offline
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 245
|
Napisano: 09 Jan 2012 17:34
mrki001 ::
-Iz gore navedenog izdanja vašeg časopisa se vidi da Nikola Milovanović Grba nije "imao neku ulogu" u štabu već je svrstan u rukovodioce centra veze u štabu JVuO.Takođe nije "sklonjen" nego je pobegao iz kolone koja je na čelu sa DM krenula prema Drini i Badovincima(rodno mesto moje majke gde su donedavno bili živi svedoci prelaska četnika u Bosnu).Odmah po bekstvu je kod partizana dobio viši čin što potvrđuje njegovu priču da je od početka svog boravka u četnicima bio ubačeni partizanski agent a s obzirom na njegov položaj u štabu DM sigurno svojim pravim naredbodavcima nije slao vremensku prognozu već Dražine depeše i slično.Ono da je Broz čitao Dražine depeše pre četničkih komandanata naravno ne treba bukvalno shvatiti.Činjenica je da su partizani bili upoznati sa zadacima četničkih korpusa,dočekivali su ih na svakom koraku kada su u blizini imali adekvatne snage i to je Grba pripisao svom agenturnom radu.Ako to nije tačno znači li to da je bilo još partizanskih agenata u štabu DM ?!
-Draža je oprostio izdaju Radoslavu Đuriću 1941-e godine zato što su bili prijatelji ?!Koliko je ta oproštena izdaja koštala JVuO?Je li to profesionalizam?
-Nisam ni napisao da je Kent imao radio vezu sa Dražom već da je poslao onakve izveštaje kakve sam naveo.
Nije Đurić bio jedini preletač,u Badovincima je harao nekakav kapetan Sokić o kome su mi stariji ljudi pa i moji deda i nana(nikada komunisti naročito deda,stari ratnik, koji je do smrti čuvao Nedićeve novčanice iz poštovanja prema generalu,njegovom komandantu iz balkanskih ratova)pričali sve najgore.Taj Sokić je najpre bio u partizanima pa je prešao u četnike i terorisao običan narod,ubio je izbeglicu,navodnog komunistu u kući dedinog zeta i kaput ubijenog dao svojoj švalerki koja se hvalila kako i ona "vodi borbu protiv komunista".Pomenuti dedin zet,jedan od najviđenijih gazda u selu je komuniste mrzeo kao kugu jer su mu mobilisali dva sina i obojicu ubili odmah sutradan ali je na pomen Sokića i četnika samo prezrivo pljunuo u stranu.Za sve to vreme se u Badovincima krila Milka Minić,žena Miloša Minića,ponekad čak i kući pored Sokićevog "štaba" a da je ovaj nikada nije otkrio.
Kao što u prethodnom postu rekoh,mislim da previše vere pridajete bajkovitim izveštajima četničkih komandanata.Nisu ni komunistički mnogo bolji ali to je već druga tema.
- Видим да пише, али није тачно. Шеф Центра везе увек је био Певец, а Грба је у том центру на некој дужности био кратко и одатле је склоњен. Покушајте да докажете до та су их сачекивали на сваком кораку, видећете да не иде. Такође и то да превеише вере придајем ''бајковитим извештајима''.
Dopuna: 09 Jan 2012 18:01
vathra ::
Код ЈВуО је било врло драматичних рупа у безбедности:
- комплетне архиве јединица су падале у руке противника. И да није било шифри, отворени телеграми су одлична основа за добијање шифре
- целе јединице су прелазиле у партизане, могуће са шифрама и шифрантима
- дистрибуција шифри је отежана и спора
Из тога се види да је ситуација после 1944. била драматично лошија у односу на НОВЈ.
Не, ни једна цела јединица није прешла у партизане до септембра 1944. Тада је прешао 2. вардарски корпус, који је одмах послат на Сремски фронт. Али он није био у систему радио везе. Прешла је и Сврљишка бригада, која такође није била у систему радио везе. Трећег примера не могу да се сетим. Масовна појава била је мобилизација људства које је повремено било у четницима, а тада је затечено код својих кућа (мењале су се посаде у четницима, јер није било довољно оружја).
Од високих официра прешао је једини потпуковник Радослав Ђурић, командант Јужне Србије. Тачније речено, побегао је из затвора, па је приступио партизанима.
Бројнији су били преласви партизана у четнике. По функцијама најзначајнији прелазак десио се априла 1944, када су дезертирали партизански мајор Јоцо Еремић, командант Кордунашког војног подручја, Стево Косановић Јабучар, заменик комесара Групе кордунашких одреда (Кордунашки, Плашчански и Карловачки одред), Ђуро Шумоња, командант Плашчанског одреда, као и више чланова штаба Плашчанског одреда и Команде војног подручја Кордуна. Нешто касније, 15. маја, група партизана Плашчанског одреда извршила је пуч и прешла на страну четника. (Извор: Зборник докумената, том 14 књига 3, 789-790.)
