Sremski front

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, apostata, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Avg 2020 12:49

Обострани распоред немачких и југословенских снага у Славонији, Срему и Босни почетком априла 1945

Jasno se vidi da nema fronta u klasicnom smislu ispod Spacve pa do Save




Dopuna: 15 Avg 2020 16:09

Na pravcu napada Juzne grupe divizija nalazila se 22 grenadirska divizija podrzana ustaskim i nekim cetnickim jedinicama (u Bosni)

Citat:Део фронта између реке Спачве и Саве и јужно од ове у рејонима Бијељине, Брчког, Срница, Градачца, Модриче, Босанског Шамца и Орашја бранила је 22. гренадирска дивизија, ојачана 12. усташко--домобранском дивизијом, пет батаљона усташке милиције и јединицама Мајевичког и Требавског четничког корпуса.

Kako je odluka o koncentraciji i pravcima operacije proboja donijeta tek 27 marta, neke od divizija, pogotovu iz Bosanske operativne grupe, morale su u vrlo kratkom vremenu usiljenim marsevima da izvrse manevar na nove polazne pozicije. Kratko vreme rezultiralo je skoro direktnim prelaskom iz marsa u napad na potpuno novom terenu sa kojim jedinice nisu bile familijarne, sto je sigurno doprinjelo sporom razvoju napada na pravcu juzno od Save. Iz citata se vidi da su sve tri divizije i oklopni bataljon Bosanske operativne grupe dobili polazne polozaje do kojih su morali da marsuju ozbiljnim marsom.

Citat:Пета дивизија, која је ушла у састав Јужне групе дивизија, требало је да маршем преко Шапца и Зворника превали пут од Ердевика до Бијељине дужине око 200 км. Дуг марш морао је, такође, да превали и Хаубички дивизион Артиљеријске бригаде 6. пролетерске дивизије.
Друга пролетерска дивизија, која је ушла у састав Јужне групе дивизија 1. армије, требало је да из рејона њене дотадашње употребе у Мачви одмаршује преко Лознице и Зворника у рејон Корај — Челић како би сменила на положају јединице 28. дивизије. Дужина те марш-руте износила је око 160 км. Седамнаеста дивизија, која је ушла у састав Јужне групе дивизија 1. армије, налазила се крајем марта и почетком априла на положајима у рејону Бијељина
— Модран. Она је у свом рејону била смењена од јединица 5. дивизије и одмаршевала у рејон Поточара код Брчког. Дужина ове марш-руте износила је око 30 км.


Citat:Непосредно по повратку команданта 1. армије из Београда у Ердевик, где се налазио Штаб 1. армије, отпочело је ужурбано издавање наређења и упутстава за прегруписавање имајућих и довођење новододељених јединица у рејоне концентрације и очекујуће рејоне, као и њихов развој у борбене поретке на полазним положајима за напад....
Једна од објективних тешкоћа била је у томе што наша армија није располагала са довољно транспортних средстава, а још мање горивом за њих. Због тога је највећи број јединица био приморан да своје нокрете у току прегруписавања изврши пешке.
Друга објективна тешкоћа се састојала у томе што наша армија није имала на располагању довољан број превозних средстава за прелаз река. Због тога су покрети јединица из Срема и Србије у источну Босну морали да се врше преко јединог моста у доњем току Дрине код Зворника.
Трећа објективна тешкоћа коју је требало савладати на дугим и заморним маршевима, била је
слаба опремљеност војника добром и удобном одећом и обућом. Због тога је велики број бораца стотине километара препешачио бос или у врло слабој об^ћи.
Имајући у виду да је операција 1. и 2. армије за разбијање непријатељског десног крила на сремском фронту требало отпочети најкасније 5. априла 1945. и да се довођење јединица 5. дивизије са ојачањима из Срема и јединица 2. пролетерске дивизије из Мачве у рејон Бијељине морало извршити путем Ердевик — Сремска Митровица — Шабац — Лозница — Зворник — Бијељина, Штаб 1. армије одлучио је да покрет јединица из Срема отпочне још у току ноћи 27/28. марта 1945.

