Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

• 1Ovo se svidja korisniku: prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Kao što sam napisao po onome što mi je prepričano o životu ljudi u "turskom dijelu" Kraljevine Jugoslavije da se zaključiti da je život bio veoma težak (u vremenu kad je drugdje bilo još i gore). No reklo bi se da drugačije i nije moglo.
Kada se govori o SFRJ sigurno je da se živjelo bolje, neki egzistencijalni minimum je obezbjeđen (i uz direktnu pomoć Zapada). No sa druge strane i ta SFRJ gotovo je konstantno visila nad provalijom bankrotstva. Prevelika opasnost za egzistencijalni minimum.
Već šezdesetih dobar dio radništva u državnom sektoru je bio u višku - slobodno i privatno posjedovanje motornih kosačica, traktora, zanatskih radnjica, raznoraznih samovoznih prikolica doslovce je spasilo mnoge. No opet ogroman broj stanovništva otišao je trbuhom za kruhom. Krivica države je u tome što ako nisu mogli te ljude da drže "zaposlene" u državnim firmama, morali su da im daju odriješene ruke za privatni posao. A ne da ih sputavaju. Jer sputavanjem slobode na rad protraćena su i ogromna sredstva koja su povučena sa Zapada, izgubljena je mogućnost da ta sredstva osokole u poslu više korisnika, a ne samo jednog. Ako me sjećanje služi u Srbiji je postojalo mjesto zvano Sopot. Ako je neko nešto radio u životu (gotovo pa bilo šta) išao je u Sopot. Sopot se pominjao u pola glasa. Ništa Beograd, ništa Zagreb, ništa ostali "centri", za rešavanje životnih, poslovnih, trgovinskih i kojekakvih drugih pitanja išlo se u Sopot. Tek kasnije sam saznao da je Sopot varošica koja eto ide na ruku narodu (a narod je odradio sve ostalo). Jedan Sopot na čitav istok SFRJ. Čuo sam i da je Arilje zbog "četništva" pušteno niz vodu - ekonomski se ipak razvilo bez ikakvih kredita.
Poenta mojeg pominjanja Sopota, Arilja, egzistencijalnog minimuma i bankrotstva je što je SFRJ čitavih osamdesetih bila bez deviza da kupi kafu, sastojke za deterdžent. Koliko sam čuo kasnih osamdesetih posjetio nas je izvjesni Džefri Sajks koje je preporučio (naredio) direktno gašenje 1.000 preduzeća sa 1,5 miliona radnih mjesta. Čak je i "djelovanje" Anta Markovića imalo sreću što ga vrijeme na duže staze nije probalo. Katastrofa je bila potpuno i zbog toga što ako je SFRJ bila "nedovoljna" iz matematike, iz "vladanja" će ubrzo postati još i gora.
Da ne pominjem to da su sunarodnjaci Broza, Kardelja, doduše puzajući, ponekad otvoreno preko studentske bagre tvrdili da baš oni SFRJ nose na svojim plećima. I ta priča trajala je decenijama, a o Sopotu samo u poluglasu.

A jeste li čuli nekad za izjavu jednog ''važnog druga'':...''bogat pojedinac je opasnost za komunističko društvo''...
Tu se sve završavalo pre nego što je i počelo.Auto prevoznici iz Srbije su masovno išli u Novo Mesto da registruju kamion nosivosti veće od 3 tone i svoju prevozničku delatnost jer u Srbiji to nisu mogli,može kamion ali do 3 tone(''dajc'' ili ''tamić'')...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ekonomija je posebno stivo, a pogotovo ekonomija jedne drzave. nazalost, ni kraljevina ni ova posljednja nisu mislili ekonomski, a ekonomsko misljenje je zasnovano na dobitku. Od mikrozajednice (familije) do drzave, da bi uopste imali prosperitet mora se mislit na dobitak, u narodu receno visak. Opet na opstu zalost, mi jedino sto sm imali viska su bili ljudi, Familiji je uvijek falilo novca ( i to bez obzira koliko ga imali), a isto tako i drzavi. ako se vratimo na onaj nesretni socijalizam i samoupravljanje, ma sve je to lijepo, ali samo dok firma ostvaruje dobitak, ali onog trenutka kad je u minusu, onda nema vise samoupravljanja i radnickih savjeta, vec prinudna uprava i stecaj. Bez ovog se gubitak dijeli na sve, pa time i oni sto su u pozitivi isto im kao i da su u negativi. Posto je neko spomenuo nestasice kafe, pa sta da se radi kad volimo da se vozimo sa stranom naftom, volimo da pijemo stranu kafu, a bez banane mi opada kalijum, a ako zafali kalijuma nahebo sam ko zuti. Znaci volimo i moramo da koristimo sve sto se uvozi, pa onda je red da i nesto izvezemo da bi imali cime da si priustimo da se vozimo, sa podignutim pritiskom od kave i nafilani bananinim kalijumom. Ista meta isto odstojanje kako u kraljevini, tako i u SFRJ a ni danas nije nista bolje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

