Sremski front

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Avg 2011 0:17


Borcima se tokom priprema za proboj Sremskog fronta demonstrira prohodnost i osetljive tačke na tenku, Erdevik mart 1945.



General Arso Jovanović i feldmaršal, komandant Savezničkih snaga Harold Aleksander prvi Erls od Tunisa, general-major Ficroj Meklejn i general major Liman Lajmnicer prilikom posete Sremskom frontu. Februar 1945.



Pripreme boraca XIII proleterske pred proboj Sremskog fronta, komesar brigade Ivan Denac



S pesmom prema pobedi



Borci prelaze preko Bosuta, 1945.



Delovi 21. divizije 1. proleterskog korpusa JA u danima proboja Sremskog fronta, aprila 1945



BATINSKA OPERACIJA





FORSIRANJE DUNAVA U SADEJSTVU SA CRVENOM ARMIJOM NOVEMBRA 1944g






Dopuna: 29 Avg 2011 0:39

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

maha ::I koliko je tenkova upotrebljeno u borbi?

Svi tenkovi su upotrebljeni u borbi.
Ako se pitanje odnosi bas na Sremski front, tamo je dejstvovala 2 Tenkovska brigada sa 65 tenkova T-34.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Au al su Saveznici prištedjeli na tenkovima.
Питање тенкова није само да ли су дали 100 комада или хиљаду комада.

Процена западних савезника је да снагама НОВЈ није било потребно дати тежа возила, јер би их било теже снабдевати и одржавати, као и то да на планинском делу државе, где су кориштена, због носивости мостова није било могуће да се ефикасно користе.
Врх НОВЈ је то сматрала само изговором да се не да ефикасније оруђе. Лично мислим да су западни савезници поступили правилно у том случају.

Совјети јесу дали Т-34 (што је изненадило врх НОВЈ), али је тај тенк погоднији за равничарски део земље, а снабдевање је било отежано, и поред тога што је било директног контакта са совјетима. Обратите пажњу и на баналности - у тексту на Српском оклопу се наводи да Т-34 једно време нису могли да се крећу јер нису имали одговарајуће уље за моторе. А где су ту остали ПОЛ, резервни делови, муниција и тако даље.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gerilac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pitanje tenkova (a tek samohotki) je po meni bitno zbog načina njemačke odbrane. Nabasao sam na podatak da su Njemci na prvu čak i drugu liniju (u stepama) stavljali kažnjenike, tek na treću kompletirane jedinice. Tako da je artiljerijski baraž padao gotovo u prazno. Na trećoj liniji su čekali da im protivnik priđe na domete potpuno kamufliranih i zaklonjenih Mg 42 na postoljima i sa optičkim nišanima i minobacača koji bi posijali smrt pošto su vatru otvarali sa manijakalnom hladnokrvnošću. Pri tome su prije bitke upucavali artiljeriju na sopstvene prve linije tako da napadnim odredima nije bilo spasa od njemačke paljbe,krenuli naprijed, krenuli nazad.
Saveznici su eventualno mogli da se pozovu na logističke probleme oko isporuka tenkova i potrebnih sredstava za njih. I to uglavnom SSSR koji je bio veoma surov po tom pitanju i prema svojim vojnicima. Ali Amerikanci i Britanci su ipak morali da dostave veću količinu tenkova i naročito samohodnih oruđa Jugoslovenima koji su svojim otkupljivali živote i njihovih vojnika. Makar tenkove Valentin ili Stjuart - nekih 400 komada tih nesretnih konstrukcija značilo bi mnogo. Ovako pretrgli su se oko Varšavskog ustanka a
za ove naše ni najbednijih oruđa nije bilo. To su ionako tenkovi za jednokratnu upotrebu, samo da sa kolike - tolike udaljenosti neutrališu iznenadnu streljačku paljbu i artiljerijske osmatrače. No valjda je dobro i ono što je stiglo. Sovjetima hvala za T 34, juriš na Berlin bio je bitniji od hvatanja za Trst.

• 1Ovo se svidja korisniku: HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Pitanje tenkova (a tek samohotki) je po meni bitno zbog načina njemačke odbrane. Nabasao sam na podatak da su Njemci na prvu čak i drugu liniju (u stepama) stavljali kažnjenike, tek na treću kompletirane jedinice. Tako da je artiljerijski baraž padao gotovo u prazno. Na trećoj liniji su čekali da im protivnik priđe na domete potpuno kamufliranih i zaklonjenih Mg 42 na postoljima i sa optičkim nišanima i minobacača koji bi posijali smrt pošto su vatru otvarali sa manijakalnom hladnokrvnošću. Pri tome su prije bitke upucavali artiljeriju na sopstvene prve linije tako da napadnim odredima nije bilo spasa od njemačke paljbe,krenuli naprijed, krenuli nazad.
Saveznici su eventualno mogli da se pozovu na logističke probleme oko isporuka tenkova i potrebnih sredstava za njih. I to uglavnom SSSR koji je bio veoma surov po tom pitanju i prema svojim vojnicima. Ali Amerikanci i Britanci su ipak morali da dostave veću količinu tenkova i naročito samohodnih oruđa Jugoslovenima koji su svojim otkupljivali živote i njihovih vojnika. Makar tenkove Valentin ili Stjuart - nekih 400 komada tih nesretnih konstrukcija značilo bi mnogo. Ovako pretrgli su se oko Varšavskog ustanka a
za ove naše ni najbednijih oruđa nije bilo. To su ionako tenkovi za jednokratnu upotrebu, samo da sa kolike - tolike udaljenosti neutrališu iznenadnu streljačku paljbu i artiljerijske osmatrače. No valjda je dobro i ono što je stiglo. Sovjetima hvala za T 34, juriš na Berlin bio je bitniji od hvatanja za Trst.

