Obaveštajna služba Jugoslovenske Vojske - četnika

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neko je upitao da li su četnici vršili ikakva obavještajna istraživanja u pravcu logora Jasenovac. Naišao sam na jedan izvještaj koji je 9.2.1943. Povjerenstvo CK KPH za Slavoniju i Srijem uputilo Centralnom Komitetu KPH, a u kome se između ostalog kaže:"Rad četnika na našem teritoriju osjeća se. Uhvatili smo u selu Donji Bogićevci četničkog kurira koji je donio jednom seljaku letke iz Motajice". (Historijski institut Slavonije, Slavonski Brod, k 12/1). Inače, Donji Bogićevci su, koliko mi se čini, od Jasenovca udaljeni manje od 20 km. Jevrejin Miša Danon je sa dvojicom sapatnika krajem 1942. pobjegao iz Jasenovca i do polovine januara 1943. godine boravio je u štabu Nikole Forkape, komandanta motajičkih četnika. Evo šta je on zapisao u svojim sjećanjima koja su objavljena u knjizi "Prva proleterska", knj.2, Vojno delo, Beograd 1963, str.102, a koja se tiču njihovog dolaska u Forkapin štab:" Onda nas je neki Rudi ispitivao i proveravao naše podatke o logoru." Dalje Danon navodi da je u kući Vidovića (majke i sestre Mome Vidovića, narodnog heroja iz ovog kraja) u kojoj je boravio dok polovinom januara nije otišao sa proleterima, gdje su ga "često pozivali da im pričam o logoru, čuo da je Rudi, koji je tih dana nestao, četnički špijun kod ustaša, dok sam se ja plašio da je obrnuto. Vidovići su bili naklonjeni partizanima i kod njih sam prvi put slušao radio-stanicu "Slobodna Jugoslavija".
Nikada nije utvrđeno ko je obavještajac koji je tada u Forkapinom štabu zvan "Rudi", mada je više ljudi sa ovog područja potvrdilo da je taj čovjek bio u to vrijeme u Srpcu, kao i da je često odlazio na duže vrijeme na ustašku teritoriju. Stariji mještani su govorili da je u pitanju čovjek koji je bio poslovođa u jednoj od "Batinih" radnji na području banjalučkog kraja - što bi imalo smisla i možda dalo odgovor od kuda mu veze u Hrvatskoj. Naime, "Bata" je nekadašnji naziv za fabriku obuće "Borovo".
Čiji je to špijun bio, nažalost, do danas nije tačno utvrđeno, ali i ove izjave potvrđuju da su četnici sa MOtajice, koje je Sava odvajala od Hrvatske, mada istočnije od Jasenovca jedno 25-30 km, ipak prikupljali neke podatke o logoru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Jan 2012 18:40

M. Samardzic ::Khaless ::M. Samardzic ::Khaless ::G. Samardžiću, da li postoji neki dokument u kome četnička obaveštajna služba ispituje situaciju u jasenovcu i gde se opisuje neka akcija četnika na oslobadjanju Jasenovca?

Sretna nova godina!
Не, околина Јасеновца је била партизанска територија.

Znači četnička obaveštajna služba nije uspela da prikupi podatke?

No- želeo bih da mi na mapi nacrtate u okolini Jasenovca raspored vojnih jedinica partizana.
Vi ste rekli da ih je u Bosni bilo jedva par hiljada, ali da je četniak bilo 45,000
Pa bih voleo za preiod od 1941-1945 da mi nacrtate skicu područja Jasenvca i gde su bile te partizanske jedinice- ali morate imati na umu vašu tvrdnju da partizana 1944 godine u Bosni nije moglod a bude više od 2-3,000.
Молим Вас да читате пажљивије.
Бројно стање четника које сам навео односи се на територију НДХ - такво је и било питање. Дакле, навео сам и Динарску четничку дивизију и Личкокордунашки и Приморски корпус, а те јединице нису се налазиле у БиХ.
Друго, Козара није била партизанска територија само до 1942, већ то није била само једно краће време у то доба, током осовинске операције. До краја рата била је партизанска.
Треће, навео сам да је партизана било 25.000 уочи капитулације Италије, дакле августа 1943. Затим да их је ујесен те године било 100.000, па од зиме и наредних месеци 60.000.
Четврто, око Јасеновца су биле 4. 5и 5. крајишка партизанска дивизија јужно и 12. и 26. славонска северно.