licvara ::kljift ::Kao što sam napisao po onome što mi je prepričano o životu ljudi u "turskom dijelu" Kraljevine Jugoslavije da se zaključiti da je život bio veoma težak (u vremenu kad je drugdje bilo još i gore). No reklo bi se da drugačije i nije moglo.
Kada se govori o SFRJ sigurno je da se živjelo bolje, neki egzistencijalni minimum je obezbjeđen (i uz direktnu pomoć Zapada). No sa druge strane i ta SFRJ gotovo je konstantno visila nad provalijom bankrotstva. Prevelika opasnost za egzistencijalni minimum.
Već šezdesetih dobar dio radništva u državnom sektoru je bio u višku - slobodno i privatno posjedovanje motornih kosačica, traktora, zanatskih radnjica, raznoraznih samovoznih prikolica doslovce je spasilo mnoge. No opet ogroman broj stanovništva otišao je trbuhom za kruhom. Krivica države je u tome što ako nisu mogli te ljude da drže "zaposlene" u državnim firmama, morali su da im daju odriješene ruke za privatni posao. A ne da ih sputavaju. Jer sputavanjem slobode na rad protraćena su i ogromna sredstva koja su povučena sa Zapada, izgubljena je mogućnost da ta sredstva osokole u poslu više korisnika, a ne samo jednog. Ako me sjećanje služi u Srbiji je postojalo mjesto zvano Sopot. Ako je neko nešto radio u životu (gotovo pa bilo šta) išao je u Sopot. Sopot se pominjao u pola glasa. Ništa Beograd, ništa Zagreb, ništa ostali "centri", za rešavanje životnih, poslovnih, trgovinskih i kojekakvih drugih pitanja išlo se u Sopot. Tek kasnije sam saznao da je Sopot varošica koja eto ide na ruku narodu (a narod je odradio sve ostalo). Jedan Sopot na čitav istok SFRJ. Čuo sam i da je Arilje zbog "četništva" pušteno niz vodu - ekonomski se ipak razvilo bez ikakvih kredita.
Poenta mojeg pominjanja Sopota, Arilja, egzistencijalnog minimuma i bankrotstva je što je SFRJ čitavih osamdesetih bila bez deviza da kupi kafu, sastojke za deterdžent. Koliko sam čuo kasnih osamdesetih posjetio nas je izvjesni Džefri Sajks koje je preporučio (naredio) direktno gašenje 1.000 preduzeća sa 1,5 miliona radnih mjesta. Čak je i "djelovanje" Anta Markovića imalo sreću što ga vrijeme na duže staze nije probalo. Katastrofa je bila potpuno i zbog toga što ako je SFRJ bila "nedovoljna" iz matematike, iz "vladanja" će ubrzo postati još i gora.
Da ne pominjem to da su sunarodnjaci Broza, Kardelja, doduše puzajući, ponekad otvoreno preko studentske bagre tvrdili da baš oni SFRJ nose na svojim plećima. I ta priča trajala je decenijama, a o Sopotu samo u poluglasu.

A jeste li čuli nekad za izjavu jednog ''važnog druga'':...''bogat pojedinac je opasnost za komunističko društvo''...
Tu se sve završavalo pre nego što je i počelo.Auto prevoznici iz Srbije su masovno išli u Novo Mesto da registruju kamion nosivosti veće od 3 tone i svoju prevozničku delatnost jer u Srbiji to nisu mogli,može kamion ali do 3 tone(''dajc'' ili ''tamić'')...

Kod mene ni "tamić" nije mogao da se kupi - išlo se u Sloveniju. I čudili se moji ponositi sunarodnici kako je tamo "normalno". A u mnogim državnim ustanovama bilo je "partijanja" umjesto ma i zdravog razuma a kamoli profesionalizma. A Bog mi je svjedok da je dobar dio stanovništva dirinčio i živio na lebu premazanom mašću (ili nečim drugim). Čitavu situaciju spasavala je "mantra" da je nešto malo istočnije eto još i gore.
Što se tiče kafe, banana - to su proizvodi jeftiniji od krompira. Pa i nafta je relativno jeftina. No kao i danas, država "čupa" pare iz najosnovnijih artikala (čiju kupovinu nerijetko finansiraju doznake, a ne lokalna nafaka).
Inače bilo je i u SFRJ ljudi koji su decenijama živjeli u studentskim domovima. Provlačili se po fabrikama ko gliste. Moja tetka je na primjer "doktorirala" čekove i kredite, služeći se inflacijama, vezama. Išlo se kod nje po savjet, ko kod gurua. Za neke je i bilo bolje nego u gdje li već, a o mogućem ratu, ma ne, ne bismo mi....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

borop65 ::objekat 505 ::
Dokle mislite vise da protinjete teoriju o veliko srpskoj hegemoniji i o srpskom tamnicenju drugih naroda i logika i dokumenti kazu drugacije pa da pocnemo od prvog

