offline
- Pridružio: 30 Avg 2006
- Poruke: 30
- Gde živiš: Beograd
|
Napisano: 16 Jan 2012 20:11
i najbitniji deo, koji bih voleo da prokomentarise pre svega postavljac teme, a i ostali naravno
Avgust-decembar 1943 - Izvestaji iz britanskih i americkih izvora koji se odnose na akcije i sabotaze Mihailovicevih snaga i na represalije protiv Mihailovicevih Srba
Dopuna: 16 Jan 2012 20:41
gorran ::Nije sporno da su Nemci proglasili Mihailovića za neprijatelja otkad su doznali za njegov susret sa Titom krajem septembra 1941.
Tokom leta 1943. posebno su bili angažovani protiv Mihailovića, jer su imali obaveštajne podatke o prisustvu velikog broja britanskih ekipa kod njegovih štabova.
Ima zanimljiv dokument na tu temu kod Hnilicke:
"Nr. 11 Bericht des Serbischen Innenministers Dinić an den Kommandierenden General und Befehlshaber in Serbien. Thema: Cetnik-Problematik (3. Mai 1943)"
znaci.net/00001/291_5.pdf - strana 261-267
Zbog toga je tokom tri meseca (jun-avgust 1943), u Srbiji bila prisutna jedna (!) nemačka divizija (297. pešadijska divizija), koja je organizovala više udara na četnike. Doduše, to je više ličilo na žandarmerijske akcije, tipa, jedan bataljon vojske, jedan policijski, jedan bugarski i jedan ljotićevski.
Usled Mihailovićevih veza sa saveznicima, i reputacije srpskog nacionalnog duha, postojala je blokada "odozgo" za svaki pokušaj dogovaranja sa Mihailovićem.
Međutim, Nemci su od borbe četnika protiv partizana imali vrlo velike koristi. Zato su uveli poseban model, koji se sastojao u tome da neke četničke grupe, koje nameravaju da koriste, proglase da smatraju da nisu povezane sa Mihailovićem.
Taj model koristili su i Italijani.
Kad je Nojbaher stupio na dužnost u Jugoslaviji krajem leta 1943, pod njegovim uticajem se saradnja znatno proširila i produbila.
Uostalom, to je bio i model koji je Mihailović sam predložio Nemcima u Divcima - model po kojem on nema javne veze sa Nemcima, ali diskretno radi na zajedničku korist uz prećutnu toleranciju.
Taj model je omogućio da Mihailović lično nikad ne potpiše ništa ni sa Nemcima, ni sa Italijanima, a da njegove trupe na terenu neprekidno učestvuju u opsežnim zajedničkim akcijama. U tu svrhu se Mihailović trudio da uvek ima jedan broj komandanata koji su "ilegalni", koji nemaju sporazume.
Saradnja u Srbiji tokom 1942. odigravala se u formi "legalizacije" Mihailovićevih odreda kod Nedića. Tako su četnici radili zajednički posao čišćenja partizana.
Na primer:
Spisak stanovnika čačanskog kraja koji su ubijeni izvan borbe od strane četnika Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata.
znaci.net/00001/44_1.htm
Spisak stanovnika čačanskog kraja koje su četnici Draže Mihailovića tokom Drugog svetskog rata uhvatili i predali Nemcima, koji su ih zatim ubili.
znaci.net/00001/44_2.htm
Doduše, to su koristili i za likvidacije nekih ljotićevaca. Videti Rakovićev izveštaj:
znaci.net/00001/4_14_1_209.htm
Ovaj oblik saradnje Nemci su prekinuli krajem 1942. Prvi deo 1943. (do septembra) je period najoštrijeg stava Nemaca prema Mihailovićevim ljudima. Međutim, to se sve odigravalo uglavnom bez vojnih akcija, jer ni jedni ni drugi nisu imali vojsku u Srbiji. Sve je kulminiralo Mihailovićevom operacijom u istočnoj Bosni oktobra 1943.
Nakon toga, poklopilo se Mihailovićevo razočaranje u Britance i Nojbaherov konstruktivan stav prema četničkom pitanju, pa je saradnja postala intenzivna i u Srbiji, a ne samo sa komandantima koji su bili otvoreni kvislinzi (Đujić, zapadna i srednja Bosna, Hercegovima, Crna Gora).
Međutim, Mihailović se i dalje trudio da ima neke "ilegalne" ljude, a neki su se i sami trudili. Tokom zajedničke borbe protiv 2. i 5. divizije u Srbiji ( bit.ly/zsyjav ) istupio je Račić. U depeši Mihailoviću od 11. maja 1944, on je Draži napisao:
"Saznajem da su Užice pune Jankovićevih četnika i da Raković, Neško, Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedeni samo štabnu akciju u Istočnoj Bosni i Sremu. Neko od nas mora ostati čist"
Račić je u tom periodu bezuspešno napao bataljon ljotićevaca u Valjevu 30.IV 1944.
Posle toga Mihailović je dao Račiću komandu nad svojom glavnom operativnom formacijom, Četvrtom grupom jurišnih korpusa, sa kojom je on učestvovao u letnjim četničko-nemačkim operacijama protiv partizana (Operacija Trumpf bit.ly/zGVx49 ).
U tom periodu sveopšte operativne saradnje, bilo je međutim i incidenata.
Generalno, situacija je ovakva:
- u krajevima van Srbije četnici su sarađivali sa Nemcima, učestvovali u zajedničkim akcijama, pružali obaveštajne usluge praktično sve vreme rata
- od početka 1944. pa do pada Beograda četnici iz Srbije su zajedno sa Nemcima "branili Srbiju" od NOVJ koju je u tom pokušaju podupirala saveznička Komanda Mediterana
- od kraja oktobra 1944. četnici iz Srbije su sadejstvovali Armijskoj grupi E tokom njenog proboja kroz Sandžak i istočnu Bosnu
- do kraja marta 1945. učestvovali su u nemačkoj odbrani vitalne komunikacije Sarajevo-Brod od 2. armije JA
Daleko je od istine da su Nemci proglasili ''Mihailovića za neprijatelja otkad su doznali za njegov susret sa Titom krajem septembra 1941.''
