NOVJ i JVUO 1941-1944

• 2Ovo se svidja korisnicima: Khaless, raskoljnikov
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поново бих подсетио на формално - правну страну оба покрета; њу знамо, али, како видим, стално ''заборављамо'', а не може се заобићи, ако ћемо разумно разговарати:

Покрет НОВ и ПОЈ заснован је на језгру које је сачињавала КПЈ. Статус КПЈ? Забрањена законом и проглашена илегалном, терористичком организацијом за коју су важили посебни закони (Обзнана и други). Тако су и дочекали рат и устанак. Њихова илегалност нестала је на Трећем заседању АВНОЈ и проглашењем ДФЈ. То су факта.

Покрет четника је заснован на добровољачким одредима остатака ВКЈ који се нису предали. Њихов статус? Војска Краљевине Југославије престала је војнички да постоји даном капитулације и сви они који су отишли у заробљеништво били су (мање-више) заштићени Женевском конвенцијом и међународним ратним правом. Они који су остали - са становишта окупатора били су илегална, терористичка формација. Та формација није могла постати легитимна било каквом уредбом или прогласом владе или краља јер су такве њихове уредбе биле правно ништаве. Практично речено, од њих је постојао старији правни акт - капитулација. Он је могао да се једнострано прекине, али то никада није учињено. Пошто четници нису победили у рату , нису ни добили прилику да се ''легализују'' и остали су, овај пут за нову државу (ДФЈ, ФНРЈ, итд) нелегитимна војна формација. И то су, такође, факта.

Свидело се то некоме или не - то су једноставно правне последице. У Титовом штабу седели су и академски правници који су знали шта значи легалитет и легитимитет па су већ Фочанским прописима кренули у процес међународног признавања, али и то смо апсолвирали.

Дакле, не помаже овде дискусија - шта би било кад би било - да је било...Овде помаже само оно што је милион пута рекао Ватра (а и други) - погледајте мало боље историјски контекст и тадашње важеће (позитивне) законе. Опет - ни по бабу ни по стричевима.

ПС

И колико пута треба да потегнем ''аргумент'' да су ми сви са очеве стране били партизани, а са мајчине четници, да би неко коначно разумео да ми је лакше да будем објективан?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Поново бих подсетио на формално - правну страну оба покрета; њу знамо, али, како видим, стално ''заборављамо'', а не може се заобићи, ако ћемо разумно разговарати:

Покрет НОВ и ПОЈ заснован је на језгру које је сачињавала КПЈ. Статус КПЈ? Забрањена законом и проглашена илегалном, терористичком организацијом за коју су важили посебни закони (Обзнана и други). Тако су и дочекали рат и устанак. Њихова илегалност нестала је на Трећем заседању АВНОЈ и проглашењем ДФЈ. То су факта.

Покрет четника је заснован на добровољачким одредима остатака ВКЈ који се нису предали. Њихов статус? Војска Краљевине Југославије престала је војнички да постоји даном капитулације и сви они који су отишли у заробљеништво били су (мање-више) заштићени Женевском конвенцијом и међународним ратним правом. Они који су остали - са становишта окупатора били су илегална, терористичка формација. Та формација није могла постати легитимна било каквом уредбом или прогласом владе или краља јер су такве њихове уредбе биле правно ништаве. Практично речено, од њих је постојао старији правни акт - капитулација. Он је могао да се једнострано прекине, али то никада није учињено. Пошто четници нису победили у рату , нису ни добили прилику да се ''легализују'' и остали су, овај пут за нову државу (ДФЈ, ФНРЈ, итд) нелегитимна војна формација. И то су, такође, факта.

Свидело се то некоме или не - то су једноставно правне последице. У Титовом штабу седели су и академски правници који су знали шта значи легалитет и легитимитет па су већ Фочанским прописима кренули у процес међународног признавања, али и то смо апсолвирали.

Дакле, не помаже овде дискусија - шта би било кад би било - да је било...Овде помаже само оно што је милион пута рекао Ватра (а и други) - погледајте мало боље историјски контекст и тадашње важеће (позитивне) законе. Опет - ни по бабу ни по стричевима.

