offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 18 Maj 2012 10:23
pikseta ::@ Gorski car
Gornji sajt nije merodavan nego fotografija dokumenta , popisa iz AU koji se danas nalazi u muzeju u Becu.
Sto se tice Vojvodine u vreme raspada AU, pa najbolje da je neko nakon pobede u ww1 pitao Madjare i Nemce da li se slazu sa pripajanjem Vojvodine Srbiji. Uostalom Austrijanci su odredili granice Srpske Vojvodine i zvanicno dodelili titulu Vojvode Stevanu Supljikcu. Kada se gleda podatak o 29% Srba,27,7% Madjara i 23% Nemaca onda treba i videti tadasnje granice Vojvodine koje duboku ulaze u danasnju Madjarsku.Cak je drugi po velicini grad u Madjarskoj bio u sastavu Vojvodine a recimo citav Srem nije bio u sastavu. U Sremu je najveci procenat Srba a cak i bez Srema ako oduzmemo teritoriju koja danas pripada Madjarskoj dobijamo sasvim drugaciji etnicki sastav stanovnistva.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
@Pikseta,
Niko nije pitao ni vojvodjanske Srbe da li zele ili ne zele da zive u Srbiji. Niko nije pitao ni Hrvate, ni Slovence, jednostavno Srpska vojska je presla Savu i Dunav i Saveznici su sve to verifikovali u Versaju 1919. godine. LJudi danas previse isticu ulogu naroda (bilo kog) u istorijskim odlukama. Narod je bio tu da gine i da radi, a vladari, politicari, ideolozi, vojskovodje...donosili su odluke o njegovoj buducnosti.
Sila pobednica bila je Kraljevina Srbija, porazena je Austro-Ugarska, Srbija je na konto pobede u Prvom svetskom ratu (najvece u celokupnoj njenoj istoriji) dobila nove teritorije i to je to. Drzava SHS je pokusala da se nametne kao ravnopravan sagovornik Vladi Kraljevine Srbije, ali je Saveznici nisu kao takvu priznali. Dakle, na kraju rata imamo samo Kraljevinu Srbiju i prostor koji Austro-Ugarska u raspadanju nikako nije mogla da kontrolise. Te skupstine u Novom Sadu, Rumi i Podgorici bile su obican dekor, kao sto je @Lav rekao da su ZAVNOH, ZAVNOBIH, ZAVNOCIB i ostale partizanske skupstine i veca bili dekori na kraju Drugog svetskog rata. Da kojim slucajem, govorim teoretski, Srpska vojska nije htela da predje Savu i Dunav i da su se solunci zadovoljili oslobodjenjem Beograda i predratnim granicama, te skupstine bi bile groteskne, bas kao i Narodno vijece i Jugoslovenski odbor.
Saveznici su u Versaju pregovarali iskljucivo sa Vladom Kraljevine Srbije, a dobra volja Nikole Pasica i srpske delegacije na cijem je celu bio ucinila je da se tamo nadje i dr Ante Trumbic u ime precana.
Dopuna: 18 Maj 2012 10:56
victoria ::gorran ::victoria ::krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih sam detinjstvo provodio sa bat.lampicom u džepu,zbog restrikcija.Automobili su voženi po sistemu par-nepar,jedan dan voze oni sa tablicama koje se završavaju na neparni broj a sutradan oni sa parnim.(pre toga ideš po bonove za benzin u SUP)
Nije baš da nije bilo restrikcija a kao što vidiš to nas je pratilo čak i 30-40 godina NAKON rata.Dužnička kriza izbila je 1981. Zbog toga su uvedene restrikcije uvoza. Nestašica kafe, praška i benzina, i sistem par/nepar bio je 82/83 (vlada Milke Planinc). Posle toga, 86-90 tekući platni bilans bio je pozitivan (poslednji put u našoj istoriji, računajući sve ex-yu zemlje). Što se tiče kraja sedamdesetih, i bonova iz SUP-a, čini mi se da si se zabunio.
Mada, nejasno se sećam nekih restrikcija struje tokom nekih zima, ali nisam siguran koji je to tačno period. Što je dosta čudno, jer od tada nismo napravili nijednu ozbiljnu elektranu.
Gorrane,restrikcija se sećam odlično jer sam u OŠ. išao po sistemu jedna nedelja pre podne a sledeća popodne.E,te druge nedelje je "radila" baterijska lampa a stanovao sam na 14-om spratu pa se restrikcija sećam ODLIČNO ! Naravno,tada sam bio mlad pa mi je sve to bilo čak i zanimljivo ali kako je bilo starcima i ženama sa malom decom mogu samo pretpostaviti.
-Znam da ćeš se smejati ali restrikcija se sećam još i po tome što smo utakmice u okviru tzv.sportske srede gledali kod onoga koji trenutno ima struju.Ako se sećaš jedan Kragujevčanin je patentirao malu hidrocentralu koja je radila na vodu iz slavine(ko ima gradski vodovod) pa je tako dobijao struju za TV i gledanje Radničkog iz Niša koji je tada u Evropi pravio dar-mar.
