Nastanak, organizacija, ratni put i kraj SS Waffen jedinica u 3 Reichu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::gorran ::- Sremska Rača i okolna sela marta 1944 (13. SS)
Имаш ли нешто више података о томе?
Аутор књиге о Ханџар дивизији Џорџ Лепре није навео ниједан њихов злочин - није га нашао у немачким документима, нити у изјавама преживелих припадника. Мислим да само спомиње Рачу као место где су нашли побијене људе, али да није био сигуран ко је извршио злочин.
Са друге стране, за 7. СС има обиље података о злочинима и у Немачким документима...
Nemam za sada ništa posebno informativno.
Okvirno, radilo se o prvom ratnom angažmanu 13. SS. Ona je nastupala prema severoistočnoj Bosni u dve kolone: ojačani 28. SS puk preko Brčkog, a ojačani 27. SS puk iz Srema prema Bijeljini.
U hronologiji piše ovo:
Citat:10. mart — Jedinice nemačke 13. SS divizije »Handžar«, ustaško-domobranske i nemačke posade iz Vinkovaca i Srem. Mitrovice i delovi domobranske rečne flotile otpočeli trodnevnu ofanzivnu akciju s ciljem da okruže i unište jedinice NOV i PO Vojvodine na području: s. Lipovac (kod Sida), s. Morović, Srem. Rača i s. Jamena. Glavni štab NOV i PÒ za Vojvodinu 4 vojvođanska NOU brigada, 1. bataljon 6. vojvođanske NOU brigade i 2 sremski NOP odreci izbegli su neprijateljski udar i povukli se ka r. Savi, gde su se u rejonu s. Jamene i Srem. Rače noću prebacili u istočnu Bosnu. Ozlojeđen neuspehom, neprijatelj je počinio zločine: delove bosutskih sela pretvorio u zgarišta i ruševine; na zverski način ubio u s. Batrovcima 26, u s. Moroviću oko 100, u Srem. Rači oko 370, u s. Bosutu preko 200 i u s. Jameni oko 50 ljudi, žena i dece; rušenjem brane na r. Bosutu poplavio veliki kompleks plodnog zemljišta.
http://www.znaci.net/00001/53_39.pdf

Žarko Atanacković u knizi DRUGA VOJVOĐANSKA NOU BRIGADA daje izvor:

Извршавајући наређење свог команданта Сауберцвајга: „ . . . да северно од Саве (то je било подручје југозападног Срема — прим. Ж. А.) нема заробљеника . . . и да треба поклати све што не ноеи фес!", припадници 13. СС дивизије су починили нечувен злочин, истребили села и претворили их у згаришта и рушевине. Само у селу Сремска Рача убијено je 370, Босуту 212, Моровићу 100, Јамени 50 мушкараца, жена и деце.14

14 Архив ВИИ, к. 9, бр. per. 27/4—36/4; „Четврта група масовних злочина у Срему", стр. 98.
http://www.znaci.net/00001/72_6.pdf

U spisku poginulih i žrtava iz 1964. ima 480 imena iz Sremske Rače.

