Nastanak, organizacija, ratni put i kraj SS Waffen jedinica u 3 Reichu

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::Zlocin je zlocin. Naravno da je tezi onaj koji je pogodio veci broj ljudi. Ja samo ne podnosim da se velicaju zlocinci.
Gde god su prosle SS divizije za njima su ostajali lesevi civila, ratnih zarobljenika, Jevreja...
Pokusaji da se danas prikazu kao regularne vojne formacije je najobicnije falsifikovanje istorije.Doduse nisam siguran da mi uopste imamo pravo da nekome nesto zameramo jer se zadnjih godina kod nas bukvalno pise nova istorija koja nema blage veze sa realnoscu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::Napisano: 26 Jun 2012 15:43

gorran ::Josef Sepp Dietrich, komandant LSSAH, bio je u početku Hitlerov lični šofer. Njegovo prezime znači "kalauz" - otuda simbol divizije.

U kojim se zlocinima taj proslavio?

Zar nije njegova jedinica streljala zarobljene i ranjene engleske padobrance?

Dopuna: 26 Jun 2012 15:55

Proverio sam, nisu bili engleski padobranci, nego amerikenjski. Sto nije neki zlocin, ali je ipak ratni zlocin, i to po komandnoj odgovornosti.

SS simboli, u pravim rukama, u ispravnom položaju.


Postreljani američki zarobljenici u Ardenima.


"Sepp" došao gde mu je mesto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Jun 2012 16:18

On je bio "drugi po rangu" u proslavljenoj vojnoj organizaciji.

Treci po redu, Theodor Eicke, komandant 3.ss tenkovske divizije "Mrtvacka glava", los provincijski policajac koji se proslavio time sto je bio jedan od ubica Ernesta Rema, za sta je nagradjen polozajem da bude jedan od prvihh komandanata koncentracionog logora Dahau.

Dopuna: 26 Jun 2012 16:46

Inace, u operacijama na zapadnom frontu 1939/1940.g. ucestvovale su 1. "Leibstandarte Adolf Hitler", 2."Das Reich", 3."Totenkopf" i 4."Polizei" divizija ss.

• 1Ovo se svidja korisniku: ho shi min
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

мало је било елитних немачких јединица, једна је била брандербург (иначе прва светска спец јединица пре командо јединица САС) иначе падобрансак дивизија, друга је била Луфтвафеова панзер гранадир Херман Геринг. Ах да заборавих и фалширмјегере, који су били трн у оку савезницима и ако ме сећање не вара монтогмери је изјавио да би се радије био са по немачке армије него са падобранцима....Е то је била ЕЛИТА НЕМАЧКЕ У другом светском рату.....

СС све су били ал елитни најмање....

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da nastavimo, 4.ss divizija je bila par puta razlupana na istocnom frontu, pa su je ponovo sastavili i poslali na Balkan, u Grcku gde se "proslavila " masakrom u Distormu i Klisuri.

http://en.wikipedia.org/wiki/Distomo_massacre

Znam, znam, ilovaca. I ja je ne volim. Ali posao je takav. Vi samo hocete da prelakirate ... i da prodate kao nov.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Одвојимо идеологију од војне струке. Не могу рећи да је фудбалска репрезентација Кипра јача од фудбалске репрезентације Њемачке, зато што ми је Кипар дражи. То што је СС био злочиначка организација не значи да неке СС дивизије нису биле елитне. Па и Вермахт је био злочиначка организација! Зашто? Па служио је злочиначкој идеологији. Нацизам је у самој својој сржи био злочиначка идеологија. Када су нацисти дошли на власт и када је њемачка држава постала нацистичка, она је аутоматски постала злочиначка. Вермахт се такође борио за остварење злочиначких нацистичких идеала. Али не можемо занемарити чињеницу да су нацисти освојили територију од Кавказа до Атлантика и од Заполарија до Сахаре. Значи имали су неких војничких квалитета.

ne možemod a odvajamo ideologiju od vojne struke jer je SS bio ideološka vojska, plus zločinačka organizacija.
Nacisti nisu osvojili nikakvu teritoriju, zapravo izgubili su i svoju. Kakve je vojničke kvalitete imala svakako su slabiji od savezničkih i Sovjetskih. Koliko dugo su branili teritoriju rajha? 6 meseci? Toliko su dugo uspeli da se odupru Sovjetima kada su ovi izbili na granice nemačke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Jun 2012 19:25

