Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

24

Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Napisano: 02 Jun 2012 11:00

sevenino ::Nije vise problem imaginarnog novca, vec imaginarne potrebe i postoji par trendova o uvodjenju potrebe. Potreba je proizvod koji treba apsolutno svima a da vecina i ne zna za sto to sluzi. Auto je jedna potreba, i imaju ga gotovo svi, ali to je samo jedno prevozno sredstvo koji sluzi da se vozi, ako se ima cime natociti. Ali kakva je potreba da to auto ima aluminijske felge???? a sa druge strane mu rezervoar prazan i stoji. Dnevna soba je bila i ostala dnevna soba, ali kakva je potreba sad za dva kvadrata televizorom, kojeg ne mozes ni gledat u toj dnevnoj sobici, gdje je i ona stara kutija bila dovoljna. Nedavno mi prijatelj kupio 3d televizor, pa nataknes neke cvikere ko slijepac i onda beljis u taj televizor. Svi obicno imaju samo jedne ili evtl dvoje cvikera, pa znaci samo sam mozes da beljis u njega, znaci ne mozes nikog pozvat. kad sam pogledao par nminuta "film" pita me kako mi se svidja?? Sta ,rekoh, film ili televizor. Film nije vise film, vec kojekakvi efekti, gdje neke palije lete kroz prostor i ti se samo bojis da tebe ne potkace. Ako te neko pita o cemu se radi u filmu, ma ne znas ni sam. Ipak za taj 3d tv moze da se kupi 3 obicna, znaci cijena je ogromna za istu kolicinu materijala i tu neko debelo zaradjuje. Sipak bi on zaradjivao da nije neko vec kupca pripremio da se zaleti i kupi. Kad se pogleda koliko starih hendija imamo, a cim se pojavi novi moramo da ga kupimo, da bi jednostavno bili medju prvima, a ne zato sto mi treba. Da zakljucimo, imaginarna potreba je osnova imaginarnog novca i citav sistem je napravljen (kroz tv, internet) da od covjeka napravi ovisnika, da te drzi sto nize, tupog i neobrazovanog, da budes samo potrosac i to za novce koje nemas.

Bez "izmisljanja" potreba nema potrosackog drustva a bez potrosackog drustva nema kapitalizma.Ceo sistem je zasnovan na trosenju.Zato je dobro rekao objekat 505 jedna od alternativa za izlazak iz krize je da se izmisli neki novi proizvod kao sto su mobilni telefoni i racunari bili 90ih i spasili svetsku ekonomiju od krize.
Bilo bi lepo da neko definise spisak potreba , nastimujemo proizvodnju i trosimo na unapred definisane potrebe.A to nas vec vodi do planske ekonomije.

Mislim da kapitalizam i socijalizam nisu samo dva modela ekonomije, vec dva razlicita modela coveka.Potreba za neprestanim trosenjem trka u zadovoljenju svake zelje potorsaca pa i da ima 3D efekat kad gleda televizor je moguca samo u kapitalizmu.Kao sto ni kapitalizam nije moguc bez potrosackog mentaliteta.

Citao sam negde procene da ce za 20 godina biti u Americi 110 miliona debelih! Dok milijardu ljudi gladuje u svetu.
Ljudi jedu ko svinje i od toga se hrani poljoprivredni i prehrambeni sektor.Onog trenutka kad bi Amerikanci promenili navike mnogi proizvodjaci bi zatvorili pogone.

Dopuna: 02 Jun 2012 11:07

objekat 505 ::
Sustina je u onoj staroj ko tikve sa djavolom sadi o glavu mu se razbijaju. Oni narodi koji zele SVE ODMAH osudjeni su na propast i uglavnom dok se ne opamete dobiju zauvek nista...

Slazem se sa tobom.Ali to je u ljudskoj prirodi da zeli sve odjednom."Jer zivot ne moze da ceka" Very Happy kako su neki govorili u politickoj kampanji pre par godina.Mada ima izuzetaka
da smo razmiljali kao Norvezani i strpljvo gradili bogatstvo mozda bi druge pesme pevali.

