offline
- Pridružio: 05 Jun 2012
- Poruke: 83
|
Napisano: 04 Dec 2012 21:14
uniformista ::
Потпуно си у праву! Овдје се исносе разна идеолошка мишљења, умјесто да пишемо о војним, па и војнополитишким аспектима теме. Или да постављамо занимљиве фотографије! Хеки чак немају основна знања о ономе што напишу, нити то могу чиме поткријепити.
По мени није проблем ако неко нема довољно знања, а има своје мишљење. Нека само нагласи да је то само његово лично размишљање и не би требао бити никакав проблем, а може бити чак и корисно!
Па ево да ја изнесем једно своје размишљање, у ствари недоумицу.
Пред 2.СР РККА је изгледала импресивно, ако погледамо бројно стање људства и технике, као и тт-карактеристике те технике, али су љето и јесен 1941.године показали да ту нешто ''шкрипи''. Исто је било и 1914. године (ово наводим само зато да не би изазивао даље, неплодне расправе о Романовима). Многи за то ''шкрипање'' оптужују чистке. Оне јесу негативно утицале, али у којој мјери? Питање је да ли су сви ликвидирани били способни војници? Тухачевски на примјер? Тукачевски, Ворошилов и Буђони су били хероји грађанског рата. Тухачевски је ликвидиран, али се 1941. ни Ворошилов на сјеверу ни Буђони на југу нису прославили! Али јест један анонимни командир из грађанског рата-Жуков! И Буђони и Жуков су у царској војсци били подофицири, али је Буђони убрзо постао командант армије, а Жуков је редовно напредовао. Колико су људи који су преко ноћи дошли на високе дужности и добили високе чинове, били оспособљени за обављање ти дужности? Колико урођени квалитети, нпр. интелигенција, могу надокнадити радно искуство?
Друга ствар су политички комесари. Један од основних принципа командовања је једностарјешинство, а постојањем пол. комесара, тај принцип је прекршен.
Треће је то што је РККА тридесетих знатно повећана. Да ли је оспособљавање командних кадрова адекватно испратило то бројчано увећање? Да ли су оспособљени кадрови у довољној мјери и у довољном броју за то увећање? Или је све било убрзано, по скраћеном поступку? Па су људи без довољно војног знања, а о искуству да не говоримо, постављани на командне дужности.
vathra ::
Да се цитирам од раније...
РККА је имала следеће бројно стање:
1937 - 1,5 милиона
почетак 1939 - 1,9 милиона
септембар 1939 - 5.2 милиона
1940 - око 4 милиона
пред рат - 5 милиона
Видимо да је за 4 године бројно стање повећано за 3,3 пута!
Овде (на руском) се налази мало статистике о чисткама.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Табеле су опширне, ево само пар података:
1937-1938 је политички ухапшено 9506 старешина, од којих је 1431 враћено на дужност до краја 1939.
18822 старешина је отпуштено, а до краја 1939. је враћено 9121
Кад се одузму враћени на посао, 1937-1938. по политичкој линији је ухапшено 8075, а 9701 отпуштено из службе.
У овај број нису урачунати отпуштени по другим основама (болест, смрт, криминал, морално, неподобни народи итд).
Велик број официра од овога је напустио војску 30-их због тешких услова живота.
На почетку чистки 1937, било је око 140 хиљада старешина, видимо да је укупно њих око 21% или сваки осми склоњен политичком линијом, од чега је око 9% враћено до краја 1939, те имамо пад од око 12% старешина политичким осудама на крају 1939.
Са друге стране, војска и самим тим официрски кор је повећан преко 3 пута - на око 400 хиљада старешина пред рат. Као последица рапидног повећања и смена на врху, већина старешина је била пар година на позицијама где су дочекали рат. То је очигледнији разлог за слабу попуњеност одговарајућим командним кадром.
--------
Кад се саберу бројке, рећи да су чистке главни кривац за лоше командовање почетком рата је велико упрошћавање ствари и сваљивање кривице само на Стаљина. Ако би се могао одредити удео чистки у кривици за слаб командни кадар, онда је то сигурно испод 10%.
Одличне анализе.
