SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Cufo

U godinama krize, stepen zaduženosti Kraljevine Jugoslavije, meren odnosom javnog duga i nacionalnog dohotka, stalno se pogoršavao. Od 1929. do 1932. godine, povećao se sa 57,8% na 106,3%, pri čemu po unutrašnjem javnom dugu sa 8,7% na 16,5%, a po spoljnom javnom dugu sa 49,1% na 89,8% Резултат победе? Краљевина Југославија (у чијој основи се налазила победница, Краљевина Србија) банкротирала је 1932. године, а кредите је могла да узима само да отплати камате. Класичан дужнички вртлог изазван одлуком Немачка 1932. године у Лозани прогласи мораторијум на своје дугове. Америка је сместа пристала на ту одлуку!

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel, Vlada1389, Acivi, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Добро си то цитирао. Додај још и онај део који си свакако прочитао (мада нема директну везу с овом темом, али има везе с финансирањем и спремношћу за рат). Југославија је прихватила ратне дугове аустроугарских области са Балкана (Словеније, Хрватске и БиХ) и тиме значајно погоршала (на рачун заједништва) свој материјални положај. Остало је, наравно, историја.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo nam ga sad.Predsednik na manifestaciji povodom dana Evrope.Zemljo otvori se ali brzo

• 11Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, Acivi, bojank, HrcAk47, djboj, Bane san, theNedjeljko, darcaud, kalens021, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel se sećate one priče o švabskoj reviziji istorije? E ovaj Dan Evrope je baš to. Jedan od najvećih uspeha švabskog pranja šapica.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Acivi, Bane san, sremac983
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A.R.Chafee.Jr. ::Jel se sećate one priče o švabskoj reviziji istorije? E ovaj Dan Evrope je baš to. Jedan od najvećih uspeha švabskog pranja šapica.

Вала баш, мада они не могу да се оперу у две следеће историје. Избегавам политику, али наводим овде само због временског оквира: први празник Дана победе после октобра 2000. године ми смо већ морали (по налогу оснивача, Града, односно градоначелника) да ''обележавамо'' уместо прослављамо, и при том се звао Дан Европе. Нико нама није крив што смо смрдибубе. Знам да су на градске споменике потомци победника морали готово у илегали да полажу венце. Никада политика КВД (како ветар дува) никоме није донела добро.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

@Сириус Нисам ставио наводнике јер не знам одакле сам покупио део текста, само сам га прибележио као јасан и језгровит. Мој болна спознаја са СХС је свакако изјашњење више области да се уједињују са Србијом, да би оно преваром било приначено у сагласност за улазак у Краљевину СХС , док споразум о правопису из Новог Сада из те епохе свакако зазима високо место међу оваквим, доказаним примерима наношења ненадокнадиве штзете нашим основним националним интересима. Посебнио су занимљиви и важни руски аутори из овога доба. Покушаћу да пронађем готово целу хронологију отписа немачког дуга и накнадно одобреног финансирања од Америке, Енглеске и Француске. Можемо и заједно да средимо ову важну облчаст за разумевање редовне пошасти коју нам приређују. Долазе нови чланови, који не зају оно што ми знамо, нове и старе генерације са касним паљењем. Неопходно је богату грађу прикупљену на форуму средити и учинити прегледном а то је и била идеја са невидљивим, јер је потопљен мноштвом коментара и чињеница. Очи ми испадоше док нисам извукао наук, па још испаде да је у теми под остало, док овима што су нас шкропили уранијумом није било тешко да пошаљу највећу екадрилу на Краснодар где је Аничић држао предавање. Увек ћу се успротивити аутоцензури и самозапишавању, -превише пута смо се укопали због ових навика.

