Prilozi za biografiju JBT

• 4Ovo se svidja korisnicima: sasans23, objekat 505, sajkaca, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

S obzirom da smo se dogovorili da je Ustav bio extra da predjemo malo na najkontroverzniji deo Titovog zivota - moskovske godine.
Meni je taj period interesantan iz vise razloga, neki bacaju pozitivno a neki negativno svetlo na JBT-a.

Pozitivno je to sto je uspeo da prezivi. A to nije mala stvar, s obzirom da je od nekih 900 jugoslovenskih komunista koji su ziveli u SSSR-u njih 800 potpalo pod represalije. A od tih 800 iz zatvora i logora izaslo je 40! Pa vi sada vidite koliko je Tito imao "srece" ili "sposobnosti", tim pre sto je ziveo u Moskvi u periodu u kojem su upravo cistke partijskih kadrova bile veoma izrazene.

E sad, nacin na koji je on uspeo da prezivi taj period mu ne sluzi na cast i, po mom misljenju, potpuno je sporan sa moralne tacke gledista. Postoje izjave NKVD-u koje je on pisao o jugoslovenskim komunistima koje su tako srocene da su mnoge ljude direktno oterale u smrt ili na robiju. Uglavnom o ljudima iz vrha KPJ. Ono sto me fascinira (u negativnom smislu) je da je JBT druknuo i svoje dve zene (Pelagiju Belousovu i Luciju Bauer), od kojih mu je jedna rodila i dete!!! Mnogi su skloni da njegove aktivnosti u tom smislu obrazloze zeljom da ukloni politicku konkurenciju na putu ka vrhu KPJ (i sigurno da ima i toga), ali jedan znacajan deo je verovatno i posledica zelje za samoodrzanjem. U njegovu odbranu moze da se kaze da su neki od tih ljudi o kojima se on negativno izrazao vec bili uhapseni, pa bi svako afirmativno postavljanje prema njima i njega stavilo na listu sumnjivih.
Ali, ipak, ostaje gorak ukus u ustima svima koji razmatraju njegovu ulogu u likvidaciji onog najboljeg cime je KPJ raspolagala u tom periodu. Jednostavno, covek koji je spreman na tako nesto nema nikakvih skrupula.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat: Lista sabotera partije
Pero Simić

Broz piše o devetorici partijaca, od kojih su sedmorica streljana:. Sima Markovi? nije imao poverenja u mene


MESEC dana po dolasku u Moskvu, 23. septembra 1938, Tito u sovjetskoj metropoli piše jedan od najproblematičnijih tajnih dokumenata u svom životu. Njegovom rukom pisana izjava, najvećeg stepena poverljivosti, naslovljena je kao "Moj odnos sa osobama koje su raskrinkane kao saboteri i neprijatelji naše partije". Pisana je na ruskom jeziku, na nepunih osam rukopisnih stranica.
U ovom neobičnom dokumentu, nastalom u času kada je paranoja sovjetskog režima svakog dana u proseku gutala više od hiljadu nevinih ljudi, Tito se opet javlja kao Valter. Piše o devetorici svojih dojučerašnjih partijskih drugova, od kojih su sedmorica stvarno bili "raskrinkani" i streljani u Moskvi, a preostala dvojica su bili živi, ali ih je pratila sumnja da nisu dovoljno verni i odani Staljinu.

