Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

objekat 505 ::Sevenino

Sve si lepo napisao i tu nema dileme ali da izbegnemo demagogije i konkretno predjemo na stvar.
Pomenuo si dug Nemacke vrlo je bitno reci kome Nemacka kao drzava duguje...? To pitanje vazi i za Englesku i ostatak sveta koji kontrolise finansiske tokove. Ovoj temi treba prici konkretno i stvar je jasna ili dugujes ili ti duguju ali nije isto ako su dugovanja u okviru svoje drzave u zacaranom drzavno-politicko-finansiskom krugu ili su pak dugovanja prema ostatku sveta.
Zbir svih deficita svih drzava sveta je jednak suficitu svih ostalih drzava.
Ja sam napravio razliku u vodjenju finansiske politike do i od 1965. 20 posleratnih godina su po svim osnovama bile zdrave godine bez obzira na siromastvo koje je bilo prisutno i sto je radjeno tih godina nema zamerke. Situacija u slucaju prve Jugoslavije je jos nepovoljnija po drzavni vrh i stanovnistvo. Prva Jugoslavija je vodila odlicnu ekonomsku politiku ali u datim prilikama sve sto je ostvarila bilo je i vise od realnog. Imajuci u vidu potpuno razlicite drustveno-politicke prilike 1918 i 1945 vrlo je tesko porediti prvu i drugu Jugoslaviju ali po odlukama vrlo je lako videti paralelu u prvoj i u drugoj do 1965 godine po pitanju ekonomske politike.

Gledajući po mome kraju, u razdoblju od 1918 pa do 1941/1945 nije pokrenuta ni jedan državna investicija. (Gorski kotar)
Velika svjetska ekoniomska recesija je potakla veliko iseljavanje. ljudi iz toga kraja.
Dobro moram priznati započela je izgradnja 110kV ili možda 35kv? dalekovoda, ali je se njegov projekat pokazao kao promašaj. (danas se mogu vidjeti njegovi ostaci, odnosto započeti temelji).
Novija Jugoslavija je napravila daleko veći broj cesta,tvornica,dalekovoda itd.

L.P.
Nordwind

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SFRJ je dobijala kredite, sto se za staru Jugoslaviju nije moglo reci. Imali su velike ratne kredite da vrate, a tada se uglavnom gradilo "za zezene pare"