Zato ja i kažem, da je nemoguće prošlost gledati sa ove distance, i tvrditi da se donose realni zaključci.

SSSR je dao skoro 25 miliona ljudskih života za slom nacizma i još danas potražuju 5 miliona, stoga sve ovo što si naveo uopšte ne stoji.
Za oslobađanje Beograda poginuo je 961 crvenoarmejac, na Sremskom frontu poginulo je oko 1100 boraca Crvene armije.

Šta se dešava sa 2. i 3. ukrajinskim frontom, koji su samljeli Rumuniju i Bugarsku i stigli u Srbiju?

2. ukrajinski front (malinovski) je nastavio 1944. u Mađarsku i stvorio Mađarsko-sovjetski front.

http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Budapest

3 ukrajinski front je dao snage za Beogradsku operaciju, forsirao Dunav kod Batine, prešao Virovitički mostobran, ušao u Mađarsku, i nastavio dalje prema Austriji i Beču, gde će se spojiti sa Zapadnim saveznicima.

http://en.wikipedia.org/wiki/Vienna_Offensive

Kakav je bio zadatak JA u tim operacijama?

JA ima zadatak da kao udarna snaga, opštim pravcem Beograd -Zagreb-Ljubljana-Beljak, olakša i obezbedi operacije 3. ukrajinskog fronta u Mađarskoj i angloamerickih snaga u Italiji, povezujući njihova krila.
Osnovne pojedinosti o koordinaciji završnih operacija između JA i savezničkih armija u Mađarskoj i Italiji utanačene su februara 1945. godine, na sastancima u Beogradu između maršala Tita, Tolbuhina i Aleksandera, i prolećna ofanziva je bila tačno koordinirana.
Prema sporazumu sa maršalom Aleksanderom ,JA je do 30. marta morala da počne sa operacijom u dolini Une , prema Lici i Gorskom Kotaru da bi na sebe privukla snage nemačkog 97. armijskog korpusa u Istri, Slovenačkom primorju, i time olakšala savezničku ofanzivu u Italiji.
Prema sporazumu sa maršalom Tolbuhinom, JA će rasteretiti 3. ukrajinski front za operacije u Mađarskoj i Austriji, i uz pomoć nekih njegovih jedinica, vezati na sebe 34. nemački korpus,da ne bi mogao biti upotrebljen u nemačkoj protivofanzivi u zapadnoj Mađarskoj.


Proboj Sremskog fronta:

1) JA armija,uz pomoć sovjetskih i bugarskih trupa počela je proboj 12. aprila uz istovremeno forsiranje Save kod Brčkog i Županje, Dunava kod Opatovca i Dalja, i Drave uzvodno od Osijeka.
34. nemački korpus se povukao na novu odbrambenu liniju (Đakovo-Striživojna-reka Sava), i zatvorio pravac Vinkovci-Brod.
Zadatak tog korpusa je u ovoj situaciji bio da:

1. Omogući izvlačenje nemačkog 21. brdskog armijskog korpusa iz doline Bosne preko Broda
2. Da spreči prodor 1. i 3. JA armije u Slavoniju

U isto to vreme , Amerikanci su 12. aprila prešli Elbu, a , 13. aprila jedinice 3. ukrajinskog fronta su ušle u Beč.

Da li je proboj Sremskog fronta bio potreban?

Probojem Sremskog fronta , oslobođeni su Vinkovci, Vukovar, Županja, Osijek, i otvoren put za prolaz prema Slavonskom Brodu i Zagrebu, i omogućeno spajanje 1., 3. i 4. armije JA.
Sremski front je bio ključna operacija, koja je dala JA kredibilnost u savezničkim očima.

Da li je broj žrtava opravdan?

Žrtve su bile posledica problema komandovanja, nedostatka armijske artiljerije, nedostatka ulja za tenkova, nedostatka borbenih kompleta.
JA je ovisila o direktnom savezničkom snabdevanju. Nije imala pozadinsku službu, niti intendaturu, niti je imala mogućnost da izračunava količinu ratnog materijala koji troši, tako da su neke jedinice gadnije stradale nego druge, ali , nije bilo nikakve druge mogućnosti, zbog koordiniranosti akcija sa saveznicima.

