|
Poslao: 07 Dec 2018 22:44
|
offline
- Pridružio: 27 Okt 2018
- Poruke: 963
|
prilično solidan tekst obzirom da se tek ovlaš dotiče jako dubokih tema. Ja lično se ne slažem sa tačkom 9. odnosno sa delom te tačke koja se odnosi na treći talas koji nije odrađen jer je Nagumo bio protiv njega. Tačno je da oštećenje čak i svih BB u PH ne bi imalo mnogo veći uticaj na dalji rat ali ni to nije bilo tada jasno kao kad se gleda sa današnje strane.
No grešla oko trećeg talasa je što bi taj talas trebao da uništi tankove sa gorivom, magacine za municiju i dokove. Najoptimističnija procena brzine opravke i popunjavanja tih zaliha je 6 meseci. To znači da bi SAD operisale iz San Franciska do maja. A ako se uzme procena većine istoričara da bi obnova PH trajala godinu dana da su uništili ta lučka postrojenja, jasno je da u celoj 1942. SAD mornarica ne bi bila sposobna da odradi ništa slično kao u bitci za midvej a pitanje je da li bi uspeli i PH da odbrane ukoliko bi japanci nastavili nadiranje u tom pravcu.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 08 Dec 2018 20:53
|
offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5743
|
Čitao sam jednu krilaticu koja objašnjava Pacifik i neke naizgled nelogičnosti u Japanskom delovanju.
Neki Američki analitičar dao je ocwnu zašto je Jaoan radio šta je radio i to posebno mornarica.
"Nedostatak tradicije. Japan je imao odličnu tehniku i brodovlje ali nije imao tradiciju moderne mornarice. Mornarica sa tradicijom može da izgubi bitke ali će dobiti rat. Japanci jednostavno nisu imali tradiciju, njihova mornarica počinje kod Cušime, samo 35g pre Perl Harbota. Oni nisu znali šta da rade sa neuspehom ili porazom"
To se može reći i za sve vidove i rodove
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Jan 2019 11:28
|
offline
- Pridružio: 02 Nov 2010
- Poruke: 1286
|
Khaless ::Čitao sam jednu krilaticu koja objašnjava Pacifik i neke naizgled nelogičnosti u Japanskom delovanju.
Neki Američki analitičar dao je ocwnu zašto je Jaoan radio šta je radio i to posebno mornarica.
"Nedostatak tradicije. Japan je imao odličnu tehniku i brodovlje ali nije imao tradiciju moderne mornarice. Mornarica sa tradicijom može da izgubi bitke ali će dobiti rat. Japanci jednostavno nisu imali tradiciju, njihova mornarica počinje kod Cušime, samo 35g pre Perl Harbota. Oni nisu znali šta da rade sa neuspehom ili porazom"
To se može reći i za sve vidove i rodove
Biće da taj Amer nije čuo za Japansku invaziju Koreje u srednjem veku, pomorske sukobe u "Bošin" ratu u sklopu Mejdži revolucije, prvi Kinesko-Japanski rat u drugoj polovini 19. veka kao i sve pomorske bitke u Rusko-Japanskom ratu osim Cušime (koja je bila poslednja ne računajući par sukoba sa pojedinačnim ruskim brodovima koji su preživeli Cušimu)...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Feb 2019 21:47
|
offline
- kakolijeciti
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 06 Jul 2015
- Poruke: 2
|
maha ::Ili su znali i pustili da se sve to dogodi radi lakseg ulaska u rat. Svi dobro znate koliko je americka javnost bila protiv rata. Trebalo je nesta ,,krupno,, da bi kongres odlucio da se pokrene ratna masinerija. To je bio Perl Harbur!
Ovdje je sve rečeno.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Dec 2021 21:47
|
offline
- Cigi
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2011
- Poruke: 2880
- Gde živiš: Novo mesto
|
kakolijeciti ::maha ::Ili su znali i pustili da se sve to dogodi radi lakseg ulaska u rat. Svi dobro znate koliko je americka javnost bila protiv rata. Trebalo je nesta ,,krupno,, da bi kongres odlucio da se pokrene ratna masinerija. To je bio Perl Harbur!