• 1Ovo se svidja korisniku: Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jos niko od sagovornika ne daje odgovor kome Nemacka duguje 2000 milijardi...
Poredjenje dve zemlje nije gotovo moguce. Porediti grube cifre i brojke je izuzetno nezahvalno i koristiti grafikone i tabele onako laicki je za zatupljivanje sirokih narodnih masa...
Pominju se uslovi zivota izmedju dva rata u gradovima, higijena i sl. Trebalo bi onda videti kako su ljudi u Londonu na kraju 19 veka ziveli i radili kako se stvorio 1 maj u Cikagu i zasto, odgovor je zbog losih uslova za zivot i rad, ali to je bio preduslov i obavezni korak za nesto bolje i vise.
Evo iz Brazila primer
U favelama Ria caruje kriminal i veliki broj bandi, siromastvo je prisutno na svakom koraku.O losim uslovima zivota ne treba ni pricati o higijeni jos manje. Takvo stanje je u gotovo svim gradovima. Kroz tu prizmu reklo bi se da je Brazil zaostao i da je drzavna uprava jako losa prema svom stanovnistvu ali stvari su drugacije. Brazil je clanica BRIK raspolaze sa velikim kapitalom cak se ponudio da spasava finansiski Evropu i njenu valutu spada u 10 najjacih ekonomija sveta. O izvozu naoruzanja ne treba pricati. Rezime, Brazil je jaka drzava sa stabilnom i jakom ekonomijom sa razvijenom industrijom ali je isto tako odgovorna drzava koja steze kajs i stedi za bolje sutra i za mogucnost sopstvenih investicija.To je jedini nacin za uspeh i prepisan je od Engleza i Francuza. Dve generacije svesno zrtvuju svoje zivote da bi naredna pokoljenja imala sigurnu buducnost. Ovakav model razvoja je imala prva Jugoslavija i delimicno druga do famuozne 1965 godine.
Pominju se dalekovodi, saobracajnice, pruge i ostalo... Ne zelim nikoga da uvredim ali takva poredjenja ne mogu da dodju od ozbiljnog sagovornika a evo i primera
Pre 8-9 godina bio je prestiz imati TFT monitor u svojoj radnoj sobi jer je njegova cena bila za 17' od 600-800 eura. Danas monitor od 21' je oko 150 eura i dostupan je svakome.
Plazma TV pre 5 godina bio je od 3500-5000 eura danas ga ima za 400 eura. Pad cena nije zato sto su se kapitalisti obogatili i sazalili na obican svet pa im dali jeftino te uredjaje nego zbog omasovljavanja proizvodnje i transvera tehnologija ka drugim zemljama itd.
Takodje bi bilo glupo reci da je 80-ih u upotrebi bila masa crno belih televizora i da smo tada bili zato nerazvijeni a da smo danas na mnogo visem nivo jer su svi u boji...
Srbija koja je bila jezgro stvaranja prve Jugoslavije imala je mnogo tereta na ledjima podsetimo se,
1912 I Balkanski rat
1913 II Balkanski rat
1914 I Sv. rat u kome nestaje 27% ukupnog stanovnistva
1918 stvaranje nove drzave razlicitih religija kultura, obicaja itd. Bilo je potrebno mnogo vise vremena sve to uhodati i nastelovati...
30-ih velika ekonomska kriza, dolazak Hitlera, unutrasnje nestabilne prilike, gubitak Rusije kao zaledjine i mocnog prijatelja...
1941 II rat
Kao sto vidimo za manje od 30 godina mnogo nedaca i u tim uslovima sve sto je i postignuto bilo je i vise od ocekivanog