Međutim, verovao ili ne, o događaju je pisao i Basil Davidson (čiju knjigu i ovaj put od sveg srca preporučujem). On spominje i objašnjava "slučaj pronalaženja pobijenih ljudi":
Citat:This in itself might seem extraordinary. But the enemy, vainglorious and stupid, had thought the sacking of Racha and the villages of Bosut sufficient to end our movement in those woods. Thirteen S.S. reported all partisans annihilated and passed over to the south bank. For them it was then a simple problem of preventing partisans from Bosnia from coming back again to the north bank. They filled the plain of Semberiya but they left the north bank free. Free and terribly mutilated.
The day following the enemy's evacuation of Racha and the villages of Bosut the Odred came back to them from its concealment in the woods. At the beginning of March Lala and the others from Bosnia arrived in Racha, passing the Sava by a narrow margin of disaster. They found a scene of unrelieved frightfulness. The corpses of 220 human beings, of which 83 were women and fifty were old men and the remainder children too young to have crossed the Sava in our retreat, were lying about the village, in little heaps in backyards, in the shallowest of graves, hidden under sheaves of maize stalk, or simply abandoned in the road. In the village of Bosut, three miles away, they found the corpses of 75 women, 45 children, and 38 old men; and the story was much the same in Morovitch and two other villages. A later calculation showed that a total of 460 old men, women, and young children had been murdered in these vilages, apart from several who could not be accounted for. In most cases we found that they had had their throats cut. Seventy or eighty houses had been burnt.
We dragged ourselves that morning into the village weary beyond words from thirty miles of plough and marsh and farm track, much of it at more than walking speed. If we had felt any pleasure at success Racha would have cut it short and killed it dead. At one of the first house we found a half-company of the Odred eating their breakfast; they told us what we needed to know. The truth was worse, it seemed, than the wildest rumours we had heard. They were pleased to see us, and thought it fine that we had come across Semberiya; but their welcome seemed beside the point.
Lala came, a bundle of nervous energy, angry, undershot a little like a bulldog, very like a bulldog himself, obstinate, forthright, no respecter of persons. He was like an electric field in any situation that was neutral, negative, inactive. He attracted or repelled, and both with violence. He galvanized people, bullied them, bustled about, made order in chaos, chaos sometimes in order. It was unheard-of that Lala should be satisfied. No matter how a thing were done he could always show a better way; and the worst thing about him was that he was usually right. Nothing was beyond him, nothing was too much for him, nothing was not his responsibility. He was impatient, impulsive, blowing hot and cold but never lukewarm. And the men, though a little afraid of him, liked him very well; and that was the acid test.
He rushed in as we sat in our exhaustion and overwhelmed us with his welcome. He was immensely pleased to see Kolya. Until now he had been alone in responsibility, dealing with a situation that was unprecedented in its frightfulness even in Lala's long experience. He was boiling with rage, and he swore loudly as he talked. He gave us a rapid description of what had happened, firing off sentences like the (zabranjeno)le of a sub-machine gun. He had looked to the food situation. He had completed the burying of the corpses. He had re-established the Odbor. He had set up field kitchens. He had inspected the wells. He was worried about the wells. Too many corpses had been lying for too long in the subsoil for the wells not to be contaminated. He feared an epidemic of typhoid or something similar. We had better not drink any water. He forbade us to drink any water. His anger and enthusiasm were good to see; for nothing could demoralize Lala.
"I would never have believed it," Lala said. "Up there at Trnovo they told us some rubbish about murders and burnings in Racha. And I thought, I thought. Ha-ha! some nonsense they're talking: why do they have to come to us of all people and tell this kind of thing? Don't we know what Fascists are? Maiku, the murderers that they are! You'll see." His voice was hoarse with anger, rasping. "There are more than two hundred people in this village dead. Their throats cut ..."
Later on we walked round the silent village, Kolya and Lala and I, and saw for ourselves. Lala gave me a leaflet the Germans had dropped from an aircraft some days after the village had been sacked. The leaflet was headed: "Mass Killings in Racha"; and it was signed "Fighters for True Freedom." Dr. Goebbels himself might have been proud of it.
"... When the Bosnian Moslem Volunteers," it read, "came into the village, they found a gruesome picture of slaughtered people. Only a few Jews who had been in the village had left with the partisans. The horror of this slaughtering is indescribable. At last the true features of the communist war for freedom have revealed. themselves!"
"Down with communism. Freedom for the people !"