Већина војно способних Срба са територије НДХ била је у четницима, и то:
- Дрински корпус, 3.500 четника,
- Романијски корпус (укључујући и 1. босански корпус), 5.000,
- Мајевички, 6.000 (без муслиманских четника),
- Озренски, 1.500,
- Требавски, 3.000
- Команда Западне Босне (1. средњобосански, 2. средњобосански, Босанскокрајишки) - 10.000,
- Зенички корпус - 1.000,
- Требињски корпус - 2.500.
- Невесињски корпус - 2.500.
- Летеће бригаде Команде Босне - 1.000.


Dakle 36,000 ljudi u Bosni

Dopuna: 01 Jan 2012 18:41

Znači sa 36,000 ljuidi četnici nisu uspeli da pokrenu akciju za oslobadjanje Jasenovca?

Dopuna: 01 Jan 2012 18:43

M. Samardzic ::
У овом случају мислио сам на ове на Вису, али то свакако важи и у принципу, од браварског помоћника па редом. Дакле, недостајала им је стручност за војне и полицијске послове, после рата за економију, али да не ширимо причу.


ne znam koji bravarski pomoćnik i koji komunisti?
Vi ste sami rekli da su komunisit bili malecka partija.
Sada ako spominejte Vis, to je bilo nakon što su u Teheranu saveznici priznali NOVJ kao legitimnu savezničku stranu? Valjda na to mislite?

• 1Ovo se svidja korisniku: Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad pričate već o Jasenovcu, i o tome zašto nije pokušan bilo kakav napad, moram da se umešam jer imam žive svedoke za navedeno pitanje. Moj pradeda je bio u partizanima u Slavoniji, živeo je u Novskoj 30-ak kilometara od Jasenovca. Par njegovih rođaka je bilo odvedeno u logor gde su i ubijeni. Postavio sam mu pitanje zašto partizani nisu pokušali napad na logor, njegov odgovor je bio da su snage ''NDH'' veoma čvrsto utvrdile sam logor, a da je on pre svega i izgrađen tu gde je bio zbog ''neosvojivog'' položaja. Logor je bio okružen stražarskim kulama u kojim su se nalazila mitraljeska gnezda, i u samom logoru je bilo dosta vojske. On kaže da je napad na sam logor planiran, ali da nikada nije došlo do konkretne akcije. Da li samo zbog toga što je logor bio neosvojiv ili zbog nekih drugih stvari, ne znam tačno. Mnogi govore da je Tito i hteo da što više Srba pogine...
Takođe, pradeda mi kaže da je za napad bilo potrebna artiljerija i teže naoružanje, što oni nisu imali. Ali je činjenica da su teritorije oko Jasenovca bile partizanske, tako da se možda ipak za nijansu više može zameriti Titu što logor nije napadnut, čak ni 1945. godine kada partizani raspolažu teškim naoružanjem.

Položaj logora, pa ko se razume u strategiju i taktiku...

• 1Ovo se svidja korisniku: sevenino
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 05 Jan 2012 18:34

На другој теми је објашњен систем шифровања четничких депеша.
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Cetn.....ml#1172839

Опширније о истој теми може да се види из овог текста, преузетог одавде:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=14012
Miloslav Samardzic ::Било је на овој теми питање о шифровању и дешифровању које су користили четници:

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=13.....p;start=45

Конкретно, питање је гласило:

''Брата Милослава ( и остале који се разумеју у ову проблематику ) хтео бих да питам да ли могу да на једном примеру објасне шифровање и дешифровање у обе варијанте ( са једним кључем и са два кључа ). За кључеве нека послуже ови које је Чича дао 22. новембра 1943:

Кључ 1 - Коло коло наоколо виловито.
2 - Хајте браћо амо амо да се.
3 - Скупа поиграмо виловито.
4 - Сремица се обећала Сремцу.
5 - Да ћесу се састати на венцу.
6 - Диван је китњасти Срем.
7 - Слатко је живет у њем.
8 - Лола керу везо за бандеру.
9 - Пружио се преко Срема ланац.
10 - Иде лола и пева бећарац.