Ukupne žrtve:

U uvodnim borbama i u proboju Sremskog fronta od 3. do 13. aprila gubici Prve armije iznosili su: 1.713 poginulih, 5.948 ranjenih i 53 nestala borca. Za to vreme, nemačke snage imale su 9.512 ubijenih, 3.273 ranjena i 5.427 zarobljenih vojnika, podoficira i oficira.

Tokom borbi na Sremskom frontu od 172 dana ukupno je poginulo oko 13.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske (utvrđeno imenom i prezimenom, a podaci nisu konačni), zatim 1.100 boraca Crvene armije, 623 borca Bugarske narodne armije i 163 borca brigade "Italija".

Pitanje?

Ključno je sledeće nova istoriografija želi da pokaže kako je Sremski front bio žrtvovanje srpske mladosti.
Sad se pitam ako su Nemci imali gotovo duplo veće gubitke u čemu je problem?
A o žrtvovanjima srpske mladosti u Prvom Svetskom ratu niko ne govori.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Čudan je i izlazak Crvene Armije sa teritorije tadašnje Jugoslavije. Jedino su se povukli iz Mandžurije,Koreje i Jugoslavije barem tih četrdesetih.
Ono što je smetalo mnogim ljudima oko operacija na Sremskom frontu jeste da je Crvena Armija bila gurnuta u zapećak a NOVJ pod komandom raznolikog starješinskog sastava i bez frontovskih sposobnosti "uvaljena" u juriše na protivnika protiv kojeg nisu imali šansi. Većina ljudi nije odbijala borbu ali im je smetalo da ih neko kao nekakve kvislinge vodi na dobro ukopani i ničim uznemiravani Mg 42. Ne treba zaboraviti i da je tadašnja srpska populacija već imala jedan ešalon svojih vojnika po logorima u Njemačkoj, Norveškoj za razliku od Bugara, Hrvata i ostalih.
Mislim i da je Arso Jovanović bio protivnik načina na koji je NOVJ nastupala na Sremskom frontu.

Ja bih rekao da je dolazak čudan.
Naime niej bio problem izlazak koliklo ulazak, jer su Tito i partizani tražili od Sovjeta da obuhvate nemce krilom preko Jugolavije, Ako malo pogledamo kartu, Sovjeti nisu imali neke potrebe da se toliko duboko spuštaju na Balkan.
Koliko se sećam iz nekoh izvora Sovjeti su imali ideju da u opšte ne ulaze na Blakan da će Nugarska da preuzme dnajveći deo fronta, i to je bio plan SSSR kome su Tito žestoko suprotstavio.
Rusi su imali u planu da Bugarska preuzme operacije na teritoriji cele Jugoslavije dok bi se saveznici iskrcali u Grčkoj i Albaniji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: vathra, Khaless
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tekst potpukovnika dr Predraga Pejčića, glavnog i odgovornog urednik lista "Front"
deo priloga za knjigu "Vazduhoplovstvo u strategiji NOR-a"



Vazduhoplovna podrška u proboju sremskog fronta

Sremski front je za neprijatelja imao dvostruki značaj: prvi da se zatvori savsko-panonski pravac i time spreči prodor u jugoistočne oblasti Rajha i, drugi, da se, sprečavanjem pristupa Slavonskom Brodu, omogući nesmetano izvlačenje svojih snaga iz Bosne, komunikacijama na sever.
Vazduhoplovnu podršku na sremskom frontu pružale su jedinice GVD u vazduhoplovnoj pripremi operacije od 26. marta do 9. aprila i u neposrednoj vatrenoj podršci proboja od 12-14. aprila.
Prva etapa vazduhoplovne pripreme proboja sremskog fronta trajala je od 26. marta do 9. aprila. Tada je avijacija izvršavala izviđačke zadatke u rejonima Brčko, Županja, Bosanski Šamac, Modriča, Doboj, Gračanica, Gradačac, Sotin, Vukovar, Donji Miholjac, Našice, Đakovo, Striživojna, Brid, Vinkovci i Tovamik. Ovo izviđanje vršeno je u sklopu opštih priprema 1. i 3. armije za proboj sremskog fronta kako bi se prikupili što tačniji podaci o borbenom rasporedu neprijatelja u njegovoj taktičkoj i operativnoj dubini.
Izviđački letovi izvršavani su i 27. marta, a u periodu od 29. marta do 9. aprila avijacija je izvršila niz izviđačkih zadataka i jurišnih dejstava neposredno ispred linije fronta 1. i 3. armije i u taktičkoj i operativnoj dubini neprijatelja. Dnevni prosek iznosio je 15-30 a/p, a trećeg aprila izvršeno je 44 a/p. Petog aprila je izvršeno 57, a šestog aprila 76 a/p. U ovom periodu avijacija je izviđala i izvršavala zadatke podrške u širem rejonu od Vinkovaca do Zenice. Osmog aprila izvršeno je 85 a/p dejstvom po neprijateljevim snagama u zahvatu komunikacija od Osijeka do Doboja pri čemu je uništeno: 22 automobila, četiri lokomotive, 18 vagona, zapaljena jedna železnička kompozicija, uništeno sedam kola sa ljudstvom i izbačeno iz stroja 120 neprijateljevih oficira i vojnika.



