Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Jun 2012 15:29

Gorski car ::Da Djukanovic i Karic su bili komunisti kako da ne U SKJ je ulazio svako ko je bio ambiciozan.Nije bilo druge partije.Posle su svi ti "komunisti" s kraja 80ih pokazali svoj "komunizam" 90ih

Карића сам узео као пример једног таквог богаћења, не могу да тврдим да је био члан СКЈ. Са Ђукановићем је сасвим друга прича. Он је заиста прави пример комунистичког апартчика. У разлоге његовог приступања СКЈ не бих да улазим, то је његова лична ствар. Једноставно, у једном моменту је осетио да СКЈ гаји вредности које су му биле блиске. Да се разумемо, неке од тих ,,вредности" људи око Ђукановића, још увек гаје. Рецимо супротставњање СПЦ, као центру српског екстремизма, потирање српског језика културе и традиције у Црној Гори под плаштом борбе против некаквог српског национализма и хегемоније итд. Ово је реторика коју сте често до скора могли да чујете у Црној Гори. Она је ако не иста, онда доста слична оној од пре пар деценија. Што је још заимљивије, многи претставници тзв ,,НВО" (Кандићка, Бисерко, покојну ћерку генерала Ковачевића да и не помињем) из Београда су исто као поменути Ђукановић, каријеру градили управо у том режиму. Данашњи претставници демократије а некадашњи кадровици, нису имали проблем са демократијом у СФРЈ. Није им сметао ,,деликт мишљења". Изгледа су људским правима у СФРЈ били задовољни.
Данас су ти исти бивши комунисти, некадашњи противници империјализма и чега још не, најватреније присталице ЕУ и НАТО. Говори ли ти ово нешто.
Не чини ли ти се, да је та, овде на далеко хваљена Титова Југославија у ствари била једно велико ,,Потемкиново село"?

Dopuna: 11 Jun 2012 15:41

Занимљив је тај романтичарски, готово сањарски поглед на једну епоху који често имам прилику овде да видим.

Потпис
Ne1978ad

Dopuna: 11 Jun 2012 15:48

mean_machine ::
Sve to si imao i za vreme kraljevine.

Potrazi na netu aferu oko izgradnje mosta kralja Aleksandra. Pa uporedi sa danasnjim projektima

Sto se tice najbogatijeg coveka Crne Gore, a sta je bio Milan Stojadinovic?


Да нисам ја негде којим случајем говорио са симпатијама о Краљевини а да ми је то промакло. Краљевина Југославија јесте била једна несређена земља, са много проблема у свимм сферама друштва. Али критиковати КЈ с једне стране а идеализовати СФРЈ са друге стране и говорити о њој као земљи благостања??? И то ми, који смо последице тог благостања добрано осетили на својој кожи??? Молим вас.

Потпис
Ne1978ad

Dopuna: 11 Jun 2012 15:52

dobri covek ::Budi malo realan, da li bi ti, posto si skoro pet godina trpeo uglavnom gladan, tukao se u nekoliko ofanziva, kupao se kad si mogao, imao ogranicene ili nikakve kontakte sa porodicom, u pogledu suprotnog pola bio kao u manastiru, bio ranjen najmanje jednom, sahranio nekoliko bliskih prijatelja, pristao da ponovo odes u fabriku kojom "vlada" neko ko nije video nista od toga?
Moralo se nesto obecati, pa kasnije to i ispuniti. Takvo je bilo vreme, takvi su bili ljudi.

Ajde more, ne mozes napraviti kajganu, a da prethodno ne porazbijas jaja.


Да ли у та разбијена јаја спадају послератне уредбе везане за Косово и Метохију? Ако је тако, онда лако долазимо до сржи косовског проблема.

Потпис
Ne1978ad

Dopuna: 11 Jun 2012 15:57

gorran ::Izgleda da ljudima znače lične priče, pa da i ja priložim jednu.
Radi se o čoveku sa kojim sam bio vezan porodičnim vezama, iz Crne Gore.
U početku je nominalno bio u partizanima (registrovan u teritorijalnoj jedinici), a zatim je početkom 1942. prešao u četnike, navodno jer su ga Italijani ucenili životima njegove braće.
U četnicima je bio komandant bataljona, pa čak i jedne privremene brigade.
U oktobru 1944, kad je video kako se okrenula ratna sreća, iskoristio je neke porodične veze da bi se bezbedno predao partizanima. Tu je mobilisan u jedinicu, i, kako on kaže, jedno 6 nedelja je teran kao "dobrovoljac" na bunkere. Posle toga je bio ćata i radio u pozadinskoj administraciji, s obzirom da je imao pravni fakultet.

