Nemački napad na Kraljevinu Jugoslaviju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U redu, može se i tako nazvati politika kneza Pavla. Ja to posmatram sa pozicije da ako si nesposoban za rat, onda izbegavaš rat. Neko će reći da je to iznuđeno, a neko da je to realno. Obe konstatacije su tačne.

Nije sporno da Hitler ne bi pustio Jugoslaviju da opstane. Ali je pitanje kada bi se upustio u njeno razbijanje. S obzirom da je potpisan pakt i da je već počelo sprovođenje plana za napad na SSSR, možemo zaključiti da bi rešenje tog problema bilo ostavljeno za posle rata.

Pogledajte npr pitanje Banata. Tražile su ga i Mađarska i Rumunija, pa je još bio naseljen Nemcima. Da ne bi došlo do još većeg razdora među saveznicima, Nemačka je tu teritoriju formalno priključila okupiranoj Srbiji i ostavila pitanje konačnog statusa za period posle završetka rata.

A odgovor na pitanje bi verovatno bio: KPJ, ustaše i organizacije nemačke manjine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ko je bio najspremniji za rat - onaj koji nije imao nikakvih obaveza ni prema kome.
Što se tiče KPJ, najveći zvaničnici te iste KPJ (uključujući i Broza) posjećivali su članove moje porodice da bi im ovi dali hranu i smještaj.
Što se tiče ustaša - oni su već bili sponzorisani od strane Italije i njihovi dužnici.
Organizacije nemačke manje - Švapci su spremni za sve i kad idu na more.
Sa druge strane Kraljevina Jugoslavija jeste bila država sa svim svojim obavezama koje jedna država ima. S tim da je dobar dio te teritorije bio nerentabilan, a onaj rentabilni dio teško branjiv. KPJ i Ustaše o obavezama i rentabilnosti nisu morali mnogo da razmišljaju - mozak im je bio u Moskvi i Rimu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::awathorn ::Ne verujem da bi Nemci mogli da si dozvole nestabilnost na Balkanu dok se ne reše SSSR-a. Hitler je i ostale probleme ostavljao za posle rata, pa bi verovatno tako bilo i sa KJ. Osim u slučaju da Nemci trijumfuju u ratu, Jugoslavija je (možda) mogla relativno bezbolno proći kroz 2.sv.rat, pod uslovom da 1944. promeni stranu.

Ali sve je to šta-bi-bilo-kad-bi-bilo i naknadna pamet.

Sve u svemu, knez Pavle je vodio jednu realnu politiku, dok su se pučisti upustili u avanturu bez ideje "šta dalje?". Takva muljanja i nesposobnost ljudi na vlasti, kao što je to bio slučaj u Jugoslaviji 1918.-1941. se zaista retko vidja.

To je daleko od istine, bez uvrede. Knez Pavle nije vodio realnu politiku već politiku iznuđenih poteza. To nije isto. Ne znam zašto je toliko teško pročitati validnu i usvojenu istorijsku građu kakvu, recimo, izlaže dr Mile Bjelajac? Pogledajte kako smo pod pritiskom (ucenom) jedne slabašne Italije sredinom tridesetih pristali na ponižavajuću preraspodelu banovina s ciljem da Hrvatska uzme celu jadransku obalu. Morali smo jer je vojska bila u katastrofalnom stanju i ne bi mogla da se odupre čak ni jednoj Italiji.

Potpisali - ne potpisali, Hitler bi uzeo Jugoslaviju. Ko je inicirao puč? Onaj kome je najviše odgovarao - Englezi. Setite se šta je Čerčil jasno i glasno izjavio povodom tog puča, a gde su i u čijim rukama završili Milan Stojadinović i Knez Pavle.

PS
A o tome ko je najspremniji dočekao u Jugoslaviji Drugi sv. rat i raspad zemlje sam već jednom prilikom pisao, mogu da ponovim, neće mi biti teško. Ovde mogu da postavim nagradno pitanjce , mada znam da mnogi već imaju odgovor : dakle, ko je najspremniji dočekao Drugi sv. rat u tadašnjoj Jugoslaviji?

Dobro, po tebi sta je trebalo, da sa vojskom u onakvom stanju prkosimo Nemcima ?! Po tebi je puc sasvim opravdan?
Mislim da bi svaki iole odgovoran politicar postupio isto. Jednostavno, pomoc saveznika je daleko, nemacka pretnja je blizu, dobijes ponudu koja de facto priznaje tvoju drzavu kao neutralnu i sada treba da se femkas ko ciganska mlada i da izvoljevas nesto kada nemas "ledja" za to.
Tvrdim da je Knez Pavle u datom trenutku postupio najbolje sto je mogao u cilju ocuvanja zemlje koja je bila krhka kao staklo. Taj cin naravno ne moze da umanji krivicu vladajuceg aparata koji je, na celu sa njim, u godinama koje su prethodile, sedeo na lovorikama i iskazao nevidjenu neodgovornost prema drzavi i narodu...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Onda ne moram da se ponavljam...