"Never forget that the sufferings and misery, sickness and death of innocent victims will continue until the foul communist snake is expelled from our land...."
The burden of it was that the Bolshevist bandits had killed everyone in the village who had "refused" to go with them into Bosnia. It seemed that cynicism could not reach greater depths. We walked round the village and saw for ourselves. In a large cottage the Germans had apparently used as company headquarters, for their unit signs were painted black upon the walls, we found an old man who had somehow survived and remained now one of the two or three living witnesses of what had been done. He was a little off his head, smiling and gesturing. He pointed to the place in the garden where he had found his wife with a hatchet gash in the back of her skull, lying on her face in the earth, the blood clotted round her. Further on there was a room where a mother and baby had been killed in bed; the mattress was stiff with blood where they had cut her throat and left her to bleed. One little girl, whose name was Slavitsa Tsrnitch, had run away through the woods to Grk with a story that written words simply do not grasp.
At first they had not been able to understand her childish gabbling; little by little they understood. This is what they understood. Slavitsa had been hit on the head with the back of a hatchet, but it seems that the blow was poorly aimed (perhaps the man was drunk) and caught her on the side of the neck; Slavitsa fell on the ground but recovered consciousness a few seconds later. She recovered consciousness in time to know that her mother's body was pressed hard over hers, alive and struggling, and that blood was pouring all over her and over the ground from wounds on her mother that a man was opening with an axe. Slavitsa remembered this perfectly well, so she must have been conscious; but by some incredible sense of self-preservation she made no sound or movement; and she stayed like that all day until the evening, with the blood from her mother's corpse running down over her and seeping into the ground; in the evening she struggled out from under her mother's corpse and ran away into the woods. They said she was gradually coming back to sanity. They added that they feared she might be a little queer in her head for the rest of her life.
In a wrecked front garden we found a heap of ashes: the witnesses said that nine women and three children had been immolated there. Lala stirred the ashes with a careful hand; he had trained for medicine and knew something of anatomy. I remember that he fished out a baby's leather shoe, then the flat disc-part of a very young skull, a few bones that were recognizable. Kolya took pictures and said nothing. It appeared that someone in the village had turned traitor some time before, and had given away to the enemy the houses in which members of the staff and of my mission had been living. The old lady in Slobodan's house was dead; all the houses we had used were burned down; the tale of murders seemed endless. In another backyard we found the place where a dozen or so had been lined up against a fence and shot with a machine-gun; the splinters and blood splashes were still new. Lala had found a pile of ten female corpses cut in pieces in a corner of the wood beyond the village.
I walked down the village to see what had happened to my old couple. The smell of burning was still heavy in the air. Mud was as thick in the road as ever. It might have been only yesterday. Little groups of people who had survived hung about their doorways. They smiled wanly and said nothing. When they saw where I was going they shook their heads and waved to me:
"It's no good—there's no granpa and granma any longer...." The house was a ruin. The old man had been hacked to death, the old woman shot through the head. Their corpses were found under a pile of maize stalk in the back garden.
There was nothing to say. There was nothing that any of them wanted us to say. Back in Stanley's house I found the old woman's daughter: now she was not singing Hej! Sloveni any longer. Her mother was dead, the house in ruins. Only one room remained a little habitable; and here she had installed herself. She smiled when she saw me, cheering up, and asked me when Stanley and Steve were coming back. I said they were coming back soon, and left her alone. She was sweeping her room as I went.
Later in the day Lala brought the chief Odbornik to a conference with Kolya and myself. He described how he and two fellow-Odborniks had worked for three days in carrying the dead from where they lay to decent graves in the cemetery beyond the village. In this he had been assisted by twelve volunteers from the village labour company at Grk. As far as possible they had listed all the corpses and written names on the grave crosses; but some of the corpses had been so mutilated that neither he nor the other two Racha men had been able to recognize who they were.
http://www.znaci.net/00001/3_3_1.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::If the Waffen SS had not existed, Europe would have been overrun entirely by the Soviets by 1944. They would have reached Paris long before the Americans. The Waffen SS heroism stopped the Soviet juggernaut at Moscow, Cherkov, Cherkassy, and Tarnopol. The Soviets lost more than 12 months....