Bruka levice

Prvo se ograđuje od dvojice zagrebačkih drugova, Kamila Horvatina Petrovskog, koji je u Moskvi ubijen 15. marta 1938, i Đure Cvijića Krešića, streljanog 26. aprila 1938.
- Poznajem ih od 1927. godine, kada sam došao iz unutrašnjosti Hrvatske u Zagreb. Posle partijske konferencije grada Zagreba 1928. godine, marta meseca (a održana je u noći između 25. i 26. februara, a ne marta), na kojoj sam dobio 30 glasova od 31 (a konferenciji je ukupno prisustvovalo 29 delegata), zahtijevajući odlučnu borbu protiv lijeve i desne frakcije. Poslije toga odnosi sa Cvijićem i Horvatinom bili su vrlo uzdržani i hladni, naročito poslije otvorenog pisma Komunističke internacionale članovima KPJ, u kojem je KI podržala naše nastupanje u Zagrebu.
Posle toga, pojedinačno i o jednom i o drugom:
- Već u Beču (1934), a zatim i u Moskvi (1935) bilo je čestih slučajeva sukobljavanja između mene i Petrovskog, naročito zbog njegovog pijančenja i neozbiljnog odnosa prema radu kao člana CK itd. Jednom rječju, smatrao sam da on kao član rukovodstva sramoti našu partiju. Napisao sam o tome i karakteristiku 1936. godine za Odeljenje kadrova Kominterne.
O Cvijiću:
- Krešića sam samo nekoliko puta sreo u životu... Privatne veze s njim nisam imao i nisam htio da govorim s njim... Sve vreme sam na njega gledao kao frakcionaša i nisam imao povjerenja u njega.
U ovom dokumentu Tito se četvrti put izjašnjava o Ivanu Gržetiću Flajšeru, koji je uhapšen u Moskvi 19. avgusta 1937, nepunih godinu dana pošto ga je Tito treći put negativno "okarakterisao" enkavedeovcu Karaivanovu. Dva i po meseca posle hapšenja, 3. oktobra 1937, Gržetić je na osnovu izmišljenih dokaza bio osuđen na smrt i istog dana likvidiran u Moskvi, a Tito je 23. septembra 1938. o njemu pisao:
- Kada sam 1927. godine stigao u Zagreb, često sam ga sretao u sindikatima... Tada o njemu nisam imao loše mišljenje, naprotiv. Samo mi se nije dopadalo što je volio da popije...
Dalje:
- Na jesen 1934. godine ponovo sam ga sreo u Beču i moram da kažem da je on još tada ne mene ostavio loš utisak...
A kasnije još lošiji:
- Kada je došao u Moskvu (1936) u svojstvu predstavnika partije (u Kominterni) ja sam ga bolje upoznao, i kakav je u radu i kakav u svakodnevnom životu. Odnosi su nam bili vrlo hladni i na leto 1936. godine ja sam u KI, u Sekretarijatu Pika, postavio pitanje njegovog udaljavanja sa mesta partijskog predstavnika, jer on svojim ponašanjem, koje sam okarakterisao kao sabotersko, sramoti našu partiju. Međutim, nisam uspio u tome, budući da su Gorkić i on opet sve spriječili. Moram da priznam da tada u njemu još nisam vidio neprijatelja...
Od Gržetića nije bolje prošao ni Milan Gorkić, streljan deset i po meseci ranije:
- GORKIĆA sam prvi put lično upoznao 1934. godine u Beču... Za to kratko vrijeme mog boravka u Beču, nisam mogao da primijetim nešto osobeno kod Gorkića. Na mene je tada ostavio utisak veoma sposobnog čovjeka. Međutim, pošto mi ni on, a ni drugi nisu pomagali kao članu Politbiroa... počeo sam da gubim povjerenje prema njemu. Moje nepovjerenje je raslo naročito zbog toga što je podržavao Flajšera... No, na to sam gledao kao na nepravilnu kadrovsku politiku i nisam sumnjao da je saboter i neprijatelj.
...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, padobranac75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^^
Pre nego sto krenes sa navodjenjima proveri prvo ko je Pero Simic, koji su mu politicki stavovi i namere. Kakva je uloga Simica u socijalistickoj Jugoslaviji i kako se zavrsila njegova karijera.

Zapitaj se kakva mu je metodologija <-- Ukoliko nemas adekvatnu metodologiju dzaba se bavis istorijskim cinjenicama.
Kada prodjes to, procitaj neku njegovu knjigu i uporedi je sa nekom drugom iz oblasti koju Simic navodi. Tako npr u knjizi Tito: Fenomen XX veka ima podatak da je "svega" 80.000 ljudi ubijeno u Jasenovcu i da su sve ostale brojke "prenaduvane". Ili u istoj knjizi: Tito je bio glavni igrac, drzao sve konce, on je svirao, a Predsednistvo udaralo bas i bla, bla, bla.... a kad navodi njegovo okruzenje ide ona prica: Bakaric i ovi oko njega su vodili glavnu politiku, a on nije bio obavesten, nije znao sta mu je u okruzenju (primer: Poseta persijske delegacije, gde Simic navodi da se popilo mnogo litre viskija iako muslimani ne piju alkohol koju toboze prebacuje na Titovo okruzenje koje je pljackalo gde je stiglo - mada zaboravlja da navede da je religija za pucanstvo, dok onima "u vrhu" bog prasta... smesno), ali da.. to je objektivnost.

