offline
- Gorski car
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 18 Jan 2012
- Poruke: 600
|
Napisano: 18 Jan 2012 16:28
M. Samardzic ::Што се тиче Срба у ''хрватској војсци'', они су практично били легионари - борци за стварање нове независне хрватске државе.
С друге стране, бановине које су пре рата сматране српским, а то су биле све бановине осим хрватске и словеначке, комунисти су делили на велики број мањих области. Основали су главне штабове за Србију, Босну, Црну Гору и Боку, Санџак, Војводину, Косово и Метохију и Македонију. Тако је њихов ''Главни штаб за Србију'' обухватао само онај део Србије који је био ослобођен пре балканских ратова 1912. године (''предкумановска Србија''), односно, имао је територију знатно мању од територије ''Главног штаба Хрватске'', иако је у држави Срба било два пута више од Хрвата.
а) Како можеш да кажеш да су се Срби у Хрватској у редовима партизана борили за независну Хрватску?
Занемарио си 4 чињенице које не можеш да уклопиш у у ту теорију:
1.Партизани су се борили против НЕЗАВИСНЕ Државе Хрватске и уништили је.
2.СР Хрватска није постала независна 1945.
3.СР Хрватска била је мања од бановине Хрватске из 1939.
4. Срби су са Хрватима створили Хрватску.Зато су у Уставу Хрватске били конститутиван народ у Хрватској,речником имовинског права сувласници Хрватске.То значи да Хрватска није могла да се отцепи од Југолсавије без српског "ДА". Иако је било Срба 30% Хрвата 70%
Ћирилица и Латиница били су једнаки итд..
б) Злонамерно изводиш закључак да су партизани стварали Велику Хрватску а малу Србију иѕ једне војне-територијалне органиције које нису никад постале федералне границе.
Коме је припао Санџак? Одоговор- Србији
Коме је припала Војводина? Одговор -Србији
Коме је припало Косово и Метохија? Одговор -Србији
Које била највећа република у Југославији? Одговор - Србија са 44 %
Када је Србија била највећа у модерној историји? Одговор- "авнојска" Србија иѕ 1945
Dopuna: 18 Jan 2012 16:53
M. Samardzic ::
Оснивањем још два корпуса јануара 1944. године - 10. и 11. корпуса - са великим процентом бивших домобрана и усташа у њима, Хрвати вероватно постају већина у ''хрватској војсци''.
Командант Главног штаба Хрватске, Иво Рукавина, и командант усташке Црне легије у овом делу Хрватске, Јуцо Рукавина, били су рођена браћа. Очигледно, комунисти су били обвештени о немачкој операцији и на време су се повукли. Заузврат, комунисти нису изазивали ратна страдања у околини Загреба и нису ни помишљали о нападу на Јасеновац.
Још једна лаж за 10 корпус (о њему бар имам податке) о томе како се он није борио против усташа и Немаца:
Усташка офанзива на Калник и Подравину:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Борбе на Калнику у Загорју Мославини:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Немачка офанзива на Калник:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Борбе одреда на пролеће 1944:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Напад на усташе код Ђурђевца Вирја Новиграда Подравског:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Одбрана вировитичког мостобрана :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
на том сајту има доста података и КОНТАКТ па им реци САамраџићу да су били пресвучене усташе и да се нису борили
Иван Рукавина и Јуца Рукавина нису били рођена браћа!
Јуца Рукавина био је осуђен као ратни злочинац.Иван нема везе са њим његова два брата погинула су у партизанима
Иначе Светозар Вукмановић Темпо имао је рођеног брата Луку у четницима.
Дража Михаиловић имао је ћерку и сина у партизанима..па шта с тим ? Је л то нешто мења да су партизани и четници били непријатељи?
Dopuna: 18 Jan 2012 17:13
M. Samardzic ::
Од напада није било ништа. Али, комунисти другачије поступају у областима густо насељеним Србима. Тако, од 31. децембра 1943. до 3. јануара 1944. године они предузимају неуспешан напад на Бањалуку, ангажујући до тада највеће снаге у једној антиосовинској акцији. На ужем сектору Бањалуке нападале су 4. и 5. крајишка дивизија, ојачане 3. крајишком бригадом из састава 1. пролетерске дивизије. На ширем сектору, односно на северу, 12. и 28. дивизија имале су задатак да сруше понтонски мост на Сави и заузму Стару Градишку (ни један од ова два задатка није остварен), као и да затварају правце према Дервенти. Немци су сматрали да је, свеукупно, ангажовано око 12.000 партизана.52
У Бањалуци су се у ово доба налазили Хрвати - делови 373. легионарске дивизије, домобрани и усташе. Немаца је било веома мало: неколико штабова и војна полиција.
Комунистички историчари кажу да је циљ напада био да се олакша положај 3. корпусу, против кога је у то време водио операције 5. СС брдски корпус у Источној Босни. Овај циљ није остварен, јер је 3. корпус претрпео тешке губитке, а сем тога изазвана је погибија још 2.000 људи у Бањалуци.