Postoji li dokaz da Nemci uopste znaju ko je Tito u to vreme...s druge strane oni 41. organizuju akciju protiv Mihailovica licno, a ne protiv Tita i raspisuju poternicu za Mihailovicem, a ne Titom...treba li veci dokaz za to ko je bio (glavni) neprijatelj Nemcima...
A da ne govorimo da je operacija protiv Mihailovica i kasnije poternica za Mihailovicem usledila nakon sastanka u Divcima, gde kako pise gorran, Mihailovic ''diskretno radi na zajedničku korist uz prećutnu toleranciju''....dovoljno da ukljucimo malo logike pa da shvatimo svu besmislenost iznetog...
Početkom novembra 1941.nemačka Komanda daje ovakve karakteristike ustanika:
„Mihailovićev pokret: Stanovništvo podržava Mihailovićeve četnike u svakom pogledu. Uopšte narod u ustanicima (komitama) vidi narodne junake. Četnici Draže Mihailovića nalaze svuda podršku, dok komunističke bande stoje u suprotnosti sa stanovništvom.
Komunistički pokret: Bande se sastoje velikim delom od seoskog ološa i robijaša.“
(Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom 12, knjiga 1, strana 566).
Sto takodje dovoljno govori koga smatraju vecim neprijateljem.
Kad smo se vec dotakli Cacka (o zlocinima komunista mislim da nema potrebe pricati sada, a zna se da su veci od nacistickih, kako u Jugoslaviji, tako u svetu) da vidimo ko su komunisti u Cacku do 22. juna 1941. tj do perioda dok je njihova majka SSSR u paktu sa Nemackom
Prijateljska utakmica komunisti - Nemci, iz tog perioda (Narodni muzej u Cacku)
Citat:Osvetljavanje istine - dokumenta za politicku i vojnu istoriju Cacka 1938-1941, Goran Davidovic, Milos Timotijevic.
Izdavac: Narodni muzej Cacak, Istorijski arhiv Cacak, Narodni muzej Kraljevo.
Mislim da ime knjige, koja sakuplja dokumenta iz cacanskog kraja, pred i u prvim godinama Drugog svetskog rata, koja su do skoro bila nedostupna za javnost, kao i izdavaci ove knjige, dovoljno govore, da bih nesto posebno predstavljao o cemu je rec....
_____________
U periodu 1938-1939 ima dosta dokumenata o delovanjima komunista, na celu sa Dragisom Misovicem, uperenim protiv drzave, zatim i poternica za Dragisom Misovicem, od 30. novembra 1938, zbog sirenja komunisiticke propagande, izvestaji o demonstracijama i neredima pred izbore, nasilna delatnost komunista, itd. itd...
pa sledi ono sto nas ovde zanima. Period II sv.rata dok traje pakt Nemacke i SSSR....kao dokaz o moru licemerja KPJ...posle ovoga svakom bice smesno, sto su oni kasnije sebi dali za pravo da nekog nazivaju izdajnicima (pitamo se izdajnicima cega), itd, itd...da ne pricam dalje, ova dokumenta sve govore...
________________
BR. 66. RASTURANjE KOMUNISTIČKIH LETAKA UPERENIH PROTIV IMPERIJALISTIČKOG RATA, 28. APRILA 1940.51 DRINSKI ŽANDARMERIJSKI PUK
Pov.J.B.Br. 1077
6. maja 1940. god
u Sarajevu
Letci “Radnom narodu Jugoslavije” u Čačku pronađeni
KR. BANSKOJ UPRAVI DRINSKE BANOVINE
(Uprav. odelj.)
Komandir žandarmerijske stanice Čačak sa aktom Pov. Br. 463 od 3. maja
1940. godine, dostavio je sledeće:
“28. aprila 1940. godine načelnik sreza Trnavskog u Čačku dobio je od poverenika 7 komada letaka pod naslovom “Radnom narodu Jugoslavije” štampani crvenim slovima sa potpisom “Centralni komitet komunističke partije Jugoslavije”.
U letku pozivaju se radnici na proslavu 1 maja kao međunarodnog praznika;
okrivljuju se Engleska i Francuska koje rade za nove podele sveta i svetskog bogatstva, da iznose laž i bajke da se bore za demokratiju i slobodu, nezavisnost malih naroda, pa nabraja sudbinu Abisinije, Španije, Austrije, Češke itd. Napada na režim Cvetković-Maček, kao i sporazum. Letak se završava sa: “Dole imperijalistički rat. Dole ratni huškači. Živeo Sovjetski savez. Živela komunistička internacionala. Živela komunistička partija Jugoslavije. Živelo jedinstvo radničke klase Jugoslavije. Dole zakon o zaštiti države. Dole koncentracioni logori.52 Tražimo amnestiju svih političkih osuđenika. Tražimo ukidanje Uredbe o prekom sudu. Borimo se za nacionalna prava ugnjetenih naroda Jugoslavije. Borimo se za demokratska prava i slobode. Borimo se za pravo koalicije, zbora i dogovora. Tražimo progresivno oporezivanje bogataša, a oslobođenje poreza svih siromašnih seljaka i sitnih obrtnika. Tražimo punu agrarnu reformu i raspodelu veleposedničkih imanja među siromašne seljake. Tražimo istinsku narodnu vladu koja će osigurati svim delovima naroda, slobode i mir. U borbu protiv skupoće i ratnih špekulanata. Živeo prvi maj- internacionalni praznik rada i solidarnosti”. Vođenim izviđanjima nije se moglo [ustanoviti] da su na reonu ove stanice rasturani ovakvi letci niti ko je iste rasturao. Sumnja se da su ovo letci doneseni iz Beograda”.
Prednje se dostavlja s molbom na nadležnost.