SFRJ je od 1945 imala zelju za proizvodnju sopstvenog tenka i to je postigla konacno tek 1984 skoro 40 godina od zavrsetka rata. Nije se toliko cekalo zato sto tadasnji vrh nije imao zelju pre da se to postigne vec sto se krupne stvari ne stvaraju preko noci vec je za to potrebno dosta vremena i truda
I na kraju porediti odgovornost i sposobnost Laze Pacua sa svim ostalima koji su stvarali finansisku situaciju posle njega je smesna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za KJ ne znam, ali za SFRJ mogu reci da je seljake sunce ogrijalo. Ali seljak ko seljak, nikad ne moze bit zadovoljan. Kao prvo industrijalizacija bi trebala da poboljsa stanje kod seljaka jer ima ko da im i kupi tu njihovu robu. Ako nema industrije, onda nema ni kupaca, pa seljacima ostaje samo da razmjenjuju krompire i mjere ciji je veci. Problem sa industrijalizacijom su imali uglavnom nesto imucniji seljaci, jer nisu mogli vise da racunaju na jeftinu radnu snagu nadnicara i bezemljasa, kojima je industrijalizacija dosla ko dobitak na lotu. Ovi lumpenseljaci, uboga sirotinja, sad se malo iskolovali kroz vecernje skole, dobili kojekakve garsonjere, redovnu platu i sto nikad niko nije mogao ni da sanja, umjesto da citavo ljeto tegle do veceri za "sepet kuruza", oni se suncaju po nekim odmaralistima sirom jadrana i za to jos dobiju i platu i regres. Ako pak neki samoupravljac ima opasnu zenu koja voli da zida kucu, tu je dragi Energoinvest, pa sa njim u Libiju, Irak, Tanzaniju,... a dolari se samo kote na racunu. Oni koji nisu bas bili obdareni za zanate i politiku, ma ceka ih draga uniforma i sapka, pa ko voli nek izvoli. Posto na selu nema vise ko "gazdama" da radi, bivsi nadnicari postali ugledni ljudi, djeca po skolama, ekskurzijama, radnim akcijama, skontase i oni kako je tezak taj seljacki sepet, pa bi i oni sad malo da uzivaju sa odmorom i regresom, ali eto ti muke sad bi i oni u fabrike, al tamo ti njihovi dojucerasnji nadnicari sve sefovi postali, stanove podobijali, i ovim "gazdama" nista drugo nije preostalo nego da to sve preskoce i zapute se nekako na zapad. Vezu sa najblizim gradom su odrzali samo kroz prodaju placeva za vikendice. Ovi koji su bili vezani za zemlju i familiju, zavrsise u Sloveniji, pa tako svakog vikenda vozom za Bosnu da odrade stogod. Ponedeljak ujutro je uvijek bio krkljanac u vozovima koji su zurili za Ljubljanu. Ovi sto im se i nije islo kuci svaki vikend, produzili malo dalje po zapadnoj evropi, kao vise ce ustedjeti ako ne putuju tako cesto. Tako po meni, SFRJ je bila raj za veliki broj seljackog stanovnistva, pogotovo teske sirotinje sto je uglavnom bio slucaj. Em su kroz kolonizacije brojni dobili kuce i zemlju, pa ako im se i nesvidja neka idu u grad traziti gdje im je bolje, pa ako im ni to ne odgovara, idi brale kud te noge nose. SFRJ je za sve bila jedna ogromna krava muzara, svi samo cekaju da im drzava nesto da. Da je tad bilo pameti da se uvede taj danas sveprisutni PDV, potpuno bi drugacija prica bila. Danas navodno bolje i seljaku i radniku jer bar imaju sta da rade, a ovamo odbise bubrege sa porezima, prirezima... na zaradu, a za svaki dinar koji potrosis, ceka te taj famozni PDV i od cetiri ploce cevapa sto pojedes, skoro jednu plocu placas drzavi. .......

