NOVJ i JVUO 1941-1944

• 1Ovo se svidja korisniku: kenny74
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam hteo da se uplićem u raspravu al ga Bongo baš pretera. Ako hoćeš da učestvuješ u raspravi moraš da poznaješ materiju. Nemačke posadne divizije tj divizije XV talasa u vreme kad su formirane 1941. godine jesu bile nižeg kvaliteta, znatno ispod proseka. Međutim, krajem 1943. godine čak i one koje su ostale posadne su potpuno druge divizije. Kad već govorimo o tome pogledaj koje su nemačke divizije bile u Francuskoj juna 1944. godine naročito recimo u Normandiji. Kvalitet nemačkih pešadijskih divizija u Francuskoj juna 1944. godine ništa nije bio bolji od onih na Balkanu a s obzirom na ratno iskustvo ovih drugih verovatno i lošiji. Naravno ne treba zaboraviti nekoliko oklopnih divizija u Francuskoj al kad govorimo o pešadijskim kvalitet je bio egal pa čak su verovatno one na Balkanu bile i bolje (recimo 1. brdska, 7 SS i još neke).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::
Da bi ljudi u Srbiji, a i Srbi uopste shvatili da cetnicki pokret zapravo nije bio "herojski", da bi se prozrela sva dvolicnosst, prevrtljivost, licemerje i izdajnicko delovanje cetnika Draze Mihailovica nije lose citati i proucavati i cetnicke izvore. Jer zapravo u knjigama raznih neo-cetnickih istoricara i ljubitelja cetnistva oni i sami nesvesno cak otkrivaju i zapravo potvrdjuju izdajnicki rad i delovanje tzv JVuO odnosno cetnicko-ravnogorskog pokreta i Draze Mihailovica. Dakle, ako za trenutak potpuno ostavimo po strani partizanske(komunisticke) ili nemacke ili britanske izvore...iz samih cetnickih izvora se moze zapravo potvrditi izdajnicki rad cetnickog pokreta. Ma koliko god cetnicki istoricarito zamazivali raznim "uzvisenim nacionalnim razlozima" i pokusavali da prikazu kao "mudru strategiju".
Чак ни у овоме што сте написали нема ништа издајничко, превртљиво и лицемерно. А то написано је, нормално, селективно цитирано и извучено из контекста (мислим на горепоменути рад г. Самарџића, чије сте поглавље "обрађивали"). Основна ствар коју прећуткујете је да су ти споразуми били познати тамошњем српском народу који је ово одобравао, јер му је било на корист и спасење. Они се нису ни крили, јер су њима враћани протерани Срби, обустављен је геноцид на народу који је остао, омогућен је предах војсци и концентрација на одбрану од партизана који су њихове територије нападали итд.

nemosav1 ::Tako npr u knjizi Miloslava Samardzica(vodeceg cetnickog "istoricara i publiciste" u Srbiji danas) dakle u jednoj od njegovih knjiga "Draza Mihailovic i Opsta istorija cetnickog pokreta"(knjiga prva, izdanje 2005 god) na str 120-127 obradjeno je poglavlje pod nazivom "Odnosi sa Hrvatima" u kojem se zapravo priznaju i na sve moguce nacine opravdavaju cetnicko-ustaski sporazumi u toku 1942. Tako npr na str 124 se kaze sledece: "Na Konferenciji cetnickih komandanata iz Zapadne i Centralne Bosne odrzanoj 1 i 2 jula 1942 u Grabskoj ispod Trebave odluceno je da se priznaju i opunomoce svi ugovori zakljuceni do tada izmedju vojno-cetnickih jedinica i predstavnika NDH. Isto tako cetnickim odredima koji to jos nisu ucinili preporuceno je da to sto pre ucine.

Као што рекох, прећуткујете основни мотив за преговоре. "Пролећа 42, када су јединствене српске устаничке групе постигле највећи војни успех, партизани напуштају своје положаје према Хрватима и нападају четнике. Видевши да се партизани против њих не боре, четнике истовремено нападају и Хрвати, па је тако српско цивилно становништво поново било изложено геноциду пролећа '42. Геноцид је заустављен четничким нагодбама са Хрватима. (М.Самарџић, нав. дело, нав. поглавње, 4. издање, стр 383)" .

nemosav1 :: Takodje je konstatovano da za ovu odluku postoji i potpuna precutna, mada iz razumljivih razloga ne i napismena saglasnost Vrhovne Komande i Draze Mihailovica licno.

Изазивате забуну. Констатовано је на скупу четничких команданата, а не у преговорима са представницима НДХ. Од њих се то крило.
nemosav1 ::Deklaracija Konferencije vojno-cetnickih odreda Zapadne i Cetralne Bosne sadrzi 4 osnovna zakljucka:
- priznaju se svi ugovori zakljuceni izmedju vojno-cetnickih odreda i predstavnika NDH. Takodje daje se i izjava lojalnosti prema NDH.