ПС

И колико пута треба да потегнем ''аргумент'' да су ми сви са очеве стране били партизани, а са мајчине четници, да би неко коначно разумео да ми је лакше да будем објективан?

Tako je i ne samo to.

Tu je i problem o kome smo napred raspravljali o LEGITIMNOSTI i LEGALITETU - dva različita pojma ali koja su OBA potreban u nekom trenutkud a bi neko bio regularna vojna jedinica.

NOVJ je bila sačinjena oko jezgra zabranjene KP.
Medjutim tu se postavlja pitanje legalnosti same vlasti u Kraljevini u kojoj je defacto vladala diktatura - sama po sebi nelegitimna, ali legalna (donesen je zakon koji je validan pravno ali nije legitiman jer uvodi diktaturu).
Sa pravnog stanovitša Kraljevina Jugoslavija je bila legalna i legitimna koliko i III Rajh i SSSR sa svojim diktaturama . Nacistička, Proleterska ili monarhistička - ali opet - diktatura.

Imajući to u vidu NOVJ je bila u daleko povoljnijem položaju od JVUO - koja je bila takodje nelegalna jer je kapitulacijom naredjeno da SVI PRIPADNICI vojske morajud a se predaju i odu u zarobljeništvo - potpisom opunomoćenika kraljevske vlade vojska se obavezala na predaju i DECIDNO svaki ko to niej učinio smatrao se banditom.

Takod a imamo sledeći slučaj:

NOVJ sama po sebi nije bila zabranjena - vodjstvo jeste bilo sastavljeno od zabrenjene KP, ali ona je bila zabranjena od vlasti jedne monarhističke diktature - ali ne i ceo pokret.

JVUO je bila nelegalna jer je decidnom odlukom prilikom kapitulacije -bila zabranjena i pre stvaranja.

Takod a od početka kreće borba za legalizaciju.

nemojmo da zaboravimo reč "Legalizacija" - "Legalizovani četnici" - što samo po sebi znači da četbici - JVUO su bili sami po sebi NELEGALNI - pa su saradnjoms a Nemcima a posebno sa Italijanima krenuli u "Legalizaciju" priznajući vlast okupatora...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="SB"]sevenino ::SB ::
bravo lavisimo, znaci ipak ga je rade radic ranjenog ubio. Ispast ce na kraju da je Mladen isao braniti sjecu sume i time htio pokvarit Radiceve ugovorene poslove sa ustasama. Davno sam citao negdje (ne znam vise gdje) kako je Mladen ubijen direktno po Titovom nalogu, jer se navodno Tito bojao kako ce mu on oteti vlast. Ја само коментаришем оно што сам раније прочитао на овом форуму, укључујући и тај документ из Кулаша.
Ово о сјечи шуме је твоје историјско откриће, ја за то први пут чујем! Можда имаш отпремнице?
Иначе та прича да су сами партизани убили Младена је доста раширена у тим крајевима. Прије више година било је неколико емисија на РТРС и АТВ о тим догађајима, у којима је спомињана и та опција. Гостовали су и нек историчари, интервијуисани неки савременици, цитирани неки документи, помињан и Мустафа Голубовић и његова блискост са Младеном итд.. Углавном ја послије тих емисија нисам могао закључити ништа.

Da, ima dokumenata da je Radić transportovao drva za ustaše i Nemce, ima ugovor potpisan. Možda čak i na ovoj temi.
Ugovor o saradnji sa NDH i Pavelićem gde se obavezuje da isporučuju drvnu hradju i priznaje "poglavnika".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="SB"]sevenino ::SB ::
bravo lavisimo, znaci ipak ga je rade radic ranjenog ubio. Ispast ce na kraju da je Mladen isao braniti sjecu sume i time htio pokvarit Radiceve ugovorene poslove sa ustasama. Davno sam citao negdje (ne znam vise gdje) kako je Mladen ubijen direktno po Titovom nalogu, jer se navodno Tito bojao kako ce mu on oteti vlast. Ја само коментаришем оно што сам раније прочитао на овом форуму, укључујући и тај документ из Кулаша.
Ово о сјечи шуме је твоје историјско откриће, ја за то први пут чујем! Можда имаш отпремнице?
Иначе та прича да су сами партизани убили Младена је доста раширена у тим крајевима. Прије више година било је неколико емисија на РТРС и АТВ о тим догађајима, у којима је спомињана и та опција. Гостовали су и нек историчари, интервијуисани неки савременици, цитирани неки документи, помињан и Мустафа Голубовић и његова блискост са Младеном итд.. Углавном ја послије тих емисија нисам могао закључити ништа.