Ову шифру употребљавати само у комбинацији по два кључа. Кад шифрујеш на пример по кључу 4, то значи прву табелу за шифровање ставити по кључу 3, па је после пребациш у табелу по кључу 4. Онај који дешифрује ради обратно. Према овоме, кључ ћеш увек одређивати са двоцифреним или троцифреним бројем, јер ће ти се појавити и троцифрени број кад употребиш кључ 10. У двецифреним бројевима поређани су кључеви оним редом како си шифровао. На пример кључ 210 значи узети кључ 2 и кључ 10, а кључ 102 значи узети прво кључ 10 па затим кључ 2. Убудуће обележавај шифрин кључ ћирилицом а не латиницом. За ови шифру нећеш употребљавати никаква лажна слова. У стиховима које сам ти послао узећеш стварна слова, по ћирилици, онако како се изговарају... (АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18\1.)

А пример нека буде мој омиљени:

"Читава села сам спржио,170 имам у затвору.Сваки дан стрељам."

Дакле, господо шта ради шифрант и како овај текст изгледа шифрован,
а шта ради кад треба да га дешифрује?''

Пошто ових дана сређујем архиву, пронашао сам и једно упутство за шифровање и дешифровање. Упутство није из Војног архива, тј. док сам тамо гледао радио депеше нисам наишао ни на једно упутство. Ово ми је некада, пре више од 10 година, донео поручник Ивко Јовановић из Пожеге.
Према томе, шифроавње се радило овако. Најпре се у врху упише кључ, у овом случају то би био кључ бр. 3, који гласи: ''Скупа поиграмо виловито''. Онда се испод сваког слова упише редни број тог слова према азбуци. Кад има више истих слова, пише се даље, редом. Нпр. кад има три ''а'', испод првог пише се 1, испод другог 2, испод трећег 3, а онда се прелази на следеће слово.
Конкретно:

С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15

Овде се не преносе размаци из ворда, па сам тачан распоред, тј. број испод одговарајућег слова, добио уз помоћ цртица:

С -к --у -п -а -п -о -и -г -р а -м -о -в и -л --о -в и -т --о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15


То је прва фаза. Потом се уноси текст депеше, водоравно, тако што се испод сваког броја уписује по једно слово. Када се дође до краја, у овом случају до броја 15, наставља се уписивање у другом реду, па у трећем, итд.
У четничком систему везе уписивана су латинична слова - коришћена је како је Дража говорио ''латиница интернационале''. Разлог је био тај да прислушне службе теже сазнају да је то четничка радио станица. Притом, важила су следеће правила:
- зарез се писао као - y
- тачка се писала као - x
- ц, ч и ћ писани су као - c
- ђ је писано као - dj, с тим што је свако од ова два слова уписивано под посебни број.
- исто важи и за љ и њ, тј. lj и nj пишу се у две коцке (испод два броја).
Конкретно:

С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
c i t a v a s e l a s a m s p r z i o y s
t o s e d a m d e s e t i m a m u z a t v
o r u x s v a k i d a n s t r e l j a m x

Уз помоћ цртица:
С -к --у -п -а -п -о -и -г -р а -м -о -в и -л --о -в и -т --о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
c ---i -t --a -v -a -s -e -l -a -s -a -m -s -p -r -z -i -o -y --s
t ---o s --e -d -a m -d e -s -e -t --i --m a -m u z -a -t ---v
o ---r u --x -s -v a --k -i -d -a -n -s --t -r --e -l -j -a m --x



У наредној фази текст се уписује у групе од по пет слова, тако што се по реду, од колоне бр. 1 па надаље, преписује од горе на доле. Тј. у првој колони налазе се в, д, с, у другој с, е, а... Пошто су само три реда, у овом примеру, а правимо групе од пет слова, то се одмах прелази на другу колону. Ако би било више од пет колона, узимало би се из другог реда.
Конкретно:

- vdsse - asmti - zjlei - edkpa - roaai - orrme - atnsm - amisz - ulsvx - aexaa - vasdc - toytm - tsu -

Овај текст шифрант даје везисти, који га шаље морзеовом азбуком. Пошто се користи само један кључ, то је тзв. проста шифра. Ако бисмо све ове групе од по пет слова које смо добили, уписали испод кључа број 4, водоравно, па онда поново направили групе од по пет слова, преписујући од горе на доле - добили бисмо тзв. дуплу шифру. Пошто је потребно много времена, завршићу овај пример као да је реч о простој шифри.
Дакле, везиста са радио станице А послао је, а везиста са радио станице Б примио, овај текст:

c i t a v a s e l a s a m s p r z i o y s
t o s e d a m d e s e t i m a m u z a t v
o r u x s v a k i d a n s t r e l j a m x