Znaci sve sto se po jadnoj evropi desavalo bilo je zato da se sovjeti zaustave. Vidis, nisam to znao.
Zato su, znaci, zbog odbrane evrope zatrli stanovnistvo oko 500 sela u Belorusiji. Ali to su Belorusi, oni su Sloveni, zar ne? Za njih nije steta sto smo ih pobili. Kad kazem zatrli, mislim da niko ziv nije ostao u 500 sela...

Kako li se sada brani ubijanje Ukrajinaca, nemackih sada saveznika? I njihova sela su paljena i unistavana.

Ili sada "revizionisticki istoricari" zele da prikazu a) da su svi evropski narodi ucestvovali u tome, pa trpate u to i Srbe, b) da SS imali pozitivnu ulogu kroz istoriju, da im treba oprostiti i sa njihove organizacije skinuti "ljagu" zlocinacke, c) da Wafen SS i SS nisu isto ( i nisu, jer ovi drugi nisu imali slovo W piutam se zasto toliko muke zbog samo jednog slova) ...da ne nabrajam vise


Рекох већ да је овај текст крајње пристрасан, што се и да очекивати с обзиром да је аутор био и сам актер тих догађаја.
На Хитлеров негативни однос према Словенима ћу се вратити касније. Хитлеров режим се декларисао као антикомунистички и као такав дуго је уживао подршку запада. Због јаких комунистичких покрета (нарочито у Немачкој) широм Европе је владао страх од понављања руског сценарија из 1917. године. Тако да је појава покрета попут НСДАП-а у Немачкој била поздрављена од стране оних који су у комунизму видели претњу. Совјетски савез у Стаљиново доба а и пре њега заиста је био тамница руског народа. Из многих извора можемо видети какав је био положај у СССР-у свих оних за које су макар и посумњали да су опоненти режима. Ништа бољи него у нацистичкој Немачкој. Такође, економска ситуација у овој првој комунистичкој земљи била је и више него лоша. Уочи уласка у рат, СССР је био у нимало завидном положају. Чистке на свим нивоима спроведене од стране Стаљина довеле су земљу у веома неповољан положај. Сама подршка међу становништвом је опала. Ако анализирамо сам немачки напад на СССР и успехе немачких трупа на самом почетку видећемо да ни сам морал совјетских трупа није био на завидном нивоу. Можеш пронаћи податак о масовној предаји совјетских јединица, јер једноставно нису били расположени за борбу (сам пример је генерал Власов.) Међутим, маске су брзо пале и Хитлерова борба против бољшевика се убрзо претворила у оно што заиста јесте. Заузимање богате земље на истоку и германска борба за примат над Словенима. Што се тиче разлике између СС-а и касније насталог Вафен СС-а је пре свега у формацијском погледу као и у ратним задужењима. Вафен СС је заиста претстављао елитну и веома ефикасну формацију.
Иначе се трудим да историјске догађаје посматрам са што мање пристрасности, уколико је то могуће. Искуство нам говори да свет не функционише по принципу црно-бело. Мислим да је сам сукоб између тадашње Немачке с једне стране и СССР-а и западних сила с друге био на нивоу интереса самих сила учесница. Сматрам да је Србија (односно тадашња Југославија,) морала на било који начин да буде искључена из тих дешавања.
Нису припадници свих народа учествовали у Вафен СС-у па ни Срби. Али исто тако не смемо осуђивати оне који су у сарадњи са окупатором видели једини спас за српски народ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da se vratimo Njemackom SSu, Mislim da je to jedna zlocinacka organizacija, ili jos bolje receno u ime zlocina, od zlocinaca organizovana zlocinacka udruga, kako sa domacim i stranim njemackim dobrovoljcima, tako i sa dobrovoljcima iz svih porobljenih kao i neporobljenih krajeva. Od istih tih zlocinaca je organizovana i druga skupina zvana vermaht, sa gotovo istom strukturom i gotovo istim metodama, koja je isto tako uzimala i streljala taoce, palila sela i na okupiranim teritorijama tolerisala zlocinacke grupe istog kova. Posto se nakon sloma njemackog nacifasizma, (fasizam nije zbog spanije jos uvijek bio iskorijenjen), ostatak njemacke vojne sile morao hitno organizovati protiv nadolazeceg novog neprijatelja (komunizam) vermaht je u svojoj proslosti dobio malo svjetliju ulogu, dok su pripadnike ssa tretirali kao crne ovce. Cak su novi pobjednici i sa jedne i sa druge strane (imali smo dvije strane kao pobjednice) svojim novim njemackim vojskama ostavili i uniforme vermahta.
Posto smo se dotakli vlasovaca, covjek koji ih je organizirao krsten kao reinhard- gehlen u svom djelu Sluzba, detaljno opisuje to stanje sa vlasovcima, ali sto je jos interesantnije isto tako opisuje i nastavak njegove sluzbe kod amerikanaca i to na istom zadatku kao i za vrijeme hitlera, da bi cak poslije postao i sef obavjestajne sluzbe njemacke?

