Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Srbiji su pravili remont Djerdapa. U Hrvatskoj su poslali 10 komada Mi-17Sh. U Makedoniji su radili gasifikaciju i elektranu na gas. Slovenija je dobila brod Triglav i jos neku sitnicu. Jednino ne znam sta je dobila Crna Gora i Bosna i Hercegovina.
Znaci, uglavnom vracen dug, ali ne u novcanicama.
Eh, da, najveci deo Irackog duga prema svim bivsim republikama je oprosten, bar kolko ja znam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::vuk sa vrbasa ::Dug koji ima samo BIH je višestruko veći nego cijela SFRJ ! Samo što je SFRJ imala kako i čime da vrati taj dug u dogledno vrijeme da se nismo igrali rata, Било би занимљиво да неки економски/финансијски сртучњак прерачуна дуг СФРЈ од 22.000.000.000 долара у вриједност по данашњем курсу долара. Чисто да би смо објективно могли упоређивати.
Када је рађена подјела имовине СФРЈ између држава-наследница, подијељен је и дуг. Да ли је тај дуг ушао у укупни дуг земаља-наследница? Дали се тај дуг још отплаћује?
Тачни је да је много тога упропаштено од 1990. па до данас, али колико су у томе учестовали бивши комунистички функционери?
Ja ne znam koliko tadasnjih 22 milijarade dolara danas vredi i mene isto to zanima .Ono sto mogu da dodam: po danasnjem kriterijumu za prezaduzenost SFRJ ne bi spadala u prezaduzene zemlje. U svetu se uzima ,ako se ne varam, da je zemlja prezaduzena ako njen spoljni dug prelazi 60% BDP.

Dug SFRJ je bio 22 milijarde a BDP 120 milijardi 1990.To je ispod 20% BDP.Da li je bila prezaduzena procenite sami.


Sto se tice nasledjivanja duga SFRJ, SRJ je preuzela 35% duga.Za vreme ratova SRj nije redovno
isplacivala dug tako da je 2000 g. na naplatu dospelo 9 milijardi od ukupno 11.4 milijardi duga(dug je narastao zbog kamata).Najvise je dugovala Pariskog klubu poverilaca(4.1 milijardi) Londonskom klubu poverilaca(2.1 milijardi) i Svetskoj Banci(2.1milijarda).Dakle na to troje otpalo je 80% ukupnog duga.
Dugovi su reprogramirani i uglavnom otpisani za preko 50 % iz politickih razloga da bi se dala podrska DOS-u i omogucila novo zaduzivanje koje vec sada na 50% BDP.

Ono sto je ostalo otplacuje se .Da li su ga isplatili do 2012 nije mi poznato.Nemam uvid u javne finansije .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Неко на почетку ове теме спомену реформе Милана Стојадиновића. Може ли се знати о каквим реформама се ради?

• 2Ovo se svidja korisnicima: prekodrinski, kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gorski care

Jedna zemlja koja odgovorno vodi svoju ekonomsku politiku ne zaduzuje se preko 25% BDP jer preko te granice kada se predje smatra se da je usla u duznicko ropstvo. SFRJ je 1. jula 1980 bila zaduzena 27% BDP.
Danas se govori o 60% BDP da je limit zaduzenosti ali to je samo floskula koju koriste za dnevno-politicke sastanke i za utehu narodu da se ne "sekira" o finansiskom stanju zemlje.
SRJ nije servisirala svoj dug zbog uvedenih sankcija jer su joj bile onemogucene finansiske transakcije sa svetom. Sankcije koje su uvedene sadrzale su izmedju ostalog i tu stavku.
Ni jedan dug nije otpisan prema ni jednom poveriocu vec dug po osnovu kamate. Ljudi koji nemaju dodira sa ekonomijom uglavnom ne razumeju sta im se servira a prosto receno evo primera
glavnica + kamata = dug
Kamate su jednim delom otpisane ali glavnica nije i te glavnice su omca oko vrata svakoj zemlji.
Privredni rast SFRJ 1990 bio je 0%.
Zemlja koja je najvise dugovala SFRJ je bivsi SSSR oko 1,2 milijarde klirinskih dolara. Putin je uredno to vratio (nisam siguran ali mislim 2004), izvrsena su odredjena prebijanja za gas, naftu itd.
Dugovi nisu vraceni 2012
Ekonomija bivse SFRJ je sahranjena 1965 privrednom reformom a njen ideolog je bio Kardelj. Jugoslavija je tada pustena niz vodu sve kasnije sto se desilo ( 90-ih) je rezultat miksa reforme iz 65 i ustava iz 74.
Ljudi koji su krojili finansisku politiku SFRJ i danas su aktuelni u Srbiji i u velikoj meri uticu na finansisko stanje Srbije. Za druge republike nije mi poznato.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Navedi mi jednu razvijenu zemlju ciji je spoljni dug ispod 25 %?
Spoljni dug:
Svajcarska je oko 40 % BDP
Finska 45 % BDP
Svedska 37 % BDP