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sevenino

Sve sto si napisao je uglavnom tacno ali u tome i jeste problem koji je rasturio ekonomiju.
Svi su zeleli topli Jadran,vikendicu,auto, socijalnu i zdravstvenu zastitu, regres i jos mnogo toga ali sto su vise dobijali to su manje davali odnosno njihov ucinak na poslu je bio sve manji i manji. Sistem kontrole i sistem sankcija gotovo da nije funkcionisao i tako oni koji gotovo sto nista nisu imali i koji su za kilo brasna radili po ceo dan dobise puno toga ali njihov rad se slabo video. Oni koji su za vreme kraljevine imali i kako kazes kada su sve to videli znali su sta ce biti spakovali kofere i otisli neko vreme nisu dolazili ali kasnije uglavnom su im svi zagledali u cemu i sa cim su dosli iz trulog kapitalizma...
Zelja za lepim zivotom po svaku cenu je i doveo do katastrofe a evo i primera
Proizvodjac automobila Zastava iz Kragujevca je odlicno startovala sa FICOM, radilo se u tri smene autmobili su se samo stancali ali umesto ostvarena dobit da se plasira u nove modele i tehnologije ona je zavrsila u vidu stambenih cetvrti, regresa i jos mnogo toga sto nije imalo veze sa proizvodnjom. Svi su od firme trazili stan i lep zivot, epilog toga je sledeci: Zastava 80-ih je treca u svetu a prva u Evropi od svih auto-proizvodjaca po broju masinskih inzinjera ali zadnja po broju inovacija i modela. Oni i koji su zeleli nesto da naprave novo nisu imali finansisku potporu jer nije bilo kapitala koji bi to podrzao jer je visak zavrsio u radnickim odmaralistima i drugim subvencijama.
Na kraju reci da nista nije valjalo u SFRJ je glupost nevidjena ali reci da se radilo domacinski i planski je jos veca i opet kazem da je glupost porediti poteze i delo Laze Pacua i svih drugih

