NOVJ i JVUO 1941-1944

61

NOVJ i JVUO 1941-1944

rip
  • Pridružio: 15 Apr 2010
  • Poruke: 2082
  • Gde živiš: Beograd

@sumski

Žao mi je ako sam ja razlog tvog odustajanja od namere da nam predočiš tu dokumentaciju. Pa da je svi zajedno analitički proučimo.
Ljudi samo traže da to uradiš na primeren način i bez etiketiranja i ostrašćenosti.

Šta reći za tvoju konstrukciju "атеистичко аналитичким". Ni verski ni ateistički principi nisu u koliziji sa principima na kojima treba da se zasniva svaki ozbiljan sistemski pristup analizi nekog sistema.
Znači, ako hoćemo, možemo obojica da to radimo na isti način, a da ne ugrozimo prava onog drugog, pa i pravo na drugačije mišljenje.

Interesantno je da si se "zakačio" za tačku 3. moga pisanja.
To pokazuje tvoju analitičnost. Komentarišeš nebitno. Prethodne tačke preskačeš. A one su bitne. Njih treba da razjasnimo. O tome se nisi izjasnio. Samo tako možemo iz faze "crno-belo" da pređemo u realnu analizu.

Lično poznajem porodicu iz okoline Bijelog Polja, čiji je član poginuo kao četnik u prvim danima rata. Dakle, u periodu rata dok su svi pošteni verovali u Prvu ideju. Iza njega je ostao tek rođeni sin. Četnička prošlost njegovog oca nije bila smetnja da u posleratnom periodu završi Pravni fakultet. U poslednjim godinama života, pred iznenadnu smrt, obavljao je i dužnost predsednika jednog Okružnog suda.
I zbog takvih primera se ne slažem da sve trpamo u isti koš.

Hajde da vidimo da li tvoja dokumentacija potvrđuje tezu o jedinstvenoj ili o dve ideje unutar četničkog pokreta za vreme II sv. rata.
Tek onda možemo da zaključujemo koja su to "друга мишљења која такође имају јако упориште у народу".
Da li je to Prva ili Druga ideja? Ili i narod misli da je postojala samo jedna, koja je od Prvog do Drugog svetskog rata na neobjašnjiv način mutirala.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Sep 2005
  • Poruke: 5743

@padobranac75

Čestitke na razložnom objašnjenju!


@Sumski&ostali

Govoriti o ideologiji četništa je naime basprizorno-
jednostavno nije psotojala.

Ovo nas dovodi do sledećeg problema- definicija oslobodilačkog pokreta- i šta razlikuje oslobodilački pokret od pokreta otpora.

1. OSLOBODILAČKI POKRET Naime pokret kao takav uvek im apolitičku konotaciju- OBAVEZNO a vojnu NE NUŽNO.
Dakle kada pogledamo NOVJ ona je bila oslobodilački pokret- Političko vojna organizacija sa ideologijom, programom političke i oružane borbe. I najvažnije CILJ- uvek politički do koga se dolazi političkom i oružanom borbom.

2. POKRET OTPORA - je grupa uređena ili neuređena, manja ili veća samo sa ciljem pružanja otpora agresoru.
To je bila JVUO.

STRUKTURA:

1. Struktura Oslobodilačkog pokreta je uvek unapred određena, sa strogo postavljenim lancem političk eodgovornosti i vojne komande uz strogu disciplinu i poslušnost nižih instanci višim.
Direktive i naredjenja se strogo poštuju - nepoštovanje naredjenja ili direktive smatra se najtežim delom i najstrože se kažnjava.

2. Struktura pokreta otpora jeu napred određena samo kod osnivača i vođa - koji imaju više savetodavnu , počasnu da nekažem duhovnu ulogu dok su ogranci pokreta otpora, razuđeni- ne postoji jedinstvena komanda, ne postoji politički program niti politički cilj. Osnovna odlika je razudjenost borbenih grupa svaka sa svojom komandom, manja ili veće i ne postojanje jake centralne komande niti efikasnog lanca komandovanja - svaka grupa je gotovo potpuno nezavisna od komande- ako komanda u opšte postoji.

