Partizani - ''Hrvatska vojska''

26

Partizani - ''Hrvatska vojska''

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 26390
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Rekoh, obustavite paljbu, a temu će kolega počistiti kad stigne. Nemojte misliti da je ovo nekome promaklo...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • gloyer  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 23 Feb 2007
  • Poruke: 3787
  • Gde živiš: Banat

Шта сам пропустио?



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 26390
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Ništa što već nije viđeno...Malo kafanskog klinča, malo interne etike i to bi bilo to. OT, u svakom slučaju.

offline
  • Pridružio: 12 Nov 2010
  • Poruke: 1121

Napisano: 17 Jan 2012 12:23

O pomenutom dogadjaju ces dobiti protivcitat iz Bjelajceve knjige Vojska kraljebvine SHS. Inace Draza se nigde nije dugo zadrzao, jer je njegova vojna karijera bila takva. Mileta bih uvek pre uzeo kao izvor nego Bojana, iako su mi obojica prijatelji.
Za Tita sam rekao da me ne zanima, i nemam nameru da se njime bavim.
U cemu je problem?

Dopuna: 17 Jan 2012 12:46

Na zalost, Bjelajceva treca knjiga o najzanimljivijem periodu VJ nije ni na vidiku (iako ja pominjem prvu), to sam ga pitao 100 puta jer i mene zanima. Prosle godine je objavio za "Odbranu" knjigu Diplomatija i vojska 1901-1999. Ne znam tacno sta mu je sledece na repertoaru.
Inace moj prethodni post je izgubio na smislu, posto je izbrisan post koji je bio upucen meni na tu temu.
Ako moze mali drugarski savet, probajte malo da iskulirate, jer niko nece odstupiti ni milimetar od svojih gledista, a nervira i ucesnike i posmatrace, po principu mnogo strasti, malo vajde, i evo vec pola januara prodje u tom duhu...

offline
  • Pridružio: 27 Dec 2011
  • Poruke: 245

Trpe Grozni ::@Mrki
Ne mozes istovremeno da govoris o srbima i da stavljas jednakost izmedju njih i Srbije, jer to nije isto.
Srbija je osim kratkog razdoblja 1941 skoro do kraja rata bila relativno mirno podrucje. O tome govori i podatak o stacioniranim njemackim trupama tamo. ??

То кад се гледа историја социјалистичке Југославије, која не помиње двадесетак антиосовинских операција вођених на територији данашње Србије против четника после 1941, као ни десетине хиљада стрељаних ''присталица Драже Михаиловића''.
Немачких трупа је било мање јер су их мењале бугарске, у замену за неодлазак на Источни фронт.

offline
  • Pridružio: 03 Apr 2008
  • Poruke: 5920

Moj dragi Samardzicu, to je istorija, istorija se ne deli na istoriju socijalisticke Jugoslavije i ostalu.
Kazi mi koji su gubitci njemaca u tom periodu, koji su gubitci bugara u tom periodu, koji su gubitci pripadnika JUVO u tom periodu, usporedi to sa ostalim podrucjima u Jugoslaviji i na Balkanu, pa tek onda nesto tvrdi.

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Napisano: 18 Jan 2012 16:28

M. Samardzic ::Што се тиче Срба у ''хрватској војсци'', они су практично били легионари - борци за стварање нове независне хрватске државе.
С друге стране, бановине које су пре рата сматране српским, а то су биле све бановине осим хрватске и словеначке, комунисти су делили на велики број мањих области. Основали су главне штабове за Србију, Босну, Црну Гору и Боку, Санџак, Војводину, Косово и Метохију и Македонију. Тако је њихов ''Главни штаб за Србију'' обухватао само онај део Србије који је био ослобођен пре балканских ратова 1912. године (''предкумановска Србија''), односно, имао је територију знатно мању од територије ''Главног штаба Хрватске'', иако је у држави Срба било два пута више од Хрвата.