-U pravu si za kraj sedamdesetih,kriza je izbila posle Titove smrti,znači 1981-e.
[6.lička divizija
. . .I onda dolazi 1945. godina, proterivanje folksdojcera (ista je sudbina cekala i Madjare, ali ih je spasao Josif Staljin) i plansku kolonizaciju Srba od strane komunista . . .quote]
Ne znam za plan o proterivanju Mađara.Imaš li nešto više o tome ?
Dakle, ovako, o Madjarima. Odnos rezima prema Madjarima moze se posmatrati kao opsti odnos prema nacionalnim manjinama. U prvim godinama nakon Drugog svetskog rata komunisticke vlasti su na jednoj strani sprovodile politiku "bratstva i jedinstva" medju jugoslovenskim narodima koje su zeleli da zadovolje. Odnose medju jugoslovenskim narodima ugladjivali su politikom jugoslovenstva i balansiranjem na nacin da jedni druge ogranicavaju. Zato im je puno zadovoljenje pruzeno na racun nacionalnih manjina. Vojvodinu su komunisti pripojili Srbiji, a Baranju i Istru Hrvatskoj (govorim o teritorijama koje su paradigmaticne za odnos komunista prema nacionalnom pitanju u prvim godinama njihove vladavine). Za vrlo kratko vreme Srbi postaju u Vojvodini apsolutna vecina, a isti je slucaj i sa Hrvatima u Baranji i Istri. Sta je razlog ovome? Na prvom mestu imamo saradnike okupatorskih vlasti i osvedocene ratne zlocince iz redova manjinskih naroda koji nisu cekali egzekuciju novih vlasti nad njima, vec su pobegli u maticne drzave. Zatim imamo plansku kolonizaciju tih podrucja. Ona se, istina, sprovodila pod parolom davanja zemlje ljudima iz pasivnih i ratom opustosenih podrucja. Kriticari komunizma ce reci da je to bila nagrada ljudima iz onih krajeva koji su tokom rata bili listom za partizane. Medjutim, ako izuzmemo neke oaze Crnogoraca poput Lovcenca i krajeva oko Vrbasa i Kule, dakle sve u Backoj, simptomaticno za Vojvodinu je da su doseljenici u procesu kolonizacije bili Srbi, sto na neki nacin govori i o nacionalnoj politici komunista. Slicna stvar se moze primetiti i u Istri, gde su Italijani doziveli egzodus, a Hrvati za cas postaju apsolutna vecina tamosnjeg stanovnistva. Sto se tice Madjara, i njih je cekala 1945. godine ista sudbina kao i Nemce. Povod za njihovo iseljenje bila je, kao i u slucaju banatskih Svaba, masovna saradnja sa okupatorima. Madjarska je 1945. godine okupirala Backu, a vecina madjarskog zivlja je prihvatila fasisticke okupatore kao svoju vojsku. Medjutim, kada se saznalo da Madjarska pripada sovjetskoj interesnoj sferi, reagovao je Staljin i sprecio iseljavanje Madjara. To je iz korena promenilo odnos drzave prema njima.
Jedina nacionalna manjina koja je izuzeta iz opste komunisticke politike prema njima je albanska. Uprkos balistickoj pobuni u Drenici 1945. godine i njenom krvavom gusenju, ta politika se nije menjala. U samoj KPJ postojali su razni modaliteti za resavanje problema Autonomne Kosovsko-metohijske oblasti (AKMO). Edvard Kardelj i Miladin Popovic su predlagali pripajanje te oblasti sa autonomnim statusom Albaniji, ali pod uslovom da se Albanija pripoji jugoslovenskoj federaciji, Blagoje Neskovic je predlagao ukidanje autonomije toj oblasti i proterivanje Albanaca po istom modelu kao sto su proterane i banatske Svabe itd. Titovi stavovi po tom pitanju nisu poznati, a licno mislim da je on tada imao prece probleme i da ga to pitanje nije previse zanimalo. Uglavnom, bilo kakve price u vrhu jugoslovenskih komunista o izdvajanju AKMO iz Srbije polazile su od pretpostvake da se Albanija prikljuci Jugoslaviji. Albaniju su u tim godinama kolokvijalno zvali "sedma jugoslovenska republika". Jugoslavija je tada Albaniji bila ono sto je SSSR bio Jugoslaviji. Uz pomoc Svetozara Vukmanovica-Tempa stvorena je tamosnja Narodnooslobodilacka vojska, posle rata smo davali pomoc u hrani dok smo i sami gladovali, jedinu prugu koju su imali, od nase granice do Skadra, mi smo im dali itd. Medjutim, Enver Hodza nije hteo da prihvati te Titove kombinacije jer bi time on izgubio na znacaju. Kasnije, u propagandi albanskih komunista, nasi su optuzivani za "imperijalisticku" i "revizionisticku" politiku prema albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu i Metohiji, u zapadnoj Makedoniji i na istoku Crne Gore. Beogradski rezim je na to odgovarao davanjem sve vecih prava Albancima i tako u krug.
|
