Oficirski kadar JA posle rata

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Иначе, најпознатија официска школа, до покретања војног школства, била је чувена школа на Палама. Услови за рад (према шкртим причама мог оца) били су прилично сурови.

Pesadijska oficirska skola (skola generalstaba) sa sredistem u Sarajevu, je radila od 15.sep.1946 do 15.marta 1955
Vojna akademija DFJ je osnovana u Beogradu, 21.novembra 1944, i bila je nastavk Oficirske skole VS NOVJ.U nju su primani omladinci, pretezno ucesnici NOR-a, koji su pored ratnog iskustva, posedovali opste obrazovanje-od osnovne do zavrsene srednje skole.Program skole je bio prilagodjen potrebama stvaranja kadrova u OS, koji ce imati opsta vojna i strucna znanja.Program je obuhvatao opstevojnu obuku u trajanju od jedne i po godine i strucnu po rodovima od pola godine.Teorijska i prakticna nastava je izvodjena pretezno u sastavu skole.Teziste je bilo na izucavanju taktike, naoruzanja, nastave gadjanja i topografije.Vojna akademija je radila do sep.1945, kada su osnovana vojna ucilista rodova: pes, art.,tenk., i inzinjerijsko, koja su bila odvojena

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala za dopunu!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mixelotti, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Jul 2014 16:05

vathra ::- од генерала БЈВ, примљено их је у службу 11 (2 генерал-потпуковника, од 16 активних у ЈНА 1946, и 9 генерал-мајора, од 66 активних)
Да допунимо овај део теме:
На основу књиге Милета Бјелајца ”Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941” на Википедији је направљен прегледан списак.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Спи.....12;е

Ево генерала ВКЈ који су примљени у службу у ЈА:

Драгољуб Динић (1881—1966), пешадијски бригадни генерал. Активна служба у ВКЈ престала му је 1937. После рата наставио службу у ЈА са чином генерал-мајор. Поново пензионисан 1946.

Јосиф Ђорђевић (1880—1953), геодетски бригадни генерал. Одведен у заробљеништво 1941. године, после рата наставио службу у ЈНА са чином генерал-мајор. Пензионисан 1945.

Милан Зеленика (1885—1969), генералштабни бригадни генерал. Одведен у заробљеништво 1943. године, после рата наставио службу у ЈНА са чином генерал-лајтанта. Пензионисан 1955.

др Вацлав Јелинек (1883—1961), санитетски бригадни генерал. После рата наставио службу у ЈА са чином генерал-мајор. Пензионисан 1946.

Ђорђе Јовановић (1890—1964), ваздухопловно-технички бригадни генерал. Одведен у заробљеништво 1941. године, после рата наставио службу у ЈНА са чином генерал-мајор. Пензионисан 1952.

Милан Крагујевић (1884—1966), пешадијски бригадни генерал. После рата наставио службу у ЈА са чином генерал-мајор. Пензионисан 1946.

Вуко Лепетић (1881—1971), артиљеријски бригадни генерал. Активна служба у ВКЈ престала му је 1940. Реактивиран 1941. Одведен у заробљеништво 1941. године, после рата наставио службу у ЈНА са чином генерал-мајор. Пензионисан 1947.

Добросав Миленковић (1874—1973), дивизијски генерал. Активна служба у ВКЈ престала му је 1929. Преведен у резерву. Реактивиран 1941. Одведен у заробљеништво 1941. године, током рата наставио службу у ЈА са чином генерал-потпуковника. Пензионисан ?.

Лазар Милосављевић (1884—1967), дивизијски генерал. Активна служба у ВКЈ престала му је 1935. Преведен у резерву. Реактивиран 1941. Одведен у заробљеништво 1941. године, током рата наставио службу у ЈА са чином генерал-потпуковник. Пензионисан 1946.

др Милисав Милосављевић (1887—1962), санитетски бригадни генерал. Током рата наставио службу у ЈА са чином генерал-мајора. Пензионисан 1946.

Милош Обрадовић (1881—1972), артиљеријско-технички генерал. Активна служба у ВКЈ престала му је 1936. После рата наставио службу у ЈНА са чином генерал-потпуковник. Пензионисан 1946.

Живан Ранковић (1880—1960), пешадијски бригадни генерал. Активна служба у ВКЈ престала му је 1927. Одведен у заробљеништво 1941. године, после рата наставио службу у ЈА са чином генерал-мајор. Пензионисан 1947.

===

Видимо да је већина генерала ВКЈ који су прешли у ЈА (осим двојице) пензионисана у периоду 1945-47, кад је демобилисано преко 1/4 официрског кадра. Треба напоменути да су сви, осим једног, напунили 60 година живота (на списку се види да је пре рата већина генерала пензионисана у 50-им годинама), као и да је у истом периоду пензионисан и већи број генерала који су тај чин стекли у НОВЈ/ЈА. Њихов списак се може видети овде:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Спи.....53;А

===

Допунићи вечерас податке за генерале ВКЈ који су били у заробљеништву, на основу књиге Антуна Милетића.

