online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15362
|
Napisano: 07 Dec 2012 11:16
Могли би да се мало вратимо на тему, поготово јер је са нама поново и М. Самарџић, чија издавачка кућа Погледи је издала књигу о Мисији Халјард.
Неколико страница из књиге се може видети на сајту Погледа:
http://www.pogledi.rs/knjige/mh.pdf
Citat:ПОДАЦИ О БРОЈУ СПАСЕНИХ ПИЛОТА ОД ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА
У предговору је већ поменута импровизација историчара Војног историјског института, приликом утврђивања броја спасених америчких вијатичара током Другог светског рата у Југославији. На овом месту рећи ћу мало више о томе.
У првом издању књиге ''ОПЕРАЦИЈА ВАЗДУШНИ МОСТ'' на српском језику (''ПОГЛЕДИ'', Крагујевац 1997. године), написао сам да су четници спасили 561 америчког авијатичара. Ову цифру саопштили су спасени ветерани ваздушних снага САД приликом прославе дана ''Д'' 1994. године у Чикагу. Ја тада нисам располагао подацима са којима данас располажем.
Приликом боравка 2000. године у Америци на прослави спасених ветерана ваздушних снага, дошао сам до извештаја обавештајних официра, капетана Xорxа Мусулина и капетана Ника Лалића, који су руководили мисијом ХАЛЈАРД. Wихови извештаји РГ-226, Е-99, Б-34, Ф-70, и Е-99, Б-22, Ф-368, потврђују наведени број. Wихови подаци се са наведеним бројем не слажу незнатно. Ради се о једној групи авијатичара који су у рано пролеће 1944. године отишли пешице до Јадрана, а затим су бродом пребачени у Италију. Било је то у време када још није била организована евакуација авијатичара авионима.
Прибавио сам извештаје обавештајних официра који су вршили евакуацију америчких авијатичара код партизана
Према извештају обавештајног официра поручника Тимоти Фајфера, који је руководио мисијом ДУНКЛИН, спасено је и евакуисано 65 авијатичара. Извештај број РГ-226, Б-154, Б-25, Ф-334.
Према извештају обавештајног официра Дина Рекса, који је руководио мисијама РЕДВУД и ДУРАНД, спасено је и евакуисано 162 авијатичара. Извештаји број РГ-226, Е-154, Б-25, Ф-34 и Е-99, Б-23, Ф-115.
Према извештајима обавештајног официра, капетана Xемса Гудвина, који је руководио мисијам МЕЛБЕРИ и ФЛОТСАМ, спасено је 300 авијатичара и евакуисано у Италију. Извештаји број РГ-226, Е-154, Б-25, Ф-357 и Е-154, Б-25, Ф-356.
Све ово чини укупно 527 спасених и евакуисаних америчких авијатичара у Италију. Када томе броју додамо 561 авијатичара које су спасили и евакуисали четници, долазимо до броја од 1.088 спасених и евакуисаних америчких авијатичара до краја октобра 1944. године, односно како је и генерал Донован известио председника Рузвелта. (У овај број Американаца спасених од стране четника није урачунато 25 авијатичара који су евакуисани крајем фебруара 1945. године из Бољанића у Босни.)
Партизанима је много олакшавао евакуацију савезнички аеродром на Вису, и чешћи доласци америчких авиона са наоружањем и опремом на импровизоване аеродроме у Словенији, Хрватској, Босни, Црној Гори и крајем лета 1944. године у Јужној Србији. Ти авиони су у повратку евакуисали америчке и друге савезничке авијатичаре у Италију. Из овог разлога скоро свака посада је већ после десетак дана била у својој бази у Италији. Нису морали да их хране месецима и да их сељакају са краја на крај Србије.
Поменути извештаји налазе се у Истражном центру ''Максвел'', у АФБ ''Монтгомери'' у Алабами, под ознаком АКРУ документа ОСС\ЦИА (Air Crenj Rescue Unit - АЦРУ), Јединица за спасавање посада ваздушних снага САД, и историчари из Војног историјског института могу моје наводе да провере.