"Изјава лојалности" је формална ствар. То се види и из следећег:
"Хрвати у Усору и Соли јављале су Загребу 12.новембра следеће: 'Што се држања четника у овим крајевима тиче, оно није било подношљиво ни код оних који су потписали уговор, а камоли код оних са којима нису ни вођени преговори...'Врховно оружничко заповједништво НДХ' закључило је 12.децембра да четници постају сваког дана све дрскији, уз напомену: Из свега се разбире да су ови споразуми са четницима без икакве вриједности.."
(Дакле, склапани су споразуми од вредности и користи за Србе, а не за Хрвате, моја прим.)
"Према немачким извештајима, четничке зоне биле су затворене за домобране, усташе и Немце. О томе је 13.марта јављао СА пуковник Реквард:
Нема говора о некаквом утицају у којима они (четници) владају. Напротив, четници су своје крајеве херметички затворили и чак су тражили пропуснице од немачких официра. Хрватски војници и чиновници могу ступити у те крајеве само са опасношћу по живот."
(М.С, ибид, стр 403)

nemosav1 ::-situacija na terenu, ugrozenost srpskog stanovnistva i neprestano sirenje partizanskog pokreta zahtevaju da se sa predstavnicima NDH zakljuce sporazumi o nenapadanju i sporazumi o zajednickom vojnom sadejstvu.

-sporazumi o nenapadanju podrazumevace potpuni prestanak sukoba izmedju vojno cetnickih odreda i vojnih jedinica NDH, kao i formiranje odvojenih teritorijalnih zona. Isto tako ovi sporazumi podrazumevaju i medjusobnu isporuku oruzja, municije i sanitetskog materijala tamo gde to bude neophodno.

-sporazumi o vojnom sadejstvu podrazumevaju zajednicke akcije protiv komunistickih partizanskih jedinica na terenu, kao i odvojenih akcija protiv komunistickih jedinica, po zonama."

Овиме су четници задржали своје оружје, које су Хрвати тежили да им одузму. Још су их споразумом обавезали да им "по потреби" испоручују оружје и муницију. То се могло издејствовати формалним обавезивањем четника да ће се борити против комуниста (што би они свакако и радили, и без споразума).
Опет, тим нагодбама, Срби су извукли корист.

ltcolonel ::Nisam hteo da se uplićem u raspravu al ga Bongo baš pretera. Ako hoćeš da učestvuješ u raspravi moraš da poznaješ materiju. Nemačke posadne divizije tj divizije XV talasa u vreme kad su formirane 1941. godine jesu bile nižeg kvaliteta, znatno ispod proseka. Međutim, krajem 1943. godine čak i one koje su ostale posadne su potpuno druge divizije. Kad već govorimo o tome pogledaj koje su nemačke divizije bile u Francuskoj juna 1944. godine naročito recimo u Normandiji. Kvalitet nemačkih pešadijskih divizija u Francuskoj juna 1944. godine ništa nije bio bolji od onih na Balkanu a s obzirom na ratno iskustvo ovih drugih verovatno i lošiji. Naravno ne treba zaboraviti nekoliko oklopnih divizija u Francuskoj al kad govorimo o pešadijskim kvalitet je bio egal pa čak su verovatno one na Balkanu bile i bolje (recimo 1. brdska, 7 SS i još neke).

У чему? Ако сте пратили дискусију, могли сте да видите да је дискусија била о потпуно другим стварима, а не о броју немачких дивизија. То питање нисам потегао ја, нити сам имао намеру да се упуштам дубље у ту тему. То сам дотакао тек површно образлажући свој став о Черчиловом претеривању на тројној конференцији.
За ово остало, вероватно сте у праву, што је и разумљиво. Југословенски покрети отпора су, у целини узевши били најактивнији против окупатора. Покрети отпора у другим окупираним земљама, осим можда Грчке и Пољске, су се сводили на прикупљање обавештајних података, и "тихе саботаже" не изазивајући репресивне мере. У неким земљама уопште није било окупаторских војника, осим пар стотина чиновника. Сходно томе, природно је да је овде (на Балкану) одвајан највећи број немачких дивизија што ради анти герилских активности, што ради чувања обале. Не рачунам, наравно, Источни фронт. У Француској су гомилане трупе због одбране од савезничког искрцавања, не због активности њиховог покрета отпора.

• 1Ovo se svidja korisniku: apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se ne zaboravi...