Evo, da ukratko preciziram:

Naravno, Drugi sv. rat su najspremnije dočekale dve terorističke organizacije (govorim o formalno-pravnom aspektu jer su obe bile van zakona) ustaše Anta Pavelića i Kvaternika (nadahnute jezivom Starčevićevom politikom) i KPJ Josipa Broza Tita. Ovi prvi, ustaše, svoj cilj su postigli gotovo trenutno - dobili su državu NDH. Komunisti su za nju morali da se bore, ali i oni su neke državotvorne elemente imali već u Fočanskim propisima.

Nepravedno bi i šarlatanski bilo zaboraviti i delove JKV. Avijacija je delimično bila pripravna za otpor, a jedini koji su stvarno osvetlali vojnički obraz bili su brdski bataljoni (jedinice posebne namene) , elitne jedinice koje su pružile i najveći otpor.

O tome smo već pisali na našem forumu.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uvek kada se analizira neki događaj mora se, osim neoborivih činjenica, uzeti u obzir i tzv. društveno-istorijski kontekst. On je , u slučaju opredeljivanja pučista i naroda protiv Trojnog pakta, veoma važan, bolje rečeno - presudan.

U Kraljevini ni jedno pitanje nije bilo normalno rešeno, pa čak ni spoljne granice nisu bile sigurne, odnosno nesporne. Vojska je imala ''tri kazana'', odnosno tri vere i tri kuhinje. Kralj je praktično sprovodio političku samovolju i diktaturu (videti knjigu S. Pribićevića ''Diktatura kralja Aleksandra''), a industrijom i ekonomskim životom zemlje vladala su korupcija i strani karteli. Nezadovoljstvo naroda je bilo ogromno. Heroji Kajmakčalana i albanske golgote bili su prosjaci i socijalni slučajevi, dok su austrougarski oficiri samo promenili uniformu i poslodavca. Majka Gavrila Principa prosila je na Terazijama.

Dežurni krivac za sve bili su uvek komunisti i boljševici, odnosno Staljin, a Rusi su za samo dva petodogišnja plana uspeli da stignu na drugo mesto po nacionalnom bruto dohotku, odnosno stopi rasta. Šta je prosečni Jugosloven, dakle, mogao da vidi , oseća i zna pred Aprilski rat, stavite se u njegovu kožu. MOgao je da loše živi, gleda Nemce kako krše svaki moguće sporazum i svaku reč koju su dali i osvajaju kao poplava Evropu prilazeći našim granicama; mogao je svakog dana da sluša o treritorijalnim pretenzijama Bugarske, Mađarske, Austrije, Italije...Svi su znali za manje-više neprikriven separatizam u vojsci i svi su videli da oficiri i vojska, glavni oslonac države, očajno žive. Setite se da je pred rat pokušano i stvaranje Male Antante, u očajničkoj želji da se ''plaši mečka rešetom'', prikupljani među sokolskim društvima dobrovoljci za odbranu Čehoslovačke, itd, itd. Nije onda nikakvo čudo što su ljudi lako prihvatili izazov 27. marta. I nije samo u Beogradu bio izliv narodnog revolta, praktično u svim srpskim gradovima to se dešavalo. Postoje slike i dokazi.

Dakle, ne treba sada naknadno pametovati , izmišljati komunističko-cionističko-komnoveltske zavere. Istina je da je neko morao konkretno da organizuje stvari, ali je takođe istina da je puč pao na plodno tle, na isto tle na koji je kao zrela kruška pala i Kraljevina koja je toliko katastrofalno malo poradila na svom učvršćenju i opstanku. A mogla je.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Knjiga iz istorije Kraljevine SHS/Jugoslavije bi mogla da se koristi kao priručnik kako NE treba voditi državu.

Odnosi srpske vlade i jugoslovenskog kluba, stavovi narodnog vijeća u Zagrebu, način na koji je došlo do ujedinjenja, PNP, polemike oko Vidovdanskog ustava, problemi oko granica, rascepkana politička scena, otpor hrvatskog dela države Beogradu, korupcija, korupcija i opet korupcija, progon političkih neistomišljenika, kraljeva diktatura, nesrećan pokušaj stvaranja jugoslovenske nacije, ekonomska kriza, novi ustav koji skoro niko ne prihvata, atentat na kralja, represija tokom izbora, jačanje nacionalizma, sporazum Cvetković-Maček, banovina Hrvatska, SKK, trojni pakt i na kraju puč pred Aprilski rat... Sve je ukazivalo na to da ova država, koja nikada nije osetila period mira i stabilnosti, prosto nije sposobna da postoji.