Nemacka 85%!! nezvanicino neki nemacki analiticari kazu da je cak 185 % BDP

SAD preko 100 % BDP
Velika Britanije 60% BDP

Japan preko 200 % BDP!!
itd.Zato je neopravdano optuzivati Jugoslaviju za zaduzivanje.

Ja sam prvi protiv prekomernog zaduzivanja.Slazem se tu sa tobom .

Ali kad je u pitanju siromasna zemlja kao sto je bila Jugoslavija posle rata 1945 ne treba zaboraviti ekonomske sankcije Varsavskog pakta kad je privreda upala u recesiju.Da bi se privreda razvila treba ti kapital.Postoje dve opcije jedna je iz sopstvenih izvora akumulacijom iz stednje druga je da odes i da se zaduzis.
Jugoslavija je krenula sa prvom opcijom po sovjetskom modelu.Izvrsiti koletivizaciju sela ,smanjiti potrosnju na minimum da bi se izvukao neki visak za investicije u industriju.Znamo veoma dobro da je taj pritisak na seljake bio neizdrziv i da se pretvorilo u kontra efekat pad proizvodnje pa je prvi model napusten.
E onda si MORAO da uzmes kredit u inostranstvu i da to ulazes u proizvodnju.Tada je seljacima odahnulo.Jugoslovenska privreda se razvijala do 70ih godina prosecnom stopo rata BDP 6 posto godisnje .Sto je odlicno.Medjutim nastali su problemi u ekonomiji zbog politicke birokratije nacionalizma u ekonomiji izmedju repubilka (stvaranje zaokruzenih privrednih sistema po republikama pa se ulagalo tamo i gde nije bilo potrebe da se neka reublika ne bi osecala manje razvijenom) zatim sigurne plata bez obzira na rad itd. .Duga je to prica.Ali mislim da siromasne zemlje nemaju mnogo izbora kad je u pitanju izvor investicija.Odakle izgraditi fabrike stvoriti novu tehnologiju?Ne raste to iz zemlje.
Veci problem Jugoslavije je bio gde je isao novac? da li su investicije bile dobre da li je trebalo da uspesna preduzeca pokrivaju gubitke neuspesnim.Da li se moglo nesto tu promeniti?Nazalost Jugosloveni su izabrali najgoru opciju: rat za nezavisne drzave i gangstersku privatizaciju.
ps sto se tice duga SFRJ ja nisam rekao da su nam oprostili sve vec oko 50 % duga.U pravu si da je najveci deo otpao na kamatu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Japanski i njemački dugovi su uglavnom u njihovim (sopstvenim) rukama. Pri tome su finansirali proizvodne programe, a ne radničke savjete. Zato su tako vrijedni i produktivni kad iz svog džepa finansiraju i državu i banke.
Zanimljivo je i to da je SFRJ relativno brzo pogubila konce u vođenju ekonomije. Republike i pokrajine rano su počele da divljaju.
U toj situaciji gangsterski ratovi i privatizacije su bile jedino rešenje. Jer kao kod Topalovića svako je htio svoj dio, svako je pisao Pantelijin testament u svojoj verziji.
Zanimljivo je i to da SFRJ nikako nije uspjevala da akumulira kapital. To je apsolutni znak da se rasipalo, finansiralo Bog sami zna šta.
I druge zemlje su vršile industrijalizaciju, još ranije od SFRJ, pa nisu došle u situaciju da nemaju da finansiraju otplatu duga. Makar i prema sopstvenim seljacima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

objekat 505 ::
Zemlja koja je najvise dugovala SFRJ je bivsi SSSR oko 1,2 milijarde klirinskih dolara.