Evo jos jedne "junacine":
Stangl, Franz (u. 1971). Komandant logora za istrebljenje kod Treblinke, gde je ubijeno 700.000 ljudi. Na kraju su ga uhapsili Amerikanci, ali je pobegao 1948. preko Italije u Siriju (gde mu se pridružila porodica), a zatim u Brazil 1951, u kome mu veze nalaze posao u Volkswagenovim pogonima u Sao Paolu. Otkriven je i uhapšen 1967, izručen je Nemačkoj i suđeno mu je. Rekao je:”Savest mi je mirna. Jednostavno sam vršio svoju dužnost”. Nezavisno od organizovanja istrebljivanja, isporučio je na SS bankovne račune 2.800.000$, 400.000 funti, 12.000.000 rubalja, 145 kg. zlata od prstenja, 4.000 karata dijamanata kao i tovare kose i korišćene odeće za SS fabrike. Osuđen je na robiju 1970. i umro 1971.


Treblinka. Konclogor na reci Bug u Poljskoj, sa ukupno 700.000 žrtava, došao je na drugo mesto Vernichtungslagera (logora za istrebljenje), posle Aušvica. Smešten na železničkom čvoru 120 km od Varšave, logor je otvoren jula 1942., kada je stigao prvi transport iz Varšavskog geta. Posle nekoliko prvih meseci, odbegli logoraši otkrili su Jevrejima iz geta istinu o logoru. Od početka ta istina je bila ispunjena užasom; nije postojala industrija dodata logoru, nije bilo nade da se izbegne smrt, što je mogao da obezbedi robovski rad. Jedina svrha Treblinke bilo je istrebljenje. Specijalista za gas, Cristian Wirth, instalirao je 30 gasnih komora prvobitno za upotrebu uz karbon-monoksid, a sa kapacitetom istrebljivanja od 25.000 ljudi dnevno. U stvarnim uslovima tehnika 1942. nije bila u stanju da se izbori sa ogromnim zadatkom istrebljenja tolikog broja ljudi na dan. Od jula 1942. svakodnevnim transportima iz Varšavskog geta, dovođeno je 5.000 ljudi. Pri prispeću, zatvorenici su svlačeni i usmeravani (ili prebijani, ako bi pokazali nevoljnost) duž Himmelstrasse, Nebeskog puta na čijem kraju su se nalazila kupatila opremljena otvorima za gas, spremna da ih prime. Karl Franz, komandant, redovno je huškao svog zastrašujućeg bernardinca da masakrira lica Jevreja koje bi obesio naopačke na svom ličnom trgu za pogubljenja. Ipak, logoraši su isticali da su samo par SS logorskih čuvara bili sadisti. Većina, što je možda i ozbiljnija optužba, je bila ravnodušna nad sudbinom ljudi, žena i dece koji su prolazili Himmelstrasseom.