Narod u Crnoj gori vecinom je bio za ujedinjenje 1918 i Podgoricka skupstina je to i potvrdila i Sajkaca je na drugoj temi to lepo obrazlozio.
Vjerovatno je narod zbog oduševljenja tzv. Podgoričkom skupštinom i njenim odluka podigao Božičnji ustanak 1919. Ili ne znaš ništa o tome?
objekat 505 ::
Narod C. Gore se u velikoj vecini odlucio i 90-ih za zajednicki zivot sa Srbijom na legitimnom referendumu bez ikakvih pritisaka.
Nije narod nego stanovništvo. Bilo je to 1992. godine. I čudno da je taj referendum legitiman a ovaj iz 2006. nije. A da nije bilo pritisaka 1992. i 2006. to je priča za malu đecu.
objekat 505 ::Da se vecinom osecaju Srbima dokaz je i to sto se oko 60% stanovnistva izjasnjava da prica srpskim jezikom i pored jake anti-srpske kampanje.
Ośećaji su psihološka discipina... I ne koristi se ličnim željama i pretpostavkama, po podacima iz popisa 2011. godine u Crnoj Gori 42,88 stanovništva je navelo srpski jezik kao maternji.
objekat 505 ::
Sto se tice Makedonaca tu je stvar kao i sa Crnom Gorom odredjeni broj ljudi se vezao za geografski pojam a ne za nacionalni i to je isforsirano u zelji za rastakanjem srpskog nacionalnog korpusa. Osim toga zasto jos uvek nemaju priznatu crkvu kao i drzavu od strane ostatka sveta, verovatno je za to kriv jak lobi iz Srbije...
Ne mi nijesmo ono što znamo da jesmo, nego smo mi ono što nam vi kažete da jesmo. A kako da ne...
objekat 505 ::
I na kraju ako su svi narodi bili utamniceni od strane Srba u prvoj Jugoslaviji zasto su ulazili ponovo u drugu sa istim Srbima koji su formirali prvu,
Odgovor
Da bi izbegli ratne reparacije zbog zlocina koje su ucinili prema istim tim Srbima kao i da bi izbegli odmazu kao i teritorijalno sakacenje. Srbi su ti koji su ih stavili vestacki kao pobednike u II Sv. Ratu
Kad kažeš svi narodi onda su to i Crnogorci. E, pa neće biti da smo mi morali plaćat' reparacije. I bojim se da su svi narodi ponosni na NOP, i niko saradnike fašista i nacista iz svojih redova ne proglašava "antifašistima" osim Srba, ali to je vaš problem.

Komentarisati ovo sve sto si napisao bilo bi isuvise glupo nego ako si sposoban odgovori mi na prosto pitanje koje sam vise puta ponovio
Ako su Srbi bili tamnicari naroda kako navodite i ako su bili "losi momci" zasto ponovo udjoste u istu drzavu sa njima?
Ako ste se u C.Gori kroz NOR izdvojili kao narod sto ne napraviste tada drzavu...?

Srbija je za tvoju informaciju priznala 2006 nezavisnost C.G bez ikakvih problema
Sto se tice reparacija placacete susedima i to debelo a i u Boku kada budete ulazili u skorije vreme morace te da trazite dozvolu opet od suseda...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Maj 2012 10:03

lav ::Gorski car :: Daj mi jedan naucni rad koji je dokazao da je vecina dokumenta falsifikat?
Да ли је ико утврђивао аутентичност тих докумената ? Стил израшавања, потписе, машине на коима су кусана и сл.. Па и новчанице, које имају масу заштитних елемената се фалсификују!

Pravo pitanje za one koji tvrde da su dokumenta falsifikat.

lav ::
Gorski car ::Nazalost rat je mnoge nevine pojeo. Односи ли се ово и на оне из Јасеновца?