Ekonomija bivse SFRJ je sahranjena 1965 privrednom reformom a njen ideolog je bio Kardelj.
1.Шта је клириншки долар?
2.Ја знам да је 1965 била деноминација динара. Је ли и деноминација била дио привредне реформе?
Gorski car :: Tada je seljacima odahnulo. Када је сељацима одахнуло?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lave

Bivsa SFRJ i bivsi SSSR su imali jako razvijenu trgovinu koja se zasnivala na transveru robe, usluga i tehnologija ali bez ucesca novca.
Prn. Moj kraj izmedju Krusevca i Vrnjacke Banje 70-ih godina bio je jedan od najvecih proizvodjaca lozno-sadnog materijala odnosno sadnica vinove loze u Evropi. SSSR je otkupljivao gotovo sav visak proizvoda i sa njim sadio svoje vinograde u Moldaviji i ostalim republikama ali za to nije davao novac. SFRJ je uvozila naoruzanje, tehnologije, sirovine i takodje za to nije davala novac. Na kraju fiskalne godine su se svodili racuni i u pocetnom bilansu naredne godine upisivalo stanje (dugovanje/potrazivanje). Medjutim da to ne bi licilo na pocetni vid ljudske robne razmene uveden je klirinski dolar i to je znacilo da je cena izmedju dve zemlje konstantna tj. uspostavljeni su pariteti toliko kalemova za toliko tenkova... Bez obzira na inflaciju i stanje dolara pariteti su postovani i u skladu sa time je vrsena robna razmena. Time je na primer jugoslavija postigla sledece, umesto da devize kojih je uvek bilo u manjku prosledi za SSSR prilikom neke kupovine ona ih je usmeravala na drugu stranu a za SSSR slala svoje proizvode a za te proizvode je svom seljaku placala sopstvenom valutom tj. dinarom a seljak dalje je te dinare opet trosio za nabavku svoje mehanizacije iz IMT-a ili kupovinu juga i sl. Sve u svemu za nas povoljno. Na takav nacin je nabavljeno i 16 aviona MiG-29...

1965 je SFRJ pustena niz vodu odnosno proglasen je njen kraj, isti kadrovi koji su je stvorili poceli su da je na maskirni nacin demontiraju. Osnova reforme je znacila sto vecu potrosnju i smatralo se da ce to povecati produktivnost i proizvodnju ali zakoni ekonomije su nemilosrdni i na najmanju a kamoli na namernu gresku. Do 1965 SFRJ je imala cak i 9% privredni rast i njen privredni bum je poredjen nekoliko godina sa Japanom i interesantno je to da je prvi FICA iz Zastave sisao sa trake godinu dana pre nego prvi automobil u Japanu. Stopa nezaposlenosti do 65 je bila oko 3-4% dozvoljena stopa je 5% a kontrolisana inflacija maksimum 6% i sve se to postovalo dok Kardelj nije uzeo stvar u svoje ruke. Prve posledice su se odrazile na nezaposlenost koja se ublazavala otvaranjem ka inostranstvu tj. odlaskom mnogih ka Zapadnoj Evropi i SAD, kasnije ni to nije bilo dovoljno pa su se otvarala nepotrebna radna mesta a njihovo finansiranje se vrsilo iz inostranih kredita. Vrhuska tadasnje SFRJ je postala gladna svega i svacega pa je poceo nekontrolisani uvoz koji se kasnije pokusao zaustaviti markicama i bonovima ali sa malim rezultatima. Kao slag na tortu je dosao ustav iz 74 i sve to je rezultiralo 90-ih krahom onog momenta kada je privredni rast bio 0% a kasnije je krenuo u minus.

Ljudima na selu nikada nije odahnulo i nece u dogledno vreme...

Gorski care

Bez obzira na ideolosku orjentisanost mene i tebe iz najboljih namera ti kazem da ekonomija i statistika nisu toliko proste nauke koliko se cini na prvi pogled. Podatke sa % koje si naveo sluze u poslednje vreme snagama koje hoce da zamaskiraju stanje u globalnom finansiskom sistemu. Podatke koje si naveo u poslednje vreme se sve vise prikazuju u Srbiji a sa ciljem prikrivanja pravog stanja stvari.
Sto se tice podataka o zaduzenosti Nemacke i ostalih privreda koje si naveo prosto gledano je tako ali u stvarnosti je potpuno suprotno i potpuno drugacije, izuzetak je SAD koja ima mogucnost manipulacije zbog dolara kog su prihvatile sve zemlje sveta posle II sv.rata kao paritetnu valutu i SAD je prica opet za sebe.
Postoje pravila finansiske igre na globalnoj sceni i tu nema mogucnosti za veliki manevar ili si u plusu ili u minusu 0 u teoriji postoji u praksi tesko. Na mikro planu moze se vrsiti odredjena korekcija u skladu sa geografsko-politickom situacijom u datom trenutku ali opet umereno. Svaka krajnost u jednu prati obavezno krajnost u drugu stranu.To je vrlo siroka tema i mozemo da je obradimo ali mislim da ostali clanovi nece blagonaklono gledati na to.
Moja zadnja poruka je iz najbolje namere i nemoj da je pogresno shvatis