Dodat izvor podataka o dugu Kraljevine Jugoslavije.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

‘’ 4. Dekompozicija javnog duga iz vremena Velike svetske ekonomske krize
Breme javnog duga sve je više pritiskalo Kraljevinu Jugoslaviju u vremeVelike svetske ekonomske krize. Zajednički imenitelj okolnosti zbog kojih se stalno uvećavao javni dug bio je Veliki rat. Dugovi su bili stvoreni pre, za vreme
i posle Velikog rata. Svaki zajam koji je preuzela, nasledila ili zaključila jugoslo-
venska državado 1932. godine, bio je neposredno ili posredno vezan za političke,
teritorijalne, socijalne i ekonomske promene koje je sobom doneo,ili za sobom
ostavio Prvi svetski rat. Čak i jedini zajam koji je bio namenjen izgradnji novih
infrastrukturnih objekata, zaključen 1922. godine na američkom finansijskom
tržištu, samo delimično je realizovan, jer je najpre trebalo rešiti pitanje ratnog
duga Srbije prema SAD.
Za državnu statistiku, Veliki rat je bio međaš podele javnog duga na pet
različitih kategorija: dug Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore koji je nasta-
vila da otplaćuje Kraljevina SHS (Direktni predratni javni dug); dug saveznicima
Kraljevine Srbije iz Velikog rata (Ratni dug); dug koji je Kraljevina SHS nasledila
od Austrougaske monarhije (Nasleđeni ili indirektni predratnijavni dug), dug
po spoljnim zajmovima zaključenim u Kraljevini SHS’’
‘’ Dogodilo se da je baš u vreme Velike svetske ekonomske krize, dug po pre-
dratnim zajmovima Kraljevine Srbije utrostručen kao posledica revalorizacije
zajmova emitovanih u Francuskoj.’’

‘’ Godine 1929, dug preuzet od Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore izražen u
dinarima, iznosio je 1,8 milijardi dinara i učestvovao je u ukupnom javnom dugu sa
5,1%. Međutim, do 1932. godine, ovaj dug se povećao na 5,6 milijardi dinara, a nje-
govo učešće u ukupnom javnom dugu na 14,5% (Tabela 4). Ovo povećanje predrat-
nog spoljnog duga dogodilo se zato što je Stalni sud međunarodne pravde u Hagu
svojom presudom od 12. jula 1929. godine naložio revalorizaciju sledećih državnih
zajmova Kraljevine Srbije koji su bili prvobitno ugovoreni u zlatnim francuskim fran-
cima i njihovu dalju otplatu u zlatu: Konverzionog zajma (1895), Monopolskog zajma
(1902), Zajma za građenje železnice i preoružanje vojske (1906), Zajma za pokriće
troškova Balkanskih ratova (1913), Zajma na založnice Uprave fondova (1910), Zajma
na obveznice Uprave fondova (2011) i Zajma Srpskog društva crvenog krsta (1907). 24’’

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Napisano: 11 Maj 2024 17:49

‘’ Međutim, kada je na Ðenovskoj konferenciji (april–maj
1922) propao britanski plan uvođenja Nemačke i sovjetske Rusije u
evropske ekonomske i finansijske tokove i pošto su Sjedinjene
Drave odbijale da dovedu u vezu nemačke reparacije sa međusave-
zničkim dugovima, Francuzi su, dreći se striktno odredaba Versaj-
skog mira, uz diplomatsku podršku Musolinijeve Italije, vojno oku-
pirali nemačku oblast Rur, kako bi, po rečima tadašnje francuske
štampe „uzeli ugalj koji im pripada“.

‘’ Pozajmica američke grupacije „Morgan“ od 100 mi-
liona dolara koja je odobrena u martu 1924, bila je dovoljna da se
zaustave spekulacije na trištu i da se vrati snaga francuskom franku.
Ali, Francuska je od tada morala da pokazuje više fleksibilnosti u
svojoj spoljnoj politici i da prihvati anglo-američke zahteve u pitanju
reparacija i međusavezničkih dugova. Ekonomska i politička situaci-
ja u Evropi je promenjena u odnosu na period neposredno posle rata i
Francuska više nije mogla da igra ulogu „evropskog policajca’’

