|
Poslao: 24 Jul 2009 22:45
|
offline
- Barkman
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 25 Jul 2008
- Poruke: 520
- Gde živiš: Preußen, Hohenzollernsche Lande
|
Ray Ban ::Trenutno je na delu jedan cin revizije istorije II svetskog rata. Jedan deo politickog spektra se uvek na ovoj teritoriji borio za rehabilitaciju cetnickog pokreta Draze Mihajlovica i napokon je u tome uspeo pre nekoliko godina, kada je doslo do izjednacavanja cetnika i partizana. Javljaju se sada mnogi takozvani ucesnici pokreta koji imaju posle nekoliko decenija da kazu "pravu istinu" o svemu sto se dogadjalo. Iskren da budem, skeptican sam prema svima njima i ne znam koliko im se moze verovati.
Samo moramo da pogledamo cinjenicama u oci i kazemo jednom za svagda ko je bio izdajnik (Nedic, Ljotic, Pecanac...) a ko se makar malo borio protiv okupatora (Tito i Draza). Ako je ovo postvka cinjenica onda sam za svaku dalju raspravu na temu, ali ako neko krene da komentarise Nedica i Ljotica kao velicanstvene primere patriotizma, mozda je najbolje da se dalje u to ne ide.
Revizija je neophodna jer se pola veka nismo kriticki odnosili prema modernoj istoriji. Citave generacije su odrasle na istorijskim citankama koje su pisali polit komesari proleterskih brigada.
Treba saslusati argumente i druge strane i na osnovu toga zauzeti licni stav.
Da li je npr, djeneral Nedic izdajnik ili ne, treba dati nauka a nju svakako ne cine velicine poput Branke Prpe i Branka Kitanovica. Ali da ne sirimo temu...
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 29 Jul 2009 06:53
|
offline
- Pridružio: 03 Sep 2007
- Poruke: 1004
- Gde živiš: U Kraljevstvu duha
|
У данашњем "Гласу јавности" објављен је прилог о помињаној књизи "Заборављених 500" америчког писца и новинара Грегорија Фримана. После промоције књиге пред српском јавношћу, писац је био у прилици да посети Прањане и на лицу места се увери у доброту, пожртвованост и хуманост српског народа.
Citat:Friman je nedavno boravio u Pranjanima, na poziv američke ambasade u Beogradu i Generalnog konzulata Srbije u Čikagu, ali i porodice Jevtović iz sela Leušići, u čijem su domu tokom rata boravili oboreni saveznički avijatičari. Autor knjige je posetio Ravnu goru i aerodrom na Galovića brdu u Pranjanima, koji su svojevremeno izgradili četnici đenerala Draže Mihailovića. Upravo s te piste su od marta do avgusta 1944. godine poletali avioni, spasavajući savezničke avijatičare.
- Bio sam isprovociran nerazumno dugim ćutanjem o jednoj od najvećih spasilačkih operacija u Drugom svetskom ratu, ali i ćutanjem o ulozi četnika i srpskog naroda u spasavanju 512 savezničkih avijatičara.Zato sam rešio da napišem knjigu o toj operaciji. To je, zapravo, knjiga o požrtvovanosti naroda ovoga kraja. Knjigu sam pisao na osnovu sećanja i svedočenja preživelih avijatičara, ona je svojevrsno svedočanstvo o moralnoj i ratničkoj veličini Srba. Razgovarajući sa spasenima, stekao sam svoju predstavu o srpskom narodu koja se, nažalost, ne poklapa sa vladajućim predrasudama o Srbima. Srećom, interesovanje za knjigu je veliko, pa se nadam da će i ona doprineti da se mišljenje o Srbima promeni - istakao je Gregori Friman na Galovića brdu.
Knjigu „Zaboravljenih 500“ je Friman napisao živeći u imaginarnom svetu, stvorenom na osnovu ispovesti preživelih avijatičara. Ali, kaže, uspeh ne bi bio kompletan da nije došao u Srbiju i video sve ono što je u knjizi i opisao.
- Srbija je fascinantna! Oduševljen sam lepotom predela, ljudima, istorijom... presrećan sam što sam potvrdio moja stavove o Srbiji i Srbima. Iako sam, pišući knjigu, sve ove predele već jednom doživeo, ipak, koračati Ravnom gorom, Galovića brdom, Pranjanima, ulaziti u kuće u kojima su nekada živeli oboreni piloti, nešto je sasvim drugo. Srbija je prelepa zemlja, Srbi predivan narod i zato slika koju u Americi o Srbiji i Srbima ljudi imaju, mora da se promeni - naglasio je Friman.