Уз помоћ цртица добијамо тачно једно слово испод слова:

c ---i -t --a -v -a -s -e -l -a -s -a -m -s -p -r -z -i -o -y --s
t ---o s --e -d -a m -d e -s -e -t --i --m a -m u z -a -t ---v
o ---r u --x -s -v a --k -i -d -a -n -s --t -r --e -l -j -a m --x

Везиста са радио станице Б предаје овај текст свом дешифранту. Дешифрант зна да је коришћен кључ бр. 3 и он најпре уради ово:

С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15

Уз помоћ цртица:

С -к --у -п -а -п -о -и -г -р а -м -о -в и -л --о -в и -т --о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15

Даље, дешифрант изброји број слова у поруци коју је примио. У овом случају има 63 слова. Потом изброји број слова у кључу који се користи. Та реченица има 21 слово. Подели 63 са 21 и тако зна да се депеша састоји од три реда. У овом случају има тачно три реда, што се ређе дешава. Иначе се узима у обзир остатак, да би се тачно утврдило колико коцкица има у последњем реду. Нпр. може бити три цела реда и само две коцкице у четвртом реду. Ако се не утврди тачно колико има коцкица, тешко је дешифровати.
Број коцкица упоследњем реду најлакше је утврдити тако што се изброји остатак. Нпр. ако реченица која служи као кључ има 20 слова, 63:3=3,15. То значи да треба направити три цела реда са по 20 коцкица и четврти ред са три коцкице (20х3=60 и разлика до 63 је 3).
Пошто је утврдио колико има редова, дешифрант направи табелу са празним коцкицама испод редних бројева. Онда почне да уписује примљени текст, у колоне од бр. 1, редом, од прве групе од пет слова коју је добио. Уписаћу овде само прву групу:

С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
v s
d e
s

Уз помоћ цртица:

С -к --у -п -а -п -о -и -г -р а -м -о -в и -л --о -в и -т -о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
---------------v -----------------s
---------------d -----------------e
---------------s

Када дешифрант упише све групе, добија ово:

С к у п а п о и г р а м о в и л о в и т о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
c i t a v a s e l a s a m s p r z i o y s
t o s e d a m d e s e t i m a m u z a t v
o r u x s v a k i d a n s t r e l j a m x

Уз помоћ цртица:
С -к --у -п -а -п -о -и -г -р а -м -о -в и -л --о -в и -т --о
19 9 21 16 1 17 12 6 5 18 2 11 13 3 7 10 14 4 8 20 15
c ---i -t --a -v -a -s -e -l -a -s -a -m -s -p -r -z -i -o -y --s
t ---o s --e -d -a m -d e -s -e -t --i --m a -m u z -a -t ---v
o ---r u --x -s -v a --k -i -d -a -n -s --t -r --e -l -j -a m --x

То је то.
Иначе, коришћени су и разни трикови. Нпр. каже се да је прва група лажна и онда се у првој групи од пет слова упишу било којих пет слова. Коришћене су и разне смицалице у тексту. Нпр. Дража пише Звонку Вучковићу да узме нешто ''тамо где смо добили беле џемпере'', а не каже му у којој кући тачно и у ком селу, итд. Коришћене су и разне шеме за позивне знаке појединих радио станица, за легитимисање - да ли је тај ко зове заиста онај ко треба да буде, и сл.
Просту шифру четници су користили до 1943. године. Најбоља немачка прислушна јединица, Вод ''Волни'', успевала је до тада да ухвати и дешифрује око 4% четничких депеша. Нема података да су Немци уопште успевали да дешифрују неку дуплу шифру.
Четници су повремено хватали и дешифровали усташке депеше (Францетићеве Црне легије нпр) и комунистичке депеше (Дапчевићеве 2. пролетерске дивизије нпр).
Немци су током целог рата, од прве до последње, хватали и дешифровали комунистичке депеше. Тако су нпр. убили Иву Лолу Рибара: сазнали су тачно у минут кад, као и одакле, полеће авион за Италију, и послали су само један мали авион... Комунисти су мислили да је неко издао, па су двојицу бивших усташа, рођену браћу, на које су сумњали, мучили у затвору на Вису, да признају. Издахнули су од батина. Иначе и данас међу комунистичким присталицама Рибарева погибија се мистификује (објаснио сам како је било у књизи преписке Дража - Ђујић, јер је Ђујић јавио Дражи да је Рибар погинуо).
Комунисти, наравно, ничије депеше нису дешифровали.