Na danasnji dan pre tacno 68 godina, 20 oktobra 1944 oslobodjen je Beograd od nacisticke okupacije u Drugom svetskom ratu.
Vecna slava i hvala palim sinovima.
Neka im Bog podari Rajsko naselje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Као што рекох, прећуткујете основни мотив за преговоре. "Пролећа 42, када су јединствене српске устаничке групе постигле највећи војни успех, партизани напуштају своје положаје према Хрватима и нападају четнике. Видевши да се партизани против њих не боре, четнике истовремено нападају и Хрвати, па је тако српско цивилно становништво поново било изложено геноциду пролећа '42. Геноцид је заустављен четничким нагодбама са Хрватима. (М.Самарџић, нав. дело, нав. поглавње, 4. издање, стр 383)" .

1.Najveci vojni uspeh protiv koga? potpisali ugovore sa talijanima,i NDH ;Dangic vodi pregovore sa Nemcima...jedini vojni uspeh je protiv partizana
2. Samardziceva objasnjenja jedino sluze da opravdaju cetnicku kolaboraciju.Cetnici su sudelovali u operaciji na Kozari, na nemackoj i NDH strani (R.Radic i njegovi veseli cetnici u sklopu Kampfgruppe Westbosnien njemačkog generala majora Friedricha Stahla).Jedino ako se to broji u njihov vojnicki uspeh?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::Citat:Као што рекох, прећуткујете основни мотив за преговоре. "Пролећа 42, када су јединствене српске устаничке групе постигле највећи војни успех, партизани напуштају своје положаје према Хрватима и нападају четнике. Видевши да се партизани против њих не боре, четнике истовремено нападају и Хрвати, па је тако српско цивилно становништво поново било изложено геноциду пролећа '42. Геноцид је заустављен четничким нагодбама са Хрватима. (М.Самарџић, нав. дело, нав. поглавње, 4. издање, стр 383)" .

1.Najveci vojni uspeh protiv koga? potpisali ugovore sa talijanima,i NDH ;Dangic vodi pregovore sa Nemcima...jedini vojni uspeh je protiv partizana
2. Samardziceva objasnjenja jedino sluze da opravdaju cetnicku kolaboraciju.Cetnici su sudelovali u operaciji na Kozari, na nemackoj i NDH strani (R.Radic i njegovi veseli cetnici u sklopu Kampfgruppe Westbosnien njemačkog generala majora Friedricha Stahla).Jedino ako se to broji u njihov vojnicki uspeh?

1. Пише лепо:"Пролећа '42 јединствене устаничке групе оствариле су свој највећи војнички успех..."? Дакле, док су у западним деловима земље наступали заједно - пре раздвајања (до којег је дошло касније него у Србији и Црној Гори). Јел морам да подвлачим, болдујем..или ово намерно радите?

Друго, нека су потписали и уговор са црним ђаволом - те нагодбе и споразуми нису биле на штету српског народа, већ напротив, на корист (биолошко очување и одржавање на територијама са већинским српским становништвом). То се види и из чињенице да српско цивилно становништво није доживело понављање масовних погрома као 41 на територијама на које су се споразуми односили. То није никакво издајство, већ ратно лукавство из нужде.

2. Немам ништа против да дематујете Самарџићеве тврдње. Почните од тога што ћете га коректно и у целости цитирати.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Друго, нека су потписали и уговор са црним ђаволом - те нагодбе и споразуми нису биле на штету српског народа, већ напротив, на корист (биолошко очување и одржавање на територијама са већинским српским становништвом). То се види и из чињенице да српско цивилно становништво није доживело понављање масовних погрома као 41 на територијама на које су се споразуми односили. То није никакво издајство, већ ратно лукавство из нужде.