а) Како можеш да кажеш да су се Срби у Хрватској у редовима партизана борили за независну Хрватску?
Занемарио си 4 чињенице које не можеш да уклопиш у у ту теорију:
1.Партизани су се борили против НЕЗАВИСНЕ Државе Хрватске и уништили је.
2.СР Хрватска није постала независна 1945.
3.СР Хрватска била је мања од бановине Хрватске из 1939.
4. Срби су са Хрватима створили Хрватску.Зато су у Уставу Хрватске били конститутиван народ у Хрватској,речником имовинског права сувласници Хрватске.То значи да Хрватска није могла да се отцепи од Југолсавије без српског "ДА". Иако је било Срба 30% Хрвата 70%
Ћирилица и Латиница били су једнаки итд..


б) Злонамерно изводиш закључак да су партизани стварали Велику Хрватску а малу Србију иѕ једне војне-територијалне органиције које нису никад постале федералне границе.

Коме је припао Санџак? Одоговор- Србији
Коме је припала Војводина? Одговор -Србији
Коме је припало Косово и Метохија? Одговор -Србији

Које била највећа република у Југославији? Одговор - Србија са 44 %

Када је Србија била највећа у модерној историји? Одговор- "авнојска" Србија иѕ 1945

Dopuna: 18 Jan 2012 16:53

M. Samardzic ::

Оснивањем још два корпуса јануара 1944. године - 10. и 11. корпуса - са великим процентом бивших домобрана и усташа у њима, Хрвати вероватно постају већина у ''хрватској војсци''.

Командант Главног штаба Хрватске, Иво Рукавина, и командант усташке Црне легије у овом делу Хрватске, Јуцо Рукавина, били су рођена браћа. Очигледно, комунисти су били обвештени о немачкој операцији и на време су се повукли. Заузврат, комунисти нису изазивали ратна страдања у околини Загреба и нису ни помишљали о нападу на Јасеновац.



Још једна лаж за 10 корпус (о њему бар имам податке) о томе како се он није борио против усташа и Немаца:


Усташка офанзива на Калник и Подравину:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Борбе на Калнику у Загорју Мославини:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Немачка офанзива на Калник:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Борбе одреда на пролеће 1944:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Напад на усташе код Ђурђевца Вирја Новиграда Подравског:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Одбрана вировитичког мостобрана :

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

на том сајту има доста података и КОНТАКТ па им реци САамраџићу да су били пресвучене усташе и да се нису борили


Иван Рукавина и Јуца Рукавина нису били рођена браћа!

Јуца Рукавина био је осуђен као ратни злочинац.Иван нема везе са њим његова два брата погинула су у партизанима

Иначе Светозар Вукмановић Темпо имао је рођеног брата Луку у четницима.
Дража Михаиловић имао је ћерку и сина у партизанима..па шта с тим ? Је л то нешто мења да су партизани и четници били непријатељи?