U knjizi Draza: Smrt duza od zivota navodi kao fol: Martovski pregovori, pa to su partizani saradjivali protiv Srba, i to sa njihovim arhineprijateljima ustasama i Nemcima... mislim haos.
Kada su upitanju cetnici onda su oni saradjivali sa Italijanima, Nemcima i ustasama iz prostog razloga sto je to bilo u interesu srpskog naroda. Opet haos.

Za izvore koristi uglavnom autore koje su protiv Tita. Covek pretenduje da bude "najbolji titolog", navodi ruske arhive, arhiv Jugoslavije, Vojni arhiv, literaturu i sl. ali nedostaje mu ono glavno - recenzent (minimum 2 komada).
Iduci tom metodologijom kojom ide Pero Simic ispada da je i Jovan I. Deretic naucnik svetskog renomea i izvrsni poznavalac antickog razdoblja srBske istorije.

Ne kazem da je sve laz to sto je pisao ali neke stvari mu izuzetno zameram i koje dovode u sumnju objektivnost i namere njegovog pisanja.
Knjige koje sam procitao o njemu su izuzetno senzacionalnih saznanja. Prosto menjaju stvari iz fundamenta. Trazio sam da nadjem prikaze njegovih dela u poznatim casopisima ali nisam uspeo da nadjem. Zbog cega ne znam... ocekivao sam bar da ce prikaz napisati bar oni istoricari koji su protivnicki nastrojeni prema socijalizmu i SFRJ ali ne lezi vraze... ni od njih nista.

Prema tome: obratiti paznju na novinara Peru Simica.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gama, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama :: Zapitaj se kakva mu je metodologija <-- Ukoliko nemas adekvatnu metodologiju dzaba se bavis istorijskim cinjenicama.
Прочитао сам обе горепоменуте књиге од Пере Симића. Додуше ону о Титу нисам могао даље од 45-те јер је период Другог светског рата обрађен катастрофално. О целом рату има свега неколико кратких поглавља, у којима је аутор накупио све негативно што је могао, и стрпао без икакве везе у текст.
Са друге стране, књига о Дражи је сушта супротност - нигде нечег негативног о њему.

Класичан пример како се данас пишу књиге...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::
Прочитао сам обе горепоменуте књиге од Пере Симића. Додуше ону о Титу нисам могао даље од 45-те јер је период Другог светског рата обрађен катастрофално. О целом рату има свега неколико кратких поглавља, у којима је аутор накупио све негативно што је могао, и стрпао без икакве везе у текст.
Са друге стране, књига о Дражи је сушта супротност - нигде нечег негативног о њему.

Класичан пример како се данас пишу књиге...

Prvu knjigu sam spremao kao prikaz literature na ispitu, a drugu citao cim se pojavila na kiosku.
Tek posle 1945. godine sta dolazi... To vec otvara mozak. Sve neke price u haiku stilu, teske muke logorasa na Golom otoku, "finese" bordela na "Galebu" i za sve to je... drug Tito glavni reziser.
U drugoj knjizi za Drazu kaze da je bio ocaran sovjetskom Rusijom i da je potezao pistolj u kafani.. Sad se sam pitam, ipak je Draza bio veci komunista od Broza.