Dopuna: 05 Jan 2012 19:03

У првом тексту се оно помиње као:
Citat:Од тада је било обавезно дупло, тзв. енглеско шифровање (које је и данас у употреби, нпр. користи се за платне картице).
Назив енглеско шифровање није познат у стручној литератури.

По опису начина шифровања видимо да се ради о шифровањем методом премештања (транспозиције).
http://en.wikipedia.org/wiki/Transposition_cipher
У овом методу отворени текст остаје исти, али му се мења распоред.
Шифровање транспозицијом није претерано поуздано, али је добра ствар што за разлику од супститиционе шифре, ако се понови поступак шифровања, знатно се повећава комплексност шифре.
Чак и дупло шифровање се сматра непоузданим и престало је да се користи 50-их година прошлог века. У данашње време је посебно лако разбити ове шифре сировом снагом рачунара. Савремене електронске шифре користе знатно компликованије методе. У неким од њих се методи попут транспозиције користе само као додатак.

Овај метод шифровања је, са друге стране лак за употребу, и могуће га је користити на терену уз минимална средства.
Шифровање по једном кључу је посебно осетљиво, и видели смо из приложених депеша да су четници често мењали шифру јер су открили да је била пробијена. Крајем 1943. су увели нов начин шифровања који је био знатно тежи за дешифровање, и за који аутор М. Самарџић није нашао податке да је био дешифрован, те га зато сматра и врло поузданим методом шифровања. Ову тврдњу треба темељније преиспитати. Можемо да бунаримо по немачким и британским архивама тражећи доказ о дешифрованој шифри (што је врло споро и скупо), а можемо да погледамо и колико је сама шифра сигурна.

-------

Шифра која се помиње као "енглеско шифровање" је кориштена на више страна током првог светског рата. Немци су је користили под именом "Übchi", као и американци. За разлику од система који су користили четници, са две различите шифре, овде је кориштена једна шифра два пута.
Немачку шифру су разбили француски дешифранти 1918.
Опис рада двоструке транскрипционе шифре и метод дешифровања је дат у овом врло занимљивом раду.
http://www.math.utoledo.edu/~codentha/Cryptanalysis/lanaki/lanaki24.txt

Овде можемо видети већи број четничких депеша:
http://www.znaci.net/00001/4_14_1_105.htm

Метод дешифровања описан у горњем раду се заснива на упоређивању неколико депеша исте дужине. Уколико у поруци има речи које се налазе на истом месту, попут наслова или потписа, оне ће се налазити на истим местима и у шифрованом тексту. Упоредном анализом ових речи, или слова које се често налазе једна иза друге, добија се почетак за разбијање шифре.
Дакле, да би се добио лак улаз у шифру, потребно је ухватити доста шифрованих телеграма током одређеног временског периода.

Из горе наведеног видимо да разбијање овакве шифре је више био проблем логистичке природе - скупити довољан број шифрованих депеша, него што је проблем самог дешифровања.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Додајмо још пар речи о самом поступку прислушкивања који се помиње у овој теми.

Сам процес слушања противничких радио комуникација је процес који је прилично компликован, и технолошки и организационо.

Прво је потребно да имамо радио-прислушне центре који слушају противников радио саобраћај. Они морају бити близу противника, јер је за дешифровање потребан велик број порука, које су ухваћене целе и без сметњи. Пожељно је да њихов међусобни саобраћај иде заштићено, или каблом, како противник не би открио шта слушате.

На основу слушања радио саобраћаја се прави анализа саобраћаја. Триангулацијом се може одредити приближан положај одашиљача, а на основу количине саобраћаја и позиције се може претпоставити која станица је надређена, а које подређене.
Код слања порука морзеовом азбуком је такође могуће препознати радио-оператера по начину на који шаље поруку (и ово су французи открили током Првог светског рата). На основу праћења позиције радио станице и по начину рада радио-оператера је могуће открити кретање јединица и команди, а да нисмо ни прочитали шта пише у порукама!