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::TotalitariuM :: sevenino ::Iako je bilo pokusaja, ponosan sam na Srbe da nisu ucestvovali u tom Waffenxx buckurisu.
http://www.vojska.net/eng/world-war-2/serbia/serbian-volunteer-corps/
Ovde pise da jesu
Пише оно што је било:
Citat:In November 1944 the Waffen-SS took over the job of supplying the SVC, and on paper naming it the Serbian SS Volunteer Corps. But the SVC never had German uniforms, only Yugoslav or Italian, and never donned SS patches or runes.
Стављени су под снабдевање од СС јединице, и тај документ постоји.
Ovo je pojednostavljeno.
Naime, SDK je, poput Đujićevih četnika, završio u Sloveniji - a tamo je postojala dvojna operativna nadležnost:
1) LXXXXVII. Armeekorps z.b.V. (zbog nečega pišu tako ) pod komandom Ludwiga Küblera kojeg smo kasnije osudili na smrt:

2. Höhere SS und Polizeiführer Adriatisches Küstenland - jedan od 10 apsolutno najvećih zlikovaca WW2 Odilo Globocnik (pročitajte malo o ovom liku).

Grubo podeljeno, korpus se bavio problematikom borbi na višem taktičkom nivou, dok se Globocnik specijalizirao za borbu protiv "bandi".

SDK, kao i Đujićevi četnici borili su se pod njegovom taktičkom komandom. Videti npr ovo:
http://www.znaci.net/00001/49_50.htm

Dakle, nisu bili samo "na snabdevanju" kod SS, nego su se i borili pod neposrednom SS komandom.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="gorran"]Tokom pokreta na sever SDK je zadesila tragedija koja je osakatila moguænost voðstva jedinice u nadolazeæim mesecima. Izmeðu 30. i 40. oficira SDK je uhvaæeno u Zagrebu od hrvatskih ustaša i likvidirano. Ustaše su ih smatrale za opasne neprijatelje hrvatske države i ovo je bio ustaški odgovor na nemaèku grešku da od njih dobiju dozvolu za prelazak ovih Srba preko njihove teritorije. Svaki Srbin koji je podržavao pan-slovenski koncept “Velike Srbije”, kao što su Ljotiæ i njegovi sledbenici bio je po definiciji neprijatelj Nezavisne države Hrvatske.
(Tomaševiæ Jozo, “The Chetniks”, Stanford, Stanford University Press, 1975. str 445).


Колико је овако нешто било могуће урадити припадницима СС фомрација, или некоме ко је стављен под команду СС-а?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Jun 2012 11:54

Ne1978ad ::NASD T-311, rolna 194, okvir 000444-45
Kad se već pozivamo, možemo dati i link na dokument:
http://www.znaci.net/NARA/AgF/301_450.htm
Ne1978ad ::Eво мало и овога

Teške borbe poèetkom oktobra na severu i zapadno od Beograda skupo su koštale SDK. Do 14. Oktobra preostalo je svega 4 000 ljudi u linijskim bataljonima i general-potpukovnik Winter, operativni oficir glavnokomandujuæeg za jugoistok (OB Sudost), zatražio je od OKW u Berlinu da prebaci ostatke dobrovoljaca van borbene zone radi regrupisanja za dalju uposlenost. General Winter je imao visoko mišljenje o SDK i nije želeo da ih vidi potpuno uništene pre nego što bi mogli da povrate snagu
A sad, da vidimo šta tu stvarno piše:
"Die russische Offensive gegen Serbien hat in kurzer Zeit zum Verlust etwa der Hälfte des landes Geführt und bedroht die Hauptstadt. Eine serb. Regierungsgewalt gibt es nicht mehr. Die innerserbische Widerstandsbewegung gegen den Bolschcevismus kann durch geschickte sowj.-russ.Propaganda in Kürze zum Erliegen kommen.
Unter diesen Umständen ist vom Führer des Serb.Freiw.Korps, Gen. Musizki, die Bitte gestellten worden, das SFK... In einer Denkschrift betont er die treue Pflichterfüllung seiner Truppe in den vergangenen 3 Jahren, die durch ihre Verluste von 700 Gefallenen und 1800 Verwundeten gekennzeichnet ist. Tatsächlich hat das SFK. unter außergewöhnlichen politischen und organisatorischen Schwierigkeiten Gutes geleistet und im Gegensatz zu andern landeseigenen Verbänden des Südostens bis heute seinen Kampfwert erhalten."