Dopuna: 02 Jun 2012 11:18

objekat 505 ::
Proizvodjac automobila Zastava iz Kragujevca je odlicno startovala sa FICOM, radilo se u tri smene autmobili su se samo stancali ali umesto ostvarena dobit da se plasira u nove modele i tehnologije ona je zavrsila u vidu stambenih cetvrti, regresa i jos mnogo toga sto nije imalo veze sa proizvodnjom. Svi su od firme trazili stan i lep zivot, epilog toga je sledeci: Zastava 80-ih je treca u svetu a prva u Evropi od svih auto-proizvodjaca po broju masinskih inzinjera ali zadnja po broju inovacija i modela. Oni i koji su zeleli nesto da naprave novo nisu imali finansisku potporu jer nije bilo kapitala koji bi to podrzao jer je visak zavrsio u radnickim odmaralistima i drugim subvencijama.
Na kraju reci da nista nije valjalo u SFRJ je glupost nevidjena ali reci da se radilo domacinski i planski je jos veca i opet kazem da je glupost porediti poteze i delo Laze Pacua i svih drugih


Fantastican primer kako radnici nisu bili zreli za industrijsku demokratiju nisu imali osecaj da strpljivo grade bogatstvo.

Dopuna: 02 Jun 2012 11:34

objekat 505 ::
Srbija koja je bila jezgro stvaranja prve Jugoslavije imala je mnogo tereta na ledjima podsetimo se,
1912 I Balkanski rat
1913 II Balkanski rat
1914 I Sv. rat u kome nestaje 27% ukupnog stanovnistva
1918 stvaranje nove drzave razlicitih religija kultura, obicaja itd. Bilo je potrebno mnogo vise vremena sve to uhodati i nastelovati...
30-ih velika ekonomska kriza, dolazak Hitlera, unutrasnje nestabilne prilike, gubitak Rusije kao zaledjine i mocnog prijatelja...
1941 II rat
Kao sto vidimo za manje od 30 godina mnogo nedaca i u tim uslovima sve sto je i postignuto bilo je i vise od ocekivanog


A kako je tek bilo komunistima?

Oni su sve to nasledilii , sve posledice tih ratova, neresene odnose izmedju naroda,neujednaceni pravni poredak + Drugi svetski rat sa 1.8 miliona gubitka stanovnika sa kompletnom unistenom ono malo privrede iz perioda Kraljevine i jos vecim teretom medjunacionalne i ideoloske mrznje .Pa gde su sankcije od Varsavskog pakta 1948.Nije bilo lako.Bilo je u najmanju ruku podjednako tesko

Ono sto sam procitao daje 85 % izvoza u Kraljevini otpadalo na sirovine, da su se skoro svi gotovi industrijski proizvodi uzvozili i da je strani kapital drzao industriju i eksploataciju sirovina podsetilo me je na kapitalizam u Latinskoj Americi.Nisam mnogo impresionran.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 04 Dec 2011
  • Poruke: 516

Gorski care

Opet napominjem da je period posle prvog i posle drugog rata totalno razlicit i tezak za poredjenje i sve te brojke moraju iz vise uglova da se gledaju. Prva Jugoslavija jeste izvozila sirovine ali taj trend je prisutan i u drugoj. Ono sto se od sirovina preradjivalo najvecim delom je radjeno u Sloveniji, pa tako imamo primer da je iz Bora uziman bakar i izvozen kao sirovina jedan deo je preradjivan u kante prskalice koje su koristili povrtari i vinogradari, i u jos neke polu-proizvode ali veliki deo tih proizvoda otkupljivala je Italija zavodeci ih kao sirovine, to je pretapala i pravila proizvode koje smo mi posle uvozili. Specificnu ulogu je imala Slovenija drzava u drzavi kojoj je Bor po direktivi morao da plasira najveci deo zlata a onda dodje do prerade i vrati se isto to zlato samo 4 puta skuplje. Kasnije je napravljena zlatara Majdanpek ali to je opet druga tema...
Danas je situacija slicna izvozi se paprika ali ajvar slabo, izvozi se jabuka ali sok od iste vrlo slabo, izvozi se psenica ali brasno slabo a o testeninama da ne govorim i puno je primera koji su sada vidljivi ali koji korene vucu iz proslosti a koji su bili zamaskirani...
Jos za vreme Obrenovica je postojala zelja za otvaranjem rudnika i da se isti eksploatisu od drzave ali politicke i medjunarodne prilike to nisu dozvolile.
Cinjenica je da su i jedna i druga drzava krenule sa teskocama ali treba analizirati cinjenice ko je za koga zalegao i kakvi su medjunarodni odnosi u tom vremenu.
Kralj Aleksandar je svoj kredit pobednika u ratu potrosio na stvaranje Jugoslavije i to mu je bila nagrada za tu pobedu od zapada, Rusija je dolaskom na vlast Lenjina postala neprijateljski raspolozena smatrajuci Jugoslaviju kao Americki satelit... Aleksandar se upustio u pustolovinu koju nije mogao da kontrolise i koja ga je kostala zivota. Medjutim i pored svih nedaca i nerazumeanja drugih za nase prilike imamo dinar jaci od franka po izlasku iz prvog rata a razlog za to je odgovorna politika zaduzivanja. Pomenuo sam Lazu Pacua koji kao ministar nije nabavio odredjenu kolicinu oruzija na kredit koji su nudili Francuzi jer je znao da Srbija to nece moci da servisira. Poznat je i primer kada je odbio Kralja Petra za kredit smatrajuci da je Kralj Petar isuvise star za kredit i da smatra da u slucaju da umre drzava ce biti ostecena jer nece imati ko da vrati.

