|
Ja sam,u zadnjih 30-tak godina,video dosta zanimljivih i dosad neobjavljenih fotografija iz WW2,sa našeg terena(mislim na Srbiju).Nisu moje,a pitao sam već nekoliko puta da dozvole da ih objavimo,neuspešno.
Po meni,nema nikakvog,direktnog razloga za odbijanje,ali eto,neko tako želi.
Na jednoj,ekstra očuvanoj(iz septembra 1943,Grahovo)partizan i četnik,zagrljeni-imaju rukom napisana imena-partizan je musliman,ne sećam se njegovog,a četnik je...Baldo Mirković.Rvat,Dubrovčanin...?
Priča koja je pratila je o jedinicama sa iste teritorije-ljudi su se poznavali medjusobno.Neretko,kolona mimoidje kolonu,bez sukoba,svako na svoju stranu.Komandanti se sretnu,pozdrave se i to je to.Problemi su nastajali kada su partizani iz drugih krajeva(jedan od razloga njihove mobilnosti je izostanak empatije prema onima koje ne poznaju)počeli upadati na teritorije pod kontrolom lokalnih,četničkih jedinica.
O popu Djujiću sam čuo više stvari,od ljudi koji su ga poznavali lično(ne računam Šešelja).
Dakle,prota Milan(iz Vračevog Gaja-umro 1996.,u penziji vodio hor u Patrijaršiji)je bio paroh u Pančevu,za vreme rata,a Djujića(i Mitu Ljotića)je poznavao lično,pre WW2.Mitu nije komentarisao,a za Djujića je rekao da još Srbi ne znaju ko je on bio i šta je učinio za Srbe u NDH.Čak ni Dražu nije komentarisao,uopšte.
Još jedna priča,majka mog druga,rodom iz Knina,u Beogradu živi od 1948.(neću pominjati ime).Udata za partizanskog oficira,takodje iz Knina,koji je do 1944.bio u četnicima,do onog proglasa kralja Petra 2.
I ona je rekla-da nije bilo Djujića,Srba u Dalmaciji ne bi bilo.
E,onda dodje Sloba.Nastavak znate.
|