Citat:Поступајући по добијеним наређењима, јединице 2. пролетерске и 5. дивизије маршевале су крајем марта и почетком априла долином Дрине од Шапца
ка мосту код Зворника, а потом левом обалом Дрине од Зворника ка Бијељини. Маршевање је трајало непрекидно око седам дана и ноћи. Људи и стока падали су од умора.
И, коначно, у току 4. и 5. априла јединице 2. пролетерске и 5. дивизије стигле су у рејон Брезово Поље — Корај — Челић, из кога су 6. априла кренуле у борбу за ослобођење Брчког и
других места у Посавини.
Други батаљон 2. тенковске бригаде, без једне тенковске чете, ојачан 2. четом Мотодесантног батаљона је превезен (od Beograda) до Шапца пловним средствима Ратне речне флотиле, одатле сувим делом преко Зворника а делом скелом преко Ковиљаче и Козлука у рејон Брчког, где је једна чета тенкова стигла тек 10. априла.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, apostata, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Medjutim, usljed razvoja dogadjaja na ostalim frontovimaa, krajem marta njemacka vrhovna komanda i Komanda Jugoistoka (Lehr) donose odluke koje ce znacajno promjeniti odnos i raspored njemackih snaga na Sremskom frontu. Kao rezultat ovih odluka, na juznom krilu

Citat:Команда 34. армијског корпуса је наредила извлачење 117. дивизије из источне Босне и напуштање Бијељине, Кораја и Челића ради прикупљања снага за одбрану мостобрана у рејону Брчког.
Сагласно оваквим одлукама и наређењима, Команда 22. гренадирске дивизије наредила је 2. априла своме 65. гренадирском пуку да са осталим својим и квислиншким јединицама напусти одбрану рејона Бијељине, Кораја и Челића и повуче се у рејон Брчког.
Истовремено, део квислиншких снага био је упућен у рејон Гуња — Врбања ради ојачања тамошњих посада.

Raspored snaga 3 aprila (kad fakticki pocinje operacija proboja) na juznom krilu izgleda ovako

Citat:
Обострани распоред снага крајем дана 3. априла био је следећи: Шеста пролетерска дивизија налазила се на својим ранијим положајима од Товарника до Батроваца и Липовца у очекивању смене од јединица 22. и 42. дивизије. Једанаеста дивизија је превозила своје јединице преко Босута код Моровића и села Босута. Прва коњичка бригада налазила се на истом задатку као и 11. дивизија.
У рејону села између Спачве и Саве налазиле су се разне јединице усташке милиције, 12. усташко-домобранске дивизије и два батаљона Руског заштитног корпуса — укупне јачине око 4.000 војника.
Касније, између 5. и 8. априла, у овај рејон су биле доведене јединице 22. гренадирске и 41. тврђавске дивизије, и то 16. и 65. гренадирски пук ојачани артиљеријом и 41. физилирски батаљон.
У рејону Брчког налазила се 22. гренадирска дивизија, део јединица 12. усташко-домобранске дивизије и четничког Мајевичког корпуса.
Друга пролетерска дивизија налазила се на маршу из рејона Козлук — Табанци у рејон Доња Трнова — Мезграја, где је увече стигла на преноћиште.
Пета дивизија је, после седмодневних маршева, успела да стигне у рејон Јања — Бијељина, где се задржала на преноћишту.
Седамнаеста дивизија, без 2. крајишке бригаде, пошто је утврдила да јединице 22. гренадирске дивизије напуштају Бијељину, отпочела је борбе и ослободила овај град, а потом, 3. априла ујутро, отпочела гоњење непријатељевих заштитница ка Брезовом Пољу и крајем дана избила на линију Вршани — Буквари — Православно Брезово Поље.

