offline
- Pridružio: 06 Mar 2014
- Poruke: 88
|
zoran-ruma ::
Na pocetku napada Nemacke na SSSR postojao je jedan titan na kraju je drugi titan usao u Berlin i zaustavio stetocine koje su dosle iz tog gnezda. Niko nema pravo da smanjuje i podcenjuje uticaj SSSR na zivot bez nacizma koji danas imamo. Zrtve koje je podneo narod SSSR su im zauvek obezbedile mesto u istoriji ljudske civilizacije, iako su im ukrali I svetski rat to im nikada nece proci sa II svetskim ratom.
Ovo je stav koji se često potencira i zemljama (bivšeg) istočnog bloka i u današnjoj Rusiji, a i ovde na forumu - na ovoj temi..i nekim drugim.
Mislim, nije sporno da je SSSR porazio Nemačku i da je preko 90% zaslužan za njen poraz. Tačno, Sovjeti su uništili naciste, ali su istovremeno stotine miliona ljudi osudili na komunizam, obespravljenost, logore, smrt, život bez ljudskih sloboda, jednoumlje...
Ali da se vratimo na DSR.
Postoji druga strana medalje: Nije SSSR ratovao protiv nacista zbog visokih moralnih načela, već zbog raskida dva čudovišta. Razmere sukoba na istočnom frontu su izazvale ljudske gubitke ravne humanitarnoj katastrofi. I jedna i druga strana su nastupale bez imalo obzira prema ljudskim životima, ne samo neprijateljskim , već i sopstvenim. To je jedan od razloga zašto zapadni saveznici nisu mogli, ni na vrhuncu moći, samostalno da dotuku Hitlera - to je tražilo, za njih neprihvatljivo visoku cenu u žrtvama. Čak i u sukobima na nemackim granicama, i na njenoj teritoriji, neuporedivo više vojnika (i civila!) je stradalo u sovjetsko-nemačkim borbama, nego na zapadnoj strani.
Istina, tokom celog rata na istoku su sprovođene vojne operacije sa nemerljivo većim snagama, tehnikom.. nego na bilo kom drugom bojištu..što je izazivalo veće gubitke. Međutim, samoživost, sujeta, okrutnost i surovost dvojice tiranina su zaslužne za gotovo ravnomeran broj gubitaka, koje nije zahtevala određena operacija.
I Staljin i Hitler su uvek naređivali "držanje linije do poslednjeg čoveka" u slučajevima kada za to nije bilo vojno neophodno ili delotvorno, umesto povlačenja na povoljnije odbrambene linije, direktno izazvali smrt na desetine hiljada SVOJIH ljudi. Borili su se za pobedu po cenu obostranog istrebljenja.
Evo šta kaže nemački tenkovski oficir: "Rusi su u stanju da se bore do poslednjeg čoveka, njihova upornost i žilavost su zapanjujuće. Ulazimo u rat do istrebljenja."
U Francuskoj su Nemci hranili više od milion zarobljenika, ovde su stotine hiljada ostavljani ostavljani da pomru. Kada se situacija okrenula u Sovjetsku korist, oni su u najvećoj meri, ako ne u potpunosti, učinili isto.
Staljin je na vesti o masovnim dezerterstvima i predajama u prvoj godini sukoba uveo drakonske kazne. Naredbom 270 od 16 avgusta propisao streljanje "zlonamernih dezertera" i hapšenje njihovih porodica. "Svi koji se nađu u obruču, moraju se boriti do poslednjeg čoveka.. one koji se odluče na predaju treba uništiti svim raspoloživim sredstvima". Čak i vojnike koji pobegnu iz zarobljeništva i uspeju da stignu nazad do svojih jedinica slali su u Sibir ili u kaznene bataljone - samoubilačke jedinice - koji su kasnije ozvaničeni i svaka armija je imala po jedan takav. Samo zbog toga što su "pokazali kukavičluk" i dopustili da budu zarobljeni.
Staljinovo lično mešanje u vodjenje operacija je 1941 je izazvalo katastrofe, koje su se činile nepopravljivim. Odbijanjem da napušta teritorije Rusiju je stajalo veliki deo od oko 3 miliona ljudi koji su do tada zapali u zarobljeništvo.
Nemački zapovednici pisali su često Hitlerovim satrapima o važnosti smanjivanja nepotrebnih gubitaka "osim ako ne nameravamo da se ubijemo pobedjujući". Zime 1941, nakon mnogobrojnih suludih i oprečnih Hitlerovih naredbi, kružila je crnohumorna dosetka: "Zbog ogromnih uspeha, kampanja na istoku se produžava za mesec dana..".
Hitler takodje nije imao obzira na muke i patnje u koje je bespotrebno doveo svoje vojnike. Generali koji su išli Hitleru na raport (februar - mart 1942) prenerazili su se koliko je Hitler ravnodušan na izveštaje o tragediji na istoku, izazvanoj izmedju ostalog i zbog toga što su jedinice bile neadekvatno opreljene čak ni i najosnovnijim potrebštinama (adekvatna garderoba npr) da se preživi ruska zima. Ogroman broj je stradao od hladnoće. Hitlerov odgovor je bio: "Srećom, ni to ne traje večito i to je uteha. Ljudi se sada možda pretvaraju u ledene kocke, ali to neće sprečiti da aprilsko sunce obnovi život u tim pustarama."