Dopuna: 18 Jan 2012 17:13

M. Samardzic ::
Од напада није било ништа. Али, комунисти другачије поступају у областима густо насељеним Србима. Тако, од 31. децембра 1943. до 3. јануара 1944. године они предузимају неуспешан напад на Бањалуку, ангажујући до тада највеће снаге у једној антиосовинској акцији. На ужем сектору Бањалуке нападале су 4. и 5. крајишка дивизија, ојачане 3. крајишком бригадом из састава 1. пролетерске дивизије. На ширем сектору, односно на северу, 12. и 28. дивизија имале су задатак да сруше понтонски мост на Сави и заузму Стару Градишку (ни један од ова два задатка није остварен), као и да затварају правце према Дервенти. Немци су сматрали да је, свеукупно, ангажовано око 12.000 партизана.52
У Бањалуци су се у ово доба налазили Хрвати - делови 373. легионарске дивизије, домобрани и усташе. Немаца је било веома мало: неколико штабова и војна полиција.
Комунистички историчари кажу да је циљ напада био да се олакша положај 3. корпусу, против кога је у то време водио операције 5. СС брдски корпус у Источној Босни. Овај циљ није остварен, јер је 3. корпус претрпео тешке губитке, а сем тога изазвана је погибија још 2.000 људи у Бањалуци.
Заправо, било је нелогично очекивати да ће Немцима у Бањалуци доћи у помоћ 5. СС брдски корпус, уместо неке јединице са ближих и проходнијих терена - како се и десило. Циљ напада на Бањалуку треба потражити на другој страни, у депеши Ј. Б. Тита упућеној 31. децембра радио станици ''Слободна Југославија'', под ознаком хитно. Депеша је кратка, садржи само вест да је 5. корпус предузео ''општи напад на Бањалуку''.53
Војничка правила налажу да се почетак напада скрива, а нарочито да се не наглашава његов обим (''општи напад''), како би се успорила реакција друге стране. Међутим, партизански врховни командант лично пише вест за радио станицу одмах по почетку напада. То указује да је пропаганда имала великог удела у доношењу одлуке за напад. На исти закључак наводи и летак који су комунисти остављали у Бањалуци: ''5. корпус се данас налази пред једном од највећих битака која ће бити забележена у историји наших народа. Ову велику офанзиву треба читав свет да објави као трећи фронт.''54
Напад на Бањалуку заиста је био највећа операција коју су комунисти предузели против осовинских трупа од почетка рата. Друга реченица из летка у вези је са депешом Ј. Б. Тита ''Слободној Југославији'': напад на Бањалуку представљао је врхунац како комунистичке, тако и британске пропаганде у корист комуниста. Пошто није било вере у успех, пропагандна кампања је почела када и напад, иако је шкодила самом нападу.




Опет омаловажавање НОР-а....
Абгажоване снаге у Првој Баљалучкој операцији:

Снаге НОВЈ

Четврта крајишка дивизија (делови) - око 2.700 бораца
Десета крајишка дивизија
Тринаеста крајишка бригада - 1.442
Једанаеста крајишка дивизија - 2.908
Ударни одред Петог корпуса - 425
1. и 2. артиљеријски дивизион Петог корпуса - око 200 бораца
Трећа крајишка бригада - 1. 626
Трећа личка бригада - око 1.200[5]
Дванаеста славонска бригада - око 1.000

Укупно око 11.700 бораца и старешина.
[уреди] Осовинске снаге

А. Немачке снаге

Упориште Бањалука: припадника разних јединица и установа 4.131.
Упориште Приједор: припадника немачке 373. дивизије 1.800.
Упориште Босанска Градишка: припадника немачке полиције 280.
Упориште Горња, Средња и Доња Топола: припадника немачке полиције 640.
Упориште Босански Александровац: припадника немачке полиције 100.
Упориште Јунузовци: припадника немачке полиције 100.
Упориште Маглајани: припадника немачке полиције 60.
Упориште Лакташи: припадника немачке полиције 30.
Упориште на аеродрому Залужани: око 600 Немаца, усташа и домобрана[6].
901. оклопни гренадирски пук, у пробоју из Босанске Градишке у Бањалуку[7].

Укупно око 8.000 бораца.

Б. Усташко-домобранске снаге

Упориште Бањалука: 2. бојна 13. ловачке пуковније, 3. бојна 7. ловачке пуковније, 11. топнички склоп (артиљеријски дивизион), 7. топнички склоп, 22. топнички склоп, Стожер (штаб) 4. усташко-домобранског здруга са 6 приштабских сатнија (чета), Домдо бојна Бањалука, 300 полицајаца и агената и 3. жандармеријски пук.
Упориште Клашнице: 2. бојна 7. ловачке пуковније.
Упориште Рамићи: једна чета четника 1. четничке бригаде Босанскокрајишког четничког корпуса, заједно са једном сатнијом усташа и домобрана.
Упориште Ивањска: 1. бојна 7. ловачке пуковније (јачине 700 војника).
Упориште Крњин (Гугунова Главица) ': 1 сатнија усташа.
Упориште Пискавица: 1 санија домобрана.
Упориште Омарска: 1. бојна 13. ловачке пуковније.
Упориште Козарац: 1 сатнија домобрана.
Упориште Приједор: 3. горски усташко-домобрански здруг са распоредом

јединица у Приједору и ближој околини — укупно 2.000 војника.

