offline
- Gorski car
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 600
|
Miloslav Samardzic ::quote="Miloslav Samardzic"]
Судском вештаку Јовану Крстићу новинари су показали писма добијена од комисије, он их је пред њима погледао и дао изјаву. Другим речима, вештак није поступио као што то иначе чини у судској пракси: није пажљиво и детаљно проучио документа, као ни околности њиховог настанка, и није дао писани налаз, оверен својим печатом.
Covek je dao izjavu za novine.Uz koje se jos novine daje nalaz i misljenje?
Da li su ti Kosta Nikolic i Dimitrijevic potvrdili da vestak Krstic nije uradio nalazi misljenje nego je "s nogu" "odokativno" vestacio?
ps ne trudi se da slazes saznacu od njih sta je istina, imam ljude koji mogu da ih izkontaktiraju.
Miloslav Samardzic ::
Важније од поређења потписа је поређење дужих рукописа, односно писама. И заиста, Крстић је томе посветио више пажње. Али, притом је направио једну катастрофалну грешку: пред собом није имао писмо које је несумњиво написао Никола Калабић, односно било које писмо написано пре 30. новембра 1945. године, као дана за који комунисти тврде да су заробили команданта Горске краљеве гарде.
Ne vidim da je tvoj vestak potvrdio da kod nespornog pisma i spornog pisma postoji takva razlika koja ukazuje da je sporno pismo falsifikovano.
Ali i tvoj vestak ima jednu malu protivrecnost.
Miloslav Samardzic ::
Најзад, као логично наметнуло се ангажовање другог овлашћеног судског вештака. Интернет претраживач ''Гугл'' најпре је дао име Лазара Цвејића из Ниша, на чијем штамбиљу пише: ''Судски вештак за графоскопију, дактилоскопију и др''.
Sta si ukucao pa je gugl "prvo" izbacio Lazara Cvejica??
Meni nesto ne ide...
E sad tvoj vestak:
Miloslav Samardzic ::
Цвејић је 5. јануара 2012. године послао ''Налаз и мишљење'' на девет страна, од којих пет заузимају факсимили и фотокопије. На почетку свог налаза, он пише:
Дана 21.12.2011. године Милослав Самарџић из Крагујевца (следи адреса - прим. М.С) доставио ми је књигу ''Фалсификати комунистичке историје'' и фотокопије потписа и рукописа ''Никола Калабић'' са захтевом да извршим графоскопско вештачење - идентификацију потписа, рукописа и фотографије.
Милослав Самарџић захтева да утврдим да ли је Никола Калабић потписао и својеручно написао:
а) Писмено - 19.20. дец. 45. у потпису - ''Никола М. Калабић''.
б) Бројеве - 19.20 12. 1945.г. на писмено од 19-20. децембра 1945.г.,
ц) Рукопис - писма од 19-20. децембра 1945. године, и
д) Идентификација фотографије.
У поступку идентификације спорног потписа (а), бројева (б) и рукописа (ц) користим потпис, бројеве и рукопис Николе Калабића који се налазе:
1. На фотокопији писма - потпис од 11. децембра 1943. године (62. страна),
2. На фотокопији писма - бројеви - 22. 11. 1945.г. (60 страна),
3. На фотокопији писма - ''Драги и мили Чича'' од 22.11.1945. године, и
4. Фотокопије фотографија Николе Калабића од 1935, 1943. и 1944. године.178
Цвејићев опис потписа на писму од 19-20. децембра 1945. године гласи:
а) Потпис ''Никола М. Калабић'' писан је писаним словима ћириличног писма и колико се види на фотокопији има одлике исписаног рукописа.
Анализом спорног потписа ''Никола М. Калабић'' (а) и потписа Николе Калабића, па је утврђено: Колико се види на фотокопијама, потписи садрже карактеристике које се међусобно подударају или имају међусобну сличност, али садрже и карактеристике које се међусобно разликују. Међусобна подударност постоји: У општем изгледу рукописа - потписа, начину потписивања, положају, међусобном односу и начину обликовања - писања слова, посебно слова ''К'' и ''б'' и сличност у писању слова ''Н'' и ''ћ'', а разлика постоји у писању слова ''М'' и ''л'', која су код неспорног потписа написана са једним потезом, а код спорног су написана са два потеза, као и број потеза код слова ''ћ'', код неспорног потписа је написано једним, а код спорног је написано са два потеза.
На основу анализе, Цвејић даје следеће ''мишљење'':
а) Највероватније (80%) да писмено од 19-20. децембра 1945. године у потпису ''Никола М. Калабић'' НИЈЕ ПОТПИСАО Никола Калабић.
