|
И да није било светског рата, вероватно би дошло до отворених сукоба унутар Краљевине Југославије, на првом месту покушаја сецесије хрватског ентитета, након што би Бановина Хрватска заживела у свом пуном капацитету.
Имали би свог бана, своју владу, своју паравојску у виду Грађанско - сељачке заштите, жандармерију (Жандармеријска бригада Бановине Хрватске) и полицију, уз подршку Италије, Немачке и Мађарске док је ВКЈ наравно мултинационална и мултиконфесионална упитне употребљивости у таквом сплету оклоности, што се могло видети током тзв. "Бјеловарског устанка" 1941., док остали органи власти у рукама ХСС већ током парламентарних избора 1938. и касније не да нису желели спречити или процесуирати многобројне терористичке нападе на Србе и пројугословенски оријентисане Хрвате, већ су их и сами спроводили.
Citat:Хрватско-амерички економиста и војни историчар Јозо Томашевић тврди да су захваљујући посебном положају Бановине створени основи целокупне државне инфраструктуре НДХ, а што закључује из следећих података:
- законодавна делатност је потпуно самостална;
- бановински закон не узмиче пред државним;
- потпуно аутономно правосуђе, од првостепених до апелационих и касационог суда;
- над бановинским судовима нема више инстанце ван Бановине, ниједан писани чин краљевске власти из надлежности Бановине није пуноважан, нити се може извршити, ако га бан није потписао;
- бан директно општи са краљем;
- бановина има у административном и законодавном погледу надлежност над свим приходима на њеној територији (пуна финансијска самосталност);
- стварање наоружаних одреда мачековаца (Грађанска и Сеоска заштита), који су били основ касније усташке жандармерије, итд.
То није била српска војска из 1918. без већих националних и социјалних разлика са високим моралом и другачијим светоназорима њених припадника, ма како ВКЈ била опремљена и ма какву тактику и стратегију употребе имала.
|