Pre predstavljanja knjige na Ravnoj gori, održana je i promocija u Čikagu. Autor priča kako je i tamo knjiga dobro prihvaćena, kako među Amerikancima, tako i među našim ljudima...
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ljudi-i-dogadja.....ljenih-500
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 29 Jul 2009 19:21
|
offline
- kiseli
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 12 Jun 2008
- Poruke: 14
|
1. Freeman nije nikakav istoricar. njegova knjiga je propagandnog karaktera u skladu sa revizijom istorije, prisutnog , i u politicke svrhe potrebnog. o operaciji halyard se moglo slobodno pisati jos od 1944, pa se nitko nije setio. americki izdavaci sigurno ne bi odbili knjigu ili clanak o tome , vec 1946, kada je rat bio svez. u kranjoj liniji "komitet za fer sudjenje DM-u" je napravio paralelno sudjenje unew-yorku, za vreme procesa DM-u i americka vlada je imala prilike da skine mihailovica sa udice, i da mu da "legion of merit" 1946 za vreme sudjenja, a ne da ga odlikuje 1948, i da upravo citira da je to za spsavanje pilota.
2. mission "halyard" je kodno ime georga mussolina , koji je bio zaduzen za evakuaciju skupljenih vazduhoplovaca, u cijoj evakuaciji sa pranjana, su cetnici dali deo logistike, dobili snabdevanje i bili placeni u zlatu. evakuirano je 247 ljudi. broj 500 je malo preteran
3.To je bilo najveće pojedinačno prebacivanje pilota, iz razloga što su Saveznici već bili prekinuli sve veze sa Mihailovićem više meseci ranije, pa se prikupio priličan broj savezničkog osoblja na četničkoj teritoriji.
Inače, sa područja pod kontrolom NOVJ evakuisano je u kontinuitetu, bez zadržavanja, između 2.000 i 4.000 savezničkih vazduhoplovaca - zavisno od autora. Po Volteru R. Robertsu, radi se o oko 2.000 ljudi.
Saveznički vazduhoplovci su od početka 1944, u sklopu obuke, upućivani da, u slučaju potrebe, na svaki način gledaju da se povežu sa organima NOVJ na terenu.
Znači, tvrditi da je Operacija Hejlard "najveća", nije ništa više od zavodljive igre rečima.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Avg 2009 02:05
|
offline
- dzumba
- Građanin
- Pridružio: 18 Jun 2009
- Poruke: 67
- Gde živiš: Beograd
|
Кад смо већ код спашавања пилота још једна чињеница. Код Ужица је у пролеће 1944. године пао један савезнички авион, бомбардер. Враћали су се са бомбардовања нафтних поља у Румунији. Посада је искочила. Највећи број је пао у руке Немцима. Један члан посаде је пао на простор који су држали четници. Убијен је. Разлог - пљачка. Чак су и сами четници водили истрагу о том догађају. На једном форуму сам видео фотографије како Немци воде баш те заробљене савезничке пилоте (писало је у потпису фотографије).
Овим не спорим да су и спасили велики број савезничких пилота. Само указујем на јавашлук и недисциплину већине четничких јединица као константу њиховог деловања током 2. светског рата.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2009 11:06
|
offline
- smardik
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 04 Mar 2007
- Poruke: 69
|
Operacija Halijard u najnovijem broju Odbrane.
odbrana.mod.gov.rs/odbrana094/42-43.pdf
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 15 Avg 2009 12:37
|
offline
- Mixelotti
- Administrator
- Zidam zgrade i fasade ......... I armiram, betoniram. Utovaram, istovaram i nikad se ne odmaram.
- Pridružio: 14 Dec 2005
- Poruke: 26435
- Gde živiš: Na istoj adresi ali promenih četiri države
|
Isečak iz dokumentarnog filma Radio-televizije Srbije i izdavačke kuća 'Vajat', Ravnogorska čitanka 2002.god.
Veći deo osme epizode je posvećen operaciji Halijard.
Zvonimir Vučković, komandant Prvog ravnogorskog korpusa o operaciji Haljard
13,5 MB | 3:43 min
<br><br><a>operacija Halijard.flv</a>
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Avg 2009 14:09
|
offline
- KUZMAR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 25 Feb 2011
- Poruke: 5386
|
Clanak o obelezavanju 65 godina.