P.S.

Sto se tice debelih Amerikanaca, nisu debeli zbog ogromne kolicine hrane koju unose u organizam vec zbog lose hrane koju koriste. Hrana za siroke mase u brzim restoranima je puna steroida i raznih aditiva koji se koriste u proizvodnji za poboljsanje prinosa. Primer je Engleska koja slovi za drzavu u kojoj je na najvecem nivou zastita zivotinja ali u kojoj je otkriveno da farmeri bicuju telad jer u tom slucaju zboh straha telad brze napreduje i bolji je kvalitet mesa jer usled zlostavljanja misici jacaju. izvinjenje za OT



offline
  • 037  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 30 Dec 2011
  • Poruke: 1091
  • Gde živiš: Kruševac

Tačno, tako dobijaju na mišićnoj masi. Postoje i tretmani strujom niskog napona i snage...
objekat 505 ::...
Sto se tice debelih Amerikanaca, nisu debeli zbog ogromne kolicine hrane koju unose u organizam vec zbog lose hrane koju koriste. Hrana za siroke mase u brzim restoranima je puna steroida i raznih aditiva koji se koriste u proizvodnji za poboljsanje prinosa. Primer je Engleska koja slovi za drzavu u kojoj je na najvecem nivou zastita zivotinja ali u kojoj je otkriveno da farmeri bicuju telad jer u tom slucaju zboh straha telad brze napreduje i bolji je kvalitet mesa jer usled zlostavljanja misici jacaju. izvinjenje za OT


Ovo me je podsetilo na jednu anegdotu - negde oko drugog svetskog rata su jednom engleskom lordu predstavili jeftini a visokokalorični sendvič napravljen od soje i dodataka izdvojenih iz nafte. Posle kraćeg objašnjenja lord je probao sendvič a onda prokomentarisao:
- Nije loše... za radničku klasu...

offline
  • Mirko S. Kojotovski
  • po zanimanju genije
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 342
  • Gde živiš: Banja Luka, DDR(Dodik Demokratische Republik)

objekat 505 ::
Pominju se dalekovodi, saobracajnice, pruge i ostalo... Ne zelim nikoga da uvredim ali takva poredjenja ne mogu da dodju od ozbiljnog sagovornika a evo i primera
Pre 8-9 godina bio je prestiz imati TFT monitor u svojoj radnoj sobi jer je njegova cena bila za 17' od 600-800 eura. Danas monitor od 21' je oko 150 eura i dostupan je svakome.
Plazma TV pre 5 godina bio je od 3500-5000 eura danas ga ima za 400 eura. Pad cena nije zato sto su se kapitalisti obogatili i sazalili na obican svet pa im dali jeftino te uredjaje nego zbog omasovljavanja proizvodnje i transvera tehnologija ka drugim zemljama itd.

Napredak tehnologije nema veze sa poentom teme, naravno da vremenom, usavršavanjem i omasovljavanjem tehnologija postaje dostupnija i jeftinija.
Citat:Pri tome su produkti jugoslovenske privrede bili diskutabilni, IMT nije bio za Vojvodinu, Slavoniju, uopšte intezivnu poljoprivredu. Doslovce se topio i jeo govna pored sovjetskog DT 54. Čak i kad je korišćen kao povrtlarski traktor, više se cijenio polovan posle generalne nego nov. Zastava je bila skuplja od Lade.
Sovjetske lamine su bile gutači nafte predviđene za ogromne ravnice SSSR klohoza, dok ja naš IMT bio sasvim dovoljan za posjede od 10 ha moji rođaci ga imaju preko 30 godina i nikad nije omanuo. A kad već pomenu Ladu nisi u pravu za cijenu jednog Žigulija 1600 krajem 70tih mogao su uzeti dva 101 samo su ga uzimali za direktore firmi Mr. Green

