offline
- Pridružio: 27 Dec 2011
- Poruke: 245
|
Napisano: 31 Dec 2011 17:19
grbe ::M. Samardzic ::-Полиграф. 
Netacno. Poligraf je tehnicko sredstvo a ne naucna metoda. To tehnicko sredstvo nema znacaja recimo u krivicnom postupku jer je nepouzdano.
ОК, мала шала!
Dopuna: 31 Dec 2011 17:29
Leonardo ::Moram razočarati kolegu Usakov-a pošto nisam postavio video radi podrške već iz čuđenja. Do sada nisam znao da su nam podmetnute najgore ubice i robijaši koji su po dolasku Nemaca unapred smišljeno odmah pušteni iz zatvora da haraju Jugoslavijom i maltretiraju nedužan narod. Eto, ako sam dobro razumeo, prvih 400 ustanika među partizanima sam ološ. Valjda postoje podaci kada su i koji robijaši, naravno članovi komunističke partije, oslobođeni.
Али, како су комунисти успели да за само неколико месеци направе такав неред у Србији? Откуд одједном толико комуниста у Србији, када је пре рата њихов број био безначајан? Штавише, у оквиру Комунистичке партије Југославије није ни постојала Комунистичка партија Србије; постојале су само комунистичке партије Словеније и Хрватске.
Одговор на ово питање нуди књига ''Крвава листа комунистичких злочина у Србији'', објављена 1942. године у Београду, у издању квислиншке владе Милана Недића. У књизи се наводи да је после априлског рата у Србију послато око 400 комуниста. Долазак великог броја комуниста бележи и комунистичка историја. Она каже да су у Србији постојали ''најповољнији услови за дизање устанка''. Из комунистичке историје дало би се закључити да су придошлице углавном биле српски ''Шпанци''. Међутим, у ''Крвавој листи...'' се наводи списак водећих припадника Комунистичке партије у Србији 1941, који баца другачије светло на њену акцију. Наравно, ова књига представља ратну пропаганду, али нису оспорена објављена имена око 130 комуниста који су до почетка 1942. убијени, заробљени или стрељани. Напротив, нека од њих су потврђена на листама знаменитих личности комунистичког покрета.29
То су, дакле, хрватска, муслиманска, јеврејска, бугарска, мађарска и немачка имена, што значи да акција комуниста у Србији није била српска ствар - па чак ни ствар српских комунист. Управо у Србију Коминтерна је послала највећу групу професионалних комунистичких ''револуционара'', плаћеника какви ће се касније називати ''пси рата''. Део њих, као што смо видели, стигао је уз помоћ Немаца.
Тих 400 ''револуционара'', опасних авантуриста, већином са искуством из Шпанског грађанског рата, били су иницијална каписла за изазивање нереда, односно, како то комунистичка историја каже, за ''извођење револуције'', или ''дизање устанка против окупатора и његових слугу''. Како се показало да 400 ''револуционара'' није довољно велика бројка, они су потражили савезнике. Према ''Крвавој листи...'' нашли су их у робијашима одбеглим из затвора током априлског слома. Њих је лета 1941. у Србији било на свим странама. Док су жандарми, који нису желели да остану у служби окупационе управе, одлазили на Равну Гору, ови одбегли робијаши попуњавали су редове комунистичких одреда.
О томе је сачуван и један немачки извештај. Начелник штаба немачке војне команде за Србију јавио је 1. новембра 1941. године да се комунистички одреди састоје ''већим делом од сеоског олоша и робијаша'', док Михаиловићеви људи, за разлику од њих, ''увек налазе подршку'' код народа.30
Марко Младеновић, партизан који је прешао у четнике, пише у својим мемоарима о Петку, робијашу из околине Прокупља. До априлског рата Петко Робијаш био је у затвору због убиства два рођена брата, а онда је побегао и приступио локалном партизанском одреду.31
Поручник Драган Сотировић, начелник штаба Шумадијских четничких одреда, пише о четничком збору у Саранову 12. октобра 1941. године, када су село опколили партизани. ''Ову дружину од око 300 њих на броју, сретали смо и раније. Било је међу њима мноштво бивших робијаша и Цигана'', наводи Сотировић. Крајем јула, такође према Сотировићевим мемоарима, комунисти су прикупили известан број распуштених или одбеглих робијаша у централној Шумадији. Међу њима се налазио и злогласни разбојник са Космаја Милосав Живановић Чаруга.32