Izvor: Politika
Citat:Sećanje na spasavanje oborenih avijatičara
Veze SAD i Srbije sve čvršće, a Amerikanci su optimisti kad je reč o budućoj poziciji vaše zemlje u Evropi, istakla Dženifer Braš, otpravnik poslova ambasade SAD
Susret Dženifer Braš i Dobrivoja Zimonjića Foto B. Lomović Gornji Milanovac – Navršilo se 65 godina od avgusta 1944, kada je prvi transporter C-47 („dakota”) uzleteo sa improvizovanog aerodroma na Galovića brdu u selu Pranjani, odnoseći grupu savezničkih avijatičara čije su bombardere Nemci oborili nad Srbijom. Godišnjica je obeležena juče polaganjem venaca na spomenik, postavljen 2004. godine, na mestu nekadašnjeg aerodroma; učinili su to Dženifer Braš, otpravnica poslova američke ambasade u Beogradu, brigadni general Ranko Živak, komandant vazduhoplovnih snaga Srbije, kao i predstavnici opštinske vlasti i organizacija Ravnogorskog pokreta.
– Danas slavimo više od uspomene na operaciju spasavanja avijatičara, oživljavamo sećanje na saveznike u borbi protiv fašizma. Izražavam zahvalnost američkog naroda ljudima ovog kraja i Srbije za hrabrost, patriotizam i humanizam koji su tom prilikom ispoljili. Odnosi SAD i vaše zemlje su sve bolji, veze sve čvršće, i mi smo optimisti kada je reč o budućoj poziciji Srbije u Evropi – rekla je Dženifer Braš.
Među malobrojnim još živim učesnicima operacije „Halijard” je i Dobrivoje Zimonjić (8 iz dragačevskog sela Goričani. Kao pripadnik četničkog pokreta, bio je u obezbeđenju na Galovića brdu. Došao je i sada na obeležavanje 65. godišnjice i za „Politiku” izneo ponešto od svojih sećanja:
– U mojim Goričanima je bilo više kuća koje su čuvale i hranile oborene pilote sve do ispraćaja u Pranjane. U kući moga oca Bogića su bila četvorica, bilo ih je i kod strica Vojimira, pa u kućama Joksima Ružičića, Sretena Stevanovića i u drugima. Dok su se ukrcavali saveznički avijatičari u „dakote”, nebo nad Galovića brdom je bilo prepuno lovačkih aviona koji su, potom, transportere sa pilotima pratili sve do Barija.
Aerodrom sa zemljanom uzletno-sletnom pistom su, u saradnji sa američkom Službom za strateške poslove i po naredbi Draže Mihailovića, na Galovića brdu napravili seljaci da bi se izvela operacija „Halijard”. Bio je to svojevrsni vazdušni most Pranjani–Bari, započet 10. avgusta, a trajao je sve do decembra. Za to vreme je oko 500 savezničkih pilota, navigatora i drugog letačkog osoblja (govori se i o preciznoj brojci od 513), uglavnom pripadnika 15. korpusa vazduhoplovnih snaga SAD, stiglo svojim kućama. Njihovi avioni su, inače, obarani nad Jugoslavijom po povratku sa bombardovanja petrolejskih postrojenja u Ploeštiju u Rumuniji koje su koristili nacisti.
Oborene posade su, u najvećem broju, na svom području spasavali četnici, ali neke su spasili i dopremili u Pranjane i partizani sa teritorija koje su tada bile pod njihovom kontrolom. Četnicima je pripao kraj poduhvata: gradnja aerodroma i pomoć oko bezbednosti avijatičara do njihovog odlaska.
U popodnevnim časovima je, u Muzeju rudničko-takovskog kraja, otvorena izložba fotografija koje prikazuju pojedine detalje u izgradnji aerodroma, američke vazduhoplovce uoči i tokom evakuacije za Italiju i njihove domaćine, Dražu Mihailovića, njegove četnike i seljake Pranjana i okoline. Prikazan je i kraći film u kojem Kler Mazgrov, član posade jednog aviona B-24, i drugi spaseni piloti, sada već u poodmaklim godinama, evociraju uspomene na događaj i izražavaju veliku zahvalnost srpskom narodu za svoje izbavljenje. Film je komentarisao potpukovnik Džon Kapelo, vazduhoplovni ataše pri američkoj ambasadi. Rekao je da je, 10. avgusta 1944. godine, sa Galovića brda, 18 „dakota” prevezlo u Italiju 312 spasenih vazduhoplovaca. Slični sabirni centri sa aerodromima su još bili u Koceljevi i Boljaniću kod Doboja. Ukupno je prevezeno tih dana, tvrdi Kapelo, više od 600 avijatičara, najviše Amerikanaca, ali i Engleza, Francuza i Rusa koji su se padobranima spasavali iz pogođenih vazduhoplova.
B. Lomović
|
|
|
|
|
|