Управо на сам дан мога повратка из Америке, прочитао сам у ''Политици'' од 9.06.2000. године у фељтону историчара Војног историјског института, пуковника Антуна Милетића, фантастичне бројке до којих је дошао хокус-покус методом, сабери одузми и баци пола у воду, правдајући се речима>
''На жалост ни данас се не могу саопштити коначни подаци о спасеним авијатичарима, већ се морају употребљавати приближни подаци. Пут до тога је веома дуг и сложен, документа нису сачувана, нити адекватно вођена-попуњавана. Ту и тамо има података али су различити.'' (Види прилог из ''ПОЛИТИКЕ'' од 9.06.2000. године.)
Податке до којих сам дошао на основу цитираних извештаја, објавио сам у својој књизи ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ У ИЗВЕШТАЈИМА АМЕРИ:КИХ И БРИТАНСКИХ ОБАВЕШТАЈАЦА (''ПОГЛЕДИ'', Крагујевац, 2004. године.)
Падали су амерички авиони и даље, после октобра 1944. године па све до маја 1945. године, али углавном на територије на којима више није било окупатора, без обзира ко их је прихватио. Више се не може говорити о ''спасавању'', већ само о прихватању и евакуацији. Додуше, Антон Милетић је убројао и оне који су се сами спасили и слетели на сопствени аеродром на Вису и после мање оправке одлетели у базу.
Врхунац глупости и подаништва збио се на северу Баната недалеко од Српске Црње. Као у граду ''БУДАЛИЈИ'' Тила Ојленшпигела, прогласила је општина почасним грађанима посаду ''либератора'' који је у јануару 1945. године принудно слетео услед мањег квара, а затим одлетео у Италију. ''Спасили'' су посаду која се сама спасила, на територији где већ три месеца није био ни један окупаторски војник, а затим их прогласили почасним грађанима што су их удостојили слетањем на њихово пољанче. (Види прилог из ''Политике''). Не знам да ли је Антун Милетић придодао и ову посаду броју спасених америчких авијатичара.
Осим Минхаузенских цифара о спасеним америчким авијатичарима од стране партизана, поменути фељтон врви од измишљотина у стилу ''причао ми један човек''. Врхунац је прича о побијеним авијатичарима једне америчке посаде од стране словеначких четника (сиц!), или прича о спасеним америчким авијатичарима из четничких руку, који су се управо спремали да их побију. И бедно и одвратно...
Не знам само зашто ме њихови спасени ветерани ваздушних снага зову сваке године на њихову прославу, када је опште познато ''да су их четници убијали пре него што додирну земљу''. Мораћу следећи пут да их питам зашто пређоше преко тога, па њихов председник Хари Труман додели највише америчко одликовање Дражи, а председник Ајзенхауер мојој маленкости признање. (Документа о томе у прилогу.)
На први поглед - текст се чини јако озбиљно,аутор је учествовао у поменутом догађају, цитира изворе и прилично сигурно критикује другу страну.
Али после темељније анализе, све више и више ствари у овом тексту ми је постало сумњиво. Пошто сам проверио што више навода из овог цитата, дошао сам до закључка да овај текст обилује нетачностима у толикој мери да је то не само последица незнања аутора, него свесне намере да се фалсификују историјски подаци.
Погледаћемо темељније тачку по тачку.
Dopuna: 07 Dec 2012 11:36
Кренимо редом:
Citat:Све ово чини укупно 527 спасених и евакуисаних америчких авијатичара у Италију. Када томе броју додамо 561 авијатичара које су спасили и евакуисали четници, долазимо до броја од 1.088 спасених и евакуисаних америчких авијатичара до краја октобра 1944. године, односно како је и генерал Донован известио председника Рузвелта.
