Srpski dobrovoljački korpus

• 5Ovo se svidja korisnicima: Atomski čoban, Koca Popovic, Gama, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Celu raspravu treba završiti na tome da je SDK formiran radi sprovođenja nemačkih interesa u okupiranoj Srbiji. Ta priča da je SDK samo prividno bio pod nemačkom komandom ne stoji.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac2106 ::Celu raspravu treba završiti na tome da je SDK formiran radi sprovođenja nemačkih interesa u okupiranoj Srbiji. Ta priča da je SDK samo prividno bio pod nemačkom komandom ne stoji.

Davno, gledao sam jednu rusku emisiju o 2. svet. ratu u JU. Tu se između ostalog kaže otrilike ovo: "Bilo je ratišta, gde je bilo više borbi od jugoslovenskog ratišta, ali nigde nisu bili tako komplikovani politički odnosi kao u jugoslaviji."

Ljotić i Zbor su posle okupacije Srbije, sve do ustanka bili prilično pasivni. Tek posle početka ustanka dolazi do organizovalja SDK.

Problem je bio sledeći: Partizani nisu bili samo borci protiv nemaca, već su bili pokretači socijalističke revolucije. To je uzrkovalo činjenicu da nacionalne snage (JVuO, SDK, SDS, Domobranci u Sloveniji) vežu za nemce, da bi uz pomoć okupatora uništili svog ideološkog protivnika-partizane. Ma koliko da posleratna istoriografija nacionaliste prikazuje kao izdajnike, činjenica je da ni na jednu nacionalnu jedinicu nemci nisu mogli računati u slučaju anglo-američkog iskrcavanja na balkan

• 7Ovo se svidja korisnicima: FOX, Gama, proka89, Jezekijel, voja64, stalker, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ljotićevce su čak i pripadnici JVuO smatrali izdajnicima i saradnicima okupatora. Sigurno 80% (a verovatno i više) ubijenih u Srbiji od početka 1942. godine do proleća 1944. godine stradalo je u međusobnim razračunavanjima četnika i Ljotićevaca. Čak i mnoga masovna strelajnja koja su izvršili Nemci su zbog toga što su četnici ubili nekog istaknutog Ljotićevca. Već sam naveo da su recimo u Braničevskoj eparhiji od 40 poginulih sveštenika po 8 ubili Nemci, četnici, ljotićevci i partizani a 8 je stradalo i u eksploziji u Smederevu. Slično je i na prostoru današnje Šumadijske eparhije osim što tu prednjače Nemci zbog streljanja u Kragujevcu.
Intersantno je da u ogromnoj većini slučajeva potomci stradalih u međusobnom razračunavanju Ljotićevaca i četnika danas listom tvrde da su im preci stradali od komunista. Stojim iza toga da su više Ljotićevaca ubili četnici nego komunisti. Kad je u pitanju Srbija, sve do proleća 1944. godine više je četnika stradalo od Ljotićevaca nego od komunista. Ali i to revizionistički istoričari prećutkuju.
Upravo zato niko od njih uopšte (ili izuzetno malo) koristi izuzetno obimnu Nedićevsku građu. A na glavu su se popeli svima vršteći do neba dajte nam Nedićevsku građu. Sad je ta građa u potpunosti dostupna - i tajac. Sad im ni ona ne valja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ltcolonel, Voja1978
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vnf ::
Davno, gledao sam jednu rusku emisiju o 2. svet. ratu u JU. Tu se između ostalog kaže otrilike ovo: "Bilo je ratišta, gde je bilo više borbi od jugoslovenskog ratišta, ali nigde nisu bili tako komplikovani politički odnosi kao u jugoslaviji."

Ljotić i Zbor su posle okupacije Srbije, sve do ustanka bili prilično pasivni. Tek posle početka ustanka dolazi do organizovalja SDK.

Problem je bio sledeći: Partizani nisu bili samo borci protiv nemaca, već su bili pokretači socijalističke revolucije. To je uzrkovalo činjenicu da nacionalne snage (JVuO, SDK, SDS, Domobranci u Sloveniji) vežu za nemce, da bi uz pomoć okupatora uništili svog ideološkog protivnika-partizane. Ma koliko da posleratna istoriografija nacionaliste prikazuje kao izdajnike, činjenica je da ni na jednu nacionalnu jedinicu nemci nisu mogli računati u slučaju anglo-američkog iskrcavanja na balkan

E, utepa ga načisto .