Aerodromi baziranja Grupe vazduhoplovnih divizija i raspored ciljeva za avijaciju na dan proboja sremskog fronta


Druga etapa vazduhoplovne pripreme trajala je tri dana (9, 10. i 11. aprila). Po Direktivi Generalštaba JA od 9. aprila, predviđeno je da sve jedinice pređu u opštu ofanzivu za oslobođenje zemlje. Avijaciji su tada dati sledeći zadaci:
»Avijacija: Navedene operacije potpomagaće gmpa pukova u Šapcu i grupa pukova u Brčkom.
Treća armija zadatke za avijaciju dostavljaće preko avij. ojicira grupe »Vitruk« koji je sada kod III armije, a I armija preko oficira koji je sada u štabu Istočnog sektora, a za južnu grupu preko naše radio-veze sa Šapcem.
U toku 11. ov.m. po danu, a naročito pred mrak nužno je da avijacija što žešće napada sve važnije punktove na mestima proboja, pa čak i obične rovove. Stoga avijaciji na vreme postaviti zadaću.
Obe armije da traže od avijacije dalju izviđačku službu ka Sloveniji.« *55
Štab 3. armije, u zapovesti od 10. aprila, precizirao je zadatke avijacije. Po ovoj zapovesti zadaci avijacije bili su da 11. aprila, tuče rejone Đakovo i Našice, kao i komunikacije koje vode od Osijeka ka njima i da intenzivno izviđa prostoriju na južnoj obali r. Drave. U toku 12. aprila predviđeno je da avijacija izviđa i tuče prostoriju Osijek - Valpovo - Donji Miholjac - Našice - Osijek - Đakovo - Vukovar. Od prvorazrednog su značaja bili: prilazi ka mostobranu, komunikacije i artiljerijski položaji.
Štabovi 422. i 112. puka koji su činili Vazduhoplovnu operativnu grupu (južnu avio-grupu), formiranu 1. aprila na aerodromu Klenak radi bolje organizacije veza i koordinacije, dobili su naređenje za borbena dejstva na dan 12. aprila:
»1) 12.4.45.g. dovesti u borbenu gotovost do 06.40 časova sav sposobni borbeni i materijalni sastav.
2)Prvi udar jurišnim avionima, po ciljevima naneti 12. 4. 45. u vre-menu od 07.30-07,40 č.
3)Prvi udar lovcima, po ciljevima naneti 12. aprila 1945. god. u vre-menu od 07.45-07,55 č.
Naprezanje borbenog rada biće 12. IV 45. po 4 uzleta na 1 ispravan avion.
5) Štab 910 BAS-a obezbediće rad 422. i 112. vazd. puka za 12.4 45. gorivom, mazivom i municijom, računajući po 4 uzleta na 1 ispravan avion.«*56
Štab GVD dostavio je svim lovačkim i jurišnim pukovima raspored ciljeva sa napomenom da će se vreme udara dostaviti kasnije, kao i znake raspoznavanja, prvu liniju u zoni 1. i 3. armije.
Dejstva avijacije u toku 9, 10. i 11. aprila izvođena su u sklopu prethodne pripreme za proboj sremskog fronta. Devetog aprila izvršeno je 13 izviđačkih zadataka i vatrenih udara, a 10. aprila - 67 a/p. Jedanaestog aprila bombardovani su i mitraljirani živa sila i neprijateljeva tehnika u rejonima Vukovar - Osijek - Valpovo - Donji Miholjac - Vinkovci - Brod - Županja. Izvršeno je ukupno 56 a/p.
O ovim dejstvima piše i u ustaško-domobranskim dokumentima:
»11.4. 5 nepr. lovaca napalo je bombama i strojničkom vatrotn Osijek, Jedna je osoba poginula, 5 ih je ranjeno.
Živahna nepr. zrakoplovna djelatnost u području Drežnikgrada, zatim u dolini r. Bosne, gde je 9. nepr. zrakoplova bombardovalo Zenicu i napalo želj. ciljeve u području Doboj - Derventa. Živahna nepr. zrakoplovna dje-latnost na Sremskoj fronti«.
Uoči proboja sremskog fronta avijacijske jedinice bazirale su na aerodromima Prigrevica Sv. Ivan kod Apatina, Kupusina kod Sombora, Klenak kod Šapca i Bački Brestovac.
Neposredna vatrena podrška u proboju otpočela je avijacijskom pripremom napada, a nastavila se dejstvom 12. aprila, prvog dana proboja, kao i 13. i 14. aprila.