CILJ:

1. Cilj oslobodilačkog pokreta je apsolutno rušenje sistema koji je raniej postojao- bilo kapitalistički, komunistički ili okupacioni ili kolonijalni sistem- i potpuno OSLOBADJANJE CELOKUPNOG DRUŠTVA ranijih stega izraženih u ranijem sistemu te uspostavljanje sasvim nove vlasti zasnovane na planu i programu unapred datom

2. Cilj pokreta otpora je isključivo pružanje otpora agresoru kao primarni cilj uz politički program kao sekundarnu odliku- cilj je napad na neprijatelja i okupatora, ali KRAJNJI CILJ - ne postoji - skoro uvek se čeka oslobodilačka ovjska, ili vojska u izgnanstvu ili oslobodilac.

Kao što vidimo, NOVJ pripada OSLOBODILAČKIM POKRETIMA dok JVUO pripada gotovo isključivo pokretu otpora. Iako su se gotovo saasvim drugačije samo-definisali po svojim strukturama, ciljevima i organizaciji NOVJ je bio oslobodilački pokret a JVUO -samo pokret otpora.


Problem sa JVUO je bio i taj što su kralj i vlada a posebno Mihajlović od jednog pokreta otpora pokušali da naprave OSLOBODILAČKI pokret dajući mu - samo formalno političke konotacije (Ba, Svetosavska skupština) i pokušaj da od njega makar na papiru stvore OSLOBODILAČKI pokret sa
- ideologijom
- planom i programom
- političkim ciljem

STOGA:

Vidimo dve razlike (setimo se legalnost i legitimnosti iz prethodnog mog posta):

1. NOVJ je bila OSLOBODILAČKI POKRET sa LEGITIMITETOM koji je težio LEGALIZACIJI to jest "podržavljenju"
2. JVUO je bila POKRET OTPORA sa LEGALNOM pozadinom BEZ LEGITIMITETA i težio je nekakvom sticanju legitimiteta u narodu i kod saveznika


PRIMERI:

1. AVNOJ je bila NELEGALNA slupština koja je težila da jedan LEGITIMNI pokret- legalizuje- ali bezuspešno - nije bilo prisustva legalnih predstavnika vlasti.

2. Svetosavski konres/skupština je bila LEGALNA (prisustvovao izaslanik vlade) ali je bila NELEGITIMNA jer je u startu isključivala pripadnike - KPJ- uz svo dužno poštovanje, ako je neko hteo da pravi NACIONALNI kongres trebao je da pozovo nejvažnije PREDSTAVNIKE NACIJE- a to su (makar jedni od) svakako bili pripadnici KP Jugoslavije i NOVJ! I tako je i ta skupština propala na samom početku.

Dopuna: 04 Avg 2010 18:04

Na primer : Solobodilački pokreti bili su:
KPK - kina
Vijet min
Vijet Kong
SWAPO
Pokret 26. jula (kastro)
NOVJ

Pokreti otpora:
Pokreti otpora u:

Francuskoj
Norveškoj
Danskoj
JVUO



offline
  • Pridružio: 28 Apr 2010
  • Poruke: 227
  • Gde živiš: Niksic

vathra ::
Такође, треба имати на уму да је највећи део немаца и сарадника окупатора погинуо у задњој години рата, а после рата је погинуло око 85 хиљада.


Da li su ovdje uracunati pobijeni na Zidanom mostu i u Blajburgu?

Prema monografiji o KNOJ objavljenoj u knjizi KOV OS SFRJ, knjiga 3, Beograd 1986 :
Od 01.01.1945 do 31.12.1946 ubijeno je na teritoriji Jugoslavije od strane jedinica KNOJ-a:
5553 ustasa
11184 cetnika
1261 domobrana
4950 Nemaca
602 balista
594 belogardejca
To je oko 25000 ubijenih njemaca i saradnika.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15334

Gerilac ::vathra ::
Такође, треба имати на уму да је највећи део немаца и сарадника окупатора погинуо у задњој години рата, а после рата је погинуло око 85 хиљада.


Da li su ovdje uracunati pobijeni na Zidanom mostu i u Blajburgu?