Иначе њихово обртазложење, као и у случајевима ранијих пребега, било је да не могу више да гледају сарадњу са усташама, на штету Срба, наравно.
vathra ::Не знам на основу чега судите о шифровању у НОВЈ. Забележени су случајеви да су немци читали и четничке и партизанске поруке.
У Војној енциклопедији говоре штуро о томе - да је КПЈ и пре рата користила шифре, да је током рата кориштено више метода шифровања, да је 1944. направљена и школа и упутство за шифранте, али да у глобалу нису били задовољавајући резултати и да су немци повремено читали поруке.
Крипс наводи да су британци читали Титову преписку са Коминтерном, али и да је за неке поруке требало неколико месеци да се дешифрују. То је потврда да су партизани користили и шифре које није било лако разбити.
На основу зборника немачких докумената (том 12), али на жалост нисам бележио фусноте, није ме толико занимало то питање. Забележио сам само неке примере.
На ово питање више сам обратио пажњу у зборницима партизанских докумената - и то, као што сам раније рекао, у контексту војничке дисциплине и командовања, а не обавештајне службе.
Ево једног текста на основу партизанских докумената:
Крајем 1942. године комунисти су имали петнаестак бригада. У свим бригадама Срби су чинили већину, али ни једна није носила српско име, већ су се звале: пролетерска, хрватска, далматинска, санџачка, црногорска, крајишка, босанска...
Врховни командант се овако информисао о борбама трећине своје војске: ''Наше бригаде (1. пролетерска, 1, 2, 3. и 4. крајишка) које се налазе у рејону Кључа водиле су у току јучерашњег дана борбу око Ситнице према казивању железничара.''161
И о другим својим јединицама он често пише насумице: ''Са главним хрватским штабом немамо непосредне везе. Изгледа да су све њихове снаге ангажоване на Кордуну... Како нам изгледа, Хрвати вам неће моћи послати тражене снаге. Бар не за тако кратко вријеме.''162
Врховни штаб није имао ни основне податке о неким бригадама, о чему сведочи извод из наређења начелника Арсе Јовановића штабу 9. личке бригаде од 23. октобра, у вези напада на Босанско Грахово:
''Ми не знамо јачину ваше бригаде. Додељени задаци захтевају једну јачу бригаду. Ако ви немате толико снага за све ове задатке, онда је у прво време најважнији део задатка рушење комуникација и постављање заседа...''163
У исто време, Арсо Јовановић овако пише свом помоћнику:
''О личким бригадама ни трага ни гласа. Ако имаш неког курира на мотору, пренеси наређење да се те две бригаде прикупе на простору село Ресановци, село Пећи. По доласку у Ресановце команданти бригада нека ми се јаве телефоном у Дрвару и то преко Команде подручја. Ја ћу тамо тачно назначити где ћу се налазити. Како видиш, све иде споро.''164
Тих дана комунисти формирају дивизије, укључујући у њихов састав по три најјаче бригаде, али питање командовања остаје нерешено. Ј. Б. Тито пише штабу 3. дивизије, 11. децембра 1942:
''Већ шест дана немамо од вас никаквих извештаја. Не познајемо ситуацију код вас, нити код 1. пролетерске дивизије, са којом такође немамо везе. Из последњег вашег дописа види се да сте се са вашим бригадама пребацили на десну обалу реке Угара, ради одмора и прикупљања људства. Сматрамо да је ваше повлачење, односно скретање ка северу, на десну обалу Угара, тактички неправилно из следећих разлога...''165
После критике Треће, Ј. Б. Тито поново пише о 1. дивизији:
''Везу са 1. пролетерском дивизијом немамо већ неколико дана. Не познајемо ситуацију код исте. Сматрамо да се она налази у долини реке Врбање, оријентисана према Бањој Луци са источне стране. Ако имате неких података о ситуацији код 1. дивизије, требате их нама најхитније доставити...''166
Ни после десетак дана Ј. Б. Тито није имао вести од своје најбоље дивизије, што видимо из писма упућеног њеном штабу 20. децембра:
''Ваш извјештај од 4. децембра тек. год. примљен је у овом штабу 12. ов. мјесеца. Од тога времена немамо извјештаја од вас, нити познајемо ситуацију код ваше дивизије.''167
У одсуству информација, Брозово командовање своди се на произвољне одлуке и ослањање на иницијативу јединица. Тако, штабу 3. ударне дивизије он пише 20. децембра:
''Ваш извјештај од 11. децембра примљен је у овом штабу 14. ов. мјесеца. Ми смо вам 11. децембра тек. год. доставили директиву за ваш даљи рад. У међувремену ми смо добили ваш извјештај о вашим даљим намјерама и одлукама. Ми се углавном слажемо са вашом одлуком...''168