Dopuna: 26 Jun 2012 20:24

Aušvic (Osvjencim). Najveći i najozloglašeniji Vernich-tungslager, logor za istrebljenje. Aušvic, nekih 240 km od Varšave, je prvo izgrađen kao konclogor za Poljake u maju 194O. i stavljen pod komandu Rudolfa Hössa, koji je unapređen i premešten iz Zajksenhauzena. U oktobru je dodat drugi logor, Birkenau, prvo za 1OO.OOO ruskih ratnih zarobljenika a onda za jevrejsku robovsku radnu snagu. U junu 1941. naređenjima lično od Himmlera, Aušvic je jako proširen. Dodata su “kupatila”, prerušene gasne komore a izgrađeni su i Leichenkeller-i (podrumi za leševe) radi smeštaja mrtvih, pre nego što bi im tela bila spaljena u krematorijumu koji je pušten u pogon. Komandant Höss je posvedočio da su u to vreme Belzek, Treblinka i Volcek bili adaptirani za masovna istrebljenja. Prema tome, šest meseci pre konferencije u Vanzeu (januar 1942.) preduzeti su prvi konkretni koraci na organizaciji “konačnog rešenja”. Nema sumnje da je Aušvicu od početka bila dodeljena glavna uloga. Komandant Höss je rešio da ne izneveri svoje pretpostavljene. Posetivši Treblinku, nije ga impresionirala njihova metoda ubijanja karbon monoksidom iz kamionskih i tenkovskih motora: smatrao je postupak predugačkim, sa nesigurnim rezultatom. Ne bez ponosa, tvrdio je, da je zaslužan za uvođenje znatno efikasnijeg ciklon B sistema u Aušvic. Nove gasne komore mogle su primiti 2.OOO ljudi prema 2OO u Treblinki.
U svom svedočenju na posleratnim suđenjima, Höss je zatim objasnio postupak selekcije po kom su neki zatvorenici odvođeni na rad u fabrički deo ogromnog Aušvic-Birkenau kompleksa. Ovde su IG Farben i kompanije poput Kruppa, zapošljavale svoje radnike, sve do smrti. Na početnoj selekciji mlad i zdrav zatvorenik je svojim izgledom mogao obezbediti par meseci života. Ostali su usmeravani u kolonu, čija je sudbina bila trenutno trovanje gasom. “Deca mlađeg uzrasta”, rekao je Höss, ”neizbežno su uništavana, jer zbog svoje mladosti nisu bila u stanju da rade”. S vremena na vreme izbijale su pobune, ali je Höss objasnio da su gušene bez teškoća. Tajnost je bila teže rešiv problem. Ljudi u poljskim naseljima oko Aušvica su sigurno znali šta se dešava, priznao je Höss, ”jer je odvratan i mučan vonj neprekidnog spaljivanja tela prekrivao čitavu oblast”. Učinjeni su, ipak, veliki napori da se od Jevreja koji su pristizali sakrije priroda njihove sudbine. U Birkenauu je izgledalo kao da železničke šine - u svakom smislu kraj linije, - vode bar do naredne stanice. Zatvorenici su obaveštavani da će biti dezinfikovani u velikim “kupatilima” a nekima su čak davane i štampane dopisnice: ”Radimo i sa nama se dobro postupa. Čekamo vaš dolazak“, radi slanja rođacima ili prijateljima kod kuće.
Broj ubijenih je bio ogroman. Često i nije sastavljan popis. Transporti iz čitave Evrope od 1942. pa nadalje dovozili su po 6-7.OOO ljudi, nekad i više puta dnevno. Patnje žrtava pri putovanju pretrpanim stočnim vagonima nisu bile ništa u poređenju sa užasima pri dolasku u Aušvic. Na rampi su SS doktori, među kojima je Mengele bio samo jedan od oficira, vrši-li selekciju. Iako je bilo teško poverovati da će svrha njihovog putovanja biti istrebljenje, nijedan odrasli Jevrej u tom trenutku nije sumnjao da ga u najboljem slučaju čeka brutalan tretman. Posle trovanja gasom, tela su kremirana. U Aušvicu 1944. broj se popeo na 6.OOO dnevno. U leto te godine, preko 25O.OOO mađarskih Jevreja je ubijeno za 6 sedmica. Mrtvačnica nije mogla da se izbori sa tim. Žrtve, koje su sad trovane ili streljane, bile bi bacane u jame, polivane benzinom i paljene na otvorenom.
Kako je tempo ubijanja postajao brži, čak je i komandant Höss, ponosan na svoje rezultate, smatrao da ne može više nastaviti sa tačnim brojanjem. Njegove sopstvene procene kreću se između 3.OOO.OOO i 1.135.OOO ubijenih. Možda je milion i po ljudskih bića, uglavnom evropskih Jevreja ali i ruskih ratnih zarobljenika i Roma, umrlo u Aušvicu

Bogerova ljuljaška. Tehnika mučenja u Aušvicu, pri kojoj bi logoraš visio između dve stolice o motki provučenoj ispod njegovih kolena, u položaju koji je omogućavao straži da ga batina dok bi se on ljuljao naglavačke. Tehniku je izmislio Wilhelm Boger, stražar u logoru, kome je suđeno na Frankfurtskom procesu (1963-1965) i osuđen je na doživotnu robiju uz dodatnih pet godina teškog rada.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Лаве

али у вермахту нису сви били нацисти, док су СС чинили окорели нацисти..у томе је битна разлика између вермахта и СС...одатле и толика мржња међу ове две војске, да две војске...да ли је овај податак тачан или није нисам сигуран, али прича иде овако: 1944 године немачка војсак се повлачи из пољске пред налетом црвене армије. брод накрцан немачким рањеницима треба да исплови из луке (заборавих јој име). међутим долази СС капетан и наређује пуковнику вермахта да искрца све рањениек како би се укрцао посебан терет како је назвао јевреје. овај то одбија са претњом да има већи чин и да њему не може да наређује обичан капетан. ССовац потеже пиштољ и убија пуковника и његовог ађутанта....војници вермахта су запањено ово гледали нио простом да мрдну, наравно да је ССовца покривао његова вољена СС чета...али радили су шта су хтели и многи официри вемахта су се плашили СС официра чак и мањег чина од њиховог...елем рањеници искрцани специјалан товар укрцан и одвежен у немачку...