DOSTAVLjENO Komandant, Pukovnik
Kr. Banskoj Upravi Drinske [nečitko]
banovine i Komandantu
Žandarmerije
KRALjEVSKA
BANSKA UPRAVA
DRINSKE BANOVINE
SARAJEVO
Pov.D.Z.No 2285 Primljeno 8. V 1940.
......Režim Cvetković Maček ne samo da nije izvršio svoja obećanja i popravio ispravku koja je učinjena narodu od strane prošlih režima, nego je još u mnogome pogoršao to stanje. U spoljnoj politici ovaj režim sve više plovi u imperijalističke vode tzv. zapadnih “demokratija” i time stavlja zemlju u strašnu opasnost da bude uvučena u rat. Jugoslavija nema šta da traži u ovom imperijalističkom ratu. Narodi Jugoslavije ne smeju takođe dozvoliti da Jugoslavija bude uvučena u ratnu avanturu protiv Sovjetskog saveza, tog najvećeg pobornika mira. Narodi Jugoslavije treba da odlučno traže uspostavu diplomatskih odnosa i stvaranje pakta o uzajamnoj pomoći sa Sovjetskim savezom. Samo na taj način narodi Jugoslavije moći će izbeći ratnim strahotama i očuvati svoju nezavisnost.
Dole imperijalistički rat!
Dole ratni huškači!
Živeo Sovjetski savez!
Živela Komunistička internacionala!
Živela Komunistička partija Jugoslavije!
Živelo jedinstvo radničke klase Jugoslavije!
Dole zakon o zaštiti države!
Dole koncentracioni logori!
Tražimo amnestiju svih političkih osuđenika!
Tražimo ukidanje Uredbe o prekom sudu!
Borimo se za nacionalna prava ugnjetenih naroda Jugoslavije!
Borimo se za demokratska prava i slobode!
Borimo se za pravo koalicije, zbora i dogovora!
Tražimo progresivno oporezivanje bogataša, a oslobađanje od poreza svih
siromašnih seljaka i sitnih obrtnika!
Tražimo punu agrarnu reformu i raspodelu veleposedničkih imanja među
siromašne seljake!
Tražimo istinsku narodnu vladu koja će osigurati svim delovima naroda prava,
slobode i mir!
U borbu protiv skupoće i ratnih špekulanata!
Živeo Prvi maj – Internacionalni praznik rada i solidarnosti!
CENTRALNI KOMITET
KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE
BR. 69, “KOMUNISTIČKI TEROR U ČAČKU” - LETAK POKRETA “ZBOR” OD
25. MAJA 1940.
KOMUNISTIČKI TEROR U ČAČKU
GRAĐANI!
Od kako je Dimitrije Ljotić u Čačku održao ove zime dva odlično uspela
predavanja u kojima je podvrgao kritici naš unutrašnji i spoljno politički
položaj i koja su kod Čačana izazvala najveće interesovanje, od tada čačanska
komunistička ćelija, organ treće internacionale, ne može mirno da spava.
Niko kao Ljotić nije pred narodom razgolitio podzemni rad komunista i
ukazao na veliku komunističku opasnost uopšte, a posebno za našu zemlju. Niko
kao on nije prikazao u čemu je ta opasnost i od kolike je ona pogibelji za sve one
zdrave moralne tekovine našega naroda, na kojima je sazdana naša prošlost,
naša sadašnjost i na kojima treba da počiva naša budućnost. Slušajući Ljotića,
narod je naglo počeo da se trezni i da skida sa očiju koprenu, koju su mu komunisti
uspeli da nametnu raznim lažima, klevetama i podvalama svake vrste. Pogođena
ovim, čačanska komunistička ćelija, po naređenju Dimitrova, sekretara treće
internacionale, onoga Dimitrova što je izveo poznati atentat dinamitom u
crkvi Svete Nedelje u Sofiji, razvila je od pre kratkog vremena u Čačku veoma
živu terorističku akciju. Služeći se zavedenim i nesvesnim radnicima, kojima
obećava zlatna brda, ova ćelija organizovala je u Čačku nekoliko fizičkih napada
na neke učenike čačanske gimnazije, da bi te iste učenike na samo sebi svojstven
način u svome letku napala i imputirala im svoje brutalije. Ovi fizički
izvršioci služe se u napadima bokserima i kamenicama. Sem toga, ova ćelija
organizuje u Čačku rasturanje na mašini litografisanih plakata, u kojima se na
podal, klevetnički i najodvratniji način napadaju svi oni, koji neće da saviju
vrat u komunistički jaram i koji komunizam otvoreno osuđuju. Pre neki dan,
delila je ova ćelija u Čačku jedan plakat, u kome je klevetana čačanska gimnazija,
u kojima su napadani pojedini nastavnici ove gimnazije. Ćelija je besna što joj
se ometa nesmetani komunistički rad u ovoj našoj prosvetnoj ustanovi, besna
što je razgolićen njen razorni rad kod mladih učenika ove ustanove, besna što
je uhvaćena na samome delu razornoga rada. Besna je zato, što je uprava gimnazije
preduzela čišćenje gimnazije od fleka komunističkih. Besna je zato, što se mlade
nacionalno svesne duše ne dadu da truju komunističkim otrovom, i što takav
rad komunističke ćelije u Čačku [je] naišao na stvarne i nepremostive prepreke.
Kod svojih gospodara treba opravdati primljeni novac i podneti račun šta je
urađeno na širenju komunizma. Jer, ako nema dela, nema ni plate.