Ja sam ti na temi "zlocini komunista" vec pokazao da na osnovu golog broja ubijenih ne mogu se uporedjivati zlocini i izjednacavati.Ustase su vrsile smisljeni genocid unapred planski i sistematski.Dok su komunisti isli na to da likvidiraju saradnike okupatora.Citirao sam izjavu Jefta Sasica( od glavesina OZNE) da su imali problem da desinisu pojam" saradnik opkupatora".Tu izjavu su ostavili autori godisnjeg izvestaja Drzavne komisije za tajne grobnice iz 2010 godine.Problem je bio na nizim nivoima koji su to tumacili kako su hteli.

Ljudi su likvidrani kao pripadnici kolaboracionistickih snaga.Da li su svi ubijeni zasluzlili nisu.

Uostalom mnogi cetnicki funkcioneri nisu bili osudjeni na smrt u Beogradksom procesu vec na kaznu zatvora.
Recimo Slavoljub Vrasenjevic koji je bio cetnicki oficir osudjen je bio na kaznU zatvora a koliko je Ljudi ubijeno koji su bili jataci cetnicima?Da li je pravedno jatake stroze kazniti od oficira?

Problem je bio sto je trajao rat i sto je bilo dosta prepusteno nizim nivoima da odlucuju ko ce biti likvidiran.

U pismu Krcuna datiranog januara(cini mi se) 1945 kritkuje zloupotrebe ovlascenja i pojavu cak privatnih zatvora.

A vi sve ove cinjenice zanemarujete i uporno ocete da ih izjednacite sa ustasama.


lav ::
Gorski car ::
Bio je to los model staljinov.Hvala Bogu od toga se odustalo.Tako da to nije cela slika SFRJ
Дахијска трећина!

Pa dobro bar su videli gde su pogresili za razliku od kraljeva i zelenasa.

lav ::
vathra :: а у целом Моравичком округу је по ДКТГ страдало 1200 људи од партизана.
Више него Срба у неким ''котарима'' НДХ, које су бранили четници!
Branili su ih tako sto su saradjivali sa istom NDH.


lav ::
Баш тако. Да су људи увијек прихватали службене ставове здраво за готово, још би смо вјеровали да се сунце окреће око земље. Било би добро провјерити и аутентичност докумената.

Pa sta vam smeta vec 12 godina od demokratskih promena da utvrdite da su falsifikati?
Zasto cetnicki istoricari i kvazi istoricari koriste ista ta dokumenta ako su falsifikati?

Dopuna: 14 Maj 2012 10:07

licvara ::
A jeste li čuli nekad za izjavu jednog ''važnog druga'':...''bogat pojedinac je opasnost za komunističko društvo''...

Da 10 miliona bogatasa u svetu ima bogatsvo od 39 000 milijardi dolara. a oko 1.5 milijarid ljudi zivi ispod granice siromastva.Ziveo kapitalizam!

Dopuna: 14 Maj 2012 10:16

sevenino ::Ekonomija je posebno stivo, a pogotovo ekonomija jedne drzave. nazalost, ni kraljevina ni ova posljednja nisu mislili ekonomski, a ekonomsko misljenje je zasnovano na dobitku. Od mikrozajednice (familije) do drzave, da bi uopste imali prosperitet mora se mislit na dobitak, u narodu receno visak. Opet na opstu zalost, mi jedino sto sm imali viska su bili ljudi, Familiji je uvijek falilo novca ( i to bez obzira koliko ga imali), a isto tako i drzavi. ako se vratimo na onaj nesretni socijalizam i samoupravljanje, ma sve je to lijepo, ali samo dok firma ostvaruje dobitak, ali onog trenutka kad je u minusu, onda nema vise samoupravljanja i radnickih savjeta, vec prinudna uprava i stecaj. Bez ovog se gubitak dijeli na sve, pa time i oni sto su u pozitivi isto im kao i da su u negativi. Posto je neko spomenuo nestasice kafe, pa sta da se radi kad volimo da se vozimo sa stranom naftom, volimo da pijemo stranu kafu, a bez banane mi opada kalijum, a ako zafali kalijuma nahebo sam ko zuti. Znaci volimo i moramo da koristimo sve sto se uvozi, pa onda je red da i nesto izvezemo da bi imali cime da si priustimo da se vozimo, sa podignutim pritiskom od kave i nafilani bananinim kalijumom. Ista meta isto odstojanje kako u kraljevini, tako i u SFRJ a ni danas nije nista bolje.

Problem svih komunistickih zemalja je u tome sto su u industrijalizaciju kretali od nule.A neki ispod nule.

Drugi problem je tehnoloski zaostatak i sto se prosecno nije strucno upravljanje vec su partijski kadrovi dolazili da vode ekonmiju nezavisno od toga da li je spsoboan ili ne.Naravno bilo je izuzetaka.