Ne bih se ja oslanjao previše na dokumentarne serije, javne izjave aktera događaja u njima, ali i nekih stručnjaka u njima. Kad je nešto javno i za široke narodne mase uvek se filuje i upotrebljavaju se neki "sočni" termini i detalji kako bi narod bio obrađen na adekvatan način. I ekonomista Samardžić se javlja da zbori na nekim emisijama na TV-u pa kaže tako neke stvari koje nemaju utemeljenje u izvorima. Npr. igrano-dokumentarna "Džejms Bond je bio Srbina" (autor: Mašan Lekić).

Ljotić i Zbor su tolerisani od strane Nemaca i služili su kao amortizer njihove okupacije - tipa: Eto, među Srbima ima "dobrih" Srba koji nas podržavaju. I u drugim okupiranim zemljama bio je identičan model. Naravno da kada je počeo ustanak prvo se ustanicima oduzima podrška stanovništva, kako se ustanak ne bi širio dalje, a to se postiže formiranjem lojalnih formacija unutar tog stanovništva jer te formacije najbolje poznaju stanje na terenu.
Pre rata, u Britaniji je Osvald Mozli bio simpatizer fašista i od strane britanske vlade je viđen kao element koji će burgijati u korist Hitlera. Zato je lišen slobode. Ovim hoću da kažem da Ljotić i Zbor nisu bili udruženje pacifista već politička organizacija bliska Hitleru koja je zahvaljujući nacističkoj okupaciji izašla u prvi plan.

Nema problema sa pripadnicima partizanskog pokreta, situacija je prilično jasna: KPJ je još pre rata nastojala da sprovede revoluciju i izmene poredak, Drugi svetski rat predstavlja jednu etapu u izgradnji socijalističkog poretka i težnje ka komunizmu. Za isto se zalagao Ljotić (korporativna država), Nedić (Srbija u skladu sa viđenjima Nemaca), Draža Mihajlović (nova Jugoslavija, a u njoj posebno mesto za Srbiju). Ovim hoću da kažem da su sve snage u sukobu nastojale da promene sistem, pa na kraju krajeva i da nametnu svoj.
Sve ove snage koje si nabrojao u zagradi su tolerisane od strane Nemaca jer su im završavali posao - borili se protiv partizana čime su oslobađali snage Nemaca koje su slate na drugim frontovima. Što da gine Johan iz Baden-Virtenberga, kad može Stanimir iz Gornje Mionice. Prosta računica. Nemačke procene su bile da se ne treba verovati nacionalističkim snagama ali sada je pitanje drugo: ŠBBKBB. Ko zna kakve bi reakcije bile ovih kada bi se iskrcali zapadni Saveznici na Balkan? Ko zna kakve bi prilike bile u međunarodnim odnosima? Možemo samo da nagađamo.
Činjenica je da su pojedini pripadnici ovih formacija (konkretno JVuO) i pored poziva kralja Petra II (koga su posavetovali Saveznici), da se stave pod komandu Josipa Broza, to ignorisali govori o tome koliko su oni bili orijentisani na Saveznike i oslobođenje zemlje, a koliko na sprovođenje svojih političkih ciljeva. Ljotić i Nojbaher su sarađivali do pred sam kraj rata i bili su na istoj strani dok je trajalo povlačenje SDK prema Austriji. Tu se vidi da su bili prilično bliski, ideološki.

• 2Ovo se svidja korisnicima: prekodrinski, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Okt 2017 18:23

ltcolonel ::Ljotićevce su čak i pripadnici JVuO smatrali izdajnicima i saradnicima okupatora. Sigurno 80% (a verovatno i više) ubijenih u Srbiji od početka 1942. godine do proleća 1944. godine stradalo je u međusobnim razračunavanjima četnika i Ljotićevaca. Čak i mnoga masovna strelajnja koja su izvršili Nemci su zbog toga što su četnici ubili nekog istaknutog Ljotićevca. Već sam naveo da su recimo u Braničevskoj eparhiji od 40 poginulih sveštenika po 8 ubili Nemci, četnici, ljotićevci i partizani a 8 je stradalo i u eksploziji u Smederevu. Slično je i na prostoru današnje Šumadijske eparhije osim što tu prednjače Nemci zbog streljanja u Kragujevcu.
Intersantno je da u ogromnoj većini slučajeva potomci stradalih u međusobnom razračunavanju Ljotićevaca i četnika danas listom tvrde da su im preci stradali od komunista. Stojim iza toga da su više Ljotićevaca ubili četnici nego komunisti. Kad je u pitanju Srbija, sve do proleća 1944. godine više je četnika stradalo od Ljotićevaca nego od komunista. Ali i to revizionistički istoričari prećutkuju.
Upravo zato niko od njih uopšte (ili izuzetno malo) koristi izuzetno obimnu Nedićevsku građu. A na glavu su se popeli svima vršteći do neba dajte nam Nedićevsku građu. Sad je ta građa u potpunosti dostupna - i tajac. Sad im ni ona ne valja.