• 4Ovo se svidja korisnicima: babaroga, apostata, Bane san, Gosha101980
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

5.marta 1945.g zbog naraslih potreba u razminiranju i inzinjerijskim uređenjima nasilnog prelaska vodenih i drugih prepreka u Erdeviku je formirana 305.inžinjerijska brigada.
Radio sam u njoj 11 godina.
Ima čast da pohodim mesto osnivanja brigade i slušam besede nekoliko komandanata i tadašnjih polit komesara gde je akcenat bio na složenosti zadataka koja su imali pred sobom kao i slabu materijalnu bazu i osposobljenost komandnog sastava za izvrsavanje postavljenih zadataka.
Deo u nepostojanju materijalne baze i obučenosti su krvlju platili.
Zaboravio sam frapantan je bio podatak o pogibiji pripadnika brigade u toku tih par meseci do kraja rata 9.maja.
Brigada je jednim delom ušla u Madarsku a drugim delom uz Savu stigla do Maribora i delom ušla u Austriju tokom one faze čišćenja džepova poput onog u Odžaku gde su do bese 15 ili 17.maja još imali otpor zaostalih snaga okupatora i domaćih izdajnika.
Izvinjavam se ako sam izašao iz okvira jer sam mišljenja da se o ovom segmentu i delovanju inžinjerije kao brigade nigde do tada nije spominjalo pošto je tek tada formirana naj veća jedinica tog roda.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Бабарого, тај правац наступања није ни био планиран као главни правац напада, већ само као помоћни. И у тексту који си поставио се види да су комуникације лоше, недовољно камиона за превоз итд.

Имамо сличну аналогију у Београдској операцији.
Совјети праве мостобран код Гроцке. Намера је да се отежа извлачење Штетнерове групе, а не да се нападне Београд.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, apostata, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E kad je tako Vojo evo da te pocastim sa jednom slikom sa samog pocetka ratnog puta tvoje brigade. Ne treba objasnjenje. I nije off topic. Slika je iz aprila 1945

Zvornik je tada pretpostavljam zona odgovornosti 1 armije, a brigada je formirana u Erdeviku gdje je u martu 45 bila komanda 1 armije, tako da je sigurno kod osnivanja bila u sastavu te armije i ucestvovala u proboju sremskog fronta. Valjda je tro taj most kojim su presle Drinu peta i druga proleterska divizija na marsu ka Bijeljini




A i ovi su garant tvoji, prelazak Save kod Brckog, jedinice 1. jugoslovenske brigade pete divizije, 11 april 1945




A evo i muke Peka Dapcevica sa nedostatkom pontonirskih sredstava

Citat:Још у току планирања операције разбијања сремског фронта, било је јасно да јединице Босанске оперативне групе могу да се суоче са проблемима око прелаза или форсирања Саве. Због тога се још у процесу припрема операције отпочело са прикупљањем чамаца, скела, понтона и других потребних средстава. То се види и из депеше Штаба 1. армије од 4. априла којом се командант 1. армије обавештава да 1. армији у Сремској Митровици стоји на располагању б моторних чамаца и 3 скеле за транспорт материјала уз Саву и да у Сремској Рачи нема никаквих превозних средстава.
У оваквој ситуацији, Штаб 1. армије и њен командант су тражили помоћ од Генералштаба ЈА. Тако је командант 1. армије једним телеграмом од 6. априла тражио да Генералштаб ЈА, преко Команде позадине 1. армије у Сремској Митровици, упути 20 гумених чамаца. Пошто је примио наведене захтеве, Генералштаб ЈА је још 6. априла издао наређење да се један инжињеријски батаљон са Дрине хитно упути генералу Дапчевићу ради израде понтона, упутивши истог дана
у 19 часова генералу Пеку и телеграм следеће садржине:
,,У току седмога априла биће у Брезову Пољу два већа шлепа. Они могу пребацивати и тенкове.
Стављамо их вама на располагање за време предстојећих операција. Упутите им задатак у Брезово Поље.
Кроз два дана стићи ће вам у Брезово Поље и око 20 гумених чамаца. Чамци остају у вашем саставу."
Међутим, у рату се често догађа да извршење наређења буде одложено. Тако је било и са слањем напред наведених средстава Босанској оперативној групи за форсирање Саве у рејону Брчко — Орашје. То се види из телеграма који је командант армије примио 9. априла ујутро од Штаба армије у Ердевику: „Тешки шлеп за тенкове закаснио због квара. Преко реке доћи ће у Митровицу деветог у подне. Одмах чим стигне послаћемо га за Брезово Поље. Са њим ћемо послати 15 гумених чамаца са понтонским материјалом који су стигли у Митровицу. Морача."
Као што се из наведеног телеграма може закључити, гумени чамци и шлепови за превоз тенкова могли су стићи у рејон Брезово Поље — Брчко тек 10. априла, тј. у време кад је, на инсистирање Генералштаба ЈА, командант армије морао да донесе одлуку о форсирању Саве у рејону Брчко — Посавски Подгајци.