Ovde neki ljude naivno veruju da bi ziveli u bogatom drustviu da su cetnici pobedili.Kao sto su dosovci u Srbiji pricali kapitalisticke bajke i sad je narod potpuno dezorijentisan.Naravno za nacionaliste i za losu tranziciju komunisti su krivi.Samo su komunisti krivi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Maj 2012 10:24

kljift ::Kao što sam napisao po onome što mi je prepričano o životu ljudi u "turskom dijelu" Kraljevine Jugoslavije da se zaključiti da je život bio veoma težak (u vremenu kad je drugdje bilo još i gore). No reklo bi se da drugačije i nije moglo.
Kada se govori o SFRJ sigurno je da se živjelo bolje, neki egzistencijalni minimum je obezbjeđen (i uz direktnu pomoć Zapada). No sa druge strane i ta SFRJ gotovo je konstantno visila nad provalijom bankrotstva. Prevelika opasnost za egzistencijalni minimum.
Već šezdesetih dobar dio radništva u državnom sektoru je bio u višku - slobodno i privatno posjedovanje motornih kosačica, traktora, zanatskih radnjica, raznoraznih samovoznih prikolica doslovce je spasilo mnoge. No opet ogroman broj stanovništva otišao je trbuhom za kruhom. Krivica države je u tome što ako nisu mogli te ljude da drže "zaposlene" u državnim firmama, morali su da im daju odriješene ruke za privatni posao. A ne da ih sputavaju. Jer sputavanjem slobode na rad protraćena su i ogromna sredstva koja su povučena sa Zapada, izgubljena je mogućnost da ta sredstva osokole u poslu više korisnika, a ne samo jednog. Ako me sjećanje služi u Srbiji je postojalo mjesto zvano Sopot. Ako je neko nešto radio u životu (gotovo pa bilo šta) išao je u Sopot. Sopot se pominjao u pola glasa. Ništa Beograd, ništa Zagreb, ništa ostali "centri", za rešavanje životnih, poslovnih, trgovinskih i kojekakvih drugih pitanja išlo se u Sopot. Tek kasnije sam saznao da je Sopot varošica koja eto ide na ruku narodu (a narod je odradio sve ostalo). Jedan Sopot na čitav istok SFRJ. Čuo sam i da je Arilje zbog "četništva" pušteno niz vodu - ekonomski se ipak razvilo bez ikakvih kredita.
Poenta mojeg pominjanja Sopota, Arilja, egzistencijalnog minimuma i bankrotstva je što je SFRJ čitavih osamdesetih bila bez deviza da kupi kafu, sastojke za deterdžent. Koliko sam čuo kasnih osamdesetih posjetio nas je izvjesni Džefri Sajks koje je preporučio (naredio) direktno gašenje 1.000 preduzeća sa 1,5 miliona radnih mjesta. Čak je i "djelovanje" Anta Markovića imalo sreću što ga vrijeme na duže staze nije probalo. Katastrofa je bila potpuno i zbog toga što ako je SFRJ bila "nedovoljna" iz matematike, iz "vladanja" će ubrzo postati još i gora.
Da ne pominjem to da su sunarodnjaci Broza, Kardelja, doduše puzajući, ponekad otvoreno preko studentske bagre tvrdili da baš oni SFRJ nose na svojim plećima. I ta priča trajala je decenijama, a o Sopotu samo u poluglasu.

Taj DZefri Saks iz MMF-a i njegova ekipa "eksperata"...gde su oni usli, tu trava (u ekonomskom smislu) vise ne raste!
Sto se tice slovenackog ekonomskog separatizma i narcisoidnosti, probali su oni malo tu "ekonomsku nezavisnost" u poslednjih 20 godina, evo ih vec osam punih godina u EU, i sta su dobili? STa im je bilans? Opet prodaju Gorenje nama.
Problem je sto je svaki mali pseudonacionalisticki lidercic uspeo svojoj naciji da proda pricu da ga druge nacije eksploatisu. U Sloveniji su tvrdili da im je ostatak Jugoslavije "omca oko vrata", u Hrvatskoj da su im Srbi "okupirali" drzavni aparat, narocito policiju, u Srbiji da nas Hrvati i Slovenci "vuku za nos"...Ispada da se u Srbiji bolje zivelo kada su nas "eksploatisali" Hrvati i Slovenci, nego danas, kada smo samostalni, vratili smo se veri, moralu, pravim vrednostima itd.
@Objekat
Koje reparacije ce Crna gora morati da placa susedima? Jedino ako Hrvati podignu tuzbu za Dubrovnik i dobiju odstetu. Sa ostalim drzavama u okruzenju, koliko ja znam, Crnogorci nisu ratovali.