СС јединице су обичне сероње биле и ништа више...и ко што калес рече видела се моћ немачке армије и сс пред налетом црвеноармејаца...када су их ови згазили за непуних годину и по дана....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Scena je iz filma. Vrlo malo verovatna, iako je svuda po knjigama mogla da se sretne ta mrznja, u opisima naravno. A ja licno mislim da je u pitanju obicna zavist prema onima koji su bolje snabdevani, bolje opremljeni, koji su mogli da rade sve ono sto bi radio i svaki drugi vojnik, kada bi mogao i smeo (na primer da proverava vezu sa devojkama iz lokalnog centra veze, zbija seno sa zarobljenicama i seljankama, itd.). Mozda je mrznja "nastala" posle rata, kao pokusaj pranja Wermahta. ...
Evo jos malo opisa raznih "dela i nedela" takozvane "elitne vojske"

Zaksenhauzen. Lokacija konclogora kraj Berlina. Zaksenhauzen zaslužuje da se smatra radnim logorom, pre nego logorom za istrebljenje, ali su u njemu, ipak, nebrojene hiljade ubijene za 10 godina njegovog postojanja. Mesto Zaksenhauzen je odabrano zbog njegove blizine Berlinu, a posebno SS štabovima. Radna snaga je dovedena iz obližnjeg privremenog logora kod Estervegena radi izgradnje novog logora u julu 1934., a u septembru je tamo premešteno 900 zatvorenika. Do kraja godine logorski komandant, Koch, imao je 2.000 logoraša. Logor je narastao sledeće godine i berlinski Gestapo je premestio svoj istražni centar iz prenatrpane Columbie, u gradu u Zaksenhauzen. 1938. u njega su slati Cigani, “neradnici”, skitnice i politički sumnjivi iz Austrije; samo u junu 1938., stiglo ih je 6.000. Do kraja 1938. bilo je 8.300 zatvorenika u logoru, pod novim komandantom, Baranowskim. Dnevna rutina je počinjala prozivkom. Svi logoraši, bolesni ili ne, samo sa izuzetkom onih koji su služili u SS prostorijama ili radili u SS štabovim, postrojavali su se od 5 ujutro, sve dok SS nije bio zadovoljan. Bilo je dve, a nekad i tri prozivke dnevno; ako bi nedostajao i jedan logoraš, smotra bi trajala dok se on ne pronađe.
Izvan samog logora, SS je izgradio svoje barake i štabove. Tamo je obučavana logorska straža i od 1941., ruski zarobljenici su korišćeni za vežbanje vešanja. Radne grupe su odvođene u fabrike ili na dužnosti u logoru, čistile su, popravljale ili obavljale domaće poslove za SS. Zatvorenici su na sledeći način raspoređivani glavnim fabrikama fabrike logoraši nemačka industrija naoružanja 1.660 nemački zemljani i kameni radovi 2.200 SS fabrika odeće 800 SS glavno skladište opreme 500 SS signalno i transportno skladište2.460 Najneobičniji radni odeljak u Zaksenhauzenu nalazio se u dobro čuvanom bloku baraka pored upravnih prostorija, gde su vešti logoraši, zapošljavani na izradi lažnih dokumenata, pa čak i novčanica za SS. Ovo je nazvano Operacija Bernhard, od koje su poticale falsifikovane novčanice koje su korišćene za tajne SS operacije, uključujući i isplatu špijuna “Cicera” i, na kraju, za finansiranje SS kanala za bekstvo.
Tokom ratnih godina, neki logoraši predavani su SS doktorima radi medicinskih eksperimenata, a njihova tela su korišćena za testiranje otrovnih gasova, fosfornih gorućih smesa, delovanja žutice ili sepse na otvorenim ranama, radi utvrđivanja načina na koji ručne granate ranjavaju ljude ili brzine smrti od otrova.
Kazne su izricane i za najmanji prekršaj, čak i za treptaj oka na smotri. Najčešća kazna bila je “sport”, vežbanje dok žrtva ne padne. Logoraši su osuđivani na bičevanje, vezivani su da bi ostali uspravni, morajući, pritom, da tačno broje udarce. Mogli su biti i okovani za stub ili ostavljeni obešeni za ruke. Logorski dokumenti pokazuju da je između marta 1941. i novembra 1942. oko 1.000 ljudi bilo bičevano (po svakom bloku), a 6 obešeno na stub. Kazne su mogle biti i kolektivne: oktobra 1940. 12.000 logoraša je naterano da stoji u stroju od 5 ujutro do 11 uveče bez hrane i vode. Kada je ista kazna izrečena u januaru 1941., preko 400 njih se srušilo mrtvo od hladnoće. Kaznena četa imala je sopstveni blok sa barakama. Ljudi poslati tamo imali su male šanse da prežive, izvodeći besmislene zadatke velikom brzinom (poput punjenja i pražnjenja kolica sa kamenjem). Od kaznene čete od 70 ili 80 ljudi, 7 do 10 bi bilo ubijeno svakog dana, a još 4 do 5 bi umrlo od bolesti ili iscrpljenosti. Gestapo je odredio jedan ćelijski blok u kome su čuvani specijalni zatvorenici, često mučeni radi ispitivanja, ili streljani. Neke ćelije su držane stalno u mraku. Izvan zida, SS je izgradio Station Z 1941. (drvenu baraku veličine 27 sa 17 m, korišćenu za masovna ubistva). Za 6 nedelja od početka septembra, tamo je, hicima u potiljak, ubijeno 18.000 ruskih zarobljenika. Početkom 1945. bilo je 47.709 logoraša u Zaksenhauzenu. Nastavljeno je se likvidacijama. Iako je međunarodnom Crvenom krstu omogućeno da uđe u logor u martu 1945. i oslobodi Dance i Norvežane, blizu 18.000 ljudi je ubijeno u prva tri meseca te godine. U aprilu, logoraši su poterani na sever, umirući u hiljadama na putu, pre nego što ih je ruska armija mogla pronaći.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Khaless ::lav ::Одвојимо идеологију од војне струке.

