offline
- Vozd
- Građanin
- Pridružio: 08 Sep 2009
- Poruke: 43
|
kljift ::
Major-General Arso Jovanović, Brigadier Fitzroy MacLean, Field Marshal Sir Harold Alexander & Major-General Lyman Lemnitzer in Belgrade, February 1945.
Members of the Supreme Command of the People's Liberation Army of Yugoslavia. From left to right: Ivo Lola Ribar, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Josip Broz Tito, Sreten Žujović, Andrija Hebrang, Moša Pijade, Edvard Kardelj.
Da li je postojao dogovor između partizana i Njemaca da u slučaju anglo - američkog iskrcavanja 1943 god. na jugoslovenskom dijelu jadranske obale obustave međusobne borbe i zajedno otvore front protiv Angloamerikanaca?
Postojali su martovski pregovori izmedju partizanai svaba (i precutni dogovor u slucaju saveznickog iskrcavanja na jadranskoj obali) Inace postoje niz sporazumi izmedju partizana i ustasa o saradnji i razbijanje Kraljevine Jugoslavije. Ustase i partizani su bili dobri sa svima cak smo imali mnoge situacije u kojim partizani i ustase prelaze jedni kod drugih (u slucaju kako se odvijala situacija na istocnom frontu i propagandi o iskrcavanju na balkansko polustrvo). Postojale su tri jasne frakcije sa jasnim ciljevima:
Ustase pod vodstvom poglavnika Ante Pavelica
Partizani pod vodstvom Tita
JNP ZBOR (Ljoticevci ili kasnije SDK - Srpski dobrovoljacki korpus)
Ustase su zeleli rusenje Kr. Jugoslavije da bi na njenim rusevinama gradila etnicku cistu veliku Hrvatsku.
Partizani su zeleli rusenje Kr. Jugoslavije i njenog poretka zbog lakseg preuzimanja vlasti (frakcija kojoj je gradjanski rat isao u korist). Da se ne lazemo ovi kvazi komunisti (vrh KPJ) su zeleli samo da maznu bogatstvo bogatih, srednje klase pa cak i seljaka. Sto smo po zavrsetku rata i videli... klasicini otimaci pogotovo po Srbiji. Otisao ''kapitalisticki'' Kralj dosao crveni Car Tito koji je zaseo na prestol u belom dvoru, a kada pricate o tim spanskim borcima zaboravljate da navedete njihove skole i profesije od bravara do lopuse. Sve do kasnih sesdesetih Jugoslovenski narod je ziveo u dubokom siromastvu na tackice i bez mogucnosti putovanja (pasosi su tek izdati krajem '60 ako se ne varam 1968) A za kasnije ''blagostanje'' mozemo da se zahvalimo amerikancima i njihovim kreditima koje su brojale miljarde dolare. Tito i njegova parazitna ekipa umrla, vestacka naduvana SFRJ je pukla kao bas jer je isla na licitaciju (banke dosle po svoje) narod nastradao u devedesetima upravo zbog ne domacinskog poslovanja.
Zborasi su hteli izgraditi novi poredak u Kr. Jugoslaviji ali ne i rusenje Kraljevine... politicka partija Ljotica je isla vise ka ''elitizmu'' i imala je minorne pristalice u svim delovima Kraljevine (Srbe, Hrvate i Slovence)
Krivili su ostale za propast Kraljevine i puc 27. Marta jer po njima Jugoslavija nije mogla bolje da prodje nego u labavom savezom sa osovinom (po principu kako je prosla Kr. Svedska koja je prethodno potpisala istovetni dokumenat kao i Kr. Jugoslavija)
(Ми смо знали да се национализам не слаже са окупацијом. Али, окупација није наш грех, а јесте наш крст и наше бреме. Окупацију су скривали они који су неразмишљено извршили 27. март – пуч – а затим му неразмишљено дали спољно-политичку боју... Димитрије Љотић) Ljoticevci su bili vise kleristi nego fasisti no, to je za drugu temu...
@ Khaless
Pise se JVuO / Jugoslovenska Vojska u Otadzbini a ne JUVO - Jugoslovenska u Vojska Otadzbina!?