Najgore u svemu ovome je da neki ljudi na forumu ne prave razliku izmedju naucne istoriografije i publicisticke istoriografije. Sad sta je publicistika... pa neka konsultuju vikipediju (valjda za toliko ima) ili jos bolje Peru Simica

• 2Ovo se svidja korisnicima: victoria, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro ljudi, ne raspravljamo ovde o Peru Simicu nego o Titu. Istina je da ovaj nije istoricar nego publicista ali objavio je faksimile tih izjava koje je Tito davao. To je iz ruske arhive. Da se, kojim slucajem, ja sapletem na ulici o tu izjavu i da je objavim na netu da li ona ne bi bila istinita samo zbog toga sto ni ja nisam istoricar?
Sve je to u redu i metodologija i aparati, ali kako tumaciti izjavu o uhapsenoj zeni: "Smatram da sam ovde bio nedovoljno budan i da je to u mojoj partijskoj karijeri velika mrlja. Mislim da to mogu da iskoriste razni saboteri naše partije u borbi protiv mene…"?
Da li stepen obrazovanja pojedinca koji ovo cita moze da utice na drugacije tumacenje ove izjave?
Da je neko uhapsio moju zenu zato sto je "agent medjunarodne spijunaze" ja bi rekao: "Ljudi, koji vam je djavo? Nije ona spijun, znam je dobro!" Ne bi sigurno rekao da moj brak sa njom razni saboteri mogu da iskoriste protiv mene!!!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gama, proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vojo za ovo što si naveo ne znam direktno da li je tačno ili nije. Ali kad se objavljuju dokumenta mora da se to radi sistematično i po pravilima. Ja sam pre desatk godina objavio knjižicu Oslobođenje Pomoravlja 1918. godine. Recezenti su trebali da mi budu MB i LJD. Međutim sa LJD sam došao u sukob oko jednog događaja. Naime neposredno pre oslobađanja Paraćina jedan grupa čenika iz Paraćina i seljaka iz obližnjih sela napala je jednu nemačku kolonu kod manastari Sv. Petka izvorska. Posle kraće borbe Nemci su odbili napad i na licu mesta streljali oko dvadestak uhvaćenih dečaka od 13 do 15 godina. Posle par sati naišla je srpska konjica i zarobila tu grupu nemačkih vojnika. Ogorčeni onim što su videli oni su one Nemce koji su izvršili streljanje poveli u Paraćin sa ciljem da im se sudi a ostale poslali ka Nišu. Ovih triesetak nemačkih vojnika su doveli do Paraćina upravo u momentu svečanog ulaska srpske vojske i baš tada naleću dve nemačke eskadrile koje bacaju bombe na okupljenu masu. Pored drugih žrtava bilo je desetak žena i isto toliko dece. Razjareni srpski vojnici su na licu mesta postreljali zarobljene Nemce. Ja sam rekao LJD da će strani autori, pre svega nemački da izbace sve ostalo a ostaviće samo streljanje Nemaca ali se on nije složio samnom. Pošto ja nisam hteo da to ubacim kao drugog recezenta sam uzeo MM. Kad sam uradio drugo izdanje pošto sam ipak hteo da mi drugi recezent bude LJD poslušao sam ga i ubacio spomenuti deo. I dok je prvo izdanje prošlo nezapaženo u inostranstvu drugo je postalo vrlo citirano i to naročito u Nemačkoj i Austriji. I to ne morate da pogađate koji deo - samo onaj o streljanju nemačkih zarobljenika. Nema ni onog detalja o streljanju srpskih dečaka kod sv. petke ni o bombardovanju. Već ispada kako su Srbi iz čista mira postreljali nemačke zarobljenike. Nemci su i citirali izveštaj srpske komande koji sam ja dao streljanju nemačkih zarobljenika ali su uredno preskočili izveštaje o streljanju srpskih dečaka i vazdušnom bombardovanju Paraćina. I to nije uradio jedan već desetak nemačkih, austrijskih i mađarskih autora. Samo je ejdan mađarski autor dao sve. U trećem izdanju mi LJD već nije pravio pitanje objavljeno je bez ovog detalja a LJD je dao potpis kao recezent. Dakle dokument koliko gd je tačan i pouzdan ako se izvuče iz konteksta daje potpuno drugo značenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Voja1978 ::Dobro ljudi, ne raspravljamo ovde o Peru Simicu nego o Titu. Istina je da ovaj nije istoricar nego publicista ali objavio je faksimile tih izjava koje je Tito davao. To je iz ruske arhive. Da se, kojim slucajem, ja sapletem na ulici o tu izjavu i da je objavim na netu da li ona ne bi bila istinita samo zbog toga sto ni ja nisam istoricar?
Sve je to u redu i metodologija i aparati, ali kako tumaciti izjavu o uhapsenoj zeni: "Smatram da sam ovde bio nedovoljno budan i da je to u mojoj partijskoj karijeri velika mrlja. Mislim da to mogu da iskoriste razni saboteri naše partije u borbi protiv mene…"?
Da li stepen obrazovanja pojedinca koji ovo cita moze da utice na drugacije tumacenje ove izjave?
Da je neko uhapsio moju zenu zato sto je "agent medjunarodne spijunaze" ja bi rekao: "Ljudi, koji vam je djavo? Nije ona spijun, znam je dobro!" Ne bi sigurno rekao da moj brak sa njom razni saboteri mogu da iskoriste protiv mene!!!