Kao što Sirius kaže, sam puč jeste izveden uz pomoć stranih faktora, ali teško je zamisliti plodnije tle za takve radnje od KJ.

Sasvim je druga priča, da li je to u datom trenutku bila pravilna stvar. Neko će posmatrati događaj kao uvod u ogromnu nesreću i patnju naroda, drugi će reći da je puč bio manifestacija famoznog "slobodarskog duha". I jedno i drugo je potpuno tačno.

Verovatno je postojao način da kroz 2.sv.rat prođemo bezbolnije, ali je pitanje da li su to ljudi (imajući u vidu mentalni sklop, percepciju sveta, tradicije oslobodilačkih ratova itd) 1941. želeli.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

awathorn

Citat:Knjiga iz istorije Kraljevine SHS/Jugoslavije bi mogla da se koristi kao priručnik kako NE treba voditi državu.

Saglasan.

Citat:Verovatno je postojao način da kroz 2.sv.rat prođemo bezbolnije, ali je pitanje da li su to ljudi (imajući u vidu mentalni sklop, percepciju sveta, tradicije oslobodilačkih ratova itd) 1941. želeli.


Neka naknadna pamet po tom pitanju ne može sada mnogo da pomogne niti bi bilo mudro sada se kladiti na trku od juče, ali notorna je stvar: kada ovih poslednjih godina nismo mogli da mimoiđemo ovu tragediju, šta misliš - kako smo mogli da ostanemo mimo zbivanja u onoj svetskoj kalvadiji? Nalazili smo se (i nalazimo) na jednom od tri najvažnija ratna pravca evro-azijskog ratišta. Da nisu Nemci prešli preko nas, prešli bi Engelzi ili Rusi. Ako šta može da nam služi za utehu to bi bilo to saznanje. Međutim, znajući to, da nam je rat bio suđen kako god da se okrenemo, utoliko je veća , praktično nemerljiva istorijska odgovornost Karađorđevića za nesuvislu i nedoraslu državnu politiku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se sa tobom.

1) Nalazimo se na "nezgodnom" mestu

2) Rat se nikako nije mogao izbeći (ali se moglo bolje proći)

3) Karađorđevići su svojim delovanjem 1916-1946 dokazali da nisu sposobni da se staraju nad državom

Opet sa pozicija "naknadne pameti" mišljenja sam da je Jugoslavija stradala u ratu više nego što je morala. Uvek mi se u glavi mota podatak da je Bugarska (u komšiluku, kontrolisala tokom rata deo famoznog pravca prema Solunu) izgubila 25-30 000 ljudi. Jugoslavija je izgubila negde oko milion ljudi. Dobrih 50-60% su bili srpske nacionalnosti.

Ipak, ovo moje mišljenje je sa distance od 70 godina. Meni su poznata sva dešavanja, pa bih mogao iskonstruisati priču po kojoj bi se KJ relativno bezbolno provukla kroz sukob. Tadašnje vođe nisu imale tu mogućnost. Sa druge strane, veliki političari/vojskovođe/uopšte ljudi se raspoznaju po tome što vide puteve koji su prosečnim ljudima strani. Očigledno da ljude takvog kalibra nismo imali 6. aprila 1941. rano ujutro.

Zaključak? Dinastija, politička i vojna elita, kao i čitav narod su ozbiljno podbacili kod prvog značajnog iskušenja i to su svi oni skupo platili.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

awathorn ::Opet sa pozicija "naknadne pameti" mišljenja sam da je Jugoslavija stradala u ratu više nego što je morala. Uvek mi se u glavi mota podatak da je Bugarska (u komšiluku, kontrolisala tokom rata deo famoznog pravca prema Solunu) izgubila 25-30 000 ljudi. Jugoslavija je izgubila negde oko milion ljudi. Dobrih 50-60% su bili srpske nacionalnosti.
Бугарска се стварно јако добро провукла кроз рат.
Више од половине страдалих су током борби против немаца, те су зато и прошли боље од осталих немачких сателита.

Али, мислим да би нереално очекивати такав исход.
У најбољем случају (без грађанског рата) би прошли као Мађарска. Они су потписали пакт са Немачком и у почетку је ишло све у реду, док нису имали велике губитке код Стаљинграда. После тога су размишљали да се повуку, али су немци све више преузимали контролу. До прогона јевреја је дошло 1944, а сама Мађарска, са другом владом, је остала до краја уз нацистичку Немачку и претрпела велика разарања.

Мађари су процентуално имали сличне губитке као и Југославија, само што је у њиховом случају страдало више јевреја а мање цивила.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]