-------------------------------------------------------------------
JVuO (Ravnogorski pokret) je bila regularna vojska Kraljevine Jugoslavije priznata od strane saveznika (USA, UK, USSR i FRA) prebivaliste ''supreme commander-a'' (Kralj Petar) vojske Djenerala Dragoljuba Mihailovica je bio London a ne u Berlin. Politicki je delovala JVuO kroz nacionalni komitet ciji je vodja bio levicar/socijalista Zivko Topalovic. u Ravnogorskom pokretu bila je vecina intelektualaca... no, oni su predstavljali balast Drazi jer su vukli na razne strane. Na terenu JVuO je imala razne grupacije pod svojom ''privremenom'' komandi, razne cetnicke jedinice sirom prve Jugoslavije, sve te jedinice su dobile obavestajne instrukcije od komande u formi instruktora (obavestajca) koji je podizao Vojvode (pojedince velikog ugleda u svojim krajevima) Cesto se desilo da te vojvode koji nisu imali adekvatno vojno skolovanje na terenu odkazuju poslusnost komandi, po vojnickom kodeksu takvi prestupnici bivali su kaznjeni po prekim sudovima kao sto je to u slucaju Koste Pecanca bilo. (saradjivao sa Nemcima kasnije posle vojnog suda streljan od strane pripadnika JVuO) Djeneral Draza je bio castan vojnik i drzao se dogovora, spasao je Titu dva puta zivot jer su Drazini saborci hteli njega na sastancima da likvidiraju / i oni bejase kasnije po narednjenu Dragoljuba Mihailovica postavljeni pred vojni sud koji je njima presudio ekgzekuciju.
Deo same porodice Dragoljuba Mihailovica su bili u partizanima (jedan sin i cerka a drugi sin kod njega, kasnije u sukobima sa nemcima umro)
Verovatno je to uticalo na njegov dugo vreme pasivan stav prema partizanima i stalni pokusaji za saradnju sa istima. JVuO je '41 oslobodio vecinu varosi/gradove po zapadnoj Srbiji samostalno u nekim sredinama zajedno sa partizanima, no, do '43 komunista u Srbija je bilo minorno, tek posle naredjenja Kralja Petra (englezi su vrsili pritisak na njega) da ravnogorci stupaju u redove partizana, tek tada krece delimican raspad JVuO. Raspad su dovrsile divizije crvene armije (tek tada partizani izlaze iz sume i bosanskih planina) koji su doneli prevagu u gradjanskom ratu partizanima. I ako su na pocetku Cetnici i Crvena armija zajedno oslobodili nekoliko gradova po Srbiji (Cetnici su i sami oslobodili gradove i kasnije ih prepustili Crvenoj Armiji) kao sto je to bio slucaj u Krusevcu.
Slike oslobodjenja Krusevca od strane Cetnika...
Da ne zaboravimo i nekoliko hiljada cetnika muslimana... Cetnicki Vojvoda Izmet Popovac vodja cetnika muslimana...
PS: @ Sirius ...
To sto prebacujes maloletnom Kralju ''bekstvo'' iz okupirane Kraljevine Jugoslavije nemogu stvarno da razumem, pogotovo posle stravicnog ubistva Carske porodice Romanov.
Dopuna: 06 Dec 2009 5:16
Споразум о сарадњи између усташа и комуниста
Свесни тешкоће у борби, без обзира на подвојеност у погледу на друштвени поредак, вођство хрватског народног усташког покрета и вођство југословенске комунистичке странке у Краљевини Југославији, овлашћено и споразумно са свима првацима легалних и илегалних фомрација склапа следећи
СПОРАЗУМ
1) Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке странке с друге стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља сваке југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи наде:
а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма.
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.
2) Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма из Аустрије на исток. Споразумни су да уништавање свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострва. Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да би без промене постојећег стања хрватски народ подлегао југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начинама према упутима свога вођства.
3) Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкашке демонстрације, манифестације и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.
Вођство комунистичке партије сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у рушењу постојећег стања, обећава сваки подржак и потпору у остваривању усташких идеала.
Вођство и једне и друге стране обавезују се да ће избегавати, све свађе и задевице између једних и других; у написима, личном разгвору и итд...., а у случајевима демонстрација, револуција и ратова, једне друге без приговора помагати, нарочито уништавањем свега што је српско и православно, као што је истакнуто у тачци два овог споразума.
4) У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистиче странке да све сукобе одмах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавјестити. Нескладност начела нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођтсво југословенске комунистичке партије.
ЦИЉ
Југословенска комунистичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција слободног кретања и рада с једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе заједнички и споразумно ДУЖНОСТ заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.