Citat:O ovom sporazumu Radosav Radić je obavestio komandanta bataljona "Tankosić", čiji su četnici bili određeni da obezbede eksploataciju drveta:

"Potpisanim ugovorom između četničke komande 'Borja' sa jedne i hrvatskih vojnih vlasti i uprave Destilacije drveta s druge strane, u tački 5. predviđeno je da Komanda bosanskih četnićkih odreda izda odobrenje da li da se drvo pusti ili ne, te na osnovu toga naređujem: 1. Destilaciji drveta saopštite da se za svaki prostorni metar drveta prilikom izvoza ima da plati za balvane 30 kuna (trideset kuna), a za cepanice po 20 kuna."7

http://www.znaci.net/00001/11_23.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::
Da, ima dokumenata da je Radić transportovao drva za ustaše i Nemce, ima ugovor potpisan. Možda čak i na ovoj temi.
Ugovor o saradnji sa NDH i Pavelićem gde se obavezuje da isporučuju drvnu hradju i priznaje "poglavnika". Pored tih usluga, četnici su pružali ustašama i Nemcima pomoć i prilikom eksploatacije drveta. Posle prvih neuspelih pregovora vođenih u avgustu i septembru 1942. godine sa predstavnicima NDH, posredstvom Nemaca postignut je sporazum između Glavnog štaba bosanskih četnika i vlasti NDH o isporuci drveta iz rejona Teslića.6 O ovom sporazumu Radosav Radić je obavestio komandanta bataljona "Tankosić", čiji su četnici bili određeni da obezbede eksploataciju drveta:
Северино тврди да је Младен убијен због сјече дрва. А овај споразум је постигнут послије Младеновог убиства.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Поново бих подсетио на формално - правну страну оба покрета; њу знамо, али, како видим, стално ''заборављамо'', а не може се заобићи, ако ћемо разумно разговарати:

Покрет НОВ и ПОЈ заснован је на језгру које је сачињавала КПЈ. Статус КПЈ? Забрањена законом и проглашена илегалном, терористичком организацијом за коју су важили посебни закони (Обзнана и други). Тако су и дочекали рат и устанак. Њихова илегалност нестала је на Трећем заседању АВНОЈ и проглашењем ДФЈ. То су факта.

Покрет четника је заснован на добровољачким одредима остатака ВКЈ који се нису предали. Њихов статус? Војска Краљевине Југославије престала је војнички да постоји даном капитулације и сви они који су отишли у заробљеништво били су (мање-више) заштићени Женевском конвенцијом и међународним ратним правом. Они који су остали - са становишта окупатора били су илегална, терористичка формација. Та формација није могла постати легитимна било каквом уредбом или прогласом владе или краља јер су такве њихове уредбе биле правно ништаве. Практично речено, од њих је постојао старији правни акт - капитулација. Он је могао да се једнострано прекине, али то никада није учињено. Пошто четници нису победили у рату , нису ни добили прилику да се ''легализују'' и остали су, овај пут за нову државу (ДФЈ, ФНРЈ, итд) нелегитимна војна формација. И то су, такође, факта.

Свидело се то некоме или не - то су једноставно правне последице. У Титовом штабу седели су и академски правници који су знали шта значи легалитет и легитимитет па су већ Фочанским прописима кренули у процес међународног признавања, али и то смо апсолвирали.

Дакле, не помаже овде дискусија - шта би било кад би било - да је било...Овде помаже само оно што је милион пута рекао Ватра (а и други) - погледајте мало боље историјски контекст и тадашње важеће (позитивне) законе. Опет - ни по бабу ни по стричевима.

ПС

И колико пута треба да потегнем ''аргумент'' да су ми сви са очеве стране били партизани, а са мајчине четници, да би неко коначно разумео да ми је лакше да будем објективан?