Dopuna: 15 Jul 2014 19:47

Додатак за генерале ВКЈ који су били заробљени из књиге Антуна Милетића "Српски ђенерали у жицама 1941-1945":
Априлски рат је ВКЈ дочекала са 249 генерала, од којих је добар део био враћен из пензије пред рат (већина њих је пензионисана са 50 година).

У заробљеништву је било 215 генерала.
Од тог броја:
- у логорима је умрло 14
- вратило се током рата 33
- вратило се после рата 42
- одлучило да остане у избеглиштву 124
За двојицу нема тачних података.

Од 42 генерала која су се вратила, видели смо да је 12 примљено назад у службу, од чега је 10 убрзо пензионисано. За 30 генерала који после рата нису наставили службу нису наведени разлози. Били су сличних годишта као и они који су примљени назад у службу, а неки до њих су били пензионисани пре рата.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Интересантан, благо речено, лик, а и дело!
Ушао у НОБ као пуковник, изашао као генерал лајтнант!
Ставио се на располагање устаницима под пуном ратном спремом, понудио сва знања и вештине, али је Сава Благојев (Ковачевић) хтео да га стреља, онако у цугу, као представника КВ!? Срећа у комесаре који смирише причу, па га оставише у штабу као "стручног консултанта". Опет је за длаку избегао смртну казну, од истог судије, када је објашњавао како напад бројчано и по наоружању мањом јединицом на утврђено насеље (макар унутра били и Италијани, али иза жица, у бункерима, са артиљеријом, митраљезима...), није чак ни ризик, већ самоубилачка акција. Није послушан, би масакр.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B.....0%B8%D1%9B
Него, има ли неко ишта више о Живану Ранковићу, нарочито са Солунског фронта? Да није, на пример, био командант јуришницима?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Саво Оровић је иначе први проглашен за генерала НОВЈ. Други је био Јакоб Авшич, такође пуковник ВКЈ.
Да није овај други случај који помињеш напад на Колашин и Шавник, који је водио Арсо Јовановић?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Саво Оровић је иначе први проглашен за генерала НОВЈ. Други је био Јакоб Авшич, такође пуковник ВКЈ.
Да није овај други случај који помињеш напад на Колашин и Шавник, који је водио Арсо Јовановић?

Prvi koji je dobio cin general - lajtanta ili generalski cin uopste?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ndejan ::vathra ::Саво Оровић је иначе први проглашен за генерала НОВЈ. Други је био Јакоб Авшич, такође пуковник ВКЈ.
Да није овај други случај који помињеш напад на Колашин и Шавник, који је водио Арсо Јовановић?

Prvi koji je dobio cin general - lajtanta ili generalski cin uopste?
И једно и друго.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BD%D0.....0%92%D0%88

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Саво Оровић је иначе први проглашен за генерала НОВЈ. Други је био Јакоб Авшич, такође пуковник ВКЈ.
Да није овај други случај који помињеш напад на Колашин и Шавник, који је водио Арсо Јовановић?
Нисам сигуран, давно сам читао и слушао учеснике, али мислим да је у зони Саве Ковачевића (Грахово, можда?).Кажу, Сава је дизао џеву због анализе ситуације имењака Оровића, напад је ипак извршен, а силни људи изгибоше узалуд! Одржао им је говор на сахрани, чак се, кажу и заплакао!? Сава је лично био заиста храбар, али на граници лудила. Грдио је борце који залежу, користе терен, не дај боже заклон, мерак му је био да гађа из стојећег става! Колико се излагао, дуго је и преживео! Задрт и крут, толико да је блиски му рођак објашњавао мом ујаку како је , кад се боље погледа, срећа за све ( самог Саву, братство Ковачевића и Југославију), што није преживео и дочекао '48. и резолуцију. Рече, 105% да би остао на тврдој проруској линији, повукао гомилу за собом и направио чудо и покору!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Крајем рата, ЈА је имала бројно стање од око 800 хиљада старешина и војника.
Ko je sve uračunat u ovih 800.000? Samo operativna vojska ili i milicija, KNOJ, organi vlasti?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

puškomitraljezac ::vathra ::
Крајем рата, ЈА је имала бројно стање од око 800 хиљада старешина и војника.
Ko je sve uračunat u ovih 800.000? Samo operativna vojska ili i milicija, KNOJ, organi vlasti?
КНОЈ је био подчињен ОЗН, а оно ВШ, значи да је био део војске. Као и преостали партизански одреди. За милицију и органе власти сумњам да су рачунати.

Судећи по броју, очигледно је мобилисано све што је могло да се мобилише. А вероватно је мали део тога имао борбену вредност, а још мањи довољно опреме.