1.sudeci po napisanome, cetnicki pokret nije pokret otpora , nego ekskluzivni srpski kolaboracionisticki pokret
2. bioloska osnova srpskog naroda nije bila ugrozena u talijanskoj okupacionoj zoni (slovenija, veci deo NDH do demarkacione linije, crna gora), cak sta vise , srbi su bili povlasteni, za razliku od hrvata.Znaci nije bilo razloga za kolaboraciju, niti je mozemo opravdati "bioloskim unistenjem srpskog naroda"
3. Citat:Prećutkujući izraženu četničku ambivalentnost (tobožnji nacionalni patriotizam i
izdaju naroda, drsku proklamovanu paradigmu o "spašavanju naroda od biološkog
uništenja" zločine nad tim istim narodom, junaštvo i psihopatski kukavičluk, krutu
vojničku disciplinu i potpunu razularenost, itd) apologete ravnogorskog četničkog pokreta
i njegove nacionalne izdaje, razrađuju i šire hipoteze da su relevantna dokumenta koja
bi afirmisala ravnogorski poltet kao antifašistički zanemarena, uklonjena ili uništena.
Kada im se, pak, ukaže na njihovo postojanje i dostupnost, i to u ogromnom broju, spremni
su na svaki demanti, pa i tvrdnje da se radi o "komunističkim falsifikatima". Najčešće
se tako kvalifikuju neredbe Draže Mihailovića o "čišćenju nenarodnih manjina i nenacionalnih
elemenata". Zatim, Mihailovićeva pisma poglavniku Paveliću, kardinalu
Stepincu. Potom, naredbe i ukazi o odlikovanju i unapredjenju ustaških oficira i iskazivanje
spremnosti za zajedničku borbu s njima protiv narodnooslobodilačkog pokreta
Jugoslavije. Pri tome, prenebregavaju činjenicu da postoje dokumenti nemačkog, italijanskog,
britanskog, američkog i drugog porekla koji se nalaze u arhivima u Vašingtonu,
Londonu, Beču, Bonu, Koblencu i Frajburgu,itd. Originalni dokumenti pohranjeni u
pomenutim arhivama, nemilosrdno ukazuju na sve dimenzije četničkog kolaboracionizma.
U nekim publikacijama, sumnjive naučne vrednosti, kojima je cilj da se rehabilituje
kolaboracija ponekad se pomene samo poneki pomirljiv stav prema okupatorima.
Reč je, naravno, o izolovanim, lokalnim slučajevima. Ali odmah sledi objašnjenje da je
to "neizazivanje" okupatora činjeno u interesu zaštite naroda od represalija i odmazde.
Tako se, malo-pomalo, ignorišući autentične dokumente i izvrćući činjenice, opravdava
saradnja sa nacifašističkim okupatorima.
Ima, pritom, i besmislenih, neodrživih objašnjenja o saradnji četnika sa okupatorima.
Najčešće takav sofizam svodi se na apoteoze da su okupatorske i ustaško - domobranske
oružane snage, zbog sopstvene slabosti, respektovali četničku snagu ratnih formacija,
pa su se zbog toga medjusobno približili i uspostavili jedinstven front protiv narodnooslobodilačkog
pokreta. Međutim, analizom publikacija koje pretenduju na tobožnje
objektivno prezentiranje "zadivljujućih" borbenih aktivnosti četnika, za takve tvrdnje ni
u četničkim, ni u savezničkim, a niti u okupatorskim, niti u kvislinškim dokumentima
nema uporišta. Naprotiv, u tim dokumentima su gole činjenice i podaci koji na najjednostavniji
način demantuju sve takve i slične pokušaje rehabilitacije četničke kolaboracije.
Istovremeno treba reći da je Mihailović u drugom svetskom ratu, kao štićeni jednostavno
obmanjivao sve svoje pokrovitelje na Zapadu. Zato apologeti njegove ličnosti i
četničkog pokreta, pored svih nastojanja, da dokažu nešto što ne mogu dokazati, ne
iznose niti jedan jedini dokument ili drugi validni dokaz, koji bi ukazivao na to da su
postojala neprijateljstva izmedju okupatora i četnika. Druga je stvar, što su Nemci, na
čemu je osobito insistirao Hitler, rukovodjeni predrasudama o Srbima uopšte, u nekim
momentima iskazivali nepoverenje prema četnicima, držeći da su oni produžena ruka britanske
politike. Nema ni jednog dokumenta kojim bi se mogla dokazati antiokupatorska
uloga četnika. Naprotiv, pripadnici tog pokreta su se držali stava da "još nije vreme za
borbu" što je Dragoljub Draža Mihailović proklamovao još u početnoj fazi izgradnje
svoje organizacije.

B.Latas; "Dokumenti o saradnji cetnika sa osovinom"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:1. Пише лепо:"Пролећа '42 јединствене устаничке групе оствариле су свој највећи војнички успех..."? Дакле, док су у западним деловима земље наступали заједно - пре раздвајања (до којег је дошло касније него у Србији и Црној Гори). Јел морам да подвлачим, болдујем..или ово намерно радите?