Ova ćelija, kao što to uostalom čine i sve ostale u svetu po jedinstevnoj
izgrađenoj taktici treće internacionale, služi se jednom paklenom taktikom u
svome razornom radu. Pod vidom raznih humanih nastojanja, komunisti se uvlače u
sva naša humana društva gde podmuklo rovare. Ne smejući da otvoreno izađu pred
naš svet sa svojim komunističkim programom, jer znaju da bi se kompromitovali,
oni se narodu podvlače, obmanjuju ga i varaju, jer smatraju da im je lakoverna
masa potrebna da se dočepaju vlasti. Do sada je ta taktika, na žalost, kod našega
sveta dobro uspevala. Zasluga je Ljotićeva što je narodu počeo da skida polako
komunističku koprenu sa očiju. Razgolićeni i otkriveni, komunisti su prosto
pobesneli od mržnje protivu Ljotića i narodnog pokreta “ZBOR”. Dok su bili
protivnici fašizma i nacional-socijalizma, Ljotiću su podmetali da je
izdajnik i da radi za račun ovih, a od kako su naši komunisti počeli da usmeno
i putem štampe hvale fašizam i nacional-socijalizam i da im drže stranu u
ovome ratu, za Ljotića su izneli da [je] sada sluga engleskog imperijalizma. Samo
ljudi bezočni, koji su raskrstili sa svojim moralom i etikom, mogu ovakve gadosti
iznositi. Dok su se borili protivu fašizma tražili su rat i bili su po izgledu
najborbeniji. Sećate li se komunističkih poklika: “branićemo zemlju, branićemo
zemlju”? Šta sada rade? Sada kad fašizmu drže stranu viču: “dole rat”. Nije li to
jedan jasan dokaz da su naši komunisti pravi automati. Čim onaj njihov gospodar
zategne konac na jednu stranu, automat se na tu stranu i okrene. Čim konac zategne
na drugu, automat se na tu stranu i okrene. Možete li vi, građani, verovati
u kakvu duhovnu moć automata i nije li automat obična stvar, obična igračka.
Kako možete verovati onome što vam automat govori, automat je stvar, automat
nije ljudsko biće, automat ne može imati ni duše, ni duha, ni ideje. Kada kažemo
da je Ljotić sjajan govornik, i ni malo ne činimo samohvalisanje, već iznosimo
jednu istinitu činjenicu. Svojim besedničkim i dokumentovanim izlaganjem
na narodnim skupovima, na otmen i dostojanstven način, prikazuje u pravoj
svetlosti svu štetnu komunističku rabotu u našoj zemlji. Nijedan političar u
našoj zemlji nije se zamerio komunistima u našoj zemlji koliko Ljotić. A zašto?
Zato što nijedan drugi nije hteo da protiv komunista istupi muški i junački,
mada je svaki svrstan da je komunistički rad štetan po naš narod. Neki iz
straha, a neki iz političke računice radi dobijanja radničkih glasova udvaraju
se komunistima. Jedino Ljotić, bez ikakve mržnje i prema samim komunistima,
prikazuje svu opasnost od jedne nezdrave i anacionalne ideologije, koja, gde god
se pojavi, razara svojim otrovom narodne organizme i priprema ropstvo. Zato su
komunisti uperili sve strele na Ljotića jer im on najviše kvari račune jer im je
on najveći ideološki protivnik. Ta činjenica može samo radovati zboraše, jer je
to znak da je ZBOR jak, da nadire svojom zdravom ideologijom i da je njegov dolazak
na vlast samo pitanje vremena. Ukoliko komunisti prave više larme oko ZBORA i
Ljotića utoliko više svraćaju pažnje na njih i to može samo da im koristi. Varaju
se plaćenici treće internacionale da će svojom drekom, svojim niskim klevetama
i svojim terorom naneti štete jednom zdravom pokretu. Njihovim drugovima u
Španiji, koji su se služili istim metodama, ova zločinačka taktika olupala
se o glavu. Iz ovoga primera ništa nisu naučili, jer automat ne može ništa ni
naučiti, pošto je bez duha, bez duše i bez ideje. Zato neće nas uplašiti nikakve
pretnje koje komunisti upućuju nama, a mi ih savetujemo, ako se automat uopšte
može savetovati, da se okanu ćorava posla: terora, laži, kleveta, jer batina ima dva
kraja. Mada ovakav rad komunista kod našega naroda samo ZBORU donosi koristi,
jer narod dobro zna ko je ko, i kakav je, ipak, mi ne želimo da svoje ideje širimo
u svađi ni sa kim, a ni s komunistima. Zboraši se bore dostojanstveno, i ovakav
način borbe koji im komunisti silom nameću, odvratan je ideologiji ZBORA. Zbog
toga i kažemo i poručujemo komunističkim smutljivcima i plaćenicima da nas
ostave na miru. Ovakav rad komunista mora narodu biti dokaz da naši komunisti
stoje čvrsto i nepokolebljivo na terenu diktature proleterijata, jer da nije tako
zašto bi išli uz stopu Ljotića i rasturali njegove zborove. Pa ne samo da prave
nered na Ljotićevim zborovima, nego to isto čine i na svima ostalim zborovima.
Na zboru Ante Radojevića pravili su nered. Po utvrđenoj taktici nikome ne
treba dozvoliti da govori narodu. Svaki nekomunistički zbor treba rasturiti.
To je ta komunistička demokratija koju obećavaju narodu, ako bi došli na vlast.
Zbog toga je dužnost svakoga, ma kojoj političkoj partiji ili pokretu pripadao,
da se udružuje sa drugima i da se bori protivu ove komunističke nemani, koja će
sutra (ne daj Bože da čega bude) i kod nas sačinjavati nečiju petu kolonu, kao što
to čine u Norveškoj, Holandiji i Belgiji. (Dokaz-necenzurisani komunistički
list u Oslu).
Moramo da istaknemo jednu žalosnu činjenicu da mnogi naši građani iz
svih redova, koji po duši nisu komunisti, udvaraju se komunistima iz straha. U
političkim razgovorima, diskusijama svake vrste drže stranu komunistima, pa
smatraju da će im to biti preporuka, ako bi komunisti došli na vlast. Grdno se oni
varaju da će im to pomoći. Ko poznaje komunističku ideologiju i komunističku
taktiku znaće da se oni takvim plašljivcima služe dok se ne popnu na vlast, a
zatim CRNAC JE ODIGRAO SVOJU ULOGU. Zbog toga, ZBOR i Ljotić znaju da samo
junačka i poštena borba protivu zla svake vrste može da jedan narod izvede na
pravi i spasonosni put, jer plašljivci nikad ništa od vrednosti nisu stvorili.