Овоме бих супротставио питање легалности и легитимитета из угла Британаца у различитим фазама рата у Југославији. Овом приликом се ослањам на књигу Хедер Вилијамс "Падобранци, патриоти, партизани" која се бави односом различитих британских служби према покретима отпора у Југославији и факторима који су опредељивали политику Британаца према (првенствено) четницима и партизанима у различитим фазама рата.

Да не бих прекуцавао пола књиге, поставићу тезе које се се искључиво односе на делове књиге поткрепљене изворима (углавном документима из британских архива). По захтеву за сваку тезу могу извући цитат са тачно наведеним изворима:

- Британци признају ЈВИ и указују јој гостопримство. Почетком лета, чланови ЈВИ добијају информацију да је пуковник Михаиловић одбио предају и да са остацима регуларне југословенске војске наставља отпор немцима и од тада га незванично признају као вођу националног отпора. Британци га признају посредно,признавањем владе, да би га званично признали и "саветом" влади да га именује за министра војног. Војни сектори све покрете отпора третирају као паравојне формације (како би могли да успоставе контакт са свима њима на истој основи, а ради максималног искоришћавања отпора), док политички (форин офис) и даље "прати линију ЈВИ".
- Иако имају информацију о постојању другог покрета отпора - партизана, званично признавање није долазило у обзир, већ се покушало стварање "јединственог отпора" под командом Михаиловића. Циљ је да се устанак подстиче и одржава. Пропаганда Би Би Си ја је у функцији тог циља, од ексремно промихаиловићевске (до половине 42), до екстремно пропартизанске( од краја 42)
- Партизани нису имали статус зараћене стране чак ни у првој половини 43, за шта су се борили, а што потврђује и то да је једна од тема "мартовских преговора" било њихово признавање макар од стране Немаца. (Моје мишљење је да су им немци признали тај статус неформално, самим пристанком на преговоре који су водили високи представници обе стране, обимом преговора и делимичним поклапањем заједничких интереса).
- Конфузија у британској званичној политици, раскорак између "краткорочне и дугорочне" политике се покушава помирити контактом и помагањем "других" покрета отпора и званичном политичком подршком ДМ и ЈВИ. И даље је идеја водиља максимално подстицати и максимирати активан отпор, а у складу са сопственим (британским) интересима.
- Крајем 43, Михаиловић постаје сметња "задовољавајућем" усаглашавању краткорочне и дугорочне политике, од наглог напуштања се одустаје због политичких импликација одлука заседања АВНОЈ-а 29.новембра у Јајцу. Актуелна влада је још увек имала званичну подршку, а нарочито краљ који се сматрао њиховим "гарантом" послератног британског утицаја на Југославију. Михаиловић је дефинитивно напуштен, и тражио се модус са помирење опречних циљева. Тај модус је био "хибрид" Краљ - Тито, па је оборена влада да би се преко Шубашића (који је представљао краља) дошло до прихватљивог споразума.
Citat:Идн је упозорио да свака празнина у раду ЈВИ носи са собом опасност да Тито прогласи АВНОЈ за легитимну владу коју су совјети можда већ признали као такву. Они би могли да се изговоре тиме да нису унапред обавештени о Пурићевом отпуштању а резултат би био остављање краља у позицији горој него икад.
Нав. дело, стр. 271, фуснота 17 (Идн Черчилу, 21 март 44, ФО371/44250)
- Промену британске политике требало је оправдати - Михаиловићевом "колаборацијом" - и озваничити, тј дати јој какво-такво правно покриће (Шубашићева влада - напуштање Михаиловића, споразум Тито-Шубашић, формално придржавање договора "50:50")

Примедба Хедер Вилијамс:

Citat:"Жиг колаборатора" је додат његовом (Михаиловићевом, моја прим.) имену, не само из убеђења већ и ради потребе. Михаиловић није могао да буде увучен у неке акције којима би се избегли диплопатски неспоразуми са совјетима или које би задовољиле непосредне војне циљеве начелника штабова. Черчилови покушаји да помире Тита и Краља још више су поткопали Михаиловићев положај. То што једноставно није могао бити пуштен низ воду била је комбинација за спасавање престола краља Петра и чување британског образа. Није се смело признати да је њему и његовом покрету пордшка повучена једноставно зато што нису били активни као партизани, а Тито је јасно ставио до знања да Британци не могу имати и Дражу Михаиловића и партизане. И Британци су изабрали партизане.