Упориште Босанска Градишка:
3. бојна 13. ловачке пуковније
Жељезничко-стражарска усташка бојна распоређена од Окучана до Босанске Градишке.
Једна бојна усташа из логора Стара Градишка јачине 900 усташа.
Научна сатнија (120 војника).
Јуришна усташка сатнија (јачине 80 усташа).
Жандарма 70
Полицајаца и агената 50.
Упориште Лакташи: жандарма 50.
Упориште Разбој: жандарма 35 и домобрана 200.
Упориште Кукуље: жандарма 35 а у селу Косјерову 25[8].

Укупно око 12.000 бораца.

Ц. Четничке снаге

3. крајишка четничка бригада, јачине 700 четника
Жупска четничка бригада средњобосанског четничког корпуса, на одбрани правца Прњавор-Клашнице јачине 245 четника
Самостални Црновршки четнички батаљон средњобосанског четничког корпуса, на одбрани правца Прњавор-Клашнице, јачине 135 четника,
Заштитна јединица Босанскокрајишког четничког корпуса[9]

Укупно нешто преко 1.000 четника на јужној, југозападној и западној периферији Бањалуке и око 1.000 четника на источној и североисточној страни града, свега око 2.000.

Свега осовинских снага: око 22.000


Према немачком документу од 4. јануара, немачка команда утврдила је сопствене губитке од 541 погинулог Немца, уз 327 рањено и 37 несталих; 156 погинулих усташа и домобрана, уз 230 рањених и 945 заробљених. То даје укупно 697 погинулих, 557 рањених и 1.275 заробљених. За четнике се наводи да подаци нису могли бити утврђени

Архив Војноисторијског института, микрофилм NAV-N-T-314, Roll 563/925


Дакле операција је била великог обима а четници такву битку немају....У твојој књизи Борбе четника против Вермахта највећа "битка" је код Вишеграда.Та четничка офанзива трајала је 6 недеља да би се енглеској мисији показало да четници ратују против осовине...Е томе ти треба да причаш.Бесмислен је закључак да је Тито напао Бањалуку због пропаганде. Тито је победио 10 децембра 1943 кад је В.Британија дала искључиву помоћ партизанима а то је 20 дана пре 31 децембра 1943 кад је почео напад на Бањалуку.

offline
  • Lune 
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 22 Jan 2012
  • Poruke: 17

Na sednici Politbiroa CK KPJ održanoj 4.7. 1941. godine u vili Vladislava Ribnikara u Beogradu, odlučeno je da se od sabotaža i diverija pređe na opšti ustanak i da partizanski rat bude osnovna forma razvijanja ustanka. Sastanku su prisustvovali: Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Svetozar Vukmanović Tempo, Ivo Lola Ribar, Sreten Žujović i Ivan Milutinović. Na sastanku su pojedini članovi CK upućeni u razne krajeve zemlje radi pomoći u organizovanju i rukovođenju oružanom borbom.

Srbija (7.7.) - manji oružani sukobi, do kojih je dolazilo u periodu maj-jun, prerasli su 7.7., posle akcije Rađevačke partizanske čete pod komandom Žikice Jovanovića Španca u Beloj Crkvi, u masovni ustanak, koji se razvio tokom avgusta i septembra i proširio na teritoriju čitave Srbije.

Crna Gora (13.7.) - početne akcije partizanskih odreda prerasle su 13.7. u opštenarodni ustanak (tzv. Trinaestojulski ustanak) u kome je za nekoliko dana oslobođen veći deo Crne Gore (izuzev gradova) i zarobljeno 4.000 italijanskih vojnika.[1] Iako je ustanak ubrzo ugušen, on je imao velikog podsticaja za dalje širenje NOB-a u Crnoj Gori.