Sve svoje moralne tekovine naš narod je izvojevao samo muškom borbom, a nikako
zavlačenjem glave u pesak i udvaranjem svojim dušmanima i zlotvorima. Spas
naroda od svih nedaća ne može doći ulagivanjem svome neprijatelju, nego muškom
i odvažnom borbom protivu njega. Samo ovakva borba donosi narodu slobodu i
svetlost, a svako ulagivanje i udvaranje neprijatelju nikada nije donelo sreće i
napretka jednom narodu. U svojoj borbi ZBOR i Ljotić prema komunistima nigde se
nesluže terorom, niti lažima i klevetama. Zbor svoju ideogiju širi, obraćajući
se narodu, bez ikakvog nasilnog nametanja. Ko Ljotića i ZBOR ne voli, mi se na
njega ne ljutimo, ali tražimo za sebe pravo da se možemo slobodno obraćati
narodu, jer po svome programu zastupamo i branimo one osnove i na kojima počiva
nacionalizam, dinastija, država, vera, crkva, sve ono što bi komunisti hteli da
poruše. Komunisti Čačka prebacuju nam da ZBOR vrši neku Ljotićevu propagandu
u ovdašnjoj gimnaziji, pa vele da đake treba ostaviti na miru da uče i da ih ne
treba uvoditi u politiku. I mi smo tog mišljenja. Ali naši komunisti po onoj
narodnoj: “HULjA LEPO ZBORI A NITKOVSKI RADI” ne radi tako.
Zar se
građani ne sećaju komunističke afere u čačanskoj gimnaziji sa crvenim vencima
i crvenim trakama. Misle li komunisti da su čačani to zaboravili? Zar taj
primer ne dokazuje da su komunisti umešali svoje prste i kod srednjošpkolaca
u Čačku, koje veštom propagandom i zabranjenom literaturom truju? Ima li koga
čoveka zdrave pameti, koji voli ovu zemlju, da bi savetovao da treba ostaviti
komunistima da po našim gimnazijama rovare i spremaju mlade komunističke
borce u jednom društvu koje nije komunističko, u jednoj državi koja pozitivnim
zakonom goni komuniste kao zločince? Dužnost je i samih nastavnika i svih
patriota da ovu komunističku propagandu po srednjim školama onemogućavaju.
U koliko nastavnici to ne mogu da postignu, svaki roditelj i građanin treba
da radi na suzbijanju komunističke propagande u srednjim školama. Dužnost
bi bila i samoga Ministarstva prosvete da jednim raspisom preporuči svima
nastavnicima i narodu da srednjoškolcima ukazuju na opasnost komunističkog
otrova koji se razliva po srednjim školama. I dokle god komunisti budu rovarili
po srednjim školama, dotle će nacinalno svesna omladina reagirati i braniti
se od komunizma. Oni omladinci, čija duša nije prijemčiva za komunistički
bacil, reagiraće i boriće se, jer ne mogu valjda školske vlasti tražiti od
ovakvih omladinaca da se predaju u naručje komunistima. Naprotiv, dužnost
je školskih vlasti da ovu nacionalnu reakciju mladih nacionalista pomažu i
tako doprinose pobedi nad jednim zlom, koje truje narodnu dušu. Kad već školske
vlasti nisu u stanju da potpuno onemoguće rovarenje komunista po srednjim
školama, jer se komunisti služe veštom podmuklom taktikom, onda je dužnost
njihova da otvoreno pomažu one mlade srednjoškolce koji se bore protivu onoga,
što i naši zakoni progone. A ako građani i školske vlasti nisu znali program
komunistički u pogledu sve omladine, pa i srednjoškolaca, da ih na to upozorimo
citiranjem iz jedne sovjetske knjige pod naslovom: PARTIJA, KOMSOMOL I
MLADI PIONIRI, izdanje u Moskvi 1925 god. str. 262 u kojoj stoji:
“Komunistički dečji pokret jeste jedan ogranak proleterskog pokreta.
Njegov je cilj da jedno dete vaspita kao komunistu i da od njega napravi jednog
hrabrog borca za interese radničke klase. Ovo vaspitanje zahteva uvođenje
deteta u socijalni život u borbu njegove klase. Ovaj dečji pokret nije samo kao
takav, već više JEDNA BORBENA ORGANIZACIJA POD VOĐSTVOM PARTIJE
I KOMSOMOLA”.
U svim zemljama gde deluju komunističke partije postoji i štampa za
ovu omladinu kroz koju komunizam ubrizgava svoj bacil u dečju dušu. Tako
zvana omladinska internacionala, kao pomoćna sekcija komunističke partije,
u gotovo svim zemljama organizuje ovu štampu. U Francuskoj je bio list “L
avangard” i “Francuske devojke” u Belgiji LA ŽENS UVRIJER I KOMUNIST
i tako dalje. Ova omladinska internacionala naziva se skraćeno KIM. Cilj je
komunizma da kroz sportove, škole i sve omladinske organizacije pravi od
omladinaca komunističke borce. Vođa ove omladinske organizacije, čije je
sedište u “Moskvi” jeste “drug” KOSAREV (poreklom jevrejin). Može li iko
posle ovoga verovati našim “naivnim” komunistima u Čačku da oni ništa
ne rade kod srednjoškolaca u čačanskoj gimnaziji? Misle li oni da je ceo svet
naivan i da nezna program komunizma i njihovu taktiku? Mislimo da uprava
čačanske gimnazije ne može kriti za Čačak jednu činjenicu da komunisti deluju u
gimnaziji i da vrbuju mladiće srednjoškolce za komunizam. Mi upravu gimnazije
ne krivimo, jer ona čini sve što može da gimnazije ostane na dostojnoj visini i
da njeni učenici u svemu postupaju po školskim propisima ali, moramo istaći
da ona nije u stanju izađe na kraj sa svima komunističkim smicalicama, pa je zato
dužnost ne samo nastavnika nego i građana i roditelja đačkih pod čijim svetlim
imenom ovi banditi komunistički skrnave njihove svete dužnosti da upravu u
ovome pomognu, jer građani imaju pravo da zahtevaju da se u našim gimnazijama ne
prave komunistički borci, za petu kolonu koji će se sutra boriti protivu svih
nacionalnih svetinja, nego da se u gimnazijama spremaju budući borci za sve ono
što je nacionalno, što je ovu državu stvorilo i ono na čemu i budućnost države
ima da počiva.