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug objekt, evo na primjer njemacka drzava od njenog silnog duga jedan dio duguje i meni. Imam nesto tih njihovih obligacija, ali nisam ja posudio njemackoj drzavi sto je volim, vec sam visak novca ulozio u njemacku drzavu i od tog imam odredjeni "interes" .Dok god ona isplacuje te kamate, ja to ne smatram kao dug. Onog trenutka kad prestane sa dogovorenim, onda je ona moj duznik. Tako je i medju drzavama. Dok god se kamate placaju i krediti vracaju, to su partneri, kad to pocne da skripi onda se govori o dugu. Njemacki dug nije uopste bitan, jer ona moze da ga servisira. To su cifre za kamate da glava zaboli, a sa druge strane nedavno javljaju da nikad toliko poreza nisu uspjeli da sakupe. Od cega se sastoji taj Njemacki dug? 1. To su obveznice Savezne banke, tj njemacke drzave, zatim garancije za sve hipotekarne banke i to 100/100(one imaju podlogu u njemackom tlu), 50 % garancije za javne stedionice, ostale banke su komercijalne banke i njihova privreda nema nista sa drzavnim dugom. Svaka republika ima i svoju republicku banku, koja bi trebala da brine o finasijama republike i preko njih se republike zaduzuju i razduzuju, uglavnom porezi. E ne lezi vraze, nedavno afera u bajernskoj republickoj banci, jer eto posudjivali novce nekoj alpe adria banci i pukli par milijardica, koje nikad nazad nece dobiti.
Spomenuo sam tu tih 100% garancije za hipotekarne banke. Citava ta ekonomija je upravo kao neki stakleni zvrk. Dok god se vrti, on je gord i uspravan, ali cim stane, pade i polomi se. Upravo taj sistem brine za to da njemacko tlo bude sve skuplje i skuplje. Jer opet na osnovu skupog tla mozes se jos vise zaduziti, tj dati garancije za kredit (isto mu ga dodje) Znaci drzva podstice sa nekih cini mi se, 8000 eura u 8 godina, familije da prave kuce. Svako to pokusava iskoristiti i hoce da pravi kucu. Da bi uopste dobio kredit moras imat 25% kesa, kad dobijes kredit, kupujes zemljiste i pravis neku kucicu. (ne pravis ti nista, vec samo izaberes boje zidova, sve ostalo vec rijeseno) :posto je to uredjeno naselje nije neki ciganluk, samim tim skace cijena tog istog zemljista, a tvoja kuca i tvoj kredit se nista nisu promijenili. Samim tim uz onih 25 posto sto si ulozio kesa, banka sama postaje bonitetnija, jer ima 25% a i cijena zemljista raste, . Istovremeno pitas se koji me djavo natjera da ulazim u sve ovo i onda skontas da je sve pocelo sa onih 8000 eura pomoci od drzave. Sta ce se desiti kad jednog dana prestanu cijene da idu na gore?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče Zastave i IMT, jedna kompanija, Istra iz Kule, radila je za njih kao kooperant i jedva da su namicali za plate. Inače i tada se u proizvodnji plata primala po učinku, odnosno po radnim nalozima. Osnovna plata bila je sitniš, norma je morala da se nabija. Pri tome su se u fabrici prisjetili da non - stop povećavaju norme, za jedan te isti posao, na jednim te istim mašinama. Efekat toga je kad su se jugoslovenski radnici zaputili i zaposlili u Švedsku, poslovođe u izvikanim švedskim metalskim kompanijama morali su doslovce da ih skidaju (posle 8 sati rada) sa radnih mjesta i da ih "normalizuju". Jerbo po švedskim standardima jugoslovenski metalski radnici ponašali su se poput kamikaza (sit gladnome ne vjeruje).
Inače dobar dio industrijskog radništva u SFRJ držao je i pravi privatni zoološki vrt u vidu krava, svinja, kokošaka i slično.
Efekat toga je bio da su se šegrti nekadašnje Škole učenika u privredi gadili jugoslovenske privrede. Radili su na mašinama iz ratne reparacije, starim po 50 godina, direktori preduzeća kupovali su najgori repro - materijal, a Partija je u kompanijama poput "Borova" na 13.000 radnika držala oko 25.000 ljudi.
Pri tome su produkti jugoslovenske privrede bili diskutabilni, IMT nije bio za Vojvodinu, Slavoniju, uopšte intezivnu poljoprivredu. Doslovce se topio i jeo govna pored sovjetskog DT 54. Čak i kad je korišćen kao povrtlarski traktor, više se cijenio polovan posle generalne nego nov. Zastava je bila skuplja od Lade. A u Japanu je Željezara sa 700 radnika proizvodila čelika kao jedna od Željezara u SFRJ sa 8.000 radnika.
Ako su se Učenici škole u privredi gadili SFRJ, "Šuvarovci" su bili oduševljeni.
Zanimljivo je i to jugoslovensko obrazovanje i civilizacijsko uzdizanje. U jednoj od kasarni JNA 1968. u jednoj generaciji vojnika bili su šegrti i seljaci. I kasarna funkcionisala besprekorno.
