online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15504
|
Napisano: 09 Feb 2016 16:54
Добио сам књигу ”Ваздушне битке за рањенике” (хвала CyberFulcrum) која садржи доста података везаних за ову тему. Гледаћу да поставим делове наредних дана.
Dopuna: 10 Feb 2016 10:47
Ево неколико занимљивих делова из књиге:
Citat:Sa ukupno 34 aerodroma evakuisano je avionima 20.968 ranjenika, bolesnika, dece, žena i staraca, od toga za Italiju je evakuisano 17.575, dok je 3.393 evakuisano avionima na aerodrome u Zemun i u Zadar.
Broj ranjenika evakuisanih avionima, u odnosu na republike i partizanske aerodrome za vreme NOR-a, izgleda ovako:
SR Bosna i Hercegovina: sa aerodroma Medeno Polje evakuisano je 1.800 ranjenika i bolesnika, Kupreško polje — 29, Glamočko polje — 214, Gacko — 203, Blagajsko polje — 180, Osmaci — 1.100, Tičevo — 500 i Sanski Most — oko 1.000. Ukupno sa aerodroma ove republike — 5.026 evakuisanih ranjenika i bolesnika,
SR Cma Gora: Donja Brezna — 1.072 (1.062 ranjenika i oko deset savezničkih pilota), Berane — 2.100 (1.700 ranjenih naših boraca i oko 400 italijanskih), Njegobuđe — 385 i Nikšić — 90. Ukupno — 3.647 evakuisanih ranjenika i bolesnika.
SR Slovenija: Otok — 440, Nadlesik — 355 i Krasinec — 2.244. Ukupno — 2.739 evakuisanih avionima.
SR Hrvatska: Topusko, Cememica i Glina — 4.500 (oko 2.000 ranjenika i oko 2.500 dece), Salamunići — 100, Milaševac i Bučanj — 267, Krbavsko polje — 561, Voćin — 1.500 i Daruvar — 1.393. Ukupno evakuisanih 8.321 ranjenika, bolesnika i dece.
SR Srbija: Kosančić — 112, Sokobanja — 70, Bojnik — oko 200, Miroševac — 240, Avdilovac — 100, Šljivovica — 298, Šuljam — 98, Karlovčić — 90 i Morović — 27. Ukupno evakuisanih avionima u toku NOR-a — 1.235 ranjenika i bolesnika.
Iako smo vazdušnom evakuacijom ranjenika i bolesnika i njihovim lečenjem u savezničkim bolnicama umnogome rasteretili naše jedinice i učinili ih borbeno sposobnijim, nismo u potpunosti rešili pitanje naših ranjenika i bolesnika. Jer, njih je bilo znatno više. Znatan broj ih je lečen u zemlji. To se vidi iz podataka da smo, na primer, u decembru 1944. imali oko 25.000 ranjenika i bolesnika, a u aprilu naredne 1945. oko 63.000 ranjenika i bolesnika. To znači da smo od ukupnog broja ranjenika i bolesnika, samo manji deo i to najtežih ranjenika i bolesnika evakuisali vazdušnim putem u Italiju.
-----
Шифрована имена аеродрома:
Citat:G.Š. Srbije GARGANTUAN
Bojnik LIZ
23. divizija TWILFIT
Njegovuda MEWS "A"
II korpus (C. Gora) RAKEOFF
Berane MEWS
III korpus (Istočna Bosna) TEOFFEE
Sokolac MARY
IV korpus (Zapadna Bosna) BALINCLAY
Sanski Most JIM »A«
V korpus BALINCLAY
KuIaši MINOR
VIII korpus RELATOR
Tičevo AKROPOLIS
G.Š. Hrvatske FUNGUS
Glina LIGHTS
VI konpus GEISHA
Slatina PAT
IX korpus IKARUS
Grabovica ALISE
G.Š. Slovenije FLOTSAM
Nadlesk CLUB i HOPE
Пошто су неке мисије везане за јединице које су се померале, неке мисије су имале више аеродрома са истим именом, а неки аеродроми су имали више имена, зависно од времена.
-------
Citat:Najveći broj partizanskih aerodroma koristio se 1944. za sletanje savezničkih transportnih aviona kojima je dovožena pomoć i ođvoženi naši teški ranjenici i bolesnici u savezničke bolnice u Italiji. Takvih aerodroma je bilo 34. U Bosni i Hercegovini za evakuaciju ranjenika su korišćeni partizanski aerodromi: Medeno polje, Kupreško polje, Glamočko polje, Gacko, Blagajsko polje, Osmaci, Tičevo i Sanski Most; u Grnoj Gori —- Plevlja, Berane, Nikšić, Njego-buđe i Donja Brezna; u Slovenlji — Otok, Nadlesk i Krasinec; u Hrvatskoj — Topusko, Čemernica, Glina, Salamunići, Milaševac, Bučanj, Krbavsko polje, Voćin i Daruvar; u Srbiji — Kosančić, Sokobanja, Bojnik, Miroševac, Toplica, Šljivovica, Šuljam, Karlovčić i Morović.