Obraćamo se i nadležnim vlastima da preduzmu mere protivu članova
čačanske komunističke ćelije, koji su vrlo dobro poznati, i pod čijom direktivom
zavedeni radnici kao fizički izvršioci, vrše po varoši napade na pojednine
nacionalno svesne omladince i drugima prete. Ništa ne vredi preduzimati
mere protivu fizičkih izvršilaca, ako se ne postupi sa najvećom strogošću
protivu intelektualnih izvršilaca, koji su glavni krivci. Naši zakoni, ako
će se primenjivati, omogućuju našim vlastima da se komunističkom teroru i
njihovim smutnjama po Čačku stane na put, jer, mi se nadamo, vlast neće dozvoliti
da komunisti zapodevaju građanski rat u kome će se napadnuti građani morati
sami braniti.
Živeo Kralj Petar II!
Živela Jugoslavija!
Živela naša vojska!
Živeo ZBOR!
Živeo Ljotić!
Čačak, 25. maja 1940. g. Jugoslovenski narodni pokret
ZBOR
za srez trnavski
BR. 83, KOMUNISTI PRISILjAVAJU RADNIKE DA KLIČU STALjINU -
IZVEŠTAJ POLICIJE OD 5. OKTOBRA 1940.
NAČELSTVO SREZA TRNAVSKOG
Pov. Br. 2547
5 - X – 1940. godine
-ČAČAK-
Predmet: Pavić Dobrosav i drugovi
prisiljavali radnike na klicanje
komunističkih poklika.
MINISTARSTVU UNUTRAŠNjIH POSLOVA
odeljenju za državnu zaštitu I Beograd
Po gornjem predmetu ovo[m] Sreskom načelstvu čast je dostaviti Naslovu
sledeći izveštaj:
Žandarmerijska stanica u Čačku svojom prijavom od drugog oktobra t.g.
2217 prijavila je ovom Sreskom načelstvu Pavić Dobrosava57 krojačkog radnika iz
Katrge, sreza Ljubićkog, Gajević Dobricu58 krojačkog radnika iz Mrčajevaca, sreza
Ljubićkog radi toga što su isti dana prvog oktobra t.g. na državnom putu kod
sela Pakovraća napali Kostić Radišu radnika zavoda “Čačak” iz Vidove, sreza
ljubićkog i Pejicu Srećka radnika zavoda “Čačak” iz Međuvršja sreza trnavskog
i što su ih prisilili da viču: “Živeo komunizam, živeo Staljin”.
Predvidenim izvidima po ovom Sreskom načelstvu ustanovljeno je sledeće:
U utorak dana prvog oktobra t.g. vraćali su se kolima iz Požege Pavić,
Milosavljević i Gajević. Kada su oko 17 časova bili kod sela Pakovraća vikali
su iz kola “živeo radni narod, živeo Staljin, živela Sovjetska Rusija, dole
kapitali”. Dok su oni ovo vikali prolazili su na biciklima pored njih Kostić
i Pejica. Kostić je u prolazu prema njima napravio znak, mašući levo i desno,
da to ne odobrava. Na ovo su Pavić, Milosavljević i Gajević skočili sa kola,
potrčali su za Kostićem i Pejicom, sustigli su ih i opkolili. Pavić je sa kamom,
koju je držao u ruci hteo da im saseče gume na biciklama, ali na njihovu molbu i
na intervenciju Milosavljevića, odustao je od toga. Tada je uhvatio levom rukom
za gušu Kostića i držeći u desnoj ruci kamu tražio je od njega da viče: “živeo
Staljin, živela Sovjetska Rusija”. Dok je Pavić prisiljavao Kostića, tražio je od
Milisavljevića i Gajevića, koji je držao stupac od kola u ruci neka drže Pejicu
i neka paze da i on viče. Kako Kostić u prvi mah nije hteo da viče ono što je
tražio Pavić, Pavić je mašući kamom prema njemu ponovio mu nekoliko puta:
“govori ili sečem”. Pod ovim pristiskom Kostić je povikao glasno za Pavićem
tri puta: “živeo Staljin, živela Sovjetska Rusija”. To je isto ponovio i Pejica.
Posle ovog Kostić je molio Pavića da ih ostavi na miru. Milosavljević je takođe
tražio od Pavića da ih puste. Na ovo je Pavić upitao Kostića i Pejicu: “Jeste
li sada za Sovjetsku Rusiju?” kada su oni rekli da jesu, pustio ih je da odu. Kada
su Kostić i Pejica bili na dvadesetak metara od njih uzviknuo im je Kostić:
“Presešće vam Staljin i Sovjetska Rusija, za takve ima mesta”. Na ovo je Pavić
rekao Milosavljeviću i Gajeviću da udare kamenjem za njima, a i sam je dograbio
kamenje govoreći: “Zar tako vi *****, čekajte, videćete dvadeset i drugog”. Kostić
i Pejica ugibajući se kamenju sretno su pobegli.
Posle nego što su Kostić i Pejica pobegli naišli su na put Kolaković
Petar iz Prijeboja sreza koreničkog i Stamenić Gojko iz Trbušana, sreza ljubićkog
radnici na izgradnji pruge Čačak-Banja Luka. Pavić, držeći neprekidno kamu, sa
svojim društvom zaustavio je i ovu dvojicu, rekavši im da su oni vikali: “živeo
Staljin, živela Sovjetska Rusija”, a da su ih ona dvojica što su pobegla radi toga
psovali i tražio je od Kolakovića i Stamenića da mu kažu kako se ona dvojica
zovu. Kada mu to ovi nisu rekli, izvinivši se da neznaju, on je sa Milosavljevićem
i Gajevićem seo u kola i produžio put Čačka.