offline
  • Pridružio: 04 Dec 2011
  • Poruke: 516

Vuce

Moj primer je bio u cilju poredjenja higijene i broja kupatila za vreme Kraljevine i SFRJ koje je neko postavio i tehnologija u vidu monitora i TV aparata. Svet je bio vrlo dinamican u 20 veku i prosto poredjenje grafikona i tabela je za laike.
Evo jednog licnog primera.
1987 je izgradjena nova osnovna skola u mom mestu i u okviru nje postojao je i kabinet informatike sa 12 abakus kompijutera.U to vreme je taj kabinet bio nesto nezamislivo za osnovnu skolu za 80% SFRJ. U mom kraju je to bila jedina skola sa takvim kabinetom. Danas ga ima svaka i ako bi mi neko pokazao grafikon za ovaj primer iz 87 i 2012 i na osnovu njega rekao da smo za 25 godina razvijeniji 100 puta pomislio bih da je budala. Moje misljenje je da smo jos manje danas razvijeni nego nekada i pored podatka u napretku sa IT.
Na osnovu toga nije moguce porediti izgradnju puteva 1923 i 1983 i porediti kilometraze, ali se itekako moze raspravljati o zadatim ciljevima i njihovoj realizaciji i to u kontekstu realne realizacije.
Moja zelja je da se ostave ideoloski dresovi sa strane i realno diskutuje o ovoj temi ali koliko vidim to je gotovo nemoguca misija...
Sto se tice IMT traktora raspona od 39-58 KS (konjskih snaga) oni i jesu bili predvidjeni za obradu maksimalono do 25 hektara oranica pod uslovom da se poseduju sve raspolozive prikljucne masine. Raspon snage je u zavisnosti od vrste zemljista tj. njene tezine obrade i to se izucava uglavnom na prvoj godini ekonomskih studija.
P.S.
Kvalitet IMT-a je bio u svetskim razmerama, izuzetno kvalitetna masina...

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 7263

Veliko je pitanje da li je bio kvalitetna mašina, naročito u vezi pumpi za ulje i vodu. Mnogi su bili konstantno poliveni uljem, sa druge strane original engleski "fergusonac" nije "puštao".
Posjedi površine do 10 hektara bili su apsolutno gubitaške varijante i veliki propust jednog društva i države. Eto, ispada i da se 40 godina posle 1945 - svaštarilo na zemlji.
Tako da smo u nekim krajevima Jugoslavije imali poljoprivredu u pokušaju, a u nekim drugim krajevima poljoprivrednici su ostali na sistemima navodnjavanja iz vremena Marije Terezije i nedovoljnim brojem pravih poljskih traktora odnosno sovjetskih mašinčina predviđenih da u mjesecima sjetve i žetve rmbaju po 20 sati dnevno. Inače Bratstvo iz Novog Travnika pokušavalo je da iskopira sovjetske gusjeničare, ali doslovce su se raspadali.
Ta lutanja u poljoprivredi baš su bila tragična. A ni cijene hrane nisu bile zanemarljive. Nimalo.
Što se tiče Zastava i Lada, ovamo kod mene su preferirali Lade Specijal i naravno Vartburge. Bili su jeftniji od Zastavinog asortimana, naročito njihovih posrednika, te dostupni, a za nešto sitno njemačkih maraka radile su se generalke u Segedinu. Da ne pominjem da su karavanske verzije služile za.....

offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

Чини ми се да ће грађани Србије отплаћивати ''унутрашње дугове'' комунистичког режима: [Link mogu videti samo ulogovani korisnici] . Шта ће бити када све жртве политичког терора поднесу оштетни захтјев? Жртава има много, сјетимо се само колективизације.

offline
  • guta89  Male
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 14 Feb 2012
  • Poruke: 1

Druze Tito,mi ti se kunemo.

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 12618

@objekat 505

Trebalo bi porediti broj kucnih radija u kraljevini i broj televizora u sfrj. Stim sto treba npr. uzeti period kada su televizori bili luksuzniji uredjaji a ne kada je krenula poplava Gold Star televizora Mr. Green

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 26390
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Има ли неко некакву информацију да ли је у КЈ постојало нешто слично ''допунској делатности'' (односно, регистрованој радњи уз стални радни однос)? Ја сам , захваљујући тако регистрованој дд, лепо проживео оних кризних година радећи рекламе, фирме и ситоштампу. Боље речено, ДД ме је одржала у животу. Моју породицу и мене.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 804 korisnika na forumu :: 18 registrovanih, 0 sakrivenih i 786 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Belac91, bojcistv, Clouseau, comi, drimer, Jaz, komsija1, Konda, Koridor, Macalone, Makeitdrip, Medojed, Otto Grunf, PrincipL, Slingshot, Szigetwar, taomaster, Zorge