Овде видимо да су немци, као окупатори који су контролисали главне центре, имали одличну позицију. Имали су довољно техничких средстава и људства да прате радио саобраћај, као и добар положај за пријем порука.
Британци су доста урадили на дешифровању током рата. Успевали су да читају доста порука са Балкана, а ситуација им се доста поправила крајем 1943. јер су поставили радио-прислушне центре прво у Барију, па онда и на Вису, одакле су могли да прате више саобраћаја.
Колико су озбиљно схватали овај посао, говори чињеница да је у њиховом центру за дешифровање у Блечли парку радило 10 хиљада људи, и да је за потребе дешифровања јаких немачких шифри направљен први програмибилни рачунар. Колико је то држано у тајности, говори податак да је тек 30 година после рата скинута тајност са целог пројекта.

----

На крају долазимо и до последњег порука слушања противниковог радио саобраћаја - дешифровања.
У зависности од тежине шифре, потребно је више или мање времена за разбијање, али и доста ухваћених шифрованих порука, урађених по истој шифри. Из овога видимо да и у идеалним условима је немогућ задатак дешифровања свих порука које сте ухватили.
Велик продор може да оствари ако сте открили шифре, или отворен текст поруке. На основу тога се могу прочитати и остале поруке шифроване истим кључем.

Да би се отежало разбијање шифре, потребно је редовно мењати је.
Герилски покрети, попут партизанског и четничког, су овде у великом проблему. Дистрибуција кључа је за њих посебно проблематична, јер је потребно послати је унутар непријатељске територије, по куриру који споро путује и који може бити ухваћен. У случају да је потребно да се промени шифра, треба пуно времена да се то уради, а у међувремену ће или противник да чита радио саобраћај, или неће бити комуникације између јединица.

Иста је ситуација и за прислушкивање радио саобраћаја. Герилски покрети немају ни довољан капацитет ни техничку опрему да би редовно слушали противника и правили анализу саобраћаја. Видели смо да је потребно имати стално ангажован велики број људи, добру технику и услове да би се остварили резултати. Како тога нема, тешко је очекивати ишта осим повременог улова понеке поруке.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одлична књига, у опште о теми шифровања~
"Шифранти Против шпијуна", David Kohn

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cinoeye ::Одлична књига, у опште о теми шифровања~
"Шифранти Против шпијуна", David Kohn
Ако си је прочитао, да ли има нешто везано за ову тему?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Miloslave,pratio sam tvoje tekstove sa početka 90-ih sa velikim zanimanjem koje je kasnije splasnulo jer mi se čini da se previše oslanjaš na pisane izveštaje komandanata DM sa terena koji su poprilično bajkoviti.
Voleo bih da mi odgovoriš ako možeš i želiš na nekoliko pitanja u vezi ove teme:
1.Kako je moguće da generalštabni oficir i predratni obaveštajac DM ne zapazi da mu je glavni šifrant,poručnik Nikola Milovanović Grba,u stvari podmetnuti partizanski agent i da JBT čita njegove naredbe PRE komandanata "korpusa" JVuO kojima su namenjene ?
2.Kako je moguće da major Radoslav Đurić ostane u JVuO iako je partizanima odao plan četničkog napada na partizane u Čačku?Kasnije je Radoslava Đurića Draža unapredio u potpukovnika a JBT u čin pukovnika pošto je ovaj naravno prešao partizanima. :-) Kakva karijera !!!
3.Kako je moguće da DM ne proverava izveštaje koje mu šalju njegovi komandanti sa terena pa se tako dogodi da Radoslav Petrović Kent u jednom izveštaju napiše da je "očistio" teren od komunista a u sledećem da je na tom istom terenu vodio "junačku" borbu protiv,ništa manje nego,5000 partizana ?!
Pozzzz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Jan 2012 12:48