U avgustu 1945. postavljen je za sudiju opštinskog suda.


Ја рекох, ПРЕБЕЗИ. Слажем се било их је....онолико...
Потпис
Ne1978ad

Dopuna: 11 Jun 2012 16:02

gorran ::Karići su bili "mali privrednici" sa Kosova. Imali su svoj muzički sastav za slavlja i kafane, i radnju za pravljenje poljoprivrednog alata. Đukanović je bio jedan od lidera Miloševićevog pučističkog talasa koji je SKJ u Srbiji i Crnoj Gori preveo na nacionalističke pozicije.


Да, привредници из 70их и 80их. Потпуно независни од режима и често супротстављени њему. Ма ајте молим вас, то је предизборна кампања Богијеве Покрет Снага Србије. Уосталом њих сам узео као само груб пример онога што се дешавало од 90их на овамо, потпуно је небитно ко су и шта су.

Аха, значи ту смо. Ипак је за распад СФРЈ крив нарастуајући српски национализам? Никако, рецимо нека од тековина тог режима. Рецимо Устав из 1974? Титов устав.

Dopuna: 11 Jun 2012 16:14

gorran ::Napisano: 11 Jun 2012 13:13

cacundraki ::Право својине је неприкосновено. Оно је се помиње у свим, па и оним најстаријим сачуваним законицима. Од Хамурабијевог, преко Римског права па све до Душановог законика.
Nikakvo čudo - s obzirom da je zakone uvek donosila vladajuća klasa, sa ciljem zaštite svojih privilegija.


Горане, радовало би ме када би мој цео текст преносили. Тако би избегли извлачење из контекста.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cacundraki ::gorran ::Karići su bili "mali privrednici" sa Kosova. Imali su svoj muzički sastav za slavlja i kafane, i radnju za pravljenje poljoprivrednog alata. Đukanović je bio jedan od lidera Miloševićevog pučističkog talasa koji je SKJ u Srbiji i Crnoj Gori preveo na nacionalističke pozicije.

Да, привредници из 70их и 80их. Потпуно независни од режима и често супротстављени њему. Ма ајте молим вас, то је предизборна кампања Богијеве Покрет Снага Србије. Уосталом њих сам узео као само груб пример онога што се дешавало од 90их на овамо, потпуно је небитно ко су и шта су.
Moja sestra od tetke radila je na sajmu. Kod nje su Karići iznajmljivali lokal da izlažu svoje motike i lopate krajem osamdesetih.
Nisam načisto kako su oni zgrnuli lovu, ali jasno je da se radilo o bliskim vezama sa nekim ključnim ljudima u Miloševićevom režimu. 1993. mogao si čas posla "zaraditi" gomilu novca tako što bi ti banka odobrila kredit - a kad dospe na vraćanje, svede se na promile. Za takvu akciju potreban je jedan spoljašnji i jedan unutrašnji igrač, koji dele pare. Karići su bili spoljašnji igrači, pa su posle bili administrativno obavezani da vrate "ekstraprofit".
Ali je onda Đelić izveo fintu telom, pa im vratio te pare s kamatom.
cacundraki ::Аха, значи ту смо. Ипак је за распад СФРЈ крив нарастуајући српски национализам? Никако, рецимо нека од тековина тог режима. Рецимо Устав из 1974? Титов устав.
Srpski i hrvatski nacionalizam.
Nikakav ustav ne može naterati ljude na rat i zločine.
Kakvo god da je bilo, ustrojstvo Jugoslavije bilo je manje uvrnuto od ustrojstva EU danas. Tu svakako postoje neki opterećujući činioci - ali upravo tu je na ispitu odgovornost političkih lidera, i njihove baze.
Naši su izabrani lideri pali na tom ispitu, sa svima nama kao svojom bazom.
Nadam se da EU lideri i narodi neće ponoviti njihove/naše svinjarije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran :: Konkretna situacija u kojoj se nalazilo društvo u KJ bila je određena visokim stopama populacijskog rasta seoskog stanovništva. Vrlo sporo rastuća industrija i druge privredne grane nisu imale kapaciteta da uposle nove generacije sa sela. Ovo je dovelo, s jedne strane, do velikog usitnjavanja seoskih imanja, do same granice egzistencije i ispod. Nastao je brojan sloj seoske sirotinje, koja je pola dana nadničila na gazdinskim imanjima, a drugu polovinu radila na svom. Zatim, došlo je do rasta pomoćne nekvalifikovane radne snage u gradovima i pada cene rada.