• 3Ovo se svidja korisnicima: babaroga, amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Erdeviku je postojala spomen soba brigade i u njoj se čuvala ratna zastava.
Imao sam kao pripadnik zastavnog voda dužnost u donošenju te zastave te sam tamo video dosta slika i moguće i neke od gore prikazanih.
Kuckam sa mobilnog pa sam malo hendikepiran sa prekačivanjima slika a verujem da ih iz tog perioda proboja Sremskog fronta na kojima su pripadnici te legendarne brigade prikazani.
Na žalost nisam sačuvao monografiju brigade gde je takođe bilo dosta slika a famozno mi je isčezla iz kancelarije dok sam bio 91.g na asanaciji a uselili nam se svi koji su prolazili kroz kasarnu u Obrenovcu a bilo ih je i inžinjeraca ali i komsija iz PVO.
Hvala na slikama druže babaRogaK.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, apostata, Krusarac, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sluzimo narodu druze Vojo


Kaci sve sto imas jer cijela je ova prica o juznom pravcu i pocela zbog onog deteta u Rostovu kome je profa dao zadatak da nadje prelaz preko Save u Slavoniju sa juga iz Bosne

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, amstel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sutra kad budem kući ću potražiti, znam da negdje u nekoj knjizi imam, neke slike forsiranja Save kad su Slavonci prelazili u Bosnu silom prilike. Daleko je to bilo od organizirane akcije već šta imaš to imaš.
Mislim da su ovakve ili slične gumenjake kao na slici od babaroge prvo morali oteti od onih vražjih čerkeza koji su držali ta sela uz Savu. A preko su bile i ustaše i četnici i njemci, ali tamo u Bosni se barem moglo s njima tući.

• 2Ovo se svidja korisnicima: apostata, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Elem, 2 aprila jedinice 22. grenadirske divizije & Co napustaju Bijeljinu i povlace se u Brcko.

Tri divizije prve armije na ovom pravcu 3 aprila krecu u nastupanje prema Brckom.

Druga armija Koce Popovica prelazi u napad 5 aprila ujutro u pravcu Doboja i Modrice sa ciljem razdvajanja neprijateljskih snaga u dolini Bosne od mostobrana u Brckom. Do 8 aprila ovaj cilj je uspjesno izvrsen.

Da ne duljim, tri divizije Bosanske operativne grupe (peta, druga proleterska i sedamnaesta) su, nakon sto im je druga armija presjecanjem komunikacije Doboj - Brcko 5 aprila popodne osigurala lijevi bok, ujutro 6 aprila preduzele napad na Brcko.

Zestoke borbe vode se ciljeli dan sa minimalnim uspjehom, osim sto je druga proleterska uspjela da slomi zestok otpor neprijatelja u selu Brod i presjece komunikaciju Brcko - Orasje odbijajuci i protivnapad nekoliko tenkova. Time je svapski mostobran u Brckom potpuno odsjecen sa zapadne strane.