Avijacijska priprema napada, zajedno sa artiljerijskom, 12. aprila u 05,00 čas., usklađena je sa glavnim udarom 1. armije na frontu od 6 km između r. Dunav i k. 141. opštim pravcem Lovas-Vinkovci.
Posle artiljerijske pripreme, jedinice prvog ešalona krenule su u juriš i za kratko vreme zauzele glavni odbrambeni pojas neprijatelja. Uz pomoć ostalih jedinica, slomljen je neprijateljev otpor po dubini, pa su do kraja dana, pored drugih mesta, oslobođeni Vukovar, Borovo, Negoslavci i Svinjarevci. Uspeh je ostvaren i na pomoćnom pravcu napada, takođe uz zauzimanje mnogih mesta, kao: Ilanča, Šidski Banovci, Ilinci i Tovamik. Pr-vog dana proboja naše snage prodrle su u proseku do 20 km.
U toku prvog dana proboja, 12. aprila, avijacija je dejstvovala po živoj sili i tehnici neprijatelja u rejonima: Sotin, Vukovar, D. Miholjac, Tovarnik, Vinkovci, Striživojna, Našice, Otok i Županja. Štabovi armija održavali su stalne veze sa avijacijom, što se vidi iz depeša koje su dostavljali štabovi GVD u kojima su postavljali zahteve za dejstva. Tako je Štab 1. armije, u depeši koja je poslata u 09,25 časova, zahtevao:
»Što pre naneti udar po mestima Oriolok, Negoslavci, Vukovar. Kao glavne ciljeve računati prva dva mesta. Nad pojedinim ciljem raditi najma-nje 20 minuta. Obratiti pažnju, jer naši tenkovi kreću napred«.
U depeši od 09,55 od avijacije se zahtevalo:
»Naneti masovni udar na Ilanču, Šidske Banovce, Tovarnik i Sotin gde ima neprijateljeske artiljerije«.
Radi uspešnog nadiranja i ostvarivanja planova, Štab 1. armije je, depešom od 14,00 čas. zatražio da avijacija dejstvuje u rejonima Bošnjaci, Zupanja i po komunikaciji Županja - Cema - Vinkovci.
Zahteve za dejstva avijacije tražio je i Štab 2. armije. Tako u depeši od 14.00 čas. stoji:
»Pored javljenih ciljeva 12.4 45 treba tući komunikaciju desnom obalom Bosne, od Maglaja do ušća Paklenice (Đukanova meh).
Noćas, desnom obalom Bosne od Maglaja za Doboj prolazi oko 300 neprijateljskih motornih vozila i jaka kolona pešadije sa artiljerijom«.*57
U toku 12. aprila izvršeno je 250 a/p lovaca i jurišnika. Navedeni ciljevi su bombardovani veoma uspešno i tom prilikom je uništeno i 67 automobila, 75 kola sa ljudstvom i materijalom, dve lokomotive, 24 vagona i deset topova.
Sutradan, 13. aprila, jedinice 1. armije nastavile su da napreduju i do 19 časova zauzele su Vinkovce, a neprijatelja prisilile da se povuče ka Đakovu i Striživojni.
Toga dana avijacija je dejstvovala od ranih jutarnjih časova. Objekti dejstva nalazili su se u rejonima naznačenih mesta, a i šire - na sever do Osijeka, na jug do Županje i na zapad, u pravcu napredovanja do Slavonskog Broda i Našica. U toku 13. aprila od 06,25 do 17,40 čas. avijacija je izvršila 78 a/p. Rezultati su bili sledeći: uništeno 34 automobila, četiri lokomotive i 16 vagona, 33 kola sa ljudstvom i materijalom i dva PAA topa, izazvano je devet velikih požara i četiri velike eksplozije u kolonama automobila i kompozicijama vagona, a izbačeno je iz stroja 215 neprijateljskih oficira i vojnika.
Pred naletom naših jedinica, neprijatelj se, uz osetne gubitke, povukao na zapad, obrazujući novu liniju kod Striživojne.
Dejstva avijacije, 14. aprila, ograničena su bila na tučenje objekata u rejonima Striživojna - Đakovo - Našice - Slavonski Brod. U toku dana, zbog loših meteoroloških uslova intenzitet dejstva avijacije bio je manji za polovinu od prethodnog, svega 40 a/p. Ali je i tom prilikom uništeno: 32 automobila, 13 vagona, oko 50 kola sa ljudstvom i materijalom i jedan PAA top, a ubijeno oko 200 vojnika i oficira. 14. aprila vršeni su i izviđački zadaci, dva puta u toku dana, da bi se pratilo odstupanje neprijatelja.