Игром случаја овај исти број се помиње у америчкој публикацији спомиње у мало другачијем контексту:
Citat:Special-duty aircraft continued to evacuate Allied aircrews for the duration of the war, but most of the work was in conjunction with regular supply missions. Aircrew evacuation by all agencies in the Mediterranean theater reached a peak in September 1944, although August was the heaviest month for special-duty aircraft. In Septem-ber alone, over a thousand Americans were evacuated from Rumania by B-17's in Operation REUNION,* and nearly 300 Allied flyers were taken out of Bulgaria by B-17's.142 By 1 October 1944, 2,694 Allied flyers had been rescued from the Balkans. Of this number 1,088 came from Yugoslavia, 46 from Greece, and 11 from Albania in special-duty aircraft. Chetnik territory in Yugoslavia yielded 356 flyers and Partisan territory gave up 732. During the period from 1 January to 30 April 1945, 310 Allied flyers were evacuated by specialduty aircraft from Yugoslavia and Albania.144
У књизи је тачно цитиран укупан број евакуисаних (1088), погрешно наведен временски период (крај октобра уместо до 1. октобра), и најважније - прескочено колико је од тог броја евакуисано од стране четника (356) а колико од партизана (732).
Сличан цитат се помиње и у књизи Fueling the Fires of Resistance, William Leary, стр. 34.
Citat:Between January 1, 1944, and October 15, 1944, according to statistics compiled by the Air Crew Rescue Unit, 1,152 American airmen were airlifted from Yugoslavia, 795 with Partisan assistance and 356 with the help of the Cetniks. During the same period, 47 U.S. flyers were evacuated from Greece and 11 from Albania.
Док се у књизи History of the MAAF 1943-1945, страна 336, спомиње број за цео временски период:
Citat:A grand total of 2350 AAF crewmen came back from Yugoslavia, of which 2000 were from Partisan territory, and 350 from Chetnik.
Dopuna: 07 Dec 2012 11:40
Citat:Прибавио сам извештаје обавештајних официра који су вршили евакуацију америчких авијатичара код партизана
Према извештају обавештајног официра поручника Тимоти Фајфера, који је руководио мисијом ДУНКЛИН, спасено је и евакуисано 65 авијатичара. Извештај број РГ-226, Б-154, Б-25, Ф-334.
Према извештају обавештајног официра Дина Рекса, који је руководио мисијама РЕДВУД и ДУРАНД, спасено је и евакуисано 162 авијатичара. Извештаји број РГ-226, Е-154, Б-25, Ф-34 и Е-99, Б-23, Ф-115.
Према извештајима обавештајног официра, капетана Xемса Гудвина, који је руководио мисијам МЕЛБЕРИ и ФЛОТСАМ, спасено је 300 авијатичара и евакуисано у Италију. Извештаји број РГ-226, Е-154, Б-25, Ф-357 и Е-154, Б-25, Ф-356.
Што се тиче ових извештаја, нисам имао прилике да их прочитам.
Нашао сам податак да је из Санског моста евакуисано 65 авијатичара 5. јануара 1945 (број одговара горенаведеној мисији Дунклин), што је једна од највећих појединачних евакуација са територије партизана.
Било би добро видети и за остале наведене мисије кад су биле и одакле је вршена евакуација. Прилично је чудно да је аутор стављао у збир евакуисаних до октобра евакуацију која је била јануара (!?). Једини разлог за овакво ератично сабирање је да се вештачки добије рачуница коју је направио да би доказао да су четници евакуисали више авијатичара од партизана.
Dopuna: 07 Dec 2012 11:50
Citat:Партизанима је много олакшавао евакуацију савезнички аеродром на Вису, и чешћи доласци америчких авиона са наоружањем и опремом на импровизоване аеродроме у Словенији, Хрватској, Босни, Црној Гори и крајем лета 1944. године у Јужној Србији. Ти авиони су у повратку евакуисали америчке и друге савезничке авијатичаре у Италију. Из овог разлога скоро свака посада је већ после десетак дана била у својој бази у Италији. Нису морали да их хране месецима и да их сељакају са краја на крај Србије.