Prema monografiji o KNOJ objavljenoj u knjizi KOV OS SFRJ, knjiga 3, Beograd 1986 :
Od 01.01.1945 do 31.12.1946 ubijeno je na teritoriji Jugoslavije od strane jedinica KNOJ-a:
5553 ustasa
11184 cetnika
1261 domobrana
4950 Nemaca
602 balista
594 belogardejca
To je oko 25000 ubijenih njemaca i saradnika.

Да, у број од 85 хиљада је урачуната група коју су савезници вратили, и остали који су ухваћени на терену, које си овде навео.

offline
  • Pridružio: 06 Avg 2009
  • Poruke: 319

Ruski belogardejci ili Slovenacki? Procene su da je u blajburgu ubijeno mnogo vise slovenackih belogardejaca, procene idu i do 8000. Inace mogu se na prste nabrojati belogardejci koji su preziveli rat.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15334

misaiv ::Ruski belogardejci ili Slovenacki? Procene su da je u blajburgu ubijeno mnogo vise slovenackih belogardejaca, procene idu i do 8000. Inace mogu se na prste nabrojati belogardejci koji su preziveli rat.
Misaiv,
Јединице КНОЈ-а су ”чешљале” терен у потрази за преосталим окупаторима и сарадницима, те се овај списак не односи на Блајбург и сл.

Енглези су вратили 8263 словенца, од којих је већина стрељана.

На шта се односи ”белогардејци” нисам сигуран - могу бити и словеначки, али и руски.

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2006
  • Poruke: 3245
  • Gde živiš: Gde ja zivim...

NAsa je nesreca sto je u Srbiji vidjen gradjanski rat, a pobednickoj strani je cilj bio osvajanje vlasti, a borba protiv okupatora nje samo bio nacin da se to ostvari. Dakle ideologija, a ne oslobodjenje.
Milovan Djilas, Titova desna ruka za vreme rata, bio je veoma otvoren kada je rekao da je cilj komunista, od pocetka, bio uspostavljanje komunisticke diktature, i da su se oni, u tu svrhu, sluzili pokretom otpora, kao orudjem za ostvarenje tog cilja. Djilas kaze: ''Vojne operacije, koje smo mi komunisti pokrenuli, bile su motivisane nasom revolucionarnom ideologijom...Revoluciju bi bilo nemoguce izvesti bez istovremene borbe protiv okupatorskih snaga.

Govoreci o prvoj fazi komunistickog ustanka, Djilas otvoreno priznaje da su komunisti protiv sebe okrenuli jugoslovenske seljake, jer su ubili ''previse ljudi''.
Milovan Djilas, Wartime, str 244.

offline
  • kNikS 
  • Moderator u penziji
  • Pridružio: 31 Maj 2006
  • Poruke: 4640

Otkrivena masovna grobnica žrtava komunista

Nebojša Radišić | 16. 08. 2010. - 00:02h | Komentara: 234
Posle 65 godina, potomci žrtava komunističkog terora, prvi put u Srbiji zapaliće u Kragujevcu sveće za pokoj duša iznad groba u kome su sahranjeni njihovi najmiliji. Kako „Blic“ saznaje iz pouzdanih izvora, otkriveno je mesto na kojem su zakopane kosti više od 600 ljudi koje su Titovi partizani mučki ubili posle navodnog oslobođenja grada, počevši od 21. oktobra 1944.


U grobnici na Varoškom groblju, iznad koje stoji neugledni kameni spomenik, sahranjeno je i više od 100 partizana. Simović pali sveću ubijenom ocu
Reč je o grobnici na Varoškom groblju, iznad koje stoji neugledni kameni spomenik, a ovu informaciju je potvrdio i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, koji kaže da je na istom mestu sahranjeno i više od 100 partizana. Grad planira da napravi „obeležje pomirenja“, sa spomen-pločom na kojoj će biti isklesani i krst i petokraka.

Kako saznajemo od ljudi koji su radili u Službi DB, „iz arhiva koje su čuvane kao najstroža tajna, procurila je informacija da su kosti građana Kragujevca koji su ubijeni nakon Drugog svetskog rata, premeštane iz kruga fabrike ‘Zastava’ decenijama“.