Мислим да су Британци (различите службе) различито вредновали питање легалности и легитимитета оба покрета отпора, и да су се тиме бавили само у оној мери колико је то било у сагласности са њиховим тренутним потребама и интересима. 41 и 42, док је Михаиловић био главна медијска личност и док је он најбоље одговарао њиховим циљевима, њихова подршка је била потпуно у складу са њиховим виђењем легитимитета, у 43 то питање се све више оставља по страни јер "краткорочна политика" добија на предности све јачим притиском Совјета, док се од пролећа 44 потпуно игнорише, тј мењају се "критеријуми" што је и видљиво у све јачим притисцима на Пурићеву владу, тј на Краља, наметању Шубашића и на крају Тита као водећу политичку личност "нове верзије Југославије" како су је Британци тада видели.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

BongoFury :: Примедба Хедер Вилијамс:

Citat:"Жиг колаборатора" је додат његовом (Михаиловићевом, моја прим.) имену, не само из убеђења већ и ради потребе. Михаиловић није могао да буде увучен у неке акције којима би се избегли диплопатски неспоразуми са совјетима или које би задовољиле непосредне војне циљеве начелника штабова. Черчилови покушаји да помире Тита и Краља још више су поткопали Михаиловићев положај. То што једноставно није могао бити пуштен низ воду била је комбинација за спасавање престола краља Петра и чување британског образа. Није се смело признати да је њему и његовом покрету пордшка повучена једноставно зато што нису били активни као партизани, а Тито је јасно ставио до знања да Британци не могу имати и Дражу Михаиловића и партизане. И Британци су изабрали партизане.

Мислим да су Британци (различите службе) различито вредновали питање легалности и легитимитета оба покрета отпора, и да су се тиме бавили само у оној мери колико је то било у сагласности са њиховим тренутним потребама и интересима. 41 и 42, док је Михаиловић био главна медијска личност и док је он најбоље одговарао њиховим циљевима, њихова подршка је била потпуно у складу са њиховим виђењем легитимитета, у 43 то питање се све више оставља по страни јер "краткорочна политика" добија на предности све јачим притиском Совјета, док се од пролећа 44 потпуно игнорише, тј мењају се "критеријуми" што је и видљиво у све јачим притисцима на Пурићеву владу, тј на Краља, наметању Шубашића и на крају Тита као водећу политичку личност "нове верзије Југославије" како су је Британци тада видели.
Овде има мало више врло сумњивих тврдњи.

Прво, британци нису прикачили Дражи жиг колаборатора. Иако су имали доказе да сарађују са италијанима, то чак нису ни узимали за озбиљно. На Неретви се показало да су се партизани не само далеко више борили са немцима од четника, него су и после два месеца бежања од немаца успели да нанесу јак пораз четницима. А неколико месеци касније, на савезничкој конференцији се износи податак да је Михаиловићев покрет најјачи на Балкану. Значи да су у том периоду британци дебело гледали кроз прсте Дражи.

После капитулације Италије, партизани су били доста активнији у насталој ситуацији. Али, оно што је преокренуло тас код британаца је било што су нашли доказе о сарадњи четника са немцима. И опет, на конференцији не спомиње никаква издаја или сарадња, него просто д су били мање ефикасни од партизана.

Али највећи пропуст су две врло дискутабилне тезе:
- "а Тито је јасно ставио до знања да Британци не могу имати и Дражу Михаиловића и партизане" - који је извор за ово? Оно што јесте тачно је да ДМ и Тито нису могли да е сложе, али какво сад стављање до знања??

