар. моторизованом бригадом и совјетском авијацијом, напале су непријатељску колону са југа и северозапада. После двочасовне борбе непријатељ је напустио сва моторна возила и разбежао се према Нишу и северозападу. Један део, односно непријатељска претходница успела је да се пробије у Прокупље. Приликом ове акције непријатељу су нанети следећи губици у људству и материјалу: Убијених око четири стотине непријатељ. војника и официра.
Заробљених око 700 непријат. војника, међу којима 7 официра.
Заплењено:
Око 800 моторних возила, 17 тенкова и 7 моторизованих топова. Остала моторизација била је састављена од теретних камиона пуних ратног материјала, око 100 луксузних аутомобила и нешто лаких моторних возила. Од пешадиског наоружања заплењено је: 700 пушака, 80 пушкомитраљеза, 50 стројница, 5 минобацача, 300.000 пушчаних метака; око 10 радио-станица, 10 радио-апарата; око 200 коња са теглећим и јахаћим прибором, 2 трупне апотеке, око 200.000 (две стотине хиљада) цигарета, око 700.000 српских динара, као и много остале ратне спреме и матери јала.
Наши губитци у мртвима и рањенима износе:
19 мртвих и 40 рањених.
Моторна возила углавном се налазе код бугарских јединица, а код нас се налазе само покварена моторна возила, као и неколико тенкова и топова који су такође неисправни. Бугари су насилно одузели моторизацију, где је због овога случаја дошло до мањих сукоба, где су погинула наша 4 и њихових 5 војника. Ми смо настојали свим силама да заједнички пребројимо овај плен и да се подели према одобрењу наших штабова, међутим ово није успело кривицом бугарских старешина.3 Непријатељска јединица која је уништена на овоме сектору је „Принц Еуген", а њени предњи делови који су се пробили за Прокупље отишли су делом ка Куршумлији, а по казивању заробљених официра треба да иду за Сарајево.
Детаљан извештај по овој акцији доставиће се накнадно.
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!
Политкомесар, пуковник,
Васо Смајовић
Командант, пуковник,
Љубо Вучковић
(М. П.)
|