1.mihailovic je u cilju da sacuva sto vise srpskih zivota na teritoriji srbije, zbog cuvene nemacke naredbe 100 za jednog ubijenog nemca, i zbog toga sto je smatrao da vojnicki ne moze dobiti rat, dao naredjenje, i to ne jednom , da se izbegavaju sukobi sa nemcima.
2. njegovi decki iz ivanjice i ravne gore ce biti aktivirani, tek kada se saveznici iskrcaju na balkanu.
3. u medjuvremenu dok odmara meke organe ,ima dovoljno vremena da se posveti neprijatelju, koji napada nemce, i mihailovicev veliki odmor do konacne pobede, u pastoralnoj atmosferi ravne gore. taj neprijatelj su, naravno, partizani. oni su . kao komunisti, u njegovom beamterskom monarhisticko-srpski orijentisanom mozgu , neprijatelji poretka i ideje koju on zastupa (velika srbija u velikoj jugoslaviji, sa vecom slovenijom, manjom hrvatskom, i nekim preseljenjima stanovnistva..)
4. 1941 i 1942 godine mihailovic je internacionalno poznat, on je ministar u vladi, najveci gerilac jos vremena lorensa od arabije, izdaju marke sa njegovim likom , i snimaju filmove.ocekivalo bi se da takav geriljeros, predje u bosnu sa celom svojtom, i kompletno rastereti srbiju, ali sta se desava:
partizani odlaze u bosnu , njihov pokret se raspada, masa partizana ili prelazi u cetnike, ili odlazi kucama, a nas junak, veliki strateg i takticar, i dalje sedi na ravnoj gori, i ne koristi situaciju, nego "legalizuje" svoje junake kod Nedica, a on sam odlazi u Crnu Goru,na njeguski prsut i lozovacu
5. osnovno pravilo ratovanja je staviti neprijatelja u podredjeni polozaj i unistiti ga. jednostavno i surovo. partizani su bili 1942 godine u podredjenom polozaju, on nije iskoristio situaciju, ne zbog svoje neke plemenitosti, nego zato sto je celo vreme podcenjivao partizansku organizaciju ( boze, vode ih civili, dok ja imam 3 hiljade skolovanih oficircina, koji ne znaju gde jedna komanda pocinje , a druga prestaje...), a precenjivao samog sebe i svoju organizaciju. partizani nisu napravili tu gresku. samljeli su ga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ngde s početka ove teme pričali smo o tome da li JVUO u opšte može da se nazove jedinstvenim pokretom.
ranije istoričari su vodili bitku oko toga da li je JVUO u opšte i postojala. Interesantno da nije ispunjavala osnovne kriterijume koej treba da ima ustanička ili vojna organizacija u opšte.
Prvenstveno mislim na jednistveni komandni lanac i strukturu.
Po mom mišljenju JVUO nije postojala kao jedinstvena vojna grupa niti pokret, već je to bio više labavi savez lokalnih war-lordova ili gospodara rata.
Neđto vrlo slično u Kini pre i za vreme rata sa Japancima.

Četnici su imali više lokalnih komandanata koj nikom enisu podnosili račune i vršili apsolutnu vlast na svojoj teritoriji. Imaoli sporazime sa ostalim oko sebe i stoga se mogu okarakterisati kao "Nacionalistički gospodari rata" ali kao ustanici ili kao borci za slobodu nikako.

Posebno se odnosi na četnike van Srbije.
Djujić, Djurišić, Drenović, Dangić i ostali ne ispunjavaju ni jedan od kriterijuma za ustanike i vodje gerile.

Jednosatvno imali su ne samo sporazume sa agresorom a da ne spominjem da u opšte nisu ni ratovali protiv okupatora - pa sve do toga da su služili u njegovim jedinicama, pogotovu MVAC.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::1.sudeci po napisanome, cetnicki pokret nije pokret otpora , nego ekskluzivni srpski kolaboracionisticki pokret
2. bioloska osnova srpskog naroda nije bila ugrozena u talijanskoj okupacionoj zoni (slovenija, veci deo NDH do demarkacione linije, crna gora), cak sta vise , srbi su bili povlasteni, za razliku od hrvata.Znaci nije bilo razloga za kolaboraciju, niti je mozemo opravdati "bioloskim unistenjem srpskog naroda"

1.Па ви сте готово цео српски народ прогласили колаборатерима и издајницима? Шта рећи...
Иначе, равногорски покрет (нажалост) јесте био претежно српски, али не "ексклузивно српски"
2. Ви озбиљно мешате узроке и последице.. Биолошки опстанак Срба је у великој мери и обезбеђен тим нагодбама са Италијанима. Редослед је овакав: Срби су на италијанској окупационој зони прво протеривани и геноцидирани од усташа и партизана (у Црној Гори су сељаци искукали оружје од Италијана како би протерали комунисте после њихових "пасјих гробаља" и "левих скретања") , па су због тога прављене нагодбе са Италијанима - последица: Срби су спашени од истребљења. Дакле, нагодбе те врсте не да се могу оправдати, него су за сваку похвалу.
Толико о вашем суду

Зар не мислите да се дискусија претвара у клиначко препуцавање "чији тата има већи...ауто"?
Хајде мало да будемо конструктивни. Дајте чињеницу, документ, образложите па да продискутујемо.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:2. Ви озбиљно мешате узроке и последице.. Биолошки опстанак Срба је у великој мери и обезбеђен тим нагодбама са Италијанима. Редослед је овакав: Срби су на италијанској окупационој зони прво протеривани и геноцидирани од усташа и партизана (у Црној Гори су сељаци искукали оружје од Италијана како би протерали комунисте после њихових "пасјих гробаља" и "левих скретања") , па су због тога прављене нагодбе са Италијанима - последица: Срби су спашени од истребљења. Дакле, нагодбе те врсте не да се могу оправдати, него су за сваку похвалу.