Ukratko, to je bila kritična socijalna situacija koja se, nemajući drugog rešenja, neminovno bližila eksploziji u vidu revolucije.

Nove jugoslovenske vlasti naravno jesu imali svoje ideološke principe. Međutim, one su imale i konkretnu situaciju - teško seosko i gradsko siromaštvo, dodatno otežano posledicama rata. 1945. gotovo polovina stanovništva bila je ugrožena opasnošću od gladi. Postojala je i akutna nestašica semena za setvu, rasplodne stoke, u gradovima hrane i ogreva, a težak problem bio je i nedostatak komunikacija i prevoznih sredstava.

Oštre mere uvedene tih godina treba posmatrati u tom kontekstu.

S druge strane, prinudna kolektivizacija na selu početkom pedesetih jeste biloa čisto ideološko iživljavanje, i, kao očigledna greška, ta epizoda potrajala je samo nekoliko godina.

Socijalistička Jugoslavija je energičnom industrijalizacijom i masovnim javnim radovima uspela da reši ključni i nerešivi problem Kraljevine, i integriše i uposli višak radne snage. Тачно да је природни прираштај био велики, али проблем вишка радне снаге није ријешен. Проблем је ублажен отварањем граница и одласком огромног броја радника на запад. Политика комуниста према селу је осакатила пољопривреду и она се још није опоравила.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naprotiv, SFRJ je dozvolila višku radne snage da ide u pečalbu na zapad slobodno, put pod noge i ajd ako ti je tijesno u Jugi...u KJ su ljudi bježali kao slijepi putnici u brodovima i sa stočnim pasošima.
Prije rata sam već gore pisao stanje na selu, u kom se oralo drvenom ralicom i plugom na volove (konj je bio luksuz) vještačko đubrivo je bio SF ( u Lijevču švabe kolonisti bacali fosfat naši im se smijali da sole zemlju) a u SFRJ je skoro svaki seljak imao traktor sa piključcima, benificije, stučnu pomoć i publikaciju, zadruge i organizovan otkup.....moja rodbina živi na selu pa sad im je totalno uništeno CEFTA i ostalim sporazumima, a živjeli su jako dobro od poljoprivrede u SFRJ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Visak radne snage nije resen ni u Grckoj dakle ne vidim kako bi kapitalizam resio taj problem u posleratnoj Jugoslaviji? Iseljavali bi se ljudi u jos vecem broju ako mene pitate.

• 1Ovo se svidja korisniku: cacundraki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cacundraki ::
Право својине је неприкосновено. Оно је се помиње у свим, па и оним најстаријим сачуваним законицима. На својини почива поредак, а на поретку цивилизација. Ако нема приватне своине, нема ни поретка има само хаос. Зашто би се неко трудио да ради, ако од тога нема користи. Трудиће се само онолико да би преживио. Без вишка рада нема цивилизације, а вишка рада нема без приватне својине. Зато је колективизација нај већи злочин према сељацима. Зашто би неки сељак ''утјеран'' у сељачку радну задругу окопавао кукуруз по нај већој врућини? Гледао би да се извуче или да сфушери. А, дали би тако радио да окопава своје кукурузе? Значи продуктивност у СРЗ је била мања него на приватним имањима. Па зар продуктивност и квалитет рада нису били проблем и у индустрији СФРЈ?
Gorski car ::I ne mozes ti sad bolje da znas od mene da nije bio ortodoksan:D Шта значи ортодоксан? И као велики љубитељ докумената, докажи неким документом ту своју причу? Како да знамо да није у питању бабска прича?
vuk sa vrbasa ::
Prije rata sam već gore pisao stanje na selu, u kom se oralo drvenom ralicom i plugom na volove (konj je bio luksuz) vještačko đubrivo je bio SF ( u Lijevču švabe kolonisti bacali fosfat naši im se smijali da sole zemlju) a u SFRJ je skoro svaki seljak imao traktor sa piključcima, benificije, stučnu pomoć i publikaciju, zadruge i organizovan otkup.....moja rodbina živi na selu pa sad im je totalno uništeno CEFTA i ostalim sporazumima, a živjeli su jako dobro od poljoprivrede u SFRJ. Ја сам волове виђао по селима до последњег рата. Што се механизације тиче, па времена су се брзо мијењала, писало се о телевизорима у боји и о мобилним телефонима. Колико су ти трактори заостајали од оних западних из истог периода? Шта је са прикључцима. Када су сељаци почели масовно да купују пресе за сијено и сличне прикључке?