Nakon opsade Lenjingrada, Žukov je reorganizovao odbranu grada, izveo je niz juriša na Nemce koji su ga stajali desetine hiljada života. Njegovi oficiri su mu ukazali na uzaludnost takvih pokušaja (koji samo povećavaju gubitke, bez ikakvog efekta), ali on je bio neumoljiv: "Rekao sam napadajte". Nije shvatio da Nemci tada nisu ni nameravali da izvedu napad na Lenjingrad, niti da da udju u grad. Hitler je stanovništvo izgladnjivao do smrti. Iza fronta Žukov je postavio posebne jedinice za blokiranje odstupa, sa zadatkom da pucaju u svakoga ko pokuša da beži.
To što što je ruski narod pokazao volju i spremnost da se bori i umire nije imalo nikakve veze sa komunizmom i odanošcu Staljinu i njegovim komesarima, već sa ličnim vrlinama, dubokom odanošću prema Majčici Rusiji i sa prinudom. Kako je jedan vojnik pisao: "jedino što nas je držalo zajedno bilo je strah da će nas komandiri ubiti ako pokušamo da pobegnemo".
Da bi obeshrabrila begunce, Crvena Armija je imala sledeću taktiku: slala je grupe ljudi prema nemačkim položajima sa rukama podignutim uvis, da bi odjednom počeli da zasipaju Nemce ručnim bombama. Ovo je zamišljeno da natera nemce da pucaju i na one koji zaista žele da se predaju.
Dakle, bez obzira na požrtvovanu borbu ruskog naroda protiv nacističkih zavojevača, Staljinovi ratni ciljevi su bili jednako sebični i protivni ljudskim slobodama, kao i Hitlerovi. Sovjetski postupci se smatraju manje varvarskim od nacističkih samo zato što nisu uključivali užase Holokausta. Staljin je deportovao na istok milione sovjetskih građana u čiju lojalnost je sumnjao. Samo Čečena i Tatara je bilo oko 3,5 miliona. Nakon Barbarose, u Sibir je proterano nekoliko desetina hiljada povolških Nemaca, kao i mnogi iz drugih delova samo zato što su nosili nemačko prezime. Među prognanima je bilo i 4 nosioca ordena heroja Sovjetskog Saveza. Tokom rata, oko 2 - 3 miliona sovjeta umrlo je od gladi na teritorijama pod sovjetskom vlašću, ne računajući stradale u logorima i sl.
Sa druge strane, u nemačkom zarobljeništvu je umrlo 3,3 miliona samo ruskih ratnih zarobljenika (od oko 5,7 miliona), i oko 200 000 civila deportovanih za rad u nemačkoj ratnoj industriji.
U prvim godinama rata Staljin je pozivao na "Otadžbinski rat" i zahtevao beskonačne žrtve kao dokaz lojalnosti "Majčici Rusiji". 1945, kada su sovjetske trupe ušle u Nemačku, Himler i njegov Firer su tražili to isto:"fanatičan otpor do poslednjeg čoveka.. svaki pedalj zemlje da brane muškarci, starci, dečaci - ako treba i devojke i žene." Za poslednjih nekoliko meseci rata, bespotrebno je izginulo oko nemačkih 1,2 miliona vojnika i oko 250000 civila.
Nemci su tokom invazije na Rusiju sprovodili stravična zverstva nad civilima, Sovjeti su u punoj meri uzvratili. Institucionalizovali su ubistva, pljačke, silovanja i torturu stanovništva, ne samo u Nemačkoj, već u svim zemljama kroz koje je prošla CA. Staljin je izjavio da su ubistva i silovanja pravična nagrada za njegovim vojnicima za podnesene žrtve. Sistematska pljačka se sprovodila pod nadzorom NKVD, a plen iz bankovnih sefova i velike umetničke zbirke su slate u Moskvu. Pljačkani su i Jevreji. Ni u tom segmentu Staljin nije zaostajao za Hitlerom.
Vermaht je, tokom većeg dela rata bio daleko borbeno sposobniji od CA, CA pojedinačno nikada nije bila nadmoćnija od svojih protivnika. Sve do samog kraja rata Vermaht je nanosio daleko veće gubitke nego što je pretrpeo. Ali, tasić na vagi se neumitno okrenuo na stranu Sovjeta i više ništa nije moglo da spreči rusku bujicu.
Tokom 1943 Rusi su izveli više dramatičnih opkoljavanja ali su se Nemci svaki put probili. Oficir jedne SS oklopne jedinice piše: "Rusi nisu bili naročito dobri,raspolagali su samo masom. Napadali su masovno, pa su i ginuli masovno. Imali su dobre generale i dobru artiljeriju, ali su im vojnici bili (taktički) rđavi". Mnogi sovjetski oficiri su kritikovali taktičku sirovost koju je nametala CA: "Frontalni napad ne razumem. Zašto bismo trčali pravo u nemačku vatru, zašto ne bismo napadali s boka?
Zaprepašćujuće je koliko se malo govori o ovom aspektu "borbe Titana" i posledicama na milione običnih ljudi - savremenika i njihovih potomaka. Govoriti da su Nacisti - zli, a da su Sovjeti spasili Čovečanstvo je isuviše jednostrano i netačno.
|