Saslušan Pavić priznaje da je vikao: “Živeo radni narod, živela Jugo-
slavija, živela Rusija, živeo Kralj”. On navodi da su Kostić i Pejica prolazeći
mimo njih, dok su oni napred navedene poklike klicali, opsovao im majku i da su
im pokazali lakat. Tvrdi da su on, Milosavljević i Gajević tada skočili sa kola
i kada su ih sustigli da su ih pitali, zašto im psuju majku. Priznaje, da je držao
kamu u ruci, za koju tvrdi da ju je izvadio tek kad su se Kostić i Pejica uhvatili
za svoje džepove. Izjavljuje da su Kostić i Pejica na njegovo pitanje rekli, da su se
šalili, a da je on na to njima rekao, da kad su se šalili, neka kažu i oni “Živela
Rusija” a kada su oni to rekli, kaže, da su pošli svako svojim putem.
Na isti način prikazuju ovaj događaj Milosavljević i Gajić bacajući svu
krivnju na Pavića.
Kako je krivnja Pavića, Milosavljevića i Gajevića dokazana saslušanjem
svedoka, Senić Ljubomira, zemljoradnika iz Bečnja, sreza ljubićkog, koji je njih
navedenog dana sa svojim kolima vozio, kao i preslušanjem Kostića i Pejice te su
oni radi toga presudom ovog načelstva od 4 oktobra t.g. Br. 20871 presuđeni sa po
20 dana zatvora, radi dela iz tač.3 člana 357 st. k.z.i odmah su zadržani u zatvoru
radi izdržavanja dosuđene kazne.
KRALjEVSKA Sreski načelnik
BANSKA UPRAVA Ž.Tomić s.r.
DRINSKE BANOVINE
SARAJEVO
Pov.D.Z.No 4766 Primljeno 7. X 1940
(NMČ, Zbirka mikrofilmova, III-26-13, 14)
BR. 117, IZVEŠTAJ ZBORAŠA DA SU KOMUNISTI U ČAČKU JEDINO DRUŠTVO NEMCIMA, 6. JUN 1941.
Glavnom tajniku J.N.P. “Zbora”
BEOGRAD
U vezi usmenog izveštaja po predmetu o kome sam Vam govorio, dobivši od Vas nalog da istu stvar lično proverim, i da Vas o tome izvestim, dostavljam Vam sledeći izveštaj: Proverivši lično stvar o kome je govorio u sveš.kanc. jedan od kolega o slučaju koji se je desio u kući jedne gospođe u Ljubiću, utvrđeno je da tu nema nimalo istine, iza ove tendenciozne smišljene verzije krije se jedna od običnih komunističkih parola, sa kojima unose pometnju u narod izlažući ga kroz ovo opasnosti nepotrebnoj i nekorisnoj. Istina je pak samo ovo; da je na sam dan pokreta Nemačkih trupa bila potera za nekim od vojnika kojih nije bilo na licu mesta. Ove potere patrola bile su sastavljene i od samih podoficira. Ovo je lično video sveš. o kome sam Vam govorio. Uzrok otsustva ovih vojnika ostao nam je nepoznat. I ovog puta napominjem da su komunisti u Čačku jedino društvo Nemačkim vojnicima66, bez sumnje da oni i neslute koja su i kakva lica s njima u društvu. Obaveštavamo Vas: juče na kupatilu Moravskom odigrao se jedan nemio slučaj, na ime: jedna grupa komunista napala je na jednog našeg omladinca fizički. Povod za ovaj njihov akt bio je: diskutovanje o jevrejima kao rasi koja je najveće nesreće donela čovečanstvu. Ovu je tezu zastupao naš drug. Na ovo, sledio je masovni napad sa poklicima: ”vama ljotićevcima i Ljotiću daćemo mi uskoro gvozdeni krst”. Napadači su mi za sada nepoznati, jer ih ovaj drug nepoznaje pošto nije iz ovog mesta. Učinio sam sve sa svoje strane da doznam njihova imena, pa ću Vas o tome naknadno obavestiti. Danas je bio kod mene d.r. Vasilije Kostić, jeromonah i prof. bogoslovije, i umolio nas je da obavestimo druga pretsednika o sledećem:
1. U Bitolju svu crkvenu vlast preuzeo je neki prota Aleksandar Jeftimović, i odmah je naredio da se zatvore Crkve: Blagoveštenje, Sv.Naum, i Sv. Petka. Ove dve poslednje svetinje podigao je Preosvećeni Ep. Nikolaj, a ovu prvu on je obnovio i otvorio;
2. Isti prota igra ulogu nekog episkopa kao: davanje parohija i drugo.
3. U Kosovskoj Mitrovici t.j. od Leška pa tamo do Kačanika, dužnost organa vlasti obavljaju Arnauti sa raznim uniformama i fesovima na glavi, od kojih mnogi imaju i naše vojničke uniforme. Isto tako u Kos. Mitrovici sve su firme ispisane na Arnautskom jeziku;
4. U Pirotu i okolnim selima Bugari su smenili sve naše opštinsko osoblje i postavili su svoje ljude t.j. Bugare. Na Đurđev-dan zabranili su sveštenicima svećenje vodice. Naredili su da se odmah završi škol. godina, a potom su proterali naše prosvetne radnike;
5. U vozu za Bitolj čuo je razgovor dvojice bugarskih oficira, kako će oni sve Srbe istrebiti. U Bitolju su izdali naredbu za popunjavanje lista, o rođenju, poreklu i nacionalnosti. Mnogi ljudi su stavili da su Srbi, ili Grci ili Makedonci a najmanje Bugari. Onda su oni vratili ove liste i naredili im, da mora svaki staviti da je Bugarin. U Bitolju su uhvatili jednog Grka trgovca koji se zove Donabaš, celu su ga noć bili i isekli mu ruku, traživši od njega da im da 40.000 din. pa da ga puste. Ovo su učinili zato što je on kako oni kažu mučio i pljačkao Bugare a pomagao Srbe. Noću između 4. i 5. dogodila se krađa u čačanskom vojno-tehničkom zavodu, izgleda da su lopovi uhvaćeni i što je najglavnije pripadaju frontu “proletera”. Posle ovog slučaja ovde je nastupio dosta oštar kurs. Danas sam doznao da je ovd. komandant naredio da se izvrši opravka stare pošte koja će koštati oko 25.000.din. zatim je naredio, da mu se ili rekvirira jedan nameštaj za spavanje ili kupi nov. Bez sumnje da je on u pravu s obzirom da su oni gospodari a mi robovi.