Dopuna: 14 Maj 2012 10:30

Gorski care,
Jos jednom cu ponoviti: masa kriticara komunizma danas to radi iz privatnih razloga. Nekome je streljan deda, nekome je zaplenjena imovina posle Drugog svetskog rata itd. Njihovi dedovi nisu bili, u velikoj vecini slucajeva, industrijalci, nego najcesce rentijeri ili trgovci. I moj pradeda je bio veliki trgovac i akcionar, ali nista nije proizvodio.
Pritom, niko od njih danas se ne pita: a da li je moj deda na posten nacin stekao veliki imetak? Da li je, dok je on sticao, stanovnistvo napredovalo (kao u SAD) ili je nazadovalo (kao u vreme uzleta tajkuna u postsovjetskom prostoru)? Da li je u jednom selu u kome 90% ljudi nema ni opanke od gume, nego leti ide boso, a on ima fijaker, dve radnje, kafanu itd. on bas toliko pametan i toliko se promucurnoscu izdvaja od drugih?
Nije samo jedna knjiga napisana i nije samo od komunista pisano, veliki deo bogatasa izmedju dva svetska rata obogatio se necasnim radnjama tokom Prvog svetskog rata kada je narod mnogo propatio.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Shufle, kljift, prekodrinski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uspjesna ekonomija je ona koja omogucava visak i mikrozajednici (familiji) i makrozajednici (drzavi) da bi se to postiglo neophodan je tzv udruzeni rad i planiranje. Industrijalizacija zemlje je jedan ogroman zalogaj i tesko da se to moze jednostavno i bezbolno sprovesti u prvom redu zbog tehnoloskih nedostataka ( tehnologija je znanje i novac) ali je jos veci problem pitanje zajednice kao pojma. Nazalost kod nas je postojao i jos uvijek postoji kao jedini oblik zajednistva patrijarhalna zadruga ili familija. Znaci postoji na jednoj strani familija a sve ostalo izvan familije je "stoka", koja se danas mazi i pazi a sutra kolje. U takvom mentalnom sklopu praviti i napraviti industrijalizaciju je jedan ogroman uspjeh. U citavom svijetu postoje zadruge ili kako se zovu kooperative, samo se kod nas ljudi jos uvijek toga boje. Uvoditi udruzeni rad, uvoditi svjesnost radnicke klase u jedno drustvo gdje nije sprovedena kulturno-socijalna reforma je u startu osudjeno na propast. Svi se trude da nadju posao i automatski cim pocinju da rade postaju radnicka klasa, ali isto tako vecina pokusava pobjeci iz te klase, tako da se o svjesnosti klase ne moze ni govoriti. Jos nisam sreo nekog naseg zadovoljnog radnika, uvijek je placa premalena, uvijek je sef mutav i on bi bio bolji itd itd. Pa kad se sjetim citava knjiga bi se mogla napisati samo o pricama kako je neko nesto ukrao iz fabrike. Pa najveci neprijatelj nase tadasnje radnicke klase je bio onaj portir na izlazu. Ako neko ode na bolovanje da bi pravio neku tamo vikendicu, taj ne samo da je lazov, nego i izuzetno neodgovorna osoba za svoje drugove koji su ostali na poslu. To se masovno radilo, a danas ne ides na bolovanje ni kad si stvarno bolestan, ne zato sto ces faliti u procesu rada, nego zato sto se bojis otkaza. Radna psihologija je nesto posebno i bolje da ostavimo po strani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sevenino,
O industrijalizaciji je pisao i Milovan DJilas u svojoj "Novoj klasi". On je navodi kao jedan o najvecih (ako ne i najveci) uspeh jugoslovenskog socijalistickog rukovodstva. Mi smo mnogo brze od Britanaca sproveli industrijalizaciju i to bez kolonija i sa cinjenicom da smo izasli iz ratne katastrofe. Naravno, u uslovima patrijalhalne zajednice jer je patrijalhalna zajednica prirodni oblik zivota u agrarnom i kulturno zaostalom drustvu.
Sada cu reci nesto sto moze da zvuci kao "jeres" i za vernike i za marksiste: takticka greska svih levicarskih revolucionara je sto su deklarisani ateisti. Da su u svoje programe ubacili religioznost kao stavku, bez da se takne ista u ostatku istih tih programa, kladim se da bi propagandno bolje prosli! Samo ti obezbedi podrksu crkvene hijerarhije, a zna se kako se to radi (novac, novac, novac) i imaces olaksani put. Konfrontacija sa crkvom mnogo utice na popularnost, posto ckrva ima mehanizme i akcije kojima kontrolise veliki deo svoje pastve.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Maj 2012 11:01

