offline
- Pridružio: 05 Jan 2011
- Poruke: 1037
|
Napisano: 12 Dec 2012 20:03
uniformista :: gorran ::Narod nije čuvalo četničko "lukavstvo", "mudrost" i sporazumi, nego ga je čuvala jedino uspešna borba. За ово би требао навести бар три примјера, гдје су партизани сачували српски народ!
Надам се да ти за разлику од 6.личке познајеш и етничку структуру појединих крајева НДХ о којима пишеш?
Nisi shvatio. Radi se o tome da su i četnike, sa sve narodom na njihovoj teoriji, spasili partizani svojom borbom, a ne četnici svojim ugovorima.
Daću ti pregled ukratko:
Ustaški teror počeo je čim su oni stali na noge. Pokolji su bili najintenzivniji tokom leta 1941. Tamo gde su mogle, ustaše su premrežile teritoriju žandarmerijskim stanicama i ustaškim postajama, nastojeći da uspostave striktnu kontrolu kao u konc-logoru. Ono što je bitan element, to je njihova rešenost da unište i potčine stanovništvo bez obzira na stav stanovništva prema njima.
Na primer, u najvećem pokolju, u glinskoj crkvi, stradalo je upravo stanovništvo koje je želelo da iskaže lojalnost NDH i da pređe u katoličku veru. To pokazuje da je namera ustaša bila radikalna i nepromenljiva, a te priče o pokrštavanjima i lojalnosti bile su samo metode da spreče pobunu i olakšaju likvidacije, poput nacističkog igrokaza o vođenju na tuširanje.
Ono što je prekinulo ovu plimu masakra, bio je ustanak. Ustaše su bile malobrojne, i jednostavno nisu imale dovoljno snaga da kontrolišu celu teritoriju, bore se protiv pobunjenika, i organizuju masovne likvidacije.
Međutim, tokom zime ustanici su se podelili. Delovi koji su prihvatili defanzivno opredeljenje i taktiziranje opredelili su se za četnike, a oni koji su prihvatili ofanzivno opredeljenje za partizane. Četnici su obustavili napade i potpisali sporazume, opredelivši se za borbu samo protiv partizana.
Upravo to je omogućilo Nemcima i snagama NDH da, u situaciji minimalnog nemačkog prisustva i minimalnih resursa, juna 1942. izdvoje dovoljne snage za operaciju čišćenja na Kozari i da ih tamo zadrže dovoljno dugo (preko 40 dana) da deportuju pola stanovništva u logore.
Međutim, uprkos četnicima, od leta 42. dolazi do eskalacije borbe i NDH ponovo gubi inicijativu iz ruku. Napadi na Konjic, Prozor, Gornji Vakuv, Bugojno, Livno, Kupres, Ključ, Udbinu, Jastrebarsko, Mrkonjić Grad, Jajce, Bihać, Sanski Most, Bosanski Novi... vezali su njihove snage u ratnim operacijama, i izazvali eskalaciju nemačkog prisustva.
Nemci su pripremili sledeću veliku operaciju čišćenja, još ambicioznije zamišljenu, za januar 1943. Trebalo je da bude "očišćena" teritorija i deportovano stanovništvo iz oblasti između Bihaća i Prijedora. Za akciju su angažovane vlastite 4 divizije, krupne snage NDH, još krupnije italijanske, koji su sa svoje strane angažovali četnike. Već su bili pripremljni tranzitni logori za prihvat desetina hiljada ljudi.
Operacija je počela 20. januara. Međutim, odvijala se mnogo teže i sporije nego što je planiramo. Nisu uspeli da okruže oblasr Grmeča do 11. februara, a kad su se 15. februara popeli na Grmeč, već su iskrsle urgentne vojne potrebe na drugom mestu. Naime, Italijani su pretrpeli katastrofu na Neretvi i hitno su zvali u pomoć. Tako nije došlo do deportacije stanovništva.
Kasnije se taj efekt samo zaoštravao. Nemci su dovodili sve više snaga, ali ratna situacija je po njih postajala sve ozbiljnija, tako da su zahtevi borbenih dejstava apsorbovali ne samo njihove, nego i snage NDH koje su u sve većem obimu taktički potčinjavali. Za obimne operacije protiv stanovništva više nisu imali ni resursa, ni vremena.
Zato imamo tu krivu civilnih gubitaka koja ima naviši vrh tokom leta 1941, pre nego što se ispoljio efekat ustanka, i zatim sledeći vrh tokom maja, juna i jula 1942, kad su se četnici povukli iz borbe, a nakon toga brzo opada.
Znači, da razjasnim: time što su potpisali sporazume, četnici nisu osigurali bezbednost stanovnišrva na svom terenu, oni su samo logikom "neka najpre strada neko drugi" sebi obezbedili poziciju na začelju reda za likvidaciju. Ali, time su u stvari direktno radili za one koji su smislili zločinački plan, dakle, ne samo protiv partizana, nego i protiv sebe samih i svog naroda. Da su pobedili Nemci i ustaše i uništili otpor, ponovo bi došli u poziciju uspostavljanja striktnog terora, a ti sporazumi više ne bi vredeli ni koliko papir na kojem su napisani.
Dok su se, s druge strane, ofanzivnim pristupom, širenjem i intenziviranjem borbe i vezivanjem neprijateljskih snaga, partizani borili ne samo za sebe, nego i za bezbednost naroda, pa i onog na četničkim teritorijama.
Dopuna: 12 Dec 2012 20:16
gorran ::Međutim, uprkos četnicima, od leta 42. dolazi do eskalacije borbe i NDH ponovo gubi inicijativu iz ruku. Napadi na Konjic, Prozor, Gornji Vakuf, Bugojno, Livno, Kupres, Ključ, Udbinu, Jastrebarsko, Mrkonjić Grad, Jajce, Bihać, Sanski Most, Bosanski Novi... vezali su njihove snage u ratnim operacijama, i izazvali eskalaciju nemačkog prisustva.
Naravno, u kontekstu ponovne eskalacije krize NDH ne treba preskočiti ni napad četnika na Foču 19. VIII 1942, (koji je doduše imao poznate prateće pojave).
|
Извлаче се некаква документа из архива, али се не познаје цјелина неког догађаја. Спомену Вуковско, а шта је са Малованом? Узми неко мјесто и његову околину, па прати од првог до последњег дана. Све догађаје, а не само оне записане по појединим архивама. Као што је урадио подпуковник за Крушевац и околину.