1. "pasja groblja" je cetnicki propagandni termin iz 90tih
2. Redosled i objasnjenje ne stoje.Srbi su mogli ostati neutralni u talijanskoj okupacionoj zoni (zone 1, 2, i 3).
3. Talijani nisu bili u ratu sa NDH, a cetnicke usluge talijanima (koje su cetnici ponudili), su bile iskljucivo protiv partizana.
4. Citat:PRIRUČNIK O TOME KAKVA TREBA BITI ČETNIČKA PROPAGANDA

U vodstvu ravnogorskog pokreta su 1942. godine, izdali u obliku brošure politički priručnik. U njemu je poseban dio posvećen organizaciji propagande i obavještajne službe.
U tom priručniku se podrobno objašnjavaju principi organizacije propagande. Opisuje se i tip ljudi koji treba da budu angažovani u ovim poslovima. Primjerice, nosioci kao neposredni izvršioci propagande i oni koji je nadziru poučavaju se u tome kakav pristup se mora imati u pojedinim segmentima propagandnog rada. Recimo, objašnjava se vještina vođenja propagande medu Hrvatima. Ili one propagande kojom se brani monarhija. Ili, kako pristupati objašnjavanju političke uloge Jugoslovenske vojske u otadžbini nakon završetka rata. Spomenuti priručnik se bavi i odgovorima na druga veoma delikatna pitanja koja se otvaraju u tom vremenu.
Iz svega što je već rečeno o sadržaju propagandnih instrukcija nedvosmisleno proizlazi da su četničkoj propagandi postavljani veoma odgovorni zahtjevi. Oni su bili proizvod složenih ratnih okolnosti u kojima su bitisali i četnici i njihov pokret. Nisu slučajno iz Izvršnog odbora CNK osim o suštinskim programskim opredjeljenjima, u instrukcijama o organizaciji, ciljevima i pravcima djelovanja davane i pouke o tome kakva treba biti četnička propaganda. Sta o tome, u najkraćem obliku, propisuju instrukcije iz političkog centra ravnogorskog pokreta?

