Амерички авијатичар Роберт Кол, чији син је објавио ових 80ак слика, је имао прилике да се упозна са Дражом, и да размене прстенове (прстен његове класе за Дражин, рекао бих добра трампа).
Осим породичне приче, ове слике на којој се нејасно види (једина на којој га носи колико знам), има и послератно писмо једног четника који је присуствовао догађају, тако да је ово прилично добро документовано.
Све у свему, музејски примерак у сваком случају.
Pa ako jeste njegov prsten, poprilično je izlizan, a sudeći po slici, Draža se igra sa njim. Naravno sve pod uslovm da je to taj prsten. No verovatno će pobratim da potvrdi sa sve svedočenjem nekoga koje čudo od nekoga, kome je rekao neko, ko je opet saznao, da je Mile video kako Pera lije ovakav prsten za Čiču.
A.R.Chafee.Jr. ::Pa ako jeste njegov prsten, poprilično je izlizan, a sudeći po slici, Draža se igra sa njim. Naravno sve pod uslovm da je to taj prsten. No verovatno će pobratim da potvrdi sa sve svedočenjem nekoga koje čudo od nekoga, kome je rekao neko, ko je opet saznao, da je Mile video kako Pera lije ovakav prsten za Čiču.
Нема везе са Самарџићем, Кол млађи је са овим папирима контактирао Халијард мисија фондацију, био је и у Прањанима прошли месец.
Писмо које спомињем је одмах после рата написано.
За овако неки предмет тешко да ће бити бољих докумената.
Ја сам прилично убеђен да је аутентичан.
Godinama si se ganjao sa njim i ne shvataš kako radi.
Vrlo verovatno je Dražin prsten (pismo koje potvrđuje), ima pride i tragove igranja, na koje upućuje fotka sa Živkom, ali će pobratim da otkrije kako je izliven, graviran, kako ga je narod pokloni čiči, a zlato dala neka dvojka od svoje spreme. Otkriće pozadinu, kao i da je verovatno od ovog američkog prstena (koji je završio kod Draže) Tito lično izradio ogrlice za svoje pse.
Citat:Zašto Srbija ćuti o mnogo čemu pa i o spasavanju američkih pilota?
“Kada se politika umeša u tumačenje prošlosti, jedan od načina na koji ona tumači prošlost jeste ćutanje. To se dešavalo, između ostalog, i sa spasavanjem američkih pilota posle bombardovanja naftnih postrojenja u Ploeštiju u Rumuniji 1944. Njihova avijacija je bila meta snažne nemačke protivvazdušne odbrane oko Beograda. Mnogi američki piloti su stradali, ali njih oko 500 su spaseni, pre svega zahvaljujući srpskom narodu i u organizaciji Kraljevske vojske u otadžbini, pod komandom generala Dragoljuba Mihailovića. On je uspeo da pilote i članove posada rasporedi po kućama i da ih spase od Nemaca. Neverovatno je da su seljaci iz Pranjana i okolnih sela sačuvali pilote od potrage koju su vodile brojne agenture, nemačke i njihovih saveznika.
Potpuna konspiracija sačuvana je i u vreme operacije “Halijard” kad su seljani napravili travnatu pistu sa koje su Amerikanci avionima odvezli pilote na bezbedno mesto. To je primer herojstva i odanosti, jer pokret generala Mihailovića je bio ukorenjen u srpskom selu.”
Ali zašto se do juče ćutalo o tom herojstvu iz Pranjana, čak i danas Srbi malo znaju o spasavanju američkih pilota?
“Ćutalo se zato što su pilote spasavali predstavnici Jugoslovenske vojske, otadžbine i srpski narod, a ne partizani i komunisti. Predstavnici Komunističkog pokreta su zabranili svojim jedinicama da dejstvuju u Srbiji. Srbija je imala samo jednu vojsku koja je predstavljala značajni činilac, a to je bila vojska Dragoljuba Mihailovića. Ćutalo se i zbog toga što je u Americi počela propaganda 1944-45. u kojoj su aktivno učestvovali spaseni piloti. Oni su tvrdili da Mihailović i njegov pokret ne mogu da dobiju kolaboracioniste, jer on je bio antifašistički pokret. O tome se na Zapadu ćutalo, a američka propaganda tek posle Titovog sukoba sa Staljinom 1948. ugušila je tu temu. Spaseni piloti i njihova propaganda su marginalizovani. O tome je sjajnu građu ostavio oficir iz Dražinog štaba u svojim memoarima. Sve to tako traje do momenta kada Jugoslavija, odnosno Srbija nije ušla u novi sukob sa Amerikom.
Od tada Srbija u SAD gubi svaki kredibilitet kao pozitivna istorijska figura, ne dobijaju šansu da se i na američkom tlu ta istina o pilotima saopšti. To je vreme početka građanskog rata i raspada SFRJ. Kod nas se počinju objavljivati memoari i spisi, vrlo stidljivo, o pilotima iz Pranjana. To je upotreba i zloupotreba istorije, o tome se decenijama ćutalo, i evo danas se o tome progovara, opet verujem sa nekom političkom kalkulacijom koja nosi zloupotrebu istorije onakve kakve ona jeste bila. Današnja američka politika, u pokušaju da izgleda uravnotežena, setila se nekih srpskih zasluga i Srba. Dojučerašnja slika će biti retuširana, a sa tim retuširanjem verovatno ide i paket nečega što je možda ništa, a možda i nešto. Videćemo.”
Мени је јако тешко да у овоме тексту нађем било шта са чиме би се сложио.
Почев од тога да има делова који су потпуно нетачни, прескочени или произвољно тумачени.
Да се подсетимо, у Југославији су по први пут објављени извештаји о евакуацијама током Халијард мисије крајем 70их у књизи Јозе Томашевића "Четници у Другом светском рату", док је табела са бројем евакуисаних дата почетком 1980. године у фељтону Пере Стојановића у НИН-у.
Ти подаци су из америчке архивске грађе, тачни су и верно су пренети.
Оно што је занимљиво је да почетком 90их почиње више да се пише о мисији Халијард, али су се ови извештаји некако загубили па их нико више не спомиње. Уместо тога има некаква инфлација, у складу са кретањима 90их, где њихов број расте не 500, 600, 700 па и више...
Приликом судских процеса Дражи Михаиловићу, суђењу у Београду, сведочењем пред Комитетом за праведно суђење Дражи Михаиловићу у САД, као и у недавном процесу рехабилитације, доста се спомињу авијатичари, и наводни злочини према њима.
У овом тексту се сва три процеса анализирају у односу на службене изјаве које су авијатичари давали по повратку у базе.
На данашњи дан је у Србију пало шест америчких бомбардера. Противавионска одбрана изнад Плоештија и напади ловаца су оштетили многе авионе.
Двојица чланова посада су погинула у авионима, још два су заробљена на земљи, док су чак 63 евакуисана од четника. Први падобранци су пали у рејону Жагубице, после ваздушне борбе у Румунији.
Горњи Милановац - Свечано отварање аеродрома на Галовића брду у Прањанима, заказано је за сутра 26. септембар у 10 сати.
Citat:Цео аеродромски комплекс простире се на 17,6 хектара са пистом дугачком 650 и широком 60 метара. Меморијални објекат је у облику авиона са раширеним крилима, поред кога ће се налазити и дрворед за разгледање и шетњу овим историјским пропланком чија улога је деценијама скривана од стране комунистичког режима.