6.lickadivizija ::
Gorski care,
Jos jednom cu ponoviti: masa kriticara komunizma danas to radi iz privatnih razloga. Nekome je streljan deda, nekome je zaplenjena imovina posle Drugog svetskog rata itd. Njihovi dedovi nisu bili, u velikoj vecini slucajeva, industrijalci, nego najcesce rentijeri ili trgovci. I moj pradeda je bio veliki trgovac i akcionar, ali nista nije proizvodio.
Pritom, niko od njih danas se ne pita: a da li je moj deda na posten nacin stekao veliki imetak? Da li je, dok je on sticao, stanovnistvo napredovalo (kao u SAD) ili je nazadovalo (kao u vreme uzleta tajkuna u postsovjetskom prostoru)? Da li je u jednom selu u kome 90% ljudi nema ni opanke od gume, nego leti ide boso, a on ima fijaker, dve radnje, kafanu itd. on bas toliko pametan i toliko se promucurnoscu izdvaja od drugih?
Nije samo jedna knjiga napisana i nije samo od komunista pisano, veliki deo bogatasa izmedju dva svetska rata obogatio se necasnim radnjama tokom Prvog svetskog rata kada je narod mnogo propatio.

Moj cukundeda po majci bio je trgovac a njegov sin predratni komunista nosilac spomenice iz 41.Njemu su komunisti isto oduzeli imanje iako je je njegova zena bila dobra drugarica zeni generala Koste Nadja.
Komunisti su svima oduzimali.Prosto su poceli da grade novi sistem.
Sad neko prica price kao je samo protivnicima rezima bilo oduzimano ili samo Srbima
.Mislim neverovatne price.
Ali to je posebno zanimljivo kako je neko mogao da stekne veliko bogatsvo a zemlja u Prvom vetskom ratu spaljena i unistena.


Mozda je tada bilo legalno da neko izrabljuje radnike jer je drzava stitila kapitaliste ali za mene to nije legitimno.

Znam kako su moji po ocu prosli koji su nadnicili u Kraljevini .Kozu su im gulili,a imali su da prezive za jedan dan.

Dopuna: 14 Maj 2012 11:14

sevenino ::

Uvoditi udruzeni rad, uvoditi svjesnost radnicke klase u jedno drustvo gdje nije sprovedena kulturno-socijalna reforma je u startu osudjeno na propast.
.
Ideja je bila fantasticna ali ljudi nisu imali politicke kulture i zrelosti da vode svoje fabrike + neobrazovana politicka birokratija (uvek se setim Soica iz Tesne Koze:D ).Ceo sistem je bio preveliki zalogoj za ideoloski nezrelu ali i neobrazovanu klasu.


sevenino ::
Svi se trude da nadju posao i automatski cim pocinju da rade postaju radnicka klasa, ali isto tako vecina pokusava pobjeci iz te klase, tako da se o svjesnosti klase ne moze ni govoriti. Jos nisam sreo nekog naseg zadovoljnog radnika, uvijek je placa premalena, uvijek je sef mutav i on bi bio bolji itd itd. Pa kad se sjetim citava knjiga bi se mogla napisati samo o pricama kako je neko nesto ukrao iz fabrike. Pa najveci neprijatelj nase tadasnje radnicke klase je bio onaj portir na izlazu. Ako neko ode na bolovanje da bi pravio neku tamo vikendicu, taj ne samo da je lazov, nego i izuzetno neodgovorna osoba za svoje drugove koji su ostali na poslu. To se masovno radilo, a danas ne ides na bolovanje ni kad si stvarno bolestan, ne zato sto ces faliti u procesu rada, nego zato sto se bojis otkaza. Radna psihologija je nesto posebno i bolje da ostavimo po strani.

Evo si dobro rekao mnogi radnici su radili protiv svoje firme.Izvlacili su se s posla da rade svoje privatne poslove jer je plata u preduzecu zagarantovana.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Maj 2012 11:17