Ili, otprilike: Ruska ofanziva protiv Srbije ostavila ih je u kratkom roku bez pola zemlje i sa ugroženom prestonicom. Srpska uprava je propala. Unutarsrpsko razumevanje protiv boljševizma moglo bi biti uskoro razoreno ruskom propagandom.
Pod ovim okolnostima, došla je molba od gen. Mušickog, komandanta SFK, da se SFK (očuva, tj ne raspusti sasvim). U molbi je ukazao na verno ispunjavanje dužnosti od strane SFK, što ih je tokom tri godine koštalo 700 poginulih i 1800 ranjenih. Zaista je SFK pod velikim organizacionim i političkim teškoćama uspeo da očuva do danas borbenu vrednost nasuprot drugim državnim organizacijama Jugoistoka.

Znači, dali smo ga malo po pesničkoj slobodi u prevođenju i navođenju.
Ne1978ad ::Važno je naznaèiti da je u to vreme odnos SDK sa Waffen SS bio èisto službeni[b]
Znači, nikad nisu bili u intimnim odnosima, nego čisto službeno.
Pa dobro, važno je i to znati.
Ne1978ad ::Dobrovoljaèke trupe nikada nisu nosile uniformu Waffen- SS, i pod sumnjom je da li je njihov odnos ikada bio iznad proste razmene ogranièene kolièine dokumenata.
U gore navedenoj knjizi opisano je terensko borbeno delovanje SDK pod komandom SS (popularno "čišćenje terena"). Sad, možda bi neko mogao da tvrdi da su to oni samo po Sloveniji skupljali bačene dokumente u prirodi, i bili nekakva ekološka patrola.

----------- [b]Dopuna: 07 Jun 2012 12:24

Što se tiče
Ne1978ad ::Teške borbe početkom oktobra na severu i zapadno od Beograda skupo su koštale SDK. citirani dokument kaže:
2. Ein erfolgreicher Einsatz gegen Partisanen im serbischen Gebiet ist mit Rücksicht auf die geringe Stärke und schwere materielle Lage des SFK aussichtslos. Gegen die Sowjets ist ein Einsatz des SFK wegen vollständigen Mangels an Rechtsschutz ausgeschlossen.
Ili otprilike:
Uspešna upotreba SFK protiv partizana u području Srbije je beznadežna usled slabe snage i teške materijalne situacije. Protiv Sovjeta je upotreba nemoguća usled nepostojanja pravne zaštite (pravnog statusa).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

gorran ::


Ne1978ad ::Važno je naznaèiti da je u to vreme odnos SDK sa Waffen SS bio èisto službeni[b]
Znači, nikad nisu bili u intimnim odnosima, nego čisto službeno.
Pa dobro, važno je i to znati.
Ne1978ad ::Dobrovoljaèke trupe nikada nisu nosile uniformu Waffen- SS, i pod sumnjom je da li je njihov odnos ikada bio iznad proste razmene ogranièene kolièine dokumenata.
U gore navedenoj knjizi opisano je terensko borbeno delovanje SDK pod komandom SS (popularno "čišćenje terena"). Sad, možda bi neko mogao da tvrdi da su to oni samo po Sloveniji skupljali bačene dokumente u prirodi, i bili nekakva ekološka patrola.

----------- [b]Dopuna: 07 Jun 2012 12:24

Što se tiče
Ne1978ad ::Teške borbe početkom oktobra na severu i zapadno od Beograda skupo su koštale SDK. citirani dokument kaže:
2. Ein erfolgreicher Einsatz gegen Partisanen im serbischen Gebiet ist mit Rücksicht auf die geringe Stärke und schwere materielle Lage des SFK aussichtslos. Gegen die Sowjets ist ein Einsatz des SFK wegen vollständigen Mangels an Rechtsschutz ausgeschlossen.
Ili otprilike:
Uspešna upotreba SFK protiv partizana u području Srbije je beznadežna usled slabe snage i teške materijalne situacije. Protiv Sovjeta je upotreba nemoguća usled nepostojanja pravne zaštite (pravnog statusa).