Dostavljajući Vam prednji izveštaj molim Vas, da ga podnesete drugu pretsedniku.
Pozdravljam Vas sa iskrenim drugarskim pozdravom sa verom u Boga napred do pobede. 6. juni 1941.g. Pretsednik mesne organizacije,
Čačak MP S.Mitrović, s.r.
Sekretar,
Sveš. Drag.Bulić, prof. s.r.
“P.S.” Predmet-pismo, o kome je bilo reči za vreme ručka kod druga pretsednika, nismo Vam mogli poslati jer je pre našeg povratka u Čačak uništeno.
Pov.br. 42, 15.jun 1941.
S. Mitrović.
(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.17)
BR. 119, “KOMUNISTI SE ODLIČNO KOTIRAJU KOD NEMACA” - IZVEŠTAJ D. BULIĆA, 16. JUN 1941.
Poštovani i dragi mi druže pretsedniče, Kada sam prekjuče 14.ov.m. bio u Beogradu, nisam mogao lično sa Vama razgovarati, jer ste tek bili došli iz Smedereva a video sam da ste tog istog dana trebali da održite sastanak sa meni nepoznatim licem. Verujem da Vam glava buči od prevelikih briga. Znam i to: da se Vi lično nalazite, više nego iko drugi na golgoti, preživljujući i stradajući zajedno sa celim narodom.- Ali, stvari koje se ovamo zbivaju tako su ozbiljnog karaktera da sam prinuđen uputiti Vam ovo pismo, sa izveštajem:
1) Politika, odnosno rad, današnjih komesara nastavak je stare pesme, a ta pesma ni manje ni više, godi, hrani, podržava i pojačava komunistički rad. Ja nemam reči da Vam prikažem aktivnu i razornu akciju koju komunisti vode na terenu, a s druge strane pak, podvukli su se Nemcima pod kožu, i tako jednim potezom čine što oni hoće. Rećićete, pa dobro šta čine, evo samo jedne male slike:
a) Postigli su, da se odlično kotiraju kod Nemaca a i u svima nadleštvima, njihova reč je presudna;
b) Juče 15.ov.m. kao neku svoju krilaticu, pustili su na Moravi jednu skroz crvenu lađicu-barku;
v) U dvorištu-odnosno avliji (bašti) mog komšije prof. Koje Mihailovića (koga Vi lično znate iz Smedereva, a koga sam ja tražio od druga Lenca da bude postavljen za direktora II meš. gimn. Jer je mnogo crvena ) nađene su dve granate, a to je više nego sigurno komunističko podmetanje, i to onda, kad on nije bio kod kuće već u Smederevu. Pretpostavljam da je to bilo namenjeno meni, ali podmetači su možda pogrešili i ubacili ih u njegovu baštu, pošto se ona graniči sa mojim dvorištem;
g) Danas mi reče drug Pera Jokanović, ovo: da je njegov sin pouzdano doznao od njegovih drugova (koji ga neznaju kao zboraša) komunista, da oni, održavaju vezu sa četnicima koji krstare oko našeg mesta, i da su im predali i neke
spiskove lica, koja treba da budu poubijana. Dakle, oni rade svim silama, da četnike upregnu u svoja kola;
d) Jedan policijski pisar (inače naš oprobani prijatelj u danima progonstva) reče mi, da komesari banske ispostave u Užicu g. Čađević, održava intimne veze sa vođom komunista ovog kraja Aleksandrom Ćurčićem, advokatem ovd. i da je on stalno sa njim u kontaktu. Za ovo ima mesta verovanju, jer sam ga ja, kada god dođe u Čačak, video sa pomenutim advokatem;
đ) U II gimn. komunisti prof. orgijaju i razvijaju svoju akciju u punoj meri kod učenika. Dok se sve ovo zbiva, mi smo apsolutno nemoćni da ma šta konkretno preduzmemo sa strane jer šefovi nadleštava neznam, dali svesno ili nesvesno vuku židovsko-masonska komunistička kola. Mi smo u dva maha dostavili drugu Lencu naše predloge, šta bi trebalo učiniti, pa da se osujeti ova neman koja iz dana u dan postaje sve opasnija, ali od toga i po tome nije bilo ništa. Dostavljajući Vam ovo pismo, ja Vas preklinjem, učinite sve što možete i to odmah, da se ovom zlu stane na put. Ja Vas lično obaveštavam, da, ako se u roku od 10-dana od danas sa ovim ne bude likvidiralo i zlu stalo na put, tražiću odmah premeštaj iz Čačka i sa bolom u duši napustitit ovu sredinu i onu omladinu koja mi je uvek i vazda davala podrške, ili ću pak, ako ne uspem u premeštaju, obratiti se komandantu mesta i reći mu da sam prinuđen od onog što komunisti pripremaju, odbeći u goru, jer neželim da mi jeftino i džabe mrse creva ti koji su i njihovi i naši zakleti neprijatelji. Svako dobro želim Vam i pomoć od Gospoda Boga, iskreni i odani Vam Vaš,
Č. 16-VI-941.
Drug-sveštenik
Dragutin Bulić
(IAČ, Arhivalije JNP ZBOR, K-1, reg.br.1
|