Први босански корпус је отказао и онако лабаву послушност Врховном штабу, на што је Ј. Б. Тито реаговао 25. децембра:
''Ваше наређење издато батаљонима 7. крајишке бригаде да се повуку са досадашњег задатка, без обзира на сва наређења која би добили ма којим другим путем осим преко вас, потпуно је погрешно и противи се основним принципима нашег командовања и односа претпостављених и потчињених. Ви немате права да тако наређујете када знате да постоји виши претпостављени штаб, који је у овом случају Врховни штаб, који има права и дужност да издаје наређења свагда и у свим приликама... Убудуће клоните се оваквих наређења, која могу негативно утицати на дисциплину, ред и командне односе у нашој војсци...''169
Све ове јединице налазиле су се у области ''Бихаћке републике''. Ван ове области партизани су имали две бригаде у Источној Босни. Једној од њих, 6. источнобосанској, Броз пише 12. јануара 1943. године:
''Већ дуго времена немамо од вас никаквих извештаја. Не познајемо ситуацију код вас, нити развој војно-политичких прилика у Источној Босни, где се ви већ толико дуго времена налазите. Изненађује нас да нисте успели да успоставите везу са нама и да нас редовно о свему извештавате, иако сте за то имали могућности. Такође, ми нисмо уопште упознати са стањем ваше бригаде, нити изведеним акцијама, као ни успостављеним оперативним везама суседних вам, односно садејствујућих осталих наших јединица. Дакле, ми уопште не познајемо степен развоја народно-ослободилачке борбе на територији Источне Босне...''170
У (нео)комунистичкој литератури по правилу се наводи да су партизанске јединице биле под строго централизованом командом и дисциплиноване, док се за четнике тврди обрнуто. У ствари, као професионална војна организација четници су имали централизовану команду, јер је свака војска централизована, док су партизанске јединице биле децентрализоване и под веома лабавом контролом свог Врховног штаба. Комунисти нису били у могућности да централизују командовање, односно да успоставе војничко устројство, поред осталог и зато што нису имали један од неопходних родова војске - везу. Набавка радио станица од формација хрватске нацистичке државе није представљала проблем. Али, шта чинити са њима, када су потребна основна техничка знања, стручно људство за шифровање и дешифровање, довољан број познавалаца морзеове азбуке... Прву радио станицу добила је 2. пролетерска дивизија, 16. децембра 1942. године. Ова радио станица је неоштећена нађена при заузимању Ливна од Хрвата, а изгледа да је са њом остао и радиотелеграфиста.171
Четири дана потом, Врховни штаб је послао радио станицу и 3. ударној дивизији.172
Међутим, и после три месеца Броз са својим дивизијама комуницира путем писама, с уобичајеним напоменама, попут ове упућене 2. пролетерској дивизији 30. марта 1943. године:
''Не познајемо ситуацију код вас. Већ други дан немамо од вас никаквих извештаја. Зато нас најхитније известите о следећем...''173
Комунистима је у ствари било боље да им радио станице не раде. Наиме, када је Главни штаб Хрватске 15. јануара 1943. послао Врховном штабу седам таласних дужина и позивних знака радио станице Михаиловићеве Врховне команде - које су они свакако добили од усташа, а усташе од Немаца - писмо је пратила следећа напомена: ''Молим Вас, ове техничке податке предајте другу Вељку Драгићевићу, како би могао и он хватати Дражину радио станицу, иако она ради са шифром''.174
Ова последња напомена може значити да комунистичке радио станице нису шифровале поруке, барем не увек, што значи да их је разумео ко год је прислушкивао.
Извори:
161, 162, 163, 164, Зборник докумената, том 2, књига 6, 208, 165, 276, 277.
165, 166, 167, 168 Зборник докумената, том 2, књига 7, 33, 38, 141, 144.
169, 170, 171, 172 Зборник докумената, том 2, књига 7, 155, 313, 131, 145.
173 Зборник докумената, том 2, књига 8, 369.
174 Зборник докумената, том 2, књига 7, 376.
Дакле, Зборници НОР-а, АВИИ, Бгд.
П.С.
Да ли Вам је познато да су четници, поред стотинак радио станица за везу, имали и своју радиофонску станицу, коју су направили њихови војни инжењери? Емитовала је програм два пута дневно, са вестима и музиком...
|