U sledećoj generaciji je bilo dosta srednje - školaraca i studenata (veterana studentskih domova). I samo par njih bilo je dovoljno da ispizde vodnike. Nikad nije bilo "neću" ali su zato bili majstori "ne mogu" i sličnih varijanti. Takvi su i kasnije dobro napredovali.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kompletna danasnja ekonomija je zasnovana na virtuelnom kapitalu i eto dasnas ono sto ne postoji ono sto nije materijalno i opipljivo ono sto nema oblik ono sto ne proizvodi nista i sto nece proizvesti nista nikada i sto je nemoguce videti a istovremeno se gleda svaki dan i sto donosi ogroman kapital vredi trenutno najvise na svetu preko 100 milijardi a to je dobro poznati FACEBOOK. Isto vazi i za danasnju ekonomiju koja se odrekla zlatne podloge i presla na plastiku i papir ali to je druga tema koju mozemo obraditi preko P.P.
Sustina je u onoj staroj ko tikve sa djavolom sadi o glavu mu se razbijaju. Oni narodi koji zele SVE ODMAH osudjeni su na propast i uglavnom dok se ne opamete dobiju zauvek nista...
Jedno je kada seljak duguje banci 10000 eura kredita za kupljenu mehanizaciju sa jedne strane dok sa druge strane ima 100 tona krompira u skladistu koji vredi 20000 eura a drugo je kada seljak duguje 3000 eura banci za kupljeni auto a pored njega nema ama bas nista. Ti prosudi sam njihove situacije.
Ovo je grubo i najkrace poredjenje sa tvojim primerom.
Izlazak iz svetske recesije moze biti moguc samo na dva nacina i to
1. Novim Svetskim ratom
2. Proizvodom za siroku narodnu potrosnju koji bi po svojim karakteristikama bio jedinstven u odnosu na sve, jeftin, neophodan i pozeljan za svakog coveka
Treci put postoji ali je teoriski i neizvestan.
Ja kroz primere pokusavam da budem sto jednostavniji da bih bio shvacen od ljudi kojima ekonomija nije struka, sto se mene tice mozemo krenuti sa terminima i citatima koje bi smo verovatno samo ja i ti razumeli i onda verovatno tema ne bi imala smisla ali ako smatras da je to neophodno mozemo i tako.
Takodje i dalje smatram da je objasnjavanje dugova Nemacke, Engleske... i poredjenje istog sa SFRJ neozbiljno a takodje sam misljenja da smo se odaljili od teme.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sevenino ::Drug objekt, evo na primjer njemacka drzava od njenog silnog duga jedan dio duguje i meni. Imam nesto tih njihovih obligacija, ali nisam ja posudio njemackoj drzavi sto je volim, vec sam visak novca ulozio u njemacku drzavu i od tog imam odredjeni "interes" .Dok god ona isplacuje te kamate, ja to ne smatram kao dug. Onog trenutka kad prestane sa dogovorenim, onda je ona moj duznik. Tako je i medju drzavama. Dok god se kamate placaju i krediti vracaju, to su partneri, kad to pocne da skripi onda se govori o dugu. Njemacki dug nije uopste bitan, jer ona moze da ga servisira. To su cifre za kamate da glava zaboli, a sa druge strane nedavno javljaju da nikad toliko poreza nisu uspjeli da sakupe. Od cega se sastoji taj Njemacki dug? 1. To su obveznice Savezne banke, tj njemacke drzave, zatim garancije za sve hipotekarne banke i to 100/100(one imaju podlogu u njemackom tlu), 50 % garancije za javne stedionice, ostale banke su komercijalne banke i njihova privreda nema nista sa drzavnim dugom. Svaka republika ima i svoju republicku banku, koja bi trebala da brine o finasijama republike i preko njih se republike zaduzuju i razduzuju, uglavnom porezi. E ne lezi vraze, nedavno afera u bajernskoj republickoj banci, jer eto posudjivali novce nekoj alpe adria banci i pukli par milijardica, koje nikad nazad nece dobiti.
Spomenuo sam tu tih 100% garancije za hipotekarne banke. Citava ta ekonomija je upravo kao neki stakleni zvrk. Dok god se vrti, on je gord i uspravan, ali cim stane, pade i polomi se. Upravo taj sistem brine za to da njemacko tlo bude sve skuplje i skuplje. Jer opet na osnovu skupog tla mozes se jos vise zaduziti, tj dati garancije za kredit (isto mu ga dodje) Znaci drzva podstice sa nekih cini mi se, 8000 eura u 8 godina, familije da prave kuce. Svako to pokusava iskoristiti i hoce da pravi kucu. Da bi uopste dobio kredit moras imat 25% kesa, kad dobijes kredit, kupujes zemljiste i pravis neku kucicu. (ne pravis ti nista, vec samo izaberes boje zidova, sve ostalo vec rijeseno) :posto je to uredjeno naselje nije neki ciganluk, samim tim skace cijena tog istog zemljista, a tvoja kuca i tvoj kredit se nista nisu promijenili. Samim tim uz onih 25 posto sto si ulozio kesa, banka sama postaje bonitetnija, jer ima 25% a i cijena zemljista raste, . Istovremeno pitas se koji me djavo natjera da ulazim u sve ovo i onda skontas da je sve pocelo sa onih 8000 eura pomoci od drzave. Sta ce se desiti kad jednog dana prestanu cijene da idu na gore?