sasans23 je gore naveo clanak Pere Simica.
Ako mislis da se bavis istorijom, pa makar i amaterski, uvek proveri autora koji pise o nekom dogadjaju. Jedno od svetih pravila u metodologiji.
Da objavio, pri tome nisu objavljeni celi vec pojedini delovi koji ilustruju njegov stav. S obzirom da se radi o pikantnoj temi ne treba da se cepkaju izvori kao kupus (osim ako iza sebe nemas nekog naucnog renomea mada ni tad nije na odmet objaviti izvor ili bar da ti recenzent kontrolise ovo).
Na objektivnost osobe (istoricara u ovoj situaciji) uticu brojni faktori, jedan od njih je i sistem vrednosti, stepen opste kulture i znanja, pa cak i neuspela politicka karijera. Mislim sta ocekivati od nekog kome je cilj pisanja da se "dokaze da je je Tito ipak gresan". U istorijskoj nauci nije bas preporucljivo ici sistemom: to je moja hipoteza (Tito je gresan) i ja cu se truditi da je po svaku cenu dokazem i da citiram samo ono sto meni odgovara. Tako da bi trebali i to imati u vidu.

Vidis u tome je caka:
Tito je mozda reagovao tako, a ti bi reagovao ovako - to je vec subjektivizam i to zavisi od pojedinca.
Upravo si dao dogovor na svoje pitanje: ono sto je tebi neprihvatljivo, Titu je mozda bilo. Tako da ne mozes postavljati sistem vrednosti koje zastupas i da prema njemu meris svet.

Ne obracam se sad tebi Voja1978 vec postavljam neko moje vidjenje:
Nije mi jasno kako se toliko obicnih ljudi u Srbiji bavi istorijom i da uvek oni tvrde da pricaju istinu iako o metodologiji istrazivanja nemaju pojma. Ispade da svako moze da bude istoricar bez obzira koji je fakultet/skolu zavrsio.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Feb 2014 1:32

ltcolonel ::Napisano: 21 Feb 2014 0:30

Može da bidne a ne mora da znači. Ja koliko znam Kalabić nema veze sa tim, Draža je po svemu sudeći već bio lociran samo se Tito dvoumio. I onda su Ranković i Krcun presekli. Opet kažem nemam čvrste dokaze ali prilično jake indicije.
Znaš kod takvih tajnih operacija najveći deo stvari se odradi a da ne ostanu pisana dokumenta. Tako da preostaju nagađanja.

Dopuna: 21 Feb 2014 0:32

PS Vrlo sam skeptik da uopšte postoje dokumenta koja iz prve ruke daju kako je teklo hapšenje Dražino. Teško da je to ikada i postojalo.
Чему онда тако упорно гурање приче о Калабићевој издаји Драже?
Да би се Самарџићу дала могућност да и он буде у праву?
Не желим да будем груб, али тако испада. Он има званичан (потписан и овјерен) налаз судског вјештака да су неки докази за Калабићеву издају нетачни или непоуздани.
Једноставно, ако нема довољно доказа, зар не би било боље то описати као "не може се са сигурношћу утврдити"? Вјерујем да то не би био једини случај у историји да се нешто не може са сигурношћу утврдити.
Ако је некада постојала политичка потреба за таквом причом, сада су се политичке прилике промијенуле и нема више потребе за тим.
Једини рационалан разлог ког ја видим за упорно форсирање ове приче је да се сачува "част" људи који су једну политичко-пропагандну причу узели као историјску, научно доказану чињеницу.