Што се тиче сарадње СДК и немачких снага ту није ништа спорно, она је свакако постојала. Формација попут СДК је и формирана у окупираној Србији и сасвим је за очекивати да таква формација сарађује са Немцима. Спорно је то што се упорно покушава доказати постојање некакве српске СС јединице, када се зна,а то је неспорно да, осим постојећих и наведених хрватских/муслиманских и албанских СС јединица, никаквог говора није било о формирању српске СС формације.
Истина је да су припадници СДК били оскудно опремљени и наоружани (претежно од остатака ЈКВ) али то опет не иде у прилог вашој тврдњи да су припадали Waffen SS.
Молио бих вас, зарад бољег разумевања сутиације, појасните термин ,,непостојања правне заштите/статуса,,

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne1978ad ::Што се тиче сарадње СДК и немачких снага ту није ништа спорно, она је свакако постојала. Формација попут СДК је и формирана у окупираној Србији и сасвим је за очекивати да таква формација сарађује са Немцима. Спорно је то што се упорно покушава доказати постојање некакве српске СС јединице, када се зна,а то је неспорно да, осим постојећих и наведених хрватских/муслиманских и албанских СС јединица, никаквог говора није било о формирању српске СС формације.
Истина је да су припадници СДК били оскудно опремљени и наоружани (претежно од остатака ЈКВ) али то опет не иде у прилог вашој тврдњи да су припадали Waffen SS.
Молио бих вас, зарад бољег разумевања сутиације, појасните термин ,,непостојања правне заштите/статуса,,
Ne tvrdim ja da je postojao srpski SS - samo da su se SDK i Đujićevi četnici borili pod SS komandom.
Reći da su nemačke snage i SDK "sarađivale" je potpuno netačno. Istina je da se SDK borio pod neposrednom nemačkom taktičkom komandom - znači, bio je neposredno taktički potčinjen. Najpre komandantu Srbije, a na kraju SS i policijskom zapovedniku borbene zone Jadransko primorje.

Inače, taj termin (Rechtsschutz) je i za mene nešto iznenađujuće. On stvarno znači "pravna zaštita". To bi možda u ovom slučaju moglo da znači da SDK nema status legalne zaraćene strane, i da ne uživa zaštitu po ženevskim konvencijama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Jun 2012 13:24

gorran ::
Ne tvrdim ja da je postojao srpski SS - samo da su se SDK i Đujićevi četnici borili pod SS komandom.
Reći da su nemačke snage i SDK "sarađivale" je potpuno netačno. Istina je da se SDK borio pod neposrednom nemačkom taktičkom komandom - znači, bio je neposredno taktički potčinjen. Najpre komandantu Srbije, a na kraju SS i policijskom zapovedniku borbene zone Jadransko primorje.

Inače, taj termin (Rechtsschutz) je i za mene nešto iznenađujuće. On stvarno znači "pravna zaštita". To bi možda u ovom slučaju moglo da znači da SDK nema status legalne zaraćene strane, i da ne uživa zaštitu po ženevskim konvencijama.

Мислим да су,у условима у којима су били, у одабиру команде имали врло мало утицаја.

Волео бих да ми да ми набројите сукобе СДК са НОВ-ом у периоду након Ужичке републике, јер признаћете, у току постојања Ужичке републике, СДК са својих 12 одреда (сваки са по 120-150 људи) нису престављали неку значајну силу.