ne možemod a odvajamo ideologiju od vojne struke jer je SS bio ideološka vojska, plus zločinačka organizacija. То онда значи да пиштољ Валтер П-38 није ништа ваљао, ни ловац Ме-262 јер су настали у нацистичкој војној машинерији.
sremac983 ::Лаве

али у вермахту нису сви били нацисти, док су СС чинили окорели нацисти..у томе је битна разлика између вермахта и СС

...одатле и толика мржња међу ове две војске, да две војске

СС јединице су обичне сероње биле и ништа више...и ко што калес рече видела се моћ немачке армије и сс пред налетом црвеноармејаца...када су их ови згазили за непуних годину и по дана....
-И Вафе-СС је од 1942. попуњаван регрутацијом, па ни тамо нису били сви нацисти. Нису били сви нацисти ни у разним иностраним формацијама, нпр. Естонци. Стријељање у Крагујевцу није извршио Вафе-СС, већ Вермахт. Писао си о елитности дивизије Херман Геринг и падобранаца. Па тај Херман Геринг је један од оснивача нацистичке партије, учестовао је и у ''Минхенском пучу''. Химлер тада још није био нациста. Геринг је био Хитлеров замјеник, до пред сами крај рата и Луфтвафе (гдје су припадале горе наведене јединице) је била пуна загрижених нациста, као уосталом и читав Вермахт. Па ''други фирер'' (наследио Хитлера) је био адмирал Карл Дениц. Каква црна разлика? Па и Ромел је до пред крај био убијеђени нациста!

-О каквој мржњи причаш. Па фелдмаршал Манштајн у своим мемоарима пише о доброј сарадњи са Вафе-СС. Војници Вермахта су им завидјели на бољој логистици, али је ратно другарство било јаче од зависти. Или можда Манштајн лаже?

-Да ли су били ''сероње'', то могу рећи они који су ратовали против њих. Ми тако нешто можемо тврдити само ако изанализирамо све операције гдје се Вафе-СС борио. Однос снага, терен, вријеме, ток операције и обостране губитке. А, то је огроман посао. Колико има година од 22.06.1941. па до 09.05.1945. године? По ком каледдару си рачунао, па дође до мање од годину и по?