- "у 43 то питање се све више оставља по страни јер "краткорочна политика" добија на предности све јачим притиском Совјета,..." - који је извор за ово? Прегледао сам записнике са савезничких конференција. Из совјетског става према Балкану се јасно види да их боли брига за Балкан, већ ургирају да се отвори други фронт. Никакви притисци се не спомињу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Уставни суд је на 18. седници одлучио о 2 предмета, а у предметима IУз-252/2002 и IУз-733/2011 је одложио разматрање и одлучивање

Citat:I У предметима оцене уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је:

- утврдио да одредба члана 1. у делу који гласи:..."начин утврђивања статуса борца народноослободилачког рата (у даљем тексту: НОР) и ..." чл. 2. до 5, члана 6. став 1. тач. 1) до 10), тач. 14) до 16), тач. 19) и тач. 25) и 26), чл. 7. до 9. Уредбе о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите ("Службени гласник РС", број 51/05) нису у сагласности са Уставом и законом. Суд је одбацио иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба чл. 10. до 16. наведене Уредбе. Суд је одбацио захтев за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу наведене Уредбе. (предмет IУо-282/2005)


http://www.ustavni.sud.rs/page/view/149-101687/sao.....avnog-suda

ljudi objavite ovo. Ovo je zvanično obaveštenje Ustavnog suda a tiče se NOVJ-JVUO.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pritisak Sovjeta nije postojao.
Moramod a se prisetimo "Jugoslovenske brigade" koju su sastavili Sovjeti od pripadanika Domobrana i Jugoslovenskih izbeglica u SSSR - koaj je bila obučena - u rkaljevske uniforme sa šajkačama.

Znamo id a je Staljin bio protiv stavljanja petokraka na partizanske kape itd.
To sve govori o obzirnoj politici prema Jugoslviji - a opet u Rumuniji komunisit nisu dirali kralja koji je sam abdicirao 1947 godine- dakle pune tri godine je Rumunija bila monarhija - a ni onda ga nisu oterali nego nije mogao da vrši vlast kakvu on hoće.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::BongoFury :: Примедба Хедер Вилијамс:

Citat:"Жиг колаборатора" је додат његовом (Михаиловићевом, моја прим.) имену, не само из убеђења већ и ради потребе. Михаиловић није могао да буде увучен у неке акције којима би се избегли диплопатски неспоразуми са совјетима или које би задовољиле непосредне војне циљеве начелника штабова. Черчилови покушаји да помире Тита и Краља још више су поткопали Михаиловићев положај. То што једноставно није могао бити пуштен низ воду била је комбинација за спасавање престола краља Петра и чување британског образа. Није се смело признати да је њему и његовом покрету пордшка повучена једноставно зато што нису били активни као партизани, а Тито је јасно ставио до знања да Британци не могу имати и Дражу Михаиловића и партизане. И Британци су изабрали партизане.

Мислим да су Британци (различите службе) различито вредновали питање легалности и легитимитета оба покрета отпора, и да су се тиме бавили само у оној мери колико је то било у сагласности са њиховим тренутним потребама и интересима. 41 и 42, док је Михаиловић био главна медијска личност и док је он најбоље одговарао њиховим циљевима, њихова подршка је била потпуно у складу са њиховим виђењем легитимитета, у 43 то питање се све више оставља по страни јер "краткорочна политика" добија на предности све јачим притиском Совјета, док се од пролећа 44 потпуно игнорише, тј мењају се "критеријуми" што је и видљиво у све јачим притисцима на Пурићеву владу, тј на Краља, наметању Шубашића и на крају Тита као водећу политичку личност "нове верзије Југославије" како су је Британци тада видели.
Овде има мало више врло сумњивих тврдњи.

Прво, британци нису прикачили Дражи жиг колаборатора. Иако су имали доказе да сарађују са италијанима, то чак нису ни узимали за озбиљно. На Неретви се показало да су се партизани не само далеко више борили са немцима од четника, него су и после два месеца бежања од немаца успели да нанесу јак пораз четницима. А неколико месеци касније, на савезничкој конференцији се износи податак да је Михаиловићев покрет најјачи на Балкану. Значи да су у том периоду британци дебело гледали кроз прсте Дражи.

После капитулације Италије, партизани су били доста активнији у насталој ситуацији. Али, оно што је преокренуло тас код британаца је било што су нашли доказе о сарадњи четника са немцима. И опет, на конференцији не спомиње никаква издаја или сарадња, него просто д су били мање ефикасни од партизана.