The
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 11 Maj 2024 18:03

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Не могу да пронађем податак и изворе, али чини ми се та је баш на овој конференцији у Ђенови постигнута билетерала између СССР-а и Немачке, али су ти спразуми поништени на инсистирање осталих учесница, да би касније неки деловои били ипак спроведени.
Или како наоружати два милиона немачких војника, капитулиране бакротиране Немачке која није у стању да отплаћује "ратне репарације" како их крстише по тим банкетима, па ће ето јопет у рат, наљутише се шта ли већ.
Море бре, ајд одатле бре! Сенка атланске шапе је почела да се спушта од продаје Аљаске и делова Калифорније америчким колонистима. Бај, bај, Темишвар, платисмо и порез на будалу па још испрва неутрални Румуни окупираше Мађарску чије дугове смо ми платили, па и Турске према Француској. Посебно је занимњиво и да је Италија, која је променила страну, наплатила ратну одштету и као и Румунија решила пробле са покрајинама док је нама остало Косово као млински камен око врата, што нам је иигледа и приредио а не само предвидео Лав Троцки. Има ли овде суверениста да нам објасне ко су и за шта се то залажу , појам није баш јасан и практикован.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prašinar ::@Cufo

U godinama krize, stepen zaduženosti Kraljevine Jugoslavije, meren odnosom javnog duga i nacionalnog dohotka, stalno se pogoršavao. Od 1929. do 1932. godine, povećao se sa 57,8% na 106,3%, pri čemu po unutrašnjem javnom dugu sa 8,7% na 16,5%, a po spoljnom javnom dugu sa 49,1% na 89,8% Резултат победе? Краљевина Југославија (у чијој основи се налазила победница, Краљевина Србија) банкротирала је 1932. године, а кредите је могла да узима само да отплати камате. Класичан дужнички вртлог изазван одлуком Немачка 1932. године у Лозани прогласи мораторијум на своје дугове. Америка је сместа пристала на ту одлуку!

To doba (Velike ekonomske Krize) je dovelo toliko zemalja u Bankrot ili sami rub istog.

Gde vi vidite "reviziju istorije" i "pranje Švaba"? Oni ne smeju ni da pomenu Hitlera i Naciste jer odma' ide Kazna - čak se i našaliti je zabranjeno. Čak i reći neke Činjenice, npr. "imao je i taj Hitler poneki dobar potez kao Autoban ili tako to" - odma' ti jamči Stigmu Naciste od koje se ne opra nikad. Ovi neki videi koje sam stavio navode Činjenične stvari i uopšte ne opravdavaju Naciste, samo pokazuju da su i ostali daleko od Anđela jer su na sve načine "motivisali" i čak gurali Nemačku u rat... jedini koje Naciste i Hitlera pominju u pozitivnom svetlu su Neonacisti - ali to je zanemarljiva manjina ljudi...

To što se ne ceni ruskih 30 M žrtava koliko bi Rusi voleli - pa, da su Sposobniji ne bi imali tolike žrtve. To k'o u onom vicu kad je Crnogorac kukao kako "3 dana nije ništa jeo" pa kad pitaše zbog čega i da nije ostao bez prebijene pare ispostavi se da je zato što ga je "mrźelo da se digne iz kreveta i otvori frižider"... Englezi su se makljali na 3 (i slovima: tri) Kontinenta sa fanatičnim i veštim Japancima, sposobnim Švabama, okuraženim Žabarima, nimalo naivnim francuskim kolonijalnim trupama, pobunjenim Arapima, itd, itd... po pesku Sahare, džunglama Indokine, Normandiji, Žabariji, Holandiji, Francuskoj, bliskom Istoku, Pacifiku, Atlantiku, Severnom moru, Bog te pita kuda sve ne... i jedva pola Miliona žrtava. Napravimo mentalni eksperiment: Da su Englezi vodili SSSR - bi li imali 30 M žrtava? Eto vidite. Pa, samo suludi Ržev i ludačko jurišanje na Kurlandske enklave i utvrđena Zelovska brda kad bi izbegli (a Englezi bi) značilo bo 4 M žrtava manje. Dakle, Rusi su Najnesposobniji narod u istoriji ljudskog roda... oni sami ne poštuju živote svojih ljudi (čim svaki jebeni put toliko ljudi nepotrebno žrtvuju) - zašto onda očekuju da drugi to čine?