- Iz grobova koji su iskopani u samoj fabrici vađene su kosti, pakovane u džakove i onda noću tajno premeštane i zakopavane na Varoškom groblju. To je trajalo u serijama, od pedesetih godina prošlog veka pa sve do kraja devedesetih kada su poslednji džakovi preneti i pokopani, kaže izvor „Blica“.

Petar Simović je imao 17 godina kada mu je otac odveden iz kuće. Dragoslav Simović je bio ugledni trgovac, heroj srpske vojske, odlikovan pet puta.

- Moj otac je ubijen zato što je klicao kralju i otadžbini. Kada su bile demonstracije 27. marta 1941. godine, on je na Trgu kod krsta stao na stolicu i klicao kralju. Tada sam bio gimnazijalac, profesorka gimnastike je, sećam se, plakala, dugo, a onda nam je rekla da pokupimo knjige i krenemo na ulicu. Znao sam da neće biti dobro... Uveče, kada se otac vratio kući, pričao nam je da su mu komunisti pretili ubistvom. Bio je predsednik opštine, tokom okupacije, samo dva i po meseca. Smenili su ga fašisti - kaže Petar Simović.

Drama Kragujevca je počela 16. oktobra 1941. godine, kada su partizani i četnici zajedno napali nemački pešadijski puk na krivini između sela Ljuljaka i Bare. Tada je ubijeno deset, a ranjeno 27 Nemaca, kako stoji u istorijskim podacima, agresori nisu uspeli da izvuku svoje mrtve, pa su leševi masakrirani. Vojnicima su odsekli polne organe, povadili oči, iščupali jezike... Fotografije takvih vojnika su stigle do ruku Adolfa Hitlera, koji je odmah naredio odmazdu...

Petar Simović pokazuje mesto gde je ubijen njegov otac Dragoslav

- Sećam se kada je u grad stigla kaznena ekspedicija. Tog dana, 19 oktobra 1941. je moj otac smenjen. Pozvali su ga u opštinu, pričao je da su svi službenici držali ruke podignute uza zid. Od tada više nije izašao iz kuće - kaže Petar Simović.

Nemci su u znak odmazde streljali 2.795 građana Kragujevca, među kojima više stotina maloletnika. Ljudi su skupljani po kućama, školama, na radnim mestima, po kafanama... Tek nakon hapšenja su im uzimana dokumenta, i pravljeni su spiskovi...

Grad koji je zavijen u crno 1941. doživeo je novu tragediju na dan „oslobođenja“. Istog dana, posle četiri godine, u Kragujevac su ušli Rusi. Vojnici Crvene armije su dočekani kao junaci, ali su, kako kažu oni koji pamte te teške dane, „prvo pobili sve nemačke vojnike, većinom maloletne, koje su našli, a onda su krenuli sa pljačkom i silovanjima. Nakon par dana, kada su Rusi otišli, komunisti su zaveli novu vlast. Istog dana su pohapšeni svi viđeniji ljudi, svi bogati, trgovci, bolje zanatlije. Oni koji su imali novac da potplate, pušteni su kućama, a ostali su završili u zatvoru.

- Svog oca sam video poslednji put živog na dan kada sam mobilisan u partizansku vojsku. Bio je 6. novembar 1944. godine. Pustili su me da uđem, i moj otac je bio u sobi broj jedan. Krcata viđenim ljudima, načelnicima srezova, profesorima, tu je bio i direktor gimnazije. Zagrlio me je i poljubio, onda se okrenuo ka prozoru sa rešetkama. Plakao je, nije hteo da vidim suze... Saznao sam da je streljan kada sam bio u Bosni. Tada sam bio pripadnik Šeste bosanske proleterske brigade. Sretne me komšija iz susednog sela, prepozna, i kaže da mi je otac streljan. Plakao sam, a kada su me „drugovi“ pitali šta mi je, rekao sam da je umro. Nisam smeo da kažem šta se desilo da me ne ubiju ili proglase neprijateljem. Ubijen je istog dana, 27. marta, četiri godine nakon što je ispred krsta klicao kralju - priča Petar Simović.