Ovdje je sve rečeno.
Bilo na nekom history, u dva dela.
Posle sankcija Amera protiv Japana, mislim da u julu, zabranjena prodaja strateških metala i svu naftu iz Azije, sadašnje Indonezije i Malezije su odvukli u Ameriku, su tenzije poćele da rastu. Sve molbe za više oružja iz Pearl Harbora su stavljene u fijoku. Husbanda E. Kimmel admirala pacifićke flote je komisija odrešila odgovornosti.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 09 Jan 2025 05:53
|
offline
- Pridružio: 15 Nov 2020
- Poruke: 220
|
Прескочићу детаљну дискусију о састанцима у Вашингтону 1921. о заустављању трке у наоружању на Пацифику који је ограничио Јапан на 60% броја капиталних бродова које су САД и Британија могле имати, такозванy формулy 5:5:3. Kонференција у Лондону 1930. која је мало промjенила формулу у корист Јапана, али је и подстакла јапански напад у Манџурији. Ово је резултирало такозваном Стимсон-Хооверовом доктрином, да Сједињене Државе неће признати стицање територије употребом силе. Јапан тада напушта Лигу Нација 1934. године и влада најављује да ће одбити продужетак споразума о ограничењу ратних бродова осим ако Јапан не добије паритет у ратним бродовима са САД и Британијом. Све ово је поставило позорницу за Перл Харбор. Вреди напоменути да су и америчка и јапанска морнарица тренирале са очекивањима да ће се међусобно борити за превласт у Пацифику.
Како се амерички економски притисак убрзао током 1941. и кулминирао ембаргом на нафту, кључни јапански морнарички лидери су се сложили са својим војним колегама да нација мора да бира између рата са Сједињеним Државама или распада империје. Након разматрања четири одвојена војно-стратешка концепта, усвојен је план који представља компромис између оних које заговарају одвојене службе. Истовремени напади су требали бити покренути против Филипина и Малаје, након чега би уследило напредовање против Холандске Индије. Војни разлози били су комбиновани са потребом за природним ресурсима који су били ускраћени економским санкцијама и без којих би јапанска индустрија била парализована a војна машина не би могла да функционише.
Најконтроверзнији је био предлог адмирала Исорокуа Јамамота да се нападне америчка флота у Перл Харбору. До средине октобра 1941, план адмирала Јамамота је усвојен.
Са крахом преговора између двије владе, морнарица је била упућена да изврши наређење. Јапански план предвиђао је имобилизацију америчке флоте и њену неспособност (барем неко вријеме) да се супростави јапанском напредовању. Територијe би билe окупиранe, успостављене базе и створена линија одбране у југозападном Пацифику која би укључивала све ресурсе неопходне за одржавање јапанских војних и цивилних активности.
Јапан се надао да Сједињене Државе, суочене на Пацифику са великим задатком да поново изграде своју десетковану морнарицу и пренесу рат до практично неосвојивог одбрамбеног периметра на Далеком истоку, а суочене у Европи са оним што је "Јапан сматрао загарантованом побjедом Осовине", биле спремне преговарати о миру који би Јапану оставио доста освојених територија.
Међутим знамо како се завршило.
Недавно (ове седмице) сам нашао књигу "The Japanese Navy in World War 2 - In The Words of Former Japanese Naval Officers" - David C. Evans.
Кратак опис:
"Улога јапанске морнарице у рату. Већина ових извештаја написана је 1950-их и задржава непосредност коју су писци осећали када су учествовали у догађајима. Они пружају вредне информације о стратегији, тактици и операцијама јапанске флоте, као и увид у личности и мотиве њених вођа. Овде се вицеадмирал Шигеру Фукудоме суочава са оптужбама да је напад на Перл Харбор представљао политичку грешку, стратешку и тактичку глупост. Мицуру Јошида даје извештај очевидца о потонућу чувеног бојног брода Јамато. Нови прилози говоре о операцијама у Индијском океану, бици на Филипинском мору, заштити трговачког бродарства, подморничком рату и укупној јапанској поморској стратегији."
Одличнa. Покушавам да нађем времена да је прочитам и посветим јој пажњу коју заслужује.
|
|
|
|
|
|