Komandanti 1, 2. i 3. armije istakli su značajne rezultate dejstva naše avijacije. Tako je u depeši od 11. aprila, komandant 2. armije istakao da je »naša avijacija 10. aprila, na železničkoj stanici Doboj uništila železničku kompoziciju od 35 vagona sa ljudstvom i materijalom.« I komandant 1. armije, 10. aprila, izneo je da je naša avijacija dejstvovala uspešno »tako da je dezorganizovala protivniku odbranu i olakšala prelaz preko r. Save našoj vojsci«. U kasnijoj pohvali, komandant 1. armije istakao je da je »oko 100 naših aviona paralizovalo neprijateljevu odbranu na sektoru Mohovo - Lovas - Tovamik - Ilinci i Lipovac.«
Posle proboja sremskog fronta avijacija je nastavila da pruža vazduhoplovnu podršku 1, 2. i 3. armiji koje su, od 15. aprila do 15. maja, go-nile neprijateljske snage.
U ovom vremenu naše armije produžile su napredovanje na pravcima nastupanja i izvršavale sledeće zadatke:
- od 16-26. aprila: 1. i 3. armija ovladale su linijom r. Drava - Bilo Gora - Ilova - donji tok r. Una, a jedinice 2. armije su, od 10-24. aprila, nastupale pravcem Doboj - Derventa i desnom obalom r. Sava radi izbijanja u donji tok r. Una;
- posle 26. aprila vođene su žestoke borbe na liniji r. Drava - Bilo Gora - r. Ilova - donji tok r. Una;
- od 1-7. maja: trajale su borbe za oslobođenje Karlovca;
- produženo gonjenje neprijatelja do konačnog uništenja i oslobođenja zemlje.
Vazduhoplovna podrška u borbama do izbijanja na liniju r. Drava - Bilo Gora - r. Ilova - donji tok r. Una jedinicama 1. i 3. armije trajala je sedam dana, od 15-21. aprila. Avijacija je dejstvovala u rejonima: Našice, Čačinci, Slavonska Požega, Đakovo, Striživojna i Slavonski Brod. Uz efikasnu pomoć avijacije, jedinice 3. armije uspele su da 16. aprila oslobode Našice.
U toku 19. aprila avijacija je dejstvovala u rejonu Slavonski Brod, kao i po komunikacijama koje od njega vode na zapad, do Nove Gradiške. To je bila podrška jedinicama koje su sutradan, 20. aprila, oslobodile Slavonski Brod. U operativnom izveštaju za 19. april navodi se da je izviđanjem iz vazduha od 12,25 - 13,30 čas. sa visine 100-600 m ustanovljeno:
»U Brodu pojedinačno kretanje automobila i kola,
Na želj. stanici Brod 5. želj. kompozicija po 30-40 vagona, bez lokomotive, jedna lokomotiva od njih je odvojena.
Na ulicama Broda neprijatelj postavlja barikade, a na aerodromu voda. Na želj. stanici Batina oko 300-500 vagona i četiri lokomotive od-vojeno od njih.
U mestu Batina 40 automobila i do čete pešadije.
Na želj. stanici St. Godišnjak dve želj. kompozicije po 30-40 vagona, jedna od njih sa lokomotivom prema zapadu. Mesto Pleternica gori«.*58
U dejstvima od 15-21. aprila avijacija je izvršila 260 a/p i pri tom uništila: 163 automobila, 152 kola, sedam lokomotiva i 29 vagona, 23 brdska i sedam PAA topova, izazvala osam požara i eksplozija i ubila 375 neprijateljeva oficira i vojnika.
Najmanji broj a/p izvršen je 20. aprila, svega 17.
Od 22. aprila jedinice 1, 2. i 3. armije ostale su bez podrške avijacije, koja više nije imala goriva i maziva, a 2. armija je još od 15. aprila bila van taktičkog radijusa avijacije što je onemogućavalo izvršavanje zadataka.
Posle oslobođenja Slavonskog Broda (20. aprila) i jedinice 1. i 3. armije bile su, takođe, na ivici taktičkog radijusa od aerodroma Bački Bres-tovac (za 423. i 113. puk) i Kupusina (za 421. i 111. puk).