@Gorski care,
Problem ratnih liferanata iz Prvog svetskog rata drzava nikada nije resila. Invalidske penzije solunskih ratnika, koji su, zapravo, stvarali drzavu bile su ponizavajuce male. Nisu bili retki slucajevi da invalidi iz svih krajeva predratne (misli se na Prvi svetski rat) prose po ulicama Beograda. Pa, pogledajte, recimo Milunku Savic.
Zelenasenje je jos dublji problem koji imamo u kontinuitetu jos od doba kneza Milosa, pa sve do 1945. godine. Je li Milovan Glisic bio komunista? A covek je pisao o problemima koje srpski seljak, sitnoposednik, ima sa zelenasima. Je li Slobodan Jovanovic bio komunista? A ima jednu izuzetno zanimljivu raspravu o problemima prezaduzenih seljaka u Srbiji XIX veka.
Sto se tice oduzimanja zemlje, pa nije Srbija (mislim na ovu juzno od Save i Dunava) najvise propatila od toga, nego Vojvodina i Slavonija. Pokazao sam sinoc Licvari da su mere agrarne reforme sve vreme bile sprovodjene na federalnom, a ne na republickom nivou, sto znaci svima isto.
Licvara je bezemljase nazvao "neradnicima" i "lezilebovicima". Kakva je to onda drzava u kojoj je vecina seljaka neradnicki raspolozena, po Licvari? Kako onda sistem utice na radni moral stanovnistva?
U sustini, govorim u prvom redu za Sumadiju, radi se o teskim ratnim posledicama. Mnogo je muskog stanovnistva izginulo u ratu, a mnogi su se vratili kao ratni vojni invalidi. Zemlju nije imao ko da obradjuje, pa su udovice, sada samohrane majke, prodavale komad po komad zemlje i na kraju su im deca postajala nadnicari.
U Dalmaciji smo imali, cak i posle ujedinjenja 1918. godine, feudalni sistem sa kmetovima! U Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji su jos postojali begovi!
Tolika nepravda i toliko bezemljasa na selu u jednom agrarnom drustvu je jedan konstantan i veliki problem! A niko u drzavi ga nije resavao, politicari i dvor su imali preca posla. Agrarna reforma je, jednostavno, morala da se desi.
Neko je rekao da su 1945. godine bezemljasi kojima je podeljena zemlja, odmah nju rasprodali. Ja imam suprotan primer. Pre 20 godina, ne znam samo po kom pravnom aktu, moracu da se raspitam, ogledna skolska ekonomija u selu odakle sam vracena je predratnom vlasniku. Danas je tamo korov jer je vlasniku jedina zelja bila da u sudskom sporu dobije drzavu i da vrati dedino imanje. Nikada nije ni usao traktorom u tu ogromnu njivu da je obradi.

Dopuna: 14 Maj 2012 11:27

Evo jedan primer kako se to radilo na selu. Sve do ove pljackaske privatizacije posle koje Srbija vise skoro da i nema industriju i radnicku klasu u uzem smislu te reci mi smo imali tzv. "polutane". To su oni koji od 7 do 15 casova rade u fabrici, a posle obradjuju njive. Kada je setva, zetva, berba (i drugi veliki poljoprivredni radovi) seljak iz mog kraja ode u ambulantu, odnese lekaru svinjsku plecku i balon rakije i ovaj mu napise bolovanje koje traje taman dok ne obavi predvidjeni posao. Drugo, o tome se danas malo zna i malo prica, radnicima su tolerisane kradje u firmi. Sitni radnici su krali alat, maziva, sijalice itd (kada vec spominjemo "Tesnu kozu", i Pantic je krao WC papir iz firme). Radnicima je tolerisana sitna kradja da bi direktori firmi krali na krupno.
Najzad, skoro sam citao jedan ozbiljan naucan rad iz pera Nikole Rota koji je proucavao psiholosku motivaciju jugoslovenskih radnika za samoupravljanje. Iznenadio sam se koliko ljudi iz sveta, narocito iz Japana, je studiralo nas samoupravni sistem, posto je to zaista bio raritet u svetu, ako izuzmemo jevrejske "kibuce". Zakljucak tog rada je da se nije urusilo samoupravljanje kao privredni sistem, vec drzava Jugoslavija. A Jugoslavija, to vec svi znamo, nije pukla ekonomski (iako ni ekonomski pred raspad nije stajala vec bajno), vec po nacionalnim savovima.
Zanimljivo je da su u istrazivanjima obrazovani ljudi isticali mnogo vecu zelju za ucescem u samoupravljanju i samoupravljackim forumima i da kako je obrazovni nivo zaposlenih padao, tako je i zainteresovanost za ucesce u tom procesu opadalo. Paradoskalno je da su neposredni proizvodjaci, dakle oni koji bi trebalo da budu najzainteresovaniji za odrzanje sistema, bili najmanje zainteresovani za ucesce u procesu odlucivanja.
Drugo, samoupravljanje zahteva pluralizam, a mi smo imali jednopartijski sistem sto je kontradiktorno sa samoupravljackom praksom. Ako je partija tutor samoupravljackog sistema, onda tu nema nista od pluralizma, a kreativne ideje se tesko probijaju do realizacije.