mrki001 ::Miloslave,pratio sam tvoje tekstove sa početka 90-ih sa velikim zanimanjem koje je kasnije splasnulo jer mi se čini da se previše oslanjaš na pisane izveštaje komandanata DM sa terena koji su poprilično bajkoviti.
Voleo bih da mi odgovoriš ako možeš i želiš na nekoliko pitanja u vezi ove teme:
1.Kako je moguće da generalštabni oficir i predratni obaveštajac DM ne zapazi da mu je glavni šifrant,poručnik Nikola Milovanović Grba,u stvari podmetnuti partizanski agent i da JBT čita njegove naredbe PRE komandanata "korpusa" JVuO kojima su namenjene ?
2.Kako je moguće da major Radoslav Đurić ostane u JVuO iako je partizanima odao plan četničkog napada na partizane u Čačku?Kasnije je Radoslava Đurića Draža unapredio u potpukovnika a JBT u čin pukovnika pošto je ovaj naravno prešao partizanima. :-) Kakva karijera !!!
3.Kako je moguće da DM ne proverava izveštaje koje mu šalju njegovi komandanti sa terena pa se tako dogodi da Radoslav Petrović Kent u jednom izveštaju napiše da je "očistio" teren od komunista a u sledećem da je na tom istom terenu vodio "junačku" borbu protiv,ništa manje nego,5000 partizana ?!
Pozzzz
1. Грба није био главни шифрант. Има је неку улогу у ВК почетком 1944, али је склоњен, с образложењем да ремети међуљудске односе. Разуме се да Броз није читао никакве Дражине наредбе.
2. Ђурић је највећа Дражина грешка, чак сам и једно поглавље о томе написао. Изгеда да је на Дражу утицало то што су пре рата били пријатељи, а прила 1941. у истој јединици. Можда и пре рата.
3. Такви цитати не постоје. Кент као командант бригаде није имао радио везу са Дражом.

Dopuna: 08 Jan 2012 12:49

mrki001 ::Miloslave,pratio sam tvoje tekstove sa početka 90-ih sa velikim zanimanjem koje je kasnije splasnulo jer mi se čini da se previše oslanjaš na pisane izveštaje komandanata DM sa terena koji su poprilično bajkoviti.
Voleo bih da mi odgovoriš ako možeš i želiš na nekoliko pitanja u vezi ove teme:
1.Kako je moguće da generalštabni oficir i predratni obaveštajac DM ne zapazi da mu je glavni šifrant,poručnik Nikola Milovanović Grba,u stvari podmetnuti partizanski agent i da JBT čita njegove naredbe PRE komandanata "korpusa" JVuO kojima su namenjene ?
2.Kako je moguće da major Radoslav Đurić ostane u JVuO iako je partizanima odao plan četničkog napada na partizane u Čačku?Kasnije je Radoslava Đurića Draža unapredio u potpukovnika a JBT u čin pukovnika pošto je ovaj naravno prešao partizanima. :-) Kakva karijera !!!
3.Kako je moguće da DM ne proverava izveštaje koje mu šalju njegovi komandanti sa terena pa se tako dogodi da Radoslav Petrović Kent u jednom izveštaju napiše da je "očistio" teren od komunista a u sledećem da je na tom istom terenu vodio "junačku" borbu protiv,ništa manje nego,5000 partizana ?!
Pozzzz
1. Грба није био главни шифрант. Има је неку улогу у ВК почетком 1944, али је склоњен, с образложењем да ремети међуљудске односе. Разуме се да Броз није читао никакве Дражине наредбе.
2. Ђурић је највећа Дражина грешка, чак сам и једно поглавље о томе написао. Изгеда да је на Дражу утицало то што су пре рата били пријатељи, а прила 1941. у истој јединици. Можда и пре рата.
3. Такви цитати не постоје. Кент као командант бригаде није имао радио везу са Дражом.