Мој утисак је да и данас у разним причама о ЈБТ и његовом времену има чувања "части" људи из тадашње врхушке. Многи су се дебело окористили у тим временима.
Ја сам до сада писао о томе да је ЈБТ прихватајући положај доживотног предсједника државе и партије која је имала монопол власти, прихватио и одговорност и то не само за свој рад, него и за рад својих подчињених. Он није био човјек без способности, иначе не би ни постао то што је постао. Могао је претпоставити да ће и остарити и да неће моћи обављати дужности, али је ипак прихватио да доживотно обавља функције. Тако да је одговорност за грешке његових подчињених и на њему.

Dopuna: 22 Feb 2014 1:40

Gama ::
Nije mi jasno kako se toliko obicnih ljudi u Srbiji bavi istorijom i da uvek oni tvrde da pricaju istinu iako o metodologiji istrazivanja nemaju pojma. Ispade da svako moze da bude istoricar bez obzira koji je fakultet/skolu zavrsio. Исто је и са војском!

Dopuna: 22 Feb 2014 1:57

padobranac75 ::
Zato sam ranje napisao da svi treba da razmislimo da li su klice raspada SFRJ posejane još 1945. ili još ranije. Možemo da se vraćamo sve do 1918., ako treba.
Ali, kada neko napiše nešto o tome, odmah dobije pitanje: "Kakve to sad veze ima sa 1974.?" Изгледа да је још прије 06.01.1929. било јасно да је Југославија (тад још увијек КСХС) пропала ствар. То је многим обичним људима постало јасно током Априлског рата, а каснији догађаји су то потврдили.
Можда је 1918. и било наде да идеја југословенства може успјети, али послије 1941. било је очигледно да од тога нема ништа. Многима србима са подручија НДХје било јасно да будуће односе са другим народима треба гадити на сусједству, а не на заједништву.
Људи су имали два мишљења, двије истине, јено за јавност, друго за себе и нај ближе. Све то је касније избило на површину.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Gama, Republikanac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::
U knjizi Draza: Smrt duza od zivota navodi kao fol: Martovski pregovori, pa to su partizani saradjivali protiv Srba, i to sa njihovim arhineprijateljima ustasama i Nemcima... mislim haos.
Kada su upitanju cetnici onda su oni saradjivali sa Italijanima, Nemcima i ustasama iz prostog razloga sto je to bilo u interesu srpskog naroda. Opet haos.

Mislim da si ubo u srz problema. Koliko pratim apologete cetnickog pokreta, ako se nesto tice dokumentacije koja ukazuje na saradnju cetnika sa osovinom, onda se prvo postavi teza "Kako dokazati da je sve laz" pa se lupa li lupa ako ne uspije onda ima rezervna teza "Kako dokazati interes za srpski narod" pa se lupa li lupa.

Sa druge strane ako na primjer zelis ukazati saradnju partizana sa ustasama tokom cijelog drugog svjetskog rata, onda uzmes Baderove izvjestaje gdje je i samom covjeku situacija nejasna, i ukrstis sa martovskim pregovorima da bi s tim ukazao na masovnu saradnju partizana i JBT sa osovinom, i malo naravno stavis o paktu molotov ribentrop.

JBT i partizani su nekad, po potrebi: Srpska vojska, a po potrebi ustaska vojska, a po potrebi bilo ih je 3 000 i bili su strazari jasenovca.

@djoko, mislim da bi bilo dobro da procitas taj izvjestaj sudskog vjestaka, bez uticaja samardzicevih misljenja, covjek je lijepo napisao da je ono sta mu je samardzic dostavio bilo nedovoljno za neku konacnu izjavu, te je kako pise dao samo svoje moguce misljenje. Ali to nije ni vazno, prema samardzicu, svu gradju pisanu u JBT Jugoslaviji treba odbaciti, a naravno novu gradju bi pisao on, dinicic, avkumovic, sotirovic..........