Slovenija (22.7.) - oružane akcije partizanskih četa otpočele su 22.7. u Gorenjskom i Štrajerskoj, a tokom avgusta proširile su se na teritoriju čitave Slovenije.

Bosna i Hercegovina (27.7.) - još u toku juna meseca u Hercegovini je došlo do oružanih borbi između pripadnika srpskog naroda i ustaša. Masovni ustanak otpočeo je 27.7. napadom i oslobođenjem Drvara, a ubrzo je obuhvatio Bosansku krajinu i čitavu BiH. Oslobođeni su gradovi: Bosansko Grahovo, Glamoč, Mrkonjić grad, Vlasenica, Srebrenica, Maglaj i dr.

Hrvatska (27.7.) - prva žarišta ustanka stvorena su tokom jula i avgusta na području Like, Korduna, Banije i Slavonije, a kasnije i u Dalmaciji i Gorskom kotaru. Prva veća ustanička akcija izvedena je 27.7. napadom gerilskih odreda na Srb. U Hrvatskoj je 22.6. formiran i prvi partizanski odred u Jugoslaviji - Sisački NOP odred.

Makedonija (11.10.) - ustanak je kasnio zbog stava Metodija Šatorova da PK KPJ za Makedoniju priključi Bugarskoj KP. Posle obrazovanja novog Pokrajinskog komiteta u toku avgusta i septembra formirana su tri partizanska odreda. Napadom Prilepskog NOP odreda na Prilep, 11. oktobra, otpočeo je oružani ustanak.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 15512

Lune ::Na sednici Politbiroa CK KPJ održanoj 4.7. 1941. godine u vili Vladislava Ribnikara u Beogradu, odlučeno je da se od sabotaža i diverija pređe na opšti ustanak i da partizanski rat bude osnovna forma razvijanja ustanka. Sastanku su prisustvovali: Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Milovan Đilas, Svetozar Vukmanović Tempo, Ivo Lola Ribar, Sreten Žujović i Ivan Milutinović. Na sastanku su pojedini članovi CK ...
Луне,
кад постављате текст из другог извора, обавезно назначите извор (у овом случају Википедија), а пожељно је и да цитирани текст ставите у цитат, да би се разликовао од вашег текста.

offline
  • Pridružio: 03 Sep 2010
  • Poruke: 25

Khaless ::
@tema

Za sada vidimo da ne postoji nikakav dokaz da su partizani bili nekakava "hrvatska" vojske.
Nazivi jedinicama davani su teritorijalno- mada to niej uvek slučaj, a svakako da nazivi jedinica nisu davani po nacionalnoj osnovi.

Postojali su nazivi:

1. Slovenačka
2. Hrvatska
3. Dalmatinska
4. Slavonska
5. Srpska
6. Vojvodjanska
7. Krajiška
8. Hercegovačka
9. Makedonska

To su bili regioni tadašnje države, a svakako nisu prikazivali rpipadnost enkoj naciji.

Biće da je bila i neka sandžačka, crnogorska, pa i istočno-bosanska Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 932 korisnika na forumu :: 49 registrovanih, 2 sakrivenih i 881 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: acatomic, Andy, bigfoot, C-Gun, Centauro, Coabelgrade, cvrle312, Dogma21, DonRumataEstorski, dragan_mig31, FileFinder, hellenic, Joint Chief, Kobrim, Koce, Koja79, lucko1, m0nstrum_, majstro, Marko Marković, mat, Mercury, mexo, milenko crazy north, Miletić Zoran, Milovan Dinic, nnnnnnnnnn, nuki1234, ObicanUser, oddsock, Pilence, ping15, PitterBg, Povratak1912, PrincipL, rebcooil, rikirubio, sekretar, Shadow soldier, Shajlok, synergia, tachinni, ujke, vlado_pg, Wrangler, xanadu, Zavulon, šumar bk2, Đole64