Pri borbama na liniji: r. Drava - Bilo Gora - r. Ilova tok r. Una avijacija nije sadejstvovala zbog nestašice benzina i udaljenosti aerodroma ba-ziranja od linije fronta.
Vazduhoplovna podrška pri napadu na Karlovac (napad na Karlovac izvele su jedinice 2. armije i Karlovačka operativna grupa u vremenu od 1-7. maja) pružena je samo u dva poslednja dana, 6. i 7. maja. Podršku ovim jedinicama vršila je GVD, koja je prebazirala svoje snage na aerodrom Mađarmečka, a kasnije na aerodrom Pleso.
Šestog maja avijacija je dejstvovala na komunikaciji Karlovac - Jastrebarsko - Sombor, po dvema automobilskim kolonama od po 30 automobila, od kojih je jedna ulazila u Jastrebarsko, kao i po komunikaciji Jastrebarsko - Klinča Selo - Zagreb, a zatim i na jednu železničku kompoziciju od šest vagona na pruzi Donja Zdenčina - Jastrebarsko.
U operativnom izveštaju Štaba 10. jurišne vazduhoplovne divizije, od 6. maja, o dejstvima jedinica GVD na pravcu Varaždin - Zagreb - Karlovac, zabeleženo je sledeće:
»U rejonu Dugo Selo - Zagreb, na drumu Karlovac - Jastrebarsko - Samobor; Ludbreg - Varaždin; Sv. Petar - Orahovac; Sisak; Lekenik i drum Jastrebarsko - Klinče Selo - Zagreb, uništeno je 35 kamiona, 38 kola sa Ljudstvom i materijalom, tri protivavionska topa i prouzrokovano nekoliko eksplozija i požara. Ubijeno i ranjeno oko 150 neprijateljevih vojnika i oficira«.
U borbama koje su preduzele naše jedinice 6. maja avijacija je dejstvovala i po LPA baterijama, koje su se nalazile u rejonu Karlovca i branile grad.
Dejstvo avijacije pri gonjenju neprijatelja otpočelo je 4. maja kada je avijacija izvršavala izviđačke zadatke u vremenu od 13,20 - 14,05 časova na pravcu Koprivnica - Varaždin, zatim komunikacije Koprivnice - Križevci i železničku prugu Sisak - Klinića - Greda. Uspešno je dejstvovala po neprijateljevim snagama u širem rejonu Zagreba.
U toku 5, 6. i 7. maja, uz sadejstvo sa avijacijom, naše trupe oslobodile su niz manjih mesta i približile se Zagrebu.
Sem izviđačkih zadataka i jurišnih dejstava, avijacija je vršila i blokadu aeročvorova Zagreb, sa deset a/p.*59 O baziranju neprijateljeve avijacije na aerodromima Pleso, Lučko i Borongaj, izviđanjem su prikupljeni sledeći podaci:
»U vremenu od 12.02 do 13.26 na visini 1000-4000 metara: na jugo-zapadnoj ivici aerodroma u Zagrebu jedan avion. Na drugim aerodromima (Pleso i Lučko) nema aviona.
U vremenu od 12,38-14,10 na visini 3000-1000 metara; na jugozapadnoj ivici aerodroma Zagreb jedan dvomotorni avion i dva lovca Me-109.
U vremenu od 15.25 - 17.10 na visini 3000-1000 metara: na jugozapadnoj ivici aerodroma Zagreb četiri aviona. Prikupljanje vojske nije zapažano«.
Osmog maja u Zagreb su ušle naše prve jedinice, pa je avijacija izvršavala zadatke u rejonu grada i u rejonu Zagreb - Krapina - Brestovac. Na komunikacijama Zagreb - Sombor - Brežice, Zabok -Krapina i Marija Bistrica - Dol. Brestovec.
Za uspešno izvršene zadatke u borbama za oslobođenje Zagreba i dejstva u dane 4-8. maja, Štab 11. divizije pohvalio je celokupno osoblje Operativne grupe 11. divizije, 112. i 422. puka, 11. i 42. samostalne čete za vezu i delove bataljonske aerodromske službe (BAS) koji su vršili borbeno, vazduhoplovnotehničko i materijalno obezbeđenje dejstva avijacije.
Petnaestog maja, poslednjeg dana neprijateljevog pružanja otpora našim snagama, 113. puk izvršio je deset a/p u cilju izviđanja neprijatejjeve žive sile i tehnike u rejonima Celja, Sv. Petra, Dravograda, Celovca, Črne, Solčave, Slovengradeca, Leša, Blajburga, Felkermarketa (Volkermarket), Ebernsdorfa, Pergera i Vršnika.