На питање о додатном коментару за овај налаз, Цвејић каже: ''Циљ фалсификатора је да испадне исто и зато нека слова испадну исто. Има мање или више добрих, али нема савршених фалсификата''.179
Ово је Цвејићев опис рукописа у писму од 19-20. децембра 1945. године:
ц) Спорни рукопис од 19-20.12.1945. године писан је писаним словима ћириличног писма и колико се види на недовољно јасној фотокопији, има одлике исписаног рукописа. Слова су складно обликована - написана, имају наглашен нагиб у десно и у основи имају уједначену димензију и међусобни однос. Међусобно везивање слова код написаних речи је неуједначено. Колико се види на фотокопији, слова ''д'', ''в'' и ''к'' писана су на два начина, с тим да је само једно слово ''д'' другачије обликовано - написано у односу на остала написана слова ''д''. Такође су само два слова ''в'' (смер завршног потеза) другачије обликована - написана у односу на остала написана слова ''в'', као и два слова ''к'' (дајем (к)он(к)ретан доказ) у односу на остала слова ''к'' у рукопису.
Следи Цвејићев опис рукописа у писму од 22. новембра 1945:
3. Рукопис Николе Калабића од 22.11.1945. године, писан је писаним словима ћириличног писма и има одлике исписаног рукописа. Слова су у основи складно публикована - написана, имају наглашен нагиб у десно, уједначену димензију и међусобни однос. Међусобно везивање слова код већине речи је потпуно. Слово ''д'' писано је на три начина, слова ''в'' и ''ш'' на два начина, а само су три слова ''к'' написана другачије од осталих слова ''к'' у рукопису.
После описа, Цвејић даје анализу рукописа у ова два писма:
Међусобним упоређивањем спорног рукописа (ц) и неспорног рукописа (3), па је утврђено да рукописи, колико се види на фотокопијама, садрже карактеристике које се међусобно подударају, али садрже и одређене карактеристике које се међусобно разликују. Колико се види на фотокопијама, већи степен исписаности рукописа постоји код неспорног рукописа и веће међусобно везивање слова у рукопису, као и мањем броју написаних слова код спорног рукописа, које садрже карактеристике које се подударају са карактеристикама већег броја слова код неспорног рукописа и то слова ''д'' и ''в'', а три слова ''к'' написана код неспорног рукописа садрже карактеристике које се подударају са већином написаних слова ''к'' у спорном рукопису. Међусобна подударност постоји у начину обликовања - писања већине слова, а посебно слова ''М'' и ''ђ'' - Јев(ђ)евић и (ђ)урђева и слова ''р'' написаног иза ''п'' или ''т''.
Цвејићево мишљење гласи:
Није могуће тврдити да је Никола Калабић својеручно написао писмено, али ни тврдити да није писао.
На питање о додатном објашњењу, Цвејић каже да би могао да да прецизнији одговор када би у рукама имао оригинална писма. Иначе, исте фотокопије показане су и Јовану Крстићу.
pitanje:
Kako je vestak mogao da izricito tvrdi da sporni potpis nije Kalabicev kad je koristio :
a) nejasne fotokopije potpisa
IAKO SU MU NEJASNE FOTOKOPIJE SPORNOG I NESPORNOG pisma bile prepreka I GLAVNI razlog da ne moze jasno da kaze da li je sporno pismo falsifikat ili ne?
Podsecam te da na trecoj strani Nalaza i misljenJa tvog vestakA PISE DA JE RADIO SA NEDOVOLNO JASNIM FOTOKOPIJAMA POTPISA,RUKOPISA I FOTOGRAFIJAMA :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
pa razmisljam onako za sebe kako su nejasne fotokopije potpisa bile dovoljne da zakljuci sa velikom sigurnoscu da je sporni potpis falsifikat a da nejasne fokotokopije pisma su odjednom prepreka da bude siguran da donese konacan sud.
Sta cemo sa rukopisom Stevana Moljevica Ravna Gora u svetlu I magli.
Pred kraj ovog interesantnog teksta, Moljević opisuje poslednji susret sa Mihailovićem u zatvoru i navodi kako mu je general rekao da su se pripadnici OZN-e kod njega ubacili preko Nikole Kalabića. „Na pitanje kako je uhvaćen reče mi: „Izdao me Nikola. Da bi spasao sebe. Izdao je mene. Nisam dospeo ni bombe da dohvatim tako je bilo nenadno.“ ???
Ono je pronadjeno u arhivi BIA-e ...
|