Да додам: 1927. РККА је имала 607.125 људи ( формацијски у случају рата РККА је бројала 3,3-3,4 милиона бораца). Команда Вермахта, односно целокупни официрски кадар, био је 1941. светлосну годину испред совјетског. Како руски историчар Лопуховки примећује, да би се изградила традиција војске и добар војнички систем потребни су векови. А бољшевици су један 1917. срушили, и покушали да изграде други за 20 година ( за разлику од немачког командног кадра који је имао штабско искуство још из ПСР-а, у РККА је то био изузетак)..
Па довољно је само погледати маршале СССР-а јуна 1941: Буђони, Ворошилов и Кулик, такозвана три коњаника, ратни другови и Стаљинови лични пријатељи, хероји Грађанског рата, људи којима није недостајала храброст, али војнички дилетанти, који су мислима били заковани у Грађанском рату . Буђони, Козак, добровољац у Првом светском рату, један од ретких носилаца свих четри степена Ордена светог Ђорђа и Крста светог Ђорђа, своју репутацију је изградио на неустрашивим јуришима у Грађанском рату, а није знао ни да чита карту. Ворошилов, школовани бачвар, својим високим дужностима може да захвали само својим везама ( са Стаљином је био цимер 1906. на партијском конгресу у Стокхолму, да би га судбина поново спојила са будућим вожом и Буђонијем 1918. у једној од пресудних битака ГР-а, битке за Царицино). Кулик ( чију су жену глумицу, пореклом немицу, 1939. припадници НКВД-а ухапсили и ликвидирали), одличан сплеткарош и противник, као и претходна двојца, свих иновација, имао је мото : Или затвор ил' медаља.
Четврти маршал је био нарком одбране Тимошенко, способан дивизијски комадант, али никако и способан да руководи читавом армијом. Био је заплашен Стаљином, и своју фрустрацију је лечио алкохолом.
Пети маршал је био Шапошњиков, бивши Царски пуковник, једини од маршала који је и био школован за дужности које је обављао. Према Стаљину се односио као новом цару: стално је у његовом присуству стајао, а с обзиром да је био изузетно лошег здравља, под разним изговорима је излазио са састанака, како би у холу поседео и одморио ноге ( што је Стаљину изузетно годило и једино се Шапошњикову обраћао по патрониму). 23. јуна '41, као изасланик на Западном фронту, једини је скупио храбрости да лично телефонира Стаљину и предложи пробијање из обруча X армије, и њено повачење према Минску, заједно са III ( која је била практично млевена под налетима 3. оклопне групе) и IV армијом ( при чему је нагласио, да треба бити спреман и Минск да се напусти). Већ увече 25. јуна, схвативши да су X и III армија изгубљене, предложио је да се одбрана Минска напусти,а да се IV и XIII армија повуку на источне обале Двине и Дњепра ( а у то време, примера ради, почињавајући се командни Бр. 3 будући маршал Победе, Георги Жуков, је као изасланик на Југо-западном фронту наредио сулуде контра-ударе 8. оклопног корпуса генерала Риабишева и 9. оклопног корпуса генерала Рокосовског).
Уз то, сама селекција, како наводи војни историчар Лав Лопуховски, приликом пријема у Војне академије је била , у једну руку негативна: инсистирало се да питомци потичу из радничких или сиромашних сељачких породица, што је доводило до тога да на акдемију често буду примљени и кадети са изузетно скромним образовањем.
Dopuna: 04 Dec 2012 21:22
Тухачевски, који се узима као пример изгубљене авангарде, у чисткама, у РККА као војсковођа имао је за успех само пробој са Источним фронтом РККА и разбијање Сибирске армије.Али то је више последица катастрофалних тактичких и стратешких одлука адмирала Колчака и огромне премоћи у људству и материјалу, него последица умећа Тухачевског.Уз то, има само употребу бојевих гасова против сељака у Тамбовској губернији и катастрофу под Варшавом .
А управо је Варшавска операција разлог за нетпељивост Стаљина ( налазио се у команди Југозападног фронта као представник Револуционарног војног савета ) и Тухачевског, који су се међусобно оптуживали за пораз.
Тухачевски је неоспорно био изузетан теоретичар, али идеја Дубоког удара је била далеко испред времена и техичких могућности РККА чак и 1941.
|
