offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26390
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Како се синоћ искључих, леп снег овде нападао...
Покушаћу онако, у цртицама да прокоментаришем:
-''Шпанци'' су се враћали како је ко знао и умео. С обзиром на то да Европа није стигла да реши ни онај талас избеглица из Великог рата (а компјутери, базе података типа Интерпол, итд, итд нису постојали), уопште није било тешко прећи много граница и без пасоша...а са лажним - како волиш. Битне су биле везе (''јавке''), курири, логистика...
-Наравно да су сукоби унутар КПЈ и КП осталих земаља били сурови јер је и непријатељ те партије био суров. Тај стил су наметнули бољшевици. Сетимо се да је једног момената интервенционстичка армада заузимала шест седмина руске територије, па су их бољшевици ипак победили. Суровом суровошћу. То је, уопште, било врло сурово време, нама непојмљиво. Непријатеље какви су биле разне државне полицијске службе (јавне и тајне, са свим својим могућностима, логистиком, овлашћењима, државом иза себе) илегалци нису могли победити у рукавицама и салонским расправама. Довољан хендикеп било је то што су илегални, а још да себи дозволе луксуз да имају ''кртице'' и ''салонце'', то би било превише...Иначе, ''Шпанци'' су код нас последњи , како већ написах, које је неко смео да прозове. Могу мислити шта је било иза затворених врата и по вилама на Дедињу и Сењаку , када је један Коста Нађ отворио уста и проговорио. Нико их није дирао, али више ништа није било исто. То је било време када је Титова сујета и надобудност, правоверност његовог окружења била разорно набујала - и резултат знамо. Но, да не идем у ОТ.
-Жена као мотив? Неки љубоморни муж? Могуће, али нису ту сви били баш осетљиви. Сетите се сјајног филма ''Секс - партијски непријатељ број 1'' Карикирано, али има истине да су некад ниже старешине трпеле из разних разлога онај разгранати додатак на глави ... До данашњег дана Пеку Дапчевићу се приписује да је због глумице морао да напусти положаје и функције...Да ли? То су обрасци у стварању легенди - и Титу је приписано да га је прва ''прочитала'' Јованка . Ко може боље да те познаје него онај ко те зна кад си у папучама код куће и опуштен....
-Ваљево? Ми који смо на разне начине дотакли дуже или краће службе безбедности (стицај околности да сам био најпре у Титовој гарди, а затим у ПЈМ), прво смо сазнали за предисторију и за месни ривалитет . То нигде, наравно, није писало, али се ''знало'': Титову гарду, односно његово обезбеђење (од преласка на слободну територију па надаље) направили су Ваљевци, а ОЗНУ (и све што после ње стиже) Ужичани. То је била урбана легенда која није ометала сарадњу тих служби како је то било случај са РСХА. А зашто није било улице са Титовим именом? Искрено - не знам, а у Ваљеву сам био на обуци. Гардијској, наравно. Да је случајно - мрка капа. Ништа се тада није дешавало случајно. Свака република и покрајина морале су да имају по једно Титово место (Велење, Кореница, Ужице, Врбас, Митровица, Велес, Титоград, Дрвар), а тек да немају улице...
-
|