Тачно је да је партизанима доста олакшавала редовна веза са савезницима, те су евакуације биле чешће, и са мање авијатичара.
Аеродром на Вису је био савезнички, и на њега се спустило доста оштећених авиона (по неким проценама, и више од 200), али ти авијатичари нису рачунати као нестали па ни евакуисани, јер су били на свом аеродрому. Требало је да прође 3 дана да би се нека посада прогласила несталом.
Што се тиче времена евакуације од партизана, било је случајева да се посада прилично брзо врати, али су они ретки. Неке посаде су провеле на терену и више месеци, крећући се кроз територију где су их нападали усташе и немци. Кретање по тој територији је било опасно, и у америчким МАЦР (извештајима о несталим посадама ваздухоплова) сам на више места наишао на борбе са усташама, или случајеве да су авијатичари убијени од усташа током евакуације.
Dopuna: 07 Dec 2012 11:57
Citat:Падали су амерички авиони и даље, после октобра 1944. године па све до маја 1945. године, али углавном на територије на којима више није било окупатора, без обзира ко их је прихватио. Више се не може говорити о ''спасавању'', већ само о прихватању и евакуацији. Додуше, Антон Милетић је убројао и оне који су се сами спасили и слетели на сопствени аеродром на Вису и после мање оправке одлетели у базу.
Иако је после октобра 1944. постојао фронт и осигурана позадина, авиони углавном више нису летели туда. Разлог је прост - главни циљ напада који је ишао преко те територије, Румунија и њена нафтна поља, је био у рукама савезника. У МАЦР од септембра до децембра 1944. сам нашао на неколико случајева да су авиони слетели у позадини, али су они ретки. Већина је и даље падала у позадини непријатеља, и била евакуисана у тешким условима.
Citat:Врхунац глупости и подаништва збио се на северу Баната недалеко од Српске Црње. Као у граду ''БУДАЛИЈИ'' Тила Ојленшпигела, прогласила је општина почасним грађанима посаду ''либератора'' који је у јануару 1945. године принудно слетео услед мањег квара, а затим одлетео у Италију. ''Спасили'' су посаду која се сама спасила, на територији где већ три месеца није био ни један окупаторски војник, а затим их прогласили почасним грађанима што су их удостојили слетањем на њихово пољанче. (Види прилог из ''Политике''). Не знам да ли је Антун Милетић придодао и ову посаду броју спасених америчких авијатичара.
Опет нетачни подаци.
За овај авион постоје подаци - али он није отишао назад истог дана - уписан је као губитак. Посади је требало више недеља да се врати преко Букурешта.
Више података са америчке стране:
http://www.450thbg.com/real/biographies/raab/raab.shtml
Dopuna: 07 Dec 2012 12:03
И за крај коментара:
Citat:Врхунац је прича о побијеним авијатичарима једне америчке посаде од стране словеначких четника (сиц!), или прича о спасеним америчким авијатичарима из четничких руку, који су се управо спремали да их побију. И бедно и одвратно...
Занимљиво, и код партизана и код четника се на често помиње да је посада убијена од стране идеолошких противника.
Колико сам могао да проверим те наводе, углавном су нетачни. Ако је таквих случајева и било, они су више изузетак него правило.
Dopuna: 07 Dec 2012 12:08
Што се тиче броја авијатичара евакуисаних од стране четника, у америчкој литератури се углавном спомиње број од 356.
Овај број није коначан, у њега није урачунато неколико мањих евакуација.
Треба поменути да сам нашао на неколико случајева где су авијатичари пали код четника, тамо провели неко време, одакле су на различите начине прешли код партизана одакле су брзо евакуисани.
Ипак, овај број јесте мање од оног који наводи Пешић (преко 560), а поготово је неутемељена тврдња да су четници евакуисали више авијатичара од партизана. Ваљда је некако требало показати да су се више залагали у антифашистичкој борби од партизана.
|