Што се тиче фамозног ,,Rechtsschutz-а,,, покушаћу да нагађам о чему може бити реч а ви ми немојте замерити на нагађању.
Чисто сумњам да је по среди брига Немаца за поступање Совјета према заробљеним припадницима СДК-а, као нелегалне формације. Моје мишљење је да је по среди нешто што вам је промакло овога пута. Наиме, колико се сећамо, влада Милана Недића је одбијала немачке захтеве за слање неке (макар и симболичне) српске јединице на Источни фронт. Ово одбијање је правдала тиме да је ЊКВ Краљ Петар II и даље (макар и номинални)владар ове земље, као и њихов владар (формално, Недићева Србија је преузела обавезе потписане капитулацијом,) те да би у тим условима, када СССР заиста није у рату са Недићевом Србијом (и макар и номиналним владаром Петром,) слање српских војника на Источни фронт било у супротности са свим правилима међународних односа.
Врло је могуће да овај ,,недостатак правне заштите " значи управо ово и да је ова формулација у циљу избегавања даљег сукоба са снагама СССР-а била искоришћења и у овом случају.
Шта мислите о томе?

Dopuna: 07 Jun 2012 13:30

[quote="Ne1978ad"]gorran ::Tokom pokreta na sever SDK je zadesila tragedija koja je osakatila moguænost voðstva jedinice u nadolazeæim mesecima. Izmeðu 30. i 40. oficira SDK je uhvaæeno u Zagrebu od hrvatskih ustaša i likvidirano. Ustaše su ih smatrale za opasne neprijatelje hrvatske države i ovo je bio ustaški odgovor na nemaèku grešku da od njih dobiju dozvolu za prelazak ovih Srba preko njihove teritorije. Svaki Srbin koji je podržavao pan-slovenski koncept “Velike Srbije”, kao što su Ljotiæ i njegovi sledbenici bio je po definiciji neprijatelj Nezavisne države Hrvatske.
(Tomaševiæ Jozo, “The Chetniks”, Stanford, Stanford University Press, 1975. str 445).


Колико је овако нешто било могуће урадити припадницима СС фомрација, или некоме ко је стављен под команду СС-а?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se "Rechtsschutz-а" tiče, ne mogu bog zna šta pametno da kažem, pa bolje da se ne upuštam u spekulacije.

Što se borbi sa partizanima tiče, SDK je redovno učestvovala u svim operacijama (Kammerjäger, Trumpf, Halali) i svim odbrambenim borbama (npr. Požega, Valjevo, Šabac i druga mesta septembra 1944.

Peti puk SDK bio je od proleća 1944. u Crnoj Gori, gde je učestvovao u tamošnjim operacijama (Frühlingerwachen, Rübezahl).

Evo jednog Felberovog izveštaja komandi Armijske grupe F u kojem se lepo vidi položaj potčinjenosti svih raznih šarenih snaga (bugara, RZK, SDK i u ovom slučaju četnika) Felberovoj komandi:

"Dnevni izveštaj od 27. 3. 1944.
SRBIJA:
Operacija »Kamerjeger«:
2. i 5. crvena div. prekinule su borbe u rejonu Ivanjice i posle probijanja slabijeg bug. odbrambenog fronta j. od Ivanjice glavninom snaga prešle put Ivanjica — Sjenica u pravcu planina Golija — dolina Ibra. Dosadašnji gubici kod neprijatelja navodno preko 340 mrtvih i ranjenih.
Kao protivmere otpočeto je: 1.) Gonjenje od strane 4 oj.[ačana] bug. bat., uz sadejstvo četničkih odreda. Preostali delovi 24. bug. div. čiste dosadašnje bojište uz osiguranje doline Moravice.
2.) Formiranje Borbene grupe »Šreder« (»Schroder«) u cilju zaprečavanja doline Ibra.
Ovoj su potčinjeni:
4. puk RZK, koji je tamo angažovan za osiguranje pruge nem. i srp. jedinice koje se tamo nalaze, kao i alarmne jedinice 2. okl. armije iz pozadinskih jedinica.
Spremaju se za dovlačenje:
2. puk SDK, 4. puk SDK, 1 bat. 1. puka SDK (ukupno 5 bataljona) 696 (mot.) bat. polj. žand. i 1 nem. pol. dobr. bat.
Za dolinu Ibra naređen je 1. stepen bojne gotovosti, a za mesto Rašku — 2. stepen bojne gotovosti. "

http://www.znaci.net/00001/4_12_4_37.htm
T501, roll 256, frame 357