• 1Ovo se svidja korisniku: LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veliko je pitanje da li je baš politika komunista osakatila selo, zelenašilo se i monopolisalo sa seljacima i prije komunista. Inače se iz ovih mojih krajeva odseljavao narod daleko prije formiranja SFRJ. Donekle zbog siromaštva, donekle zbog lokalnih dahija (donekle i što smo prilično rogati).
Inače i folksdojčeri u Vojvodini bili su komandno vođeni. Može se čak i reći da im je privatno vlasništvo bilo gotovo pro - forme. Spolja gledano folksdojčeri su glavni likovi bajke o privatnom vlasništvu, sa druge strane svi su odreda sadili industrijske kulture, kupovali zemlju i po desetostrukoj cijeni, i imali sopstvenu bankarsku podršku kao i alatničarski pogon. Bili su jednoobrazniji i od vojske. Sa druge strane kolonisti u Kraljevini Jugoslaviji kao privatnici pored takvih komšija gotovo nisu mogli ni da opstanu (u poslovnom smislu). Što bi rekao moj deda, da Nemci nisu zaratili, kupili bi nas sa opancima. Njima je Kraljevina bila idealna, ostali su životarili (i gubili) od izbora do izbora.
Što se tiče SFRJ, veliko je pitanje da li je komunistička odnosno socijalistička ideja potrošena već sa nekoliko poslijeratnih generacija. Nije sporno da je bilo i da danas ima poštenog svijeta koji prepoznaje opšte dobro, ali niko nije ni napravio statističku procjenu koliko grebatora dolazi po glavi stanovnika. I koliko smo sposobni da grebatore suzbijemo. I naravno kada grebatori dovedu do ekonomske krize, budućnost je.....
Ono što se ne može osporiti komunistima je da su barem po sili ideologije morali da brane svoj i imidž države. Glavešina je mogao da ima trosoban stan u centru nekog centra, vikendicu ili vilu, možda službeni auto,vjerovatno i ljubavnicu (stariju punoljetku) ali na tome se priča za njega i njegov porodični klan i završavala. Čak i na promašene investicije, troškovnik JNA, veliki broj boračkih penzija, danas može da se gleda samo sa sanjarenjem i romantizmom. Ako su se pare i bacale, barem je jama bila zajednička. Čak su i Karići morali da služe vojsku.
No već krajem osamdesetih postavljalo se ozbiljno pitanje te uranilovke, mada i kad se raspadala SFRJ njeni rušioci su obećavali da će biti - sve isto. A ispalo je laku noć i prijatno.




Američki bon za gorivo iz sedamdesetih. Čak su i kilometražu naskara morali da skrate, šmrc, šmrc. Da je pravde, i Vartburg je trebao da vozi. I to karavan.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мада лакше се троши државни новац него властити. То показују и данашњи функционери (често бивши комунисти). Зна се да је по макадаму нај брже службено возило.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine :: Sto se tice Majbaha, Nemci su nesto gadno pobrkali. Stari Majbah je bio klasa Rolsa. Ovaj danasnji je dosta iza Rolsa sto se tice klase.

Stari Majbah je bio klasa Rolsa, danasnji je je malo visa klasa od Rolsa i to sa aspekta luksuza, tehnologija i inovacija, sto se tice linije ukusi su razliciti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Veliko je pitanje da li je baš politika komunista osakatila selo, zelenašilo se i monopolisalo sa seljacima i prije komunista. Inače se iz ovih mojih krajeva odseljavao narod daleko prije formiranja SFRJ. Donekle zbog siromaštva, donekle zbog lokalnih dahija (donekle i što smo prilično rogati).
Индивидуална аграрна производња је финансијски неодржива у поређењу са великим плантажама и комбинатима. Не ради се о никаквим заверама или аграрној политици, него о чистој економији - исто као што су углавном нестале мале занатске радње.

kljift ::Inače i folksdojčeri u Vojvodini bili su komandno vođeni. Može se čak i reći da im je privatno vlasništvo bilo gotovo pro - forme. Spolja gledano folksdojčeri su glavni likovi bajke o privatnom vlasništvu, sa druge strane svi su odreda sadili industrijske kulture, kupovali zemlju i po desetostrukoj cijeni, i imali sopstvenu bankarsku podršku kao i alatničarski pogon. Bili su jednoobrazniji i od vojske. Sa druge strane kolonisti u Kraljevini Jugoslaviji kao privatnici pored takvih komšija gotovo nisu mogli ni da opstanu (u poslovnom smislu). Što bi rekao moj deda, da Nemci nisu zaratili, kupili bi nas sa opancima.
Мислим да сам на теми о фолксдојчерима поставио цитат - културбундови су финансирали откуп земље и савремену производњу.