Од десет најопаснијих робијаша из Крагујевца и околних места, тројицу су ликвидирали Немци, 1941. у затвору и Нишу, двојицу су ухватили и ликвидирали четници 26. јуна 1942, док петорица првих дана устанка ступају у Крагујевачки партизански одред. Главни међу њима био је Александар Живаљевић Цоја, звани ''Цоја првоборац''. Он је после рата доспео на важна места у партијско-државној хијерархији. Побегао је са робије априла 1941. из Сремске Митровице, где је издржавао казну за пљачку трговинских радњи у Краљеву. Браћа Љубез и Војимир Андрић из села Борач робијали су у Пожаревцу због коцкања, док су Љубомир Тодоровић и Александар Крсмановић из села Драгушице робијали због крађе.33
У Крагујевачки партизански одред, и то у састав његове 3. чете, улази и комплетна ''Тандина банда''. Била је то још једна група робијаша одбеглих из казнионица априла 1941, коју је предводио познати разбојник Александар Манојловић Танда.34
Најпознатији разбојник из Ресаве, Дража Глигоријевић, априла 1941. чекао је извршење смртне казне у Окружном затвору у Јагодини. По распаду државе обрео се у партизанским редовима, најпре у Ћупријско-параћинском одреду, а касније, када су сељаци из околине Параћина растурили овај одред, у околини Ниша. Немци су га заробили и стрељали на Бубњу, крајем исте године.35
О робијашима у партизанским одредима могу се наћи подаци и код комунистичких писаца. Тако, у књизи ''Ужичка република'' Венцеслав Глишић пише:
''У неким партизанским одредима нашле су се и групе криминалаца. Тако, на пример, у Космајском Чаругина, а у Крагујевачком Тандина. Пошто нису поштовали партизанску дисциплину, а нарочито су били склони пљачки, то су штабови ових одреда одлучили и ликвидирали наведене групе. Анархичне склоности нису испољавали само криминалци, него и једна група радника из Беличке чете Поморавског НОП одреда, али су то биле спорадичне појаве.''36
Наравно, ово нису били једини криминалци у комунистичким редовима, нити је реч о ''спорадичним појавама''.
29 Крвава листа комунистичких злочина у Србији, 95-97.
30 И. Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, 25.
31 М. Младеновић, Лажни идоли и варљиви идеали, 81.
32 Д. Сотировић и Б. Јовановић, Србија и Равна Гора, 422.
33 С. Ћировић, Гружа у четницима, 109-110.
34 Према подацима из Народног музеја у Крагујевцу.
35 Изјава публицисте Миодрага Пешића, родом из Ћуприје, аутору.
36 В. Глишић, Ужичка република, 78.
Из необјавбљене књиге ''Истина о Титовим партизанима''.
Напомињем да је овај ''Цоја првоборац'' од краја 1944. био шеф Капислане у Крагујевцу. То је дакле оно злогласно место у коме се и даље откривају масовне гробнице. Бог зна колико су ту побили грађана.
Leonardo ::Kada se govori o Srbiji, pošto se piše o tome ko je 'harao' njome od partizna, zar je potrebno podsetiti se da je u leto '44 NOB-u pristupilo 150 do 200 hiljada nekadašnjih četnika.
То се десило после доласка Црвене армије. Број је био неупоредиво мањи, а слали су их на Сремски фрон, да изгину.
Leonardo ::
Srbin sam, pravoslavac, demokrata i živim u 2011 (uskoro 2012). Nemam ništa protiv objektivnog pisanja o događajima iz WWII. Ovde se može videti od prve rečenice da to nije slučaj.
Моежете ли оспорити нешто?
Leonardo ::
Pitam čime se to Jugoslovenska u JVuO pravda, odnosno kojim akcijama protiv okupatora na teritoriji cele zemlje? Kako je puč doprineo da se narod sigurnije oseća? Šta su kralj i Draža uradili za narod u NDH?
Ви изгледа мислите да су партизани водили офанзивне акције против Немаца, а не четници?
Не, било је обратно. Партизани су водили офанзивне акције против четника, чак и у ситуацијама када су они нападали Немце. Нема офанзивних акција партизана против Немаца до доласка Црвене армије - ако изузмемо нека ситна пушкарања.
Dopuna: 31 Dec 2011 17:33
darios ::
Postovanje g. Samardzicu. Cenim vas rad sa jedne profesionalne tacke. Svakom ko svoj zivot posveti izucavanju necega i traganju za necim,mogu samo skinuti kapu.
Inace,do poslednjeg rata sam ziveo u zapadnoj Bosni. Tj. Bosanskoj krajini,i na sve sto vi kazete mogu vam dati samo jedan dobonameran savet. Nemojte ici u zapadnu Bosnu i iznositi vase ideje.
Поздрав!
То се односи на линију Козара - Дрвар. Источно од тога четници су држали већину српских области до краја рата. И Мањача је Западна Босна, а она је пала јула 1945, с погибијом капетана Црљенице.
Дакле, Мањача, Борја, Мотајица, Вучјак, Озрен, Требава, Мајевица, Романија... итд, све су то били четнички крајеви. Плус наравно Источна Херцеговина, а на западу Динара.
|
п.с.а изгледа да ови што су удаљени више од 300км "знају" неке ствари боље од нас који овде живимо!