Заправо, било је нелогично очекивати да ће Немцима у Бањалуци доћи у помоћ 5. СС брдски корпус, уместо неке јединице са ближих и проходнијих терена - како се и десило. Циљ напада на Бањалуку треба потражити на другој страни, у депеши Ј. Б. Тита упућеној 31. децембра радио станици ''Слободна Југославија'', под ознаком хитно. Депеша је кратка, садржи само вест да је 5. корпус предузео ''општи напад на Бањалуку''.53
Војничка правила налажу да се почетак напада скрива, а нарочито да се не наглашава његов обим (''општи напад''), како би се успорила реакција друге стране. Међутим, партизански врховни командант лично пише вест за радио станицу одмах по почетку напада. То указује да је пропаганда имала великог удела у доношењу одлуке за напад. На исти закључак наводи и летак који су комунисти остављали у Бањалуци: ''5. корпус се данас налази пред једном од највећих битака која ће бити забележена у историји наших народа. Ову велику офанзиву треба читав свет да објави као трећи фронт.''54
Напад на Бањалуку заиста је био највећа операција коју су комунисти предузели против осовинских трупа од почетка рата. Друга реченица из летка у вези је са депешом Ј. Б. Тита ''Слободној Југославији'': напад на Бањалуку представљао је врхунац како комунистичке, тако и британске пропаганде у корист комуниста. Пошто није било вере у успех, пропагандна кампања је почела када и напад, иако је шкодила самом нападу.
Опет омаловажавање НОР-а....
Абгажоване снаге у Првој Баљалучкој операцији:
Снаге НОВЈ
Четврта крајишка дивизија (делови) - око 2.700 бораца
Десета крајишка дивизија
Тринаеста крајишка бригада - 1.442
Једанаеста крајишка дивизија - 2.908
Ударни одред Петог корпуса - 425
1. и 2. артиљеријски дивизион Петог корпуса - око 200 бораца
Трећа крајишка бригада - 1. 626
Трећа личка бригада - око 1.200[5]
Дванаеста славонска бригада - око 1.000
Укупно око 11.700 бораца и старешина.
[уреди] Осовинске снаге
А. Немачке снаге
Упориште Бањалука: припадника разних јединица и установа 4.131.
Упориште Приједор: припадника немачке 373. дивизије 1.800.
Упориште Босанска Градишка: припадника немачке полиције 280.
Упориште Горња, Средња и Доња Топола: припадника немачке полиције 640.
Упориште Босански Александровац: припадника немачке полиције 100.
Упориште Јунузовци: припадника немачке полиције 100.
Упориште Маглајани: припадника немачке полиције 60.
Упориште Лакташи: припадника немачке полиције 30.
Упориште на аеродрому Залужани: око 600 Немаца, усташа и домобрана[6].
901. оклопни гренадирски пук, у пробоју из Босанске Градишке у Бањалуку[7].
Укупно око 8.000 бораца.
Б. Усташко-домобранске снаге
Упориште Бањалука: 2. бојна 13. ловачке пуковније, 3. бојна 7. ловачке пуковније, 11. топнички склоп (артиљеријски дивизион), 7. топнички склоп, 22. топнички склоп, Стожер (штаб) 4. усташко-домобранског здруга са 6 приштабских сатнија (чета), Домдо бојна Бањалука, 300 полицајаца и агената и 3. жандармеријски пук.
Упориште Клашнице: 2. бојна 7. ловачке пуковније.
Упориште Рамићи: једна чета четника 1. четничке бригаде Босанскокрајишког четничког корпуса, заједно са једном сатнијом усташа и домобрана.
Упориште Ивањска: 1. бојна 7. ловачке пуковније (јачине 700 војника).
Упориште Крњин (Гугунова Главица) ': 1 сатнија усташа.
Упориште Пискавица: 1 санија домобрана.
Упориште Омарска: 1. бојна 13. ловачке пуковније.
Упориште Козарац: 1 сатнија домобрана.
Упориште Приједор: 3. горски усташко-домобрански здруг са распоредом
јединица у Приједору и ближој околини — укупно 2.000 војника.
Упориште Босанска Градишка:
3. бојна 13. ловачке пуковније
Жељезничко-стражарска усташка бојна распоређена од Окучана до Босанске Градишке.
Једна бојна усташа из логора Стара Градишка јачине 900 усташа.
Научна сатнија (120 војника).
Јуришна усташка сатнија (јачине 80 усташа).
Жандарма 70
Полицајаца и агената 50.
Упориште Лакташи: жандарма 50.
Упориште Разбој: жандарма 35 и домобрана 200.
Упориште Кукуље: жандарма 35 а у селу Косјерову 25[8].
Укупно око 12.000 бораца.
Ц. Четничке снаге
3. крајишка четничка бригада, јачине 700 четника
Жупска четничка бригада средњобосанског четничког корпуса, на одбрани правца Прњавор-Клашнице јачине 245 четника
Самостални Црновршки четнички батаљон средњобосанског четничког корпуса, на одбрани правца Прњавор-Клашнице, јачине 135 четника,
Заштитна јединица Босанскокрајишког четничког корпуса[9]
Укупно нешто преко 1.000 четника на јужној, југозападној и западној периферији Бањалуке и око 1.000 четника на источној и североисточној страни града, свега око 2.000.
Свега осовинских снага: око 22.000
Према немачком документу од 4. јануара, немачка команда утврдила је сопствене губитке од 541 погинулог Немца, уз 327 рањено и 37 несталих; 156 погинулих усташа и домобрана, уз 230 рањених и 945 заробљених. То даје укупно 697 погинулих, 557 рањених и 1.275 заробљених. За четнике се наводи да подаци нису могли бити утврђени
Архив Војноисторијског института, микрофилм NAV-N-T-314, Roll 563/925
Дакле операција је била великог обима а четници такву битку немају....У твојој књизи Борбе четника против Вермахта највећа "битка" је код Вишеграда.Та четничка офанзива трајала је 6 недеља да би се енглеској мисији показало да четници ратују против осовине...Е томе ти треба да причаш.Бесмислен је закључак да је Тито напао Бањалуку због пропаганде. Тито је победио 10 децембра 1943 кад је В.Британија дала искључиву помоћ партизанима а то је 20 дана пре 31 децембра 1943 кад је почео напад на Бањалуку.
|