Али највећи пропуст су две врло дискутабилне тезе:
- "а Тито је јасно ставио до знања да Британци не могу имати и Дражу Михаиловића и партизане" - који је извор за ово? Оно што јесте тачно је да ДМ и Тито нису могли да е сложе, али какво сад стављање до знања??

- "у 43 то питање се све више оставља по страни јер "краткорочна политика" добија на предности све јачим притиском Совјета,..." - који је извор за ово? Прегледао сам записнике са савезничких конференција. Из совјетског става према Балкану се јасно види да их боли брига за Балкан, већ ургирају да се отвори други фронт. Никакви притисци се не спомињу.

Последње што сте навели је мој коментар и мишљење, али није важно. Пошто се делимично поклапа са закључцима Хедер Вилијамс, објаснићу то парафразама и цитатима искључиво из њене књиге.
Прво једна напомена: током целог рата у КЈ, а то је било посебно видљиво од средине 42, целокупна британска политика је била условљена дипломатским односима са Совјетима. Тензије су расле како се повећавао Стаљинов притисак на отварање другог фронта (и британско избегавање истог) а што се рефлектовало и имало директне последице на британску политику према ЈВИ и покретима отпора у земљи. Тако да ћете одговоре на прва 3 питања у великој мери имати садржане у овом.
Ово је парафразирано из њене књиге, а цитати и извори су болдовани:

До средине 42 пропаганда је и у СССР-у хвалила Михаиловића и била је у потпуности у складу са Британском. Митови о ДМ су исто тако добре за Совјете као и за Британце. Штавише, Коминтерна је тражила од Тита да се споразуме за Михаиловићем и критиковала га за неуспех, и одбила Титове оптужбе да је ДМ колаборатер.
А онда долази до раскорака. У јулу, непосредно пре отпочињања антимихаиловићевске пропаганде, Мајски је обавестио ФО да његова влада нема намеру да се придружи Британцима у покушају да зауздају партизане јер сматра да је ДМ у контакту са Недићевим снагама па му се не може веровати. Мајском је одговорено да је ДМ неколико пута обавестио своју владу о тим контактима и да је задобио оданост многих официра. Како није било покушаја да се та чињеница сакрије она не би могла да се наведе као разлог за неповерење. (стр114-115, ФО Кујбишеву, 7.8, 42 ФО 371/33468). Маја 42 Совјети су извршили превентивни напад на немце на Харков. Након тога следи ургирање Молотова о укључивању британца и успостављању другог фронта како би се одвукло минимум 40-так дивизија са Источног фронта. Резултат је закључак да чак и ако бритаци започну са операцијама, она би била ограничена и не би, у тој фази достигла размере које су Совјетима потребне. Због тога Совјети почињу да поклањају много више пажње герили у Европи а нарочито партизанима у Југославији који су већ били активни против Осовине. Citat:Не може бити случајност да је антимихаиловићевски чланак изашао 12. августа, истог дана када је Черчил стигао у Москву да објасни Стаљину да не треба бити другог фронта у Европи до 43.год. С обзиром да су само неколико месеци раније Совјети одбили титове тврдње о ДМ колаборацији, моменат у коме се догодио овај volte face - доказ је за овај закључак. (стр 113-116, Копија белешке и Иднов извештај 7.август ФО 371/33490; W.S. Churchill - Д.С.Р, том 4, стр 428)

Као последица Британског страха од стварања панславистичке "балканске конфедерације", све жешће совјетске антимих. пропаганде и потребе да се одговори на стаљинове критике о нерастерећивању Источног фронта, у другој половини 42 године, британци захтевају појачане саботаже у Србији објашњавајући као стратешки важне за савезнике у Северној Африци. У ствари, тиме се објашњавала исправност британске политике. То није био значајан успех: Совјети јесу признали да је ДМ чинио више, али су ставили примедбу да се врше саботаже само на Ромеловим залихама, а не и на оним намењеним источном фронту (стр125 -127, ФО Москви 24.феб ФО 371/37579)
С тим у вези и под притиском совјета, Британци први пут разматрају наставак подршке ДМ крајем 42, а Идн пише:Citat:Мислим да ћемо се вратити на претходно донесену одлуку и подржати Михаиловића иако се не бори са нашим непријатељима док га наши савезници совјети јавно оптужују (интересантно да је совјете овде први пут назвао савезницима, и то нагласио, моја прим.). Не видим смисао такве политике и сва је прилика да ћемо ми и Руси доћи у отворен сукоб....Говорио сам са Кадоганом о томе, и мислим да се он слаже (стр 131, Иднов и Кадоганов извештај 3, тј 4 јануара 43, ФО 371/37578). Кадоган је забележио: "Плашим се да се не сећам да сте ми рекли било шта што би нас присиљавало на промену"