Сремска Митровица, јуни-липањ 1935. године
За комунистичку странку
Моша Пијаде, с.р.
За усташку ослобод. Хрв. Покрет
Др. Миле Будак, с.р. адвокат
Оригинал се налази: Војно историјски институт ЈНА, архива непријатељских јединица.
Бр. Рег. 3/2
Кутија 116/1638
Dopuna: 06 Dec 2009 5:21
Namera komunista pre rata... (jedna od...)
31.01.2009 – Лист Политика, Рубрика (Међу нама)
Косово, Тито и чињенице
,,Политика’’ је у рубрици ,,Међу нама’’ објавила прилог извесног Марка Кочовића у коме тврди да ,,Тито није био за отцепљење Косова’’. Ја сам се, потом, посветио овој теми и истражио шта је истина. Овом приликом побројаћу само неке, најважније, чињенице које су претходиле разбијању српског националног корпуса и отимању Космета:
На IV (илегалном) конгресу Комунистичке партије Југославије, одржаном 1928. године у Дрездену (Немачка), под утицајем стаљинистичке идеологије, усвојена је резолуција у којој се каже да је српски народ хегемонистички настројен и захтевају да се Космет присаједини Албанији, а Војводина Мађарској.
На V земаљској (илегалној) конференцији КПЈ, одржаној 1940. године у Загребу, из записника који је водио Крсто Попивода. Уочава се Титов предлог да се са Космета, када комунисти дођу на власт, протерају сви Срби које је тамо населио Краљ Александар I Карађорђевић.
Томе се најоштрије успротивио Данило Лекић, тада секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, а у нешто блажој форми и Милован Ђилас био је резервисан према то Титовој иницијативи, залажући се да се протерају појединци из државне про-монархистичке номенклатуре. Титов став је ипак усвојен.
Тито у писму 12. децембра 1943. године комунистичком вођи Албаније, Енверу Хоџи обеђава припајање Албанији Косова и Метохије, како у Прилозима за Титову биографију наводи В. Дедијер. Југословенска комунистичка влада (председник је био Тито) доноси 1945. године Уредбу о забрани повратка на Косово и Метохију 60.000 протераних Срба привремено насељених у тзв. ужој Србији. Уредбу је потписао министар унутрашњих послова (распоп и партизански борац) Влада Зечевић. Војска је стриктно спроводила ту уредбу и враћала све ојађане Србе у дотадшња места боравка у околини Београда и у Војводини.
Априла 1946. године Едвард Кардељ предводио делегацију за разговор са Стаљином, у којој се налази тадашњи министар спољних послова Станоје Симић и амбасадор Демократске Федеративне Југославије у Москви Владимир Поповић. Из записника који је ова тројка саставила у амбасади после разговора са Стаљином сазнаје се да је Тито од Стаљина тражио помоћ у наоуружању, а потом на питање Стаљина ,,Ну, а шта ћете са Косовом’’. Е. Кардељ је овако одговорио: ,,Ми имамо намеру да Косово припојимо Албанији када се боље упознамо са Енвером Хоџом, и његовим руководством’’. Стаљин је на то одговорио: ,,Харашо’’.
Потписник ових редова обратио се 1988. године Миловану Ђиласу питањем ко је одлучио да се Космет преда Албанији и добио следећи одговор: ,,Ја у томе нисам учествовао јер Тито тада није сазивао Политбиро КПЈ, па се решавало у појединим групама’’. Уредбу о забрани повратка протераних Срба са Космета и записник са састанка наше делегације код Стаљина, потписник ових редова први пут је објавио у недељнику НИН 1988. године, што нико није демантовао.
Године 1962. одржана је затворена седница Политбироа Савеза комуниста Југославије, под руководством Јосипа Броза, на којој су практично усвојене тезе о амандманима на Устав и припрему новог Устава усвојеног 1974. године, којим је, поред осталог, и Косово била даривана државност, што је посебно ојачало албанске сепаратисте у нади да се једног дана створи велика Албанија.
Тај скуп југословенских комуниста, на челу са Јосипом Брозом, заправо је најавио дезинтеграцију Југославије, а, као последица, уследило је отимање Космета. Комунистичка партија Југославије је омогућила да се пројекат тзв. велике Албаније доведе скоро до краја, став је др. Славенка Терзића, дугогодишњег директора Балканолошког института Српске академије наука.
Петар Стојановић,
новинар,
Београд
|