Dopuna: 08 Jan 2012 13:16

Ватра, занимљив текст.
Инате ли примера шифровања и дешифровања на српском?
Није јасно да ли тврдите да је дупло шифровање исто што и шифровање транспозицијом?
Што се тиче Првог светског рата, очигледно је да псотоји разлика у односу на четничко шифровање - јер су четници за дупло шифровање користили две различите шифре. Да, метод за разбијање је хватање више депеша исте дужине из истог периода и поређење истих места. Зато су четници одд маја 1943, дакле не од краја 1943, кад су прешли на дупло шифровање, имали комплете од по више шифара (нпр. по 10), такод а су сваку следећу поруку слали са другим двема шифрама. Проблем дистрибуције шифара решеван је тако што су курири одједном носили више комплета.
Такође, имали су и низ других система за заваравање, које сам раније описао.
Свака вест да су Немци дешифровали неку депешу, проверавана је. Нпр. марта 1944. обавештајац ''Кипар'' (није утврђено ко је то), јавио је Дражи да је дешифрована његова депеша бр. 420 за команданта београдских илегалаца мајора Михајловића. Дража је истрагу поверио мајору Милошу Милошевићу, који је утврдио да ипак није дошло до упада у систем везе, већ да је садржај депеше Немцима саопштила курирка Нада Станић из Госпића (тада избеглица у Петровцу на Млави). Милошевић скреће пажњу на њу, да много говори, да је у контакту са Немцима, да путује са њима, те су Немци сазнали за садржај депеше ''у току путовања и разговора са њом''. (Милошевићева депеша Дражи од 28. марта 1944; Војни архив, ЧА, К-277, гер. бр. 4/1.)
Увек сам тражио пример да су Немци (или Британци, или ма ко) удпели да дешифрују неку депешу шифровану на овај начин, али нисам га нашао.
Напомињем још једном да је број дешифрованих депеша пре маја 1943. био свега 4%, и то од немачке најбоље прислушне јединице, што је последица чињенице да су, иако је коришћена једна шифра, били у употреби и други системи безбедности.
Иначе, ја ово питање више везујем за систем командовања, него за обавештајну службу. Јер у герили не може бити ефектног командовања без сталне радио везе. То нису имали партизани и зато је њихов мит о дисциплини само то - мит. Њихове јединице ван главнине могле су да се руководе само општим смерницама.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::pikseta ::Taj komandant iz Spanskog rata je bio Josip Broz ali je zbog posleratnih desavanja bilo zabranjeno objavljivati taj deo njegove biografije.

Ne postoji niti jedan relevantan istoriski podatak da se J.B. Tito uopste nalazio na teritoriji Spanije za vreme gradjanskog rata tamo.
Izvori tipa "novopronadjeni i neobjavljeni dokazi" se ne racunaju sve dok se ne objave i dokazu kao relevantni i tacni.

Da, ne postoje, ali samo za one koji se slepo drže idealizovane predstave o "liku i delu" druga Tite.

1. Kardelj potvrdio Titovo učešće u španskom građanskom ratu: "Tito kaže da ga se seća iz Španije i da je tamo bio jako dobar. Zbog toga je naš predlog da se Rozman postavi na ovu dužnost, potvrdio bez prigovora" (AJ,507, CK KPJ 1943/679)
2. Krleža veliki Titov prijatelj kaže da se život Titov: "preko Španije zatvara danas u ogroman krug bitaka i borbe - od Madrida do Kumrovca" (Književnici o Titu, str. 45-46.)
3. Potvrda šapnske revolucionarke Dolores Ibaruri (La Pasionaria) koja se 1976. pohvalila da "druga Tita poznaje iz Španije".
4. Novotrkivena tajna biogradija čuvana decenijama u bivšem Staljinovom a sada Predsedničkom arhivu u Moskvi: "Učestvovao je u nacionalno-revolucionarnom ratu španskog naroda (1936-1939).
5. Titova lična dokumenta koja se nalaze u Ruskom državnom arhivu socijalno-političke istorije u kojima piše Titova adresa boravka u Barceloni. RGASPI, 495-277-21/3
6. Tokom rata, nemačka obaveštajna služba znala je za ovu informaciju pa ja na poternici za Titom napisano "za ostvarenje svoga cilja spremao u Španskom građanskom ratu i u Sovjetskoj Uniji, gde je upoznao sve teroirističke metode GPU".
7. Ima čak i psemica iz Španskog građanskog rata:

Do skorog viđenja.
A francuz muzičar - pesnik
Stisnu je ruku kovaču Titu.

Ovu pesmu poslala supruga nobelovca Romena Rolana Titu: " Sigurno Vam je poznato da je Romen Rolan gajio velike simpatije za hrabru borbu Republikanske Španije, a posebno i za borce pritekle u pomoć, među kojima ste bili i VI..."

Kada je u svom kabinetu priočitao pismo i priloženu pesmu, Tito je saradnicima pismeno naložio: "Ostavite u ličnu arhivu". (Dragi predsednik Tito, str. 48-50).

Itd, itd...

Ovo sve prema knjizi Pere Simića Tito - fenomen 20. veka. Za razliku od vernika J.B. Tita koji ne žele da odbace idealizovanu predstavu o svom heroju, Simić je otišao u moskovske arhive i našao tamo mnogo interesantnih podataka, među kojima i neke od ovih ovde navedenih.