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

prezaduzenost SFRJ?????? Pa kad su to tao ogromni dugovi kako je markovicu uspjelo da ga za manje od godinu dana prepolovi? Da se razumijemo, svaki dug je prevelik ako nemas od cega da vratis. A oni sto su ti dali pare samo cekaju kad ce taj trenutak nastati. To je oduvijek tako bilo i ne vjerujem da ce se nesto i promijeniti. Investitori ne zive od vracanja dugova, vec od kamata i niko ti ne pozajmljuje novce zato sto imas plave oci, vec da bi zaradio na tom. Zaboravlja se cinjenica da za jednu industrijalizaciju nisu samo dovoljni novci, vec i nesto sto mi nismo imali a zove se "humani kapital" tj ljude spremne i voljne da se ukljuce u proces industrijalizacije. Trebalo je te sve ljude opismeniti, pa nesto nauciti, i tek na kraju dolazi radni odnos. Osim tog za industrijalizaciju je potreban i inzenjering. lako je napraviti teglu ajvara, ali treba znati napraviti i fabriku tegli, a onda i fabriku da puni te tegle. Naravno ni paprike nisu pale s neba, vec i to mora da se kupi i tek onda imas gotov proizvod zvani ajvar. Da ne govorim o fabrikama za tenkove, avione, autobuse i slicno. Najrealnije je gledati dug po glavi stanovnika i to je tad iznosilo oko 1000 dolara drzavnog duga po glavi, Danasnji Njemacki drzavni dug iznosi 2000 milijardi eura, sto je po glavi 25000, a plus sto je i svaki gradjanin zaduzen do grla, i to za osnovne potrebe kao stan, auto, skolovanje i slicno.

Dobro te cifre o rastu BDP sezdesetih godina SFRJ, jesu velike ali to ne znaci da smo bili najrazvijeniji u evropi, ali te cifre su u odnosu na zaostalost koja je kod nas vladala bile minimum da bi se samo sustizao ostatak svijeta u cemu smo bar donekle i uspijevali.
Za klirinske dolare, koliko je meni poznato nisu davali oruzane sisteme, vec se to moralo placati u pravim dolarima.

Nesto interesantno iz KJ. Knjiga "Das neue Jugoslawien " od Erich Reimers izdana u Lajpcigu 39. opisuje na strani 169 socijalno stanje i kaze

" Radnicko osiguranje obuhvaca zdravstveno, invalidsko, penziono i kasu u slucaju smrti, kao i sedmicnu pomoc i provodi se iz centralnog osiguranja u Zagrebu. Osim tog postoji i centralni biro rada u Beogradu, koje regulise rad podrucnih biroa za zaposljavanje. Broj osiguranika iznosio je na pocetku 35. okruglo pola miliona (osim rudara i zeljeznicara koji su imali svoja osiguranja) da bi na kraju 38 iznosio 730 000 osiguranika. "

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sevenino

Posto navodis Nemacki dug od 2000 milijardi mozes li mi za 10% tog duga ili ti 200 milijardi reci ko potrazuje od Nemacke, odnosno mozes li mi reci kojoj drzavi Nemacka duguje bar 50 milijardi dolara i kada je dosla u situaciju da nije sposobna da servisira taj dug prema inostranstvu (ako uopste postoji).
Tek kada to otkrijes mozemo uporedjivati dug SFRJ i Nemacke,Engleske, Francuske.
Mislim da se ovde banalizuju pojmovi kao i ekonomski pokazatelji i u tom slucaju nije moguce voditi realnu raspravu.
U ekonomiji 1+1 su vrlo,vrlo retko 2, cesce je 0,7 ili -3, redje 4 ili 9. Digitron i tabela su jedno a tumacenje rezultata sa te tabele je sasvim nesto drugo i to mogu da rade strucni i obuceni ljudi.