Propaganda mora bili organizovana - pise u direktivi. Sta to znaci?
Propagandista se mora naći svuda i na. svakom mestu , intervenirati u svakom nejasnom slučaju i od lica koja i ma ju propagandističke sklonosti stvoriti svoje organe, koje će sistematski poučavali u svim važnim pitanjima.
Direktive određuju i karakter parola. .Navodi da osnovne parole (krilatice) propagande moraju biti proste u toj meri da ih na prvi pogled shvati svaki proečan čovek. Najveći deo propagandističke vesline sastoji se u svođenju čitavog jednog političkog programa na nekoliko prostih i u svakom momentu, shvatljivih istina. (Primer: kad su Lenjinu prebacivali zakulisna, savezništva., on je odgovorio: i sa crnim đavolom ako ti koristi u borbi protiv neprijatelja).
Tako se Lenjin upotrijebi kao pokriće za vlastita zakulisna savezništva: četnika i Italijana, četnika i ustaša, četnika i Nijemaca. Htjeli bi da kažu kako cilj opravdava sredstva - sa rađivati i sa crnim đavolom ako ti koristi protiv tvog neprijatelja.
Pa se kaže: propaganda mora da bude konkretna. Treba izbegavati praznu frazeologiju i tzv. opšta mesta, sto vise stvarnih podataka i ilustracija, iz kojih će na kraju logično proizlaziti opći zaključak parole, poklici, itd. Eto jedne od daljnjih zapovesti dobre propagande. Apstraktna izlaganja za mase ne dolaze u obzir.
Priručnik insistira da propaganda, ako hoće da bude dobra, mora da prisluškuje želje narodnih masa Ali, kako se kaže, ona mora da uči i same mase. Okrenuta seljaku, koji voli da uči, od propagandiste se očekuje da u svakom govoru, svakom proglasu itd. seljaka nečem novom nauči, naročito ako se radi o lekovima protiv njegovih konkretnih i svakidašnjih nevolja. Zatim se navodi da propaganda mora da bude neprekidna, svestrana i po formi zanimljiva
Nalaže se da ni za momenat ne ostavlja svoj objekat samom sebi. Ona mora nad njim neprestano bditiy kontrolisati ga, pomagati mu, učiti ga i idejno hraniti. Insistira se da ima svoje specijaliste, koji se isključivo bave propagandnim radom. Kada vodi računa da bude stalna, ako uz to raspolaže i ostalim osobinama u pogledu efikasnosti, onda ona može očekivati da će kod svojih ljudi razviti požrtvovanost kakvu obično ne srećemo kod običnih ljudi.
Sta još mora da obuhvati četnička propaganda? Sve strane Života — odgovara se u Direktivi. Života ljudi kojima se obraća. Mora. biti prisutna, intervenisati i onda kada se oni raduju, rade, igraju, a ne samo kada su spremni da politički misle i delaju.
Direktiva zahtijeva svestranost i stalnost nacionalne propagande. Ne sme biti jednolika po formi. Insistira ne samo na živoj i pisanoj riječi. Igra, pesma i gluma moraju biti njena oruđa. Njen jezik mora biti najbolji narodni jezik. Propagandista mora da bude naoružan pravim arsenalom narodnih poslovica, citatima iz narodne poezije itd., a. mora se izvežbati i u govorništvu.
Dobra nacionalna propaganda, po Direktivi, mora da vodi računa i o momentalnoj političkoj situaciji. Prema toj situaciji smenjuje svoje parole ističući u datoj situaciji jednu kao glavnu, naglašavajući je i specijalno obrađujući.
I naredna još jedna Direktiva vrši edukaciju nosilaca propagandne djelatnosti na terenu. Ona insistira da se stalno ima na umu i prati psihologija naših narodnih masa. Te mase su danas umorne i, očigledno, zadovoljne sto ih je četnički pokret oslobodio žrtava, koje im je nametao partizanski režim. Zbog toga su spremne da prime disciplinu nacionalnog pokreta bez roptanja. Međutim, sutra, kada bude trebalo, usled moguće akcije četničkog pokreta, moraju se podnositi nove žrtve. (Moramo verovati da će neprijatelj bivati sve svirepiji ukoliko se bude vise približavao svome kraju. Dokaz: njegove sadašnje represalije u Srbiji, koje vrši često tražeći i provokatorski povod za. njih). Kada se umešaju novi faktori (npr., pušteni zarobljenici i internirani) te iste mase traži će sigurno radikalan socijalno-politički program za budućnost i iskrenu kritiku naše državne prošlosti, a poverovaće onome koji ih bude još iz ranije pripremio politički i duhovno za nova vremena.
Propaganda mora biti usmerena prema omladini. Omladina još i sada vidno teži za novim socijalno-političkim programom i traži oštru kritiku prošlosti - kaže se u Direktivi. Mladi ljudi i u običnim vremenima uvek vide samo mane onih koji su radili pre njih. Sa osećanjem za čistoću nematerijalnosti, oni žele da izgrade budućnost prema zamisli svojih maštarija i da nagnaju život da se prikloni pravilima njihove doktrine. Utoliko vise u današnje vreme, kome prethode režimi puni nepravde.
U Direktivi se priznaje da omladinu nisu zgrozila partizanska zverstva. Njen dobar deo još ima naklonosti za bujne i požrtvovane njihove drugove u partizanskim redovima. Pred njihovim očima, uvek stoje poroci bliske prošlosti: ogromna i brza bogatstva onih koji su se obogatili na. zločinački način, preteranost njihovog luksuza i raskoš, koji su vređali bedu većine, koja je bila očevidac kako se prosipa ono što se je nepravedno zaradilo. I zaista ništa im nije opasnije od dve krajnosti: onih što zarađuju hleb svojim radom i onih koji se lako bogate.
Pri tome se niukom slučaju ne dira i ne skrnavi monarhija pod dinastijom Karađorđevića, restauracija monarhije i konstituisanje Velike Srbije. Oni se odvajaju od bivših režima i korumpirane politike pokvarenih ljudi.
Upravo zbog toga se, ko zna koji put u ovim instrukcijama, govori o potrebi najoštrije kritike bivših jugoslovenskih režima. Na udaru moraju biti i njihove nesavesne, korumpirane i sebične politike, koju su vodili većim delom pokvareni ljudi i avanturisti. Može se pretpostaviti da je opetovana kritika bivših jugoslovenskih režima, i u instrukcijama za nacionalnu propagandu i u njihovoj praktičnoj primjeni na terenu, proistekla iz potrebe da se katalizira NOP-ovska agitacija i propaganda. Shvatili su da su komunisti i NOP na toj kritici, kako su rekli u centru ravnogorskog pokreta, imali uspeh a u masama. Stoga je ni četnici nisu mogli ostaviti po strani, tim prije što je u pitanju režim koji je doživio brzi slom u aprilskom ratu 1941. godine. Preuzimali su oni, silom prilika, i još neke druge segmente partizanske propagande obrćući ih u smjeru koji je njima i njihovom opredjeljenju ponajbolje odgovarao.
Govori o kolonizatorskoj agrarnoj politici prije Drugog svjetskog rata, o najnemoralnijoj pljački u trgovini, u kojoj su stranci, podmitivši odlučujuće, postizavali i imali što su hteli. Pominje se i konkordatsko pitanje, kada je nekoliko silnika bivših jugoslovenskih režima htelo da baci ceo naš narod, crkvu Svetosavsku, školu i sve ustanove u duhovno ropstvo i potpunu zavisnost od neprijateljskog nam i latinskog Rima. Z,ato će biti jedan od prvih zadataka, četničkog pokreta da se takvi režimi više ne ponove.
Pokušavajući da definišu socijalno-politički poredak u Kraljevini Jugoslaviji nakon svršetka rata, autori instrukcije otvoreno priznaju da još nije definitivno formulisan ovaj program za propagandu. Da se ne bi predočavalo nešto čega nema ni u koncepcijama, zahtjev je da u četničkoj propagandi dolazi u obzir popularisanje osnovnih socijalno-političkih načela toga programa: dosljedna agrarna reforma, kontrola i delimična etatizacija industrije, zadrugarstvo, unutrašnja kolonizacija i onemogućavanje besposli ce. Napominje se da se svim ovim pitanjima mora baviti nacionalna propaganda, braniti i objašnjavati (makar i nepostojeći) program socijalne pravde. Uvek treba isticati da četnički pokret neće ispuštati oružja iz ruku sve dotle dok svome narodu ne osigura socijalne i političke uslove života. Pošto sam četnički pokret i nije ništa drugo nego oružani i organizovani ceo srpski narod, to je ovaj stav i najbolja garancija za narod da. će četnički program socijalne pravde biti i ispunjen.