Komandant 22 grenadirske divizije je krajem dana, uprkos zestokim borbama, izvukao iz rejona Brckog svoj 16. grenadirski puk, i uputio ga preko Save u rejon Vrbanje, gdje su izbile jedinice seste proleterske divizije iz sastava Bosutske grupe.

Citat:Тако су, падом ноћи 6. априла, на десној обали Саве у рејону Брчког остали домобранска 3. бригада, 22. инжињеријски батаљон, 22. оклопни извиђачки батаљон и 47. пук 22. гренадирске дивизије. Истовремено, упркос јаком притиску Босутске оперативне групе дивизија, јединице 34. армијског корпуса северно од Саве успеле су да одрже у својим рукама пут и железничку пругу Брчко — Винковци и олакшају одбрану мостобрана јужно од Саве. Јединице Босутске оперативне групе дивизија биле су задржане снажном и организованом одбраном на линији Врбања — Сољани — Дреновци — Ђурићи. Због тога оне нису биле у могућности да тешње садејствују с Босанском оперативном групом у нападу на ужи мостобран код Брчког.

Borbe su nastavljene 7 aprila. Posto se popravilo vreme, ukljucila se i nasa avijacija koja je tukla otporne tacke u gradu, most na Savi, zaljeznicku stanicu Gunja, Rajevo Selo i Drenovce sjeverno od Save. Neprijatelj pruza snazan otpor cijelog dana, snazno podrzavan artiljerijskkom vatrom iz rejona sela Gunja preko Save.

Citat:Тачно у 20 часова, после краће артиљеријске припреме по непријатељским одбрамбеним положајима на ивици града, отпочео је последњи напад на њих. У борбу је уведено пет бригада: 1. крајишка и 1. југословенска са истока, 6. пролетерска и 15. мајевичка са југа десном обалом Криваје, а 2. пролетерска са северозапада десном обалом Саве. После кратке борбе, наведене јединице Босанске оперативне групе у силовитом јуришу сломиле су отпор непријатеља на спољној ивици града и почеле да продиру у његов центар. Коначно, немачке јединице су отпочеле ужурбано али и организовано да се извлаче на леву обалу Саве преко моста који су пре стизања наших јединица успеле да поруше. У граду су остале да пружају отпор само усташко-домобранске јединице. Но, пошто су биле опкољене са свих страна, њихов отпор је био сломљен око 21 час.
Остатак ноћи 7/8. априла јединице Босанске оперативне групе провеле су у сламању усамљеног и неповезаног отпора појединих усташких група и прикупљању ратног плена. Заробљена је скоро цела 3. брдска домобранска бригада са око 1.000 домобрана и 700 четника и усташких милиционера. Заплењени су 1 тенк, 2 топа, 1 минобацач, 100 аутоматских оруђа, 2.300 пушака, 4 камиона, доста муниције и друге опреме.
Наше снаге су овог дана имале 99 мртвих и 236 рањених, од чега само 5. дивизија 88 мртвих и 202 рањена, док су за сва три дана борбе за Брчко губици Босанске оперативне групе износили 173 мртва и 506 рањених.

Citat:Изгубивши мостобран у рејону Брчког, непријатељ је изгубио један изузетно снажан и изузетно важан ослонац јужно од Саве. Десни бок 34. армијског корпуса на сремском делу фронта био је озбиљно угрожен.

• 4Ovo se svidja korisnicima: babaroga, voja64, apostata, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da će ovaj tekst pomoći mladom gosponu diplomantu jer baš se jednom dijelom i osvrće na južnu operativnu grupu, forsiranje Save, kako je planirano, a kako i kada je odrađeno i kako je to sve uticalo na konačni ishod. Nije da nije dobro zamišljeno, ali nije ispalo sve po planu pa je i kazan izostao.







































Gojko Miljanić:Velike bitke na jugoslovenskom ratištu 1941-1945