На састанку у Казабланки, средином јануара 43 донешена је одлука да операције на Медитерану имају предност над искрцавањем преко Ламанша. Идеја је да се Италија избаци из рата, а први корак ка томе је напад на Сицилију у јулу. Да б се прикриле праве намере у јавност је пуштена информација да операције иду преко Сардиније, Пелопонеза да би дошло до искрцавања на Балкану.У марту 43 начелници штабова су издали директиву да СОЕ прошири герилску активност на балкану како би се тај утисак појачао: Југославија која је до тада сматрана безначајном за укупно вођење рата, требало је да тиме добије већи значај (стр 137, "The balkans", 20.3. 43, COS (43) 142 (0) u CAB (80/6
28.јануара на састанку са Черчилом Клибл показује мапу активности партизана, а као резултат тога Черчил тражи белешку о том предмету. Черчилу је једноставно било битно да придобије што више гериле (информације из предмета, наводно, за њега нису биле никаква новост) због очекиване Стањинове реакције на вест да "Хаски" (оп.Сицилија) треба да има предност над искрцавањима код Ламанша. Он је био свестан да се Стаљин суочава са 185 немачких дивизија, а да англоамериканци неће везивати никакве дивизије до јуна када је планиран Хаски. У том смислу он је користио каирску белешку да покуша да усмери енергију ка дањем притиску за контакте са партизанима. Meђутим,он је морао бити свестан да информација МО4 да партизани држе 30 осовинских дивизија су погрешне. У ствари, у целој југославији је тада било 31, 19 италијанских, 7 немачких и 5 мађарских (према Бејкер стриту). У то време 3 италијанске и 4 немачке су биле укључене у операцију Вајс (стр 154, Хамбро Сарџенту, 22.2.43 ФО 371/37579) Citat:На састанку Комитета Форин Офиса и СОЕ,9 марта 43: ...из политичких разлога одлучено је да се подрже све групе покрета отпра у Југославији. Пирскон је истакао да је немогуће сложити се са овим док се претходно не открију дугорочни политички циљеви свих група (стр 157, Пирсон Хауарду, 12.3.43 ФО 371/37581)
Мартовска директива начелника штабова која је одређивала шта је потребно урадити током 43 како би се немачке снаге одвратиле са Источног фронта и замаскирале медитеранске операције означила је као један од својих главних циљева охрабривање масовних побуна на Балкану:
Од највеће је важности да сви ресурси који су вам на располагању буду у пуној мери укључени у ојачавање герилског рата и усмеравање свих покрета отпора у Југославији против непријатеља... Касније би могло да постане неопходно да се координирају све акције југословенске и албанске гериле са операцијама савезничких снага, али то не би требало да умањи потпуно искоришћавање герилског ратовања од сада па надаље (стр 160, COS (43) 142 (0) u CAB 80/6 Широко засновано герилско ратовање било је неопходно само на Балкану (прим Хедер Вилијамс).
Л.Ц.Холис упозорава ФО:
Citat:опасност се крила у томе што је наставак подршке ДМ, док су Руси подржавали партизане, могао да угрози односе између Британаца и Руса, па је он сматрао да на ту чињеницу треба скренути пажњу ФО. Идн бележи: "Интересантно, ми смо већ на то мислили" (стр 183, Сарџенту, 6.мај 43 ФО 371/37585)

"Натезање око целокупног питања политике унутар Југославије било је повезано са Совјетским савезом", закључује Х. Вилијамс.

Ово је у вези последње ваше примедбе око притиска Совјета, остатак одговора ћу послати накнадно.