Sem tih, izgrađeni su i korišćeni za sletanje i poletanje naše i savezničke avijacije i drugi partizanski aerodromi. Tako smo imali aerodrome u: Bugojnu, Šehovićima, Donjem Šelištu, Maje, Udbinama, Grabovnici, Visu, Prkosu, Sinju. U Srbiji je bio veći broj aerodroma, naročito u drugoj polovini 1944. i u završnim operacijama za oslobođenje zemlje. Nabrojaćemo samo neke: Divac, Kragujevac, Požarevac, Niš, Sukovo, Loznica; a u Vojvodini: Bela Crkva, Ruma, Gospođinci, Veliki Radinci, Klenak, Bački Brestovac, Kupusina, Temerin, Nadalj, Novi Sad, Laćarak, Krnješevac i Pančevo; dok su u Makedoniji bila samo dva aerodroma — kod Zrza i Skoplja. Na Jadranu smo, u Vinici kod Trogira, nakon kapitulacije Italije, formirali Hidroplansku stanicu NOVJ.
-----
Описи неколико аеродрома:
Citat:Glamočko polje — aerodrom se nalazio na istočnoj strani Glamoč—Medena Selišta, udaljen od Splita 72 km, teren za sletanje je u pravcu sever - severo-zapad/jug-jugoistok dužine 1.456 m, a u pravcu istok-severoistok/zapad-jugozapad širine 590 m, teren je travni i poravnat.
Medeno polje — partizanski aerodrom bio je udaljen od Bosanskog Petrovca (zapadno-severozapadno) 7,6 km i severno od Medenog polja 2,4 km, teren je dimenzije 819 x 136 m.
Voćin — partizanski aerodrom se nalazio 2,5 km istočno od mesta Voćina; teren dimenzija 950 x 150 m.
Sanski Most — staza je bila dugačka 1.100 m i široka 100 m, upotrebljiva je i posle kiše, sem severnog dela koji može biti pokriven i vodom u dužini 140 m.
Nikšić — prvi aerodrom Kapino polje — udaljen je 2,8 km zapadno-severozapadno od Nikšića, odmah južno od puta Nikšić — Trebinje, teren nepravilnog oblika, od kojeg je južni deo pravougaon, dimenzija 541 m (NNE/SSW) i 637 m (ENE/WSW), najduža uzletna staza je duž istočne strane aerodroma i u pravcu NNE/SSW i dugačka je 981 m. Drugi aerodrom Salkovo polje — udaljeno od Nikšića jugoistočno 4 km a južno od puta prema Gradini i zapadno od puta Nikšić — Podgorica; nepravilnog je oblika, dimenzija 819 m (NW/SE) i 637 m (NE/SW); teren je dobar.
Berane — partizanski aerodrom bio je udaljen oko 800 m od Berana a 5,6 km južno-jugoistočno od Zaostra na zapadnoj strani Lima; teren na pojasu strme padine nagnute prema zapadu, u pravcu sever/jug proteže se u dužini od 910 m a u širini 136 m u pravcu istok/zapad, dobro izravnat teren.
Pljevlja — aerodrom se nalazio 1,6 km južno od Pljevlja na istočnoj strani reke Čestine, teren je dimenzija, u pravcu severozapad/jugoistok 819 m a u pravcu severoistok/jugozapad 409 m; tle je ravno i travnato.
Krbavsko polje — aerodrom je udaljen 6,8 km od Bunića jugoistočno i 2 km severoistočno od Pisaca u Krbavskom polju; teren za sletanje u pravcu NNW/SSE, približno kružnog oblika, na severnom delu sletna površ'ina dimenzija 1.820 x 136 m; teren je travan.
Čemernica — partizanski aerodrom se nalazio kod sela Čemernica, 6 km severozapadmo od Topuskog, uz železničku prugu Topusko — Vrgin Most, teren u pravcu sever/jug u dužini 850 m.
Glina — aerodrom je bio zapadno od Gline, sa kojih je jedna nosila naziv »ruska« i na nju su sletali samo ruski, transportni aviond, i druga »engleska«, na koju su sletali i poletali ostali savezniilčki transportni avioni, Obe poletnosletne staze su bile dobro iizgrađene i postavijene pod uglom, taiko da su se severni krajevi tih staza ukrštali. No, to nije smetalo da obe budu korišćene za sve vreme postojanja tog aerodroma Glavnog štaiba NOV i PO Slovenije. To je jedan od aerodroma sa kojeg su naši ranjeniei i bolesnici, uglavnom, evakuiiisamd danju jer je njegova lokacija to amogućavala; bio je veoma dobro zaštićen od napada neprijatelja. Nailme, pored dobrog obezbeđenja, on je imao i svoje prirodne brane, na priimer, reku Kupu, a neprijateljevi garnizoni su bili dosta udaljeni tako da je na vreme mogla da se otkrije svaka njihova namera da izvrše napad na taj aerodrom i naravno da se preduzme odbrana.
|