*55 Zbornik dokumenata NOR, tom X, knj. 2. dok. 1
*56 Ibid. dok. 132.
*57 Arhiva VII, k. 1460 (depeše), reg. br. 92/3, 94/3 i 95/3.
*58 Arhiva VII, kut. 22. reg. br. 1-4.
*59 Prema izveštaju Štaba GVD o radu izviđačke obaveštajne aktivnosti na aerodromima u okolini Zagreba, aprila 1945. baziralo je nekoliko eskadrila NDH naoružanih avionima »fijat«, »Me-109«, »dornie«, »kaproni«, »FL-3« i »sajmani« i nekoliko nepotpunih eskadrila Luftvafe čije su snage prebazirale na aerodrome kraj Graca, Klagenfurta i Vajcelsdorfa.

• 3Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, HP 35, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::
Sremski front je bio neophodan

Apsolutno se slazem

ltcolonel ::al su nesumnjivo činjene mnoge greške i u posedanju tog fronta i kasnije tokom ratnih operacija. Ne bi se sada upuštao u detalje jer svi su generali posle bitke drugom prilikom.


Ajde da rascistimo jednu stvar ovde.
Pozivam sve, ali bukvalno sve forumase da mi nadju bar jedan front, ne samo u drugom svetskom ratu, vec i u istoriji covecanstva, koji nije imao greske. Nece smetati to sto je nova JA tada menjala nacin vojevanja i sto do tada nije imala ama bas nikakvog iskustva u frontovskom ratovanju.
Nadjite mi barem jedan primer, i da prekinemo sa diskusijom.

P.S.
@LtColonel, iako je za moj pocetni stav uzeta tvoja izjava kao najpogodnija, ovo se ne odnosi na tebe direktno, jer znam da znas mnogo bolje od mene da takav front izmedju dve zaracene strane ne postoji.

• 2Ovo se svidja korisnicima: HP 35, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Apr 2013 0:41

Trpe apsolutno se slažem sa tobom
jedino mi nije jasno što mi se pravdaš.

Dopuna: 15 Apr 2013 0:51

Moram da napomenem nešto. Vrlo se često čuje tumačenje kako je Sremski front bio nepotreban al meni nije jasno gde bi onda bio taj front negde na Kosmaju ili na Zapadnoj Moravi. Postoji ona poznata
Pustio bi ja njega al neće on mene.
Da nije hteo Tito da formira formirali bi ga Nemci makar na Savi i Dunavu. Nije mi jasno šta su partizani trebali da urade po oslobođenju Beograda i Srbije do Save da odu na Mars, Veneru ili šta. Negde je morao da se formira front ili su možda trebali da kapituliraju (mislim partizani) oktobra 1944. godine i da se predaju Nemcima. Svi ti koji kritikuju Sremski front treba da kažu koja je bila alternativa.
Ono što je Tito trebao da insistira to je da jedan sovjetski streljački korpus bude zadražan u operativnoj rezervi na prostoru Zemun - Ruma do kraja 1944. godine dok se jedinice NOVJ koliko toliko ne osposobe na frontalni način borbe - što je za period II svetskog rata obično bilo potrebno 3 do 4 meseca. Al sad ko što rekoh svi su generali posle bitke. Al da je bio taj korpus u operativnoj rezervi verovatno se ne bi desilo praktično unišetenje 21. srpske divizije u nemačkoj kontraofanzivi krajem 1944. godine.

• 6Ovo se svidja korisnicima: gorran, vathra, apostata, Kombajn, HP 35, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče odnosa Sovjeta prema zarobljenim pripadnicima oružanih snaga NDH na istočnom frontu on je bio vrlo liberalan zaprepašćujuće liberalan. Samo bi skrenuo pažnju na tzv Jugoslovensku brigadu formiranu u SSSR dobrim delom upravo od zarobljenih pripadnika NDH a kojom je komandovao čuveni Mesić. Zarobljeni hrvatski piloti su korišćeni za obuku ruskih pilota u vazdušnim brobama tj korišćeni su kao instruktori neka vrsta preteče agreskorskog skvadrona kod Amera. Recimo Mato Dukovac koji je bio pilot as NDH avijacije. Sovjeti su kod nas bili vrlo osvetoljubivi prema Folksdojčerima ali ne i hrvatskom življu.
Mislim da uopšte postupak Sovjeta i prema zarobljenim pripadnicima NDH a i Ravnogorskog pokreta (u oba slučaju vrlo liberalan) zahteva posebno izučavanje.
Inače direktna posledica katastrofe 21. srpske divizije je hitno aktiviranje starih penzionisanih generala (pa i pukovnika) vojske Kraljevine Jugoslavije koji su se uglavnom nalazili u Beogradu a koje su Nemci pustili iz zarobljeništva bilo zbog starosti bilo zbog zdravstvenih razloga. Oni su iskorišćeni najvećim delom za zamenu sovjetskih instruktora i za rad u štabovima. Recimo tada je na vrlo značajno mesto u novostvorenom generalštabu postavljeni penzionisan divizijski general Živko Stanisavljević i čitav niz drugih penzionisanih brigadnih i divizijskih generala pa i pukovnika. Tek sa njihovim dolaskom tokom januara i februara je sprovedeno fortifikacijsko uređenje zemljišta. Upravo su ovi stari đenerali i izradili plan artiljerijske pripreme za proboj Sremskog fronta. Naime sistem vatrenog vala koji su savetovali sovjetski savetnici za nas je bio neprimenjiv jer kompletna naša artiljerija na Sremskom frontu bi po sovjetskim standardima (i to minimalnim) bila dovoljna za 3 km fronta. Zbog toga je usvojena artiljerijska priprema vrlo slična onoj izvršenoj pri proboju Solnskog fronta pri čemu je naša artiljerija 1945. godine imala duplo manju gustinu od one 1918. godine. Al su i nemačka utvrđenja 1945. godine bila slabija od onih bugarskih.