Instrukcija prva:
ISTORIJSKA MISIJA - MESIJANSTVO SRPSKOG NARODA
Instrukcija izdata u Izvršnom odboru Centralnog nacionalnog komiteta na Ravnoj gori tiče se Istorijske misije srpskog naroda. Obznanjena je kao prva u nizu što je zatim uslijedio. Ona sugeriše stvaranje čitavog kulta u pogledu te misije. Treba dokazati na osnovu podataka iz naše i storije, kao i iz nedavne prošlosti, da je srpski narod superiorniji od bilo kojeg drugog naroda na Balkanu - piše u prvoj instrukciji. Uz takvu izrazito rasističku postavku data je, doduše, napomena po kojoj se pri tome treba čuvati i ne zapadati u mistiku rasizma. Ta superiornost se, po tim uputstvima, ogleda u visokom duhovnom svojstvu toga naroda, njegovom heroizmu, smislu za vojničku organizaciju i dr., što sve mora biti prosto opevano. Ovo srpsko mesijanstvo mora biti glavni elemenat ideologije pokreta, vjerovanju omladine, idejni pokretač akcije i žrtve. Njegova vodeća uloga medu Južnim slavenima, kao i narodima Balkana, uslovljena je i izvršenjem jednog određenog zadatka - što će stvoriti organizacione, državno-pravne i socijalne uslove za buduću ravnopravnost i bratski život medu narodima na Balkanu, u prvom redu među Južnim slavenima. Da naš narod neće zloupotrebiti ovu vodeću ulogu, najbolja garancija za to su njegova visoka vojnička moralna i duhovna svojstva, koja je dokazao i sada dokazuje u praksi i koja ga izdižu iznad svih naroda na Balkanu. Nijedan proglas, nijedan govor, nijedan propagandni materijal ne sme biti parola koja neće u sažetom obliku izražavati ovu istorijsku misiju srpskog naroda.
Ovu misiju treba obrađivati u čitavom nizu specijalnih pitanja: srpsko etničko područje, specijalno njegove granice, potrebno je dokazati da je područje daleko prostranije nego što nam neprijatelji priznaju; srpska nacionalna kultura obzirom na vrlo veliku umetničku i etičku vrednost naših narodnih umotvorina, kao i na postignuća naših umetničkih pojedinaca, neće biti teško dokazati da i u kulturnom pogledu, naročito što se tiče samoniklog razvitka kulture, srpski narod stoji na čelu svih balkanskih naroda; politička i vojna svojstva: pri obradi ove teme treba maksimalno iskoristiti istorijske podatke koji će pružiti dokaze da je državna misao kod Srba samonikla i uslovljena visokim političkim svojstvima srpskog naroda, koji, pored njegovog centralnog položaja na Balkanu, skorašnje borbe naročito protiv okupatora, pa čak i međusobno, pružaju dovoljno materijala za prikaz njegovih velikih vojničkih svojstava.


Ademovic: "Cetnistvo i cetnicka propaganda u juznoslavenskim zemljama u drugom svjetskom ratu"