Mnogima se ne zna grob
U novijoj istoriji je kao broj streljanih rodoljuba u kragujevačkim Šumaricama figurirao broj koji mnogi i dalje rado pominju - od 7.000 ljudi. Međutim, istorija i uredna nemačka dokumentacija, potkrepljena spiskovima streljanih u znak odmazde, pokazuje da je u oktobru 1941. godine ubijeno 2.795 građana. Zašto je Tito, zajedno sa svojim istoričarima, taj broj uvećao, jasno je kada se zna da je baš njegova vojska ubila najmanje još toliko Šumadinaca. Njima se, za razliku od žrtava fašizma, još uvek ne zna grob.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/202870/Otkrivena-.....-komunista

offline
  • Pridružio: 12 Jan 2006
  • Poruke: 3245
  • Gde živiš: Gde ja zivim...

Drago mi da se zrtve pronalaze ma ko da je zlocinac. samo mi cudno zasto krst i petokraka na spomenik?
mozda zbog komunista koji su verovali u Boga kao i monarhista levicara. Wink

Oko 100,000 do 120,000 ljudi je u Srbiji likvidirano sirom Srbije odmah po ulasku Crvene armije i to uglavnom nasa srpska intelegencija i najsposobniji deo srpskog stanovistva. Otkrivanje ove komunisticke masovne grobnice u Kragujevcu je samo kap u moru koliko ih zapravo ima, kad pocnu da se otkopavaju masovne grobnice pocinjene od strane komunista sirom Srbije ustanovice se da nema sela ili grada u Srbiji gde komunisti nisu ubijali nevine gradjane Srbije. Nije niti malo cudno sto je Srbija jedina zemlje sirom istocne Evrope gde ne moze da se izvrsi lustracija i zlocini koji su tada radjeni protiv covecnosti izadju ne videlo gradjanima Srbije.
Dobro je da se otvore sva sporna poglavlja iz WWII, pa i ova o zlodelila komunista na podrucju Srbije od 1944-46. Mnogi su se podsmevali i pitali pa gde su te grobnice i te zrtve komunistickog terora. Ova sto je otkrivena u Kragujevcu je samo prva, u gradu (Kragujevcu) i okolini postoji jos dosta njih ukljucujuci logor koji su drzali komunisi na Metinom Brdu, stratistu na Kapislani, Starom zatvoru, Vojno tehnickom zavodu (u tunelima koji su sluzili kao skladista za ekspolzvine materije, em se nije culo, em posle obruse tunel i sve sahrane). Kada se sredjivala zastava, 1955, a i kasnije pronadjene su mnoge grobnice.

Pored obracuna sa saradnicima okupatora, sto je bio slucaj u vecini oslobodjenih zemalja, kod nas se mnogo vise ubijalo iz ideoloskoh razloga.
To sto su neki od vas levicari, ne bi trebalo da znaci da morate da negirate istoriju.
Nigde ideologija nije podelila jednu naciju kao sto je to slucaj u Srbiji, niti je ideologija bila merilo da li ste za ili protiv okupatora.
U svim okupirani zemljama mogli ste biti levicar ili desnicar, a biti zaradnik okupatora ili pripadnik otpora. Samo je koda nas napravljeno da je nemoguce biti vernik i levicar ili monarhista protiv okupacije.
Eto to je nas Srbe najvise kostalo glave, a po pisanju ovde na forumu, neki jos ne zele da vide pravu sliku!

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 999 korisnika na forumu :: 33 registrovanih, 2 sakrivenih i 964 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Aleksandar Tomić, armor, Bickoooo, bufanje, dekan.m, Denaya, Djokkinen, Džordžino, Georgius, gomago, HrcAk47, kbobo, kolle.the.kid, kunktator, Magistar78, Mika_NS, mile33, milutin134, Motocar, mrav pesadinac, Neutral-M, Sančo, Sass Drake, shadower78, Snorks, solic, Srle993, Tila Painen, vaso1, vlahale, Volkhov-M, Zimbabwe, 79693