Mislim da je 50 procenata njemačkog bankarskog tržišta u državnom vlasništvu. Država Njemačka preko njih emituje novac, koji se istovremeno upisuje kao kreditiranje same države i njenih fondova i čijih god preduzeća i poslovnih poduhvata. Efekat toga je da se glavnica i kamate ponovo vraćaju Državi Njemačkoj - naročito što se državnim novcem barata pod "realnim uslovima".
Tako obezbjeđena, Njemačka izdaje i obveznice. Koje opet cirkulišu kroz podosta državnih banaka i fondova.
Privatnicima je data mogućnost i pravo da se u tom sistemu bore i prave što kvalitetniju i jeftiniju robu i ponudu. Jer na čelu sa državom, svi su u treningu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Jun 2012 9:47

drug objekt, sad da razjasnimo nase probleme u terminu zvanom dug. Sve odgovorne ekonomije svaki dug smatraju kao obavezu i tu je osnovni problem u racunanju, Nasa ekonomija kako nekad tako i sad, samo racuna INOZEMNI dug i tu nastaje nesrazmjer. Onaj unutrasnji nikog i ne interesuje, jer ko sljivi tamo nekog seljaka sto ne prima novce od otkupa, ili tamo nekog radnika sto nije primio placu pola godine. O penzionerima da i ne govorimo. To se sve desava, jer drzava tim ljudima ne mora da plati kamate, pa samim tim i ne smatra ih kao da ona njima nesto duguje (osim ako se doticni zaputi u strazbur e onda ima da dobije sve). Tu dolazimo na odnos vlasti i naroda i to je osnovni problem koji se nije jos od turskog doba promijenio. Vlast je bila i ostala iznad, a svi ostali ispod. Isto kao sto crkva posmatra svoje podanike kao stado, tako i drzava se stavlja u polozaj cobana i kaze "ovce su za sisanje" . Rat i to svjetski uveliko traje, mada ne postoje linije fronta i slicno sto prati rat, ali rat burzi je opak kao i pravi. Dobra strana ovog rata na burzama je da ne strada sirotinja, a kad tamo neki jadnik izgubi milijardicu pa place, nesto mi ga i nije zao, jer ne kaze koliko mu je jos ostalo. Tako da je taj rat burzi cak i dobar, da se malo smanji taj napumpani novac i stvari dovedu bar priblizno u realne okvire. Nije vise problem imaginarnog novca, vec imaginarne potrebe i postoji par trendova o uvodjenju potrebe. Potreba je proizvod koji treba apsolutno svima a da vecina i ne zna za sto to sluzi. Auto je jedna potreba, i imaju ga gotovo svi, ali to je samo jedno prevozno sredstvo koji sluzi da se vozi, ako se ima cime natociti. Ali kakva je potreba da to auto ima aluminijske felge???? a sa druge strane mu rezervoar prazan i stoji. Dnevna soba je bila i ostala dnevna soba, ali kakva je potreba sad za dva kvadrata televizorom, kojeg ne mozes ni gledat u toj dnevnoj sobici, gdje je i ona stara kutija bila dovoljna. Nedavno mi prijatelj kupio 3d televizor, pa nataknes neke cvikere ko slijepac i onda beljis u taj televizor. Svi obicno imaju samo jedne ili evtl dvoje cvikera, pa znaci samo sam mozes da beljis u njega, znaci ne mozes nikog pozvat. kad sam pogledao par nminuta "film" pita me kako mi se svidja?? Sta ,rekoh, film ili televizor. Film nije vise film, vec kojekakvi efekti, gdje neke palije lete kroz prostor i ti se samo bojis da tebe ne potkace. Ako te neko pita o cemu se radi u filmu, ma ne znas ni sam. Ipak za taj 3d tv moze da se kupi 3 obicna, znaci cijena je ogromna za istu kolicinu materijala i tu neko debelo zaradjuje. Sipak bi on zaradjivao da nije neko vec kupca pripremio da se zaleti i kupi. Kad se pogleda koliko starih hendija imamo, a cim se pojavi novi moramo da ga kupimo, da bi jednostavno bili medju prvima, a ne zato sto mi treba. Da zakljucimo, imaginarna potreba je osnova imaginarnog novca i citav sistem je napravljen (kroz tv, internet) da od covjeka napravi ovisnika, da te drzi sto nize, tupog i neobrazovanog, da budes samo potrosac i to za novce koje nemas.

Dopuna: 02 Jun 2012 10:02

Za kljifta, Imas pravo, Njemacka kao drustvo-drzava, ima ogromno vlasnistvo, recimo lufthansa pripada vecinom drzavi. Privatizacija drustvenog vlasnistva ne znaci da se ono prodaje privatnicima, vec da se utvrdi njegova vrijednost i iz toga i obaveze koje vlasnik prema njemu ima. Recimo, frankfortski aerodrom zaposljava mozda 80 000 ljudi, sto na njemu samom sto kroz silne firme, hotele, spedicije... koje se tamo nalaze (znaci tamo se nista ne proizvodi, vec samo cista usluga) . Milim da je samo 30 % u nepoznatom vlasnistvu, dok se za ostalo zna da pripada drzavi, republici i gradu. Zamislis sad 80000 zaposlenih neka dobiju po hiljadudvjesta eura to je milionce mjesecno, na tom zaradi drzava i osiguranja bar jos toliko, i kad potrose to milionce bar je 100 hiljada otislo na PDV. Da uporedimo citavu vojsku srbije i njen budzet, zaradu i potrosnju, stim da ona nista ne proizvodi.