O Draži i Ljotiću:

Prvo, prvi ađutant pukovnika DM je bio rez. por. Vladimir Lenac (staresina Belih Orlova). Na početku rata, uspostavljan je kontakt izbeđu Draže i Ljotića, ali kada je Draža počeo da sarađuje sa parizanima, došlo je do razlaza.

Drugo, bilo je mnogo sukoba između JVuO i SDK (najviše 1943, a i kasnije), to se ne spori. I to da je recimo 1943 stradalo više boraca SDK od četnika nego partizana, takođe stoji. Najviše je to bila posledica, preterane anglofilnosti pojedinih četničkih komadanata. Ali pred kraj rata dolazi do objedinjavanja SDK i JVuO. Takođe, crnogorski četnici su imali dosta dobru saradnju sa SDK, kao i vojvoda Đujić.

Treće, na kraju rata, kada su nacionalne snage interesatno, da je Ljotić bolje procenio situaciju od Draže, u pogledu iskrcavanja anglo-amerikanaca na balkan.

Dopuna: 08 Okt 2017 19:58

Gama ::vnf ::
Davno, gledao sam jednu rusku emisiju o 2. svet. ratu u JU. Tu se između ostalog kaže otrilike ovo: "Bilo je ratišta, gde je bilo više borbi od jugoslovenskog ratišta, ali nigde nisu bili tako komplikovani politički odnosi kao u jugoslaviji."

Ljotić i Zbor su posle okupacije Srbije, sve do ustanka bili prilično pasivni. Tek posle početka ustanka dolazi do organizovalja SDK.

Problem je bio sledeći: Partizani nisu bili samo borci protiv nemaca, već su bili pokretači socijalističke revolucije. To je uzrkovalo činjenicu da nacionalne snage (JVuO, SDK, SDS, Domobranci u Sloveniji) vežu za nemce, da bi uz pomoć okupatora uništili svog ideološkog protivnika-partizane. Ma koliko da posleratna istoriografija nacionaliste prikazuje kao izdajnike, činjenica je da ni na jednu nacionalnu jedinicu nemci nisu mogli računati u slučaju anglo-američkog iskrcavanja na balkan

E, utepa ga načisto .

Ne bih se ja oslanjao previše na dokumentarne serije, javne izjave aktera događaja u njima, ali i nekih stručnjaka u njima. Kad je nešto javno i za široke narodne mase uvek se filuje i upotrebljavaju se neki "sočni" termini i detalji kako bi narod bio obrađen na adekvatan način. I ekonomista Samardžić se javlja da zbori na nekim emisijama na TV-u pa kaže tako neke stvari koje nemaju utemeljenje u izvorima. Npr. igrano-dokumentarna "Džejms Bond je bio Srbina" (autor: Mašan Lekić).

Ljotić i Zbor su tolerisani od strane Nemaca i služili su kao amortizer njihove okupacije - tipa: Eto, među Srbima ima "dobrih" Srba koji nas podržavaju. I u drugim okupiranim zemljama bio je identičan model. Naravno da kada je počeo ustanak prvo se ustanicima oduzima podrška stanovništva, kako se ustanak ne bi širio dalje, a to se postiže formiranjem lojalnih formacija unutar tog stanovništva jer te formacije najbolje poznaju stanje na terenu.
Pre rata, u Britaniji je Osvald Mozli bio simpatizer fašista i od strane britanske vlade je viđen kao element koji će burgijati u korist Hitlera. Zato je lišen slobode. Ovim hoću da kažem da Ljotić i Zbor nisu bili udruženje pacifista već politička organizacija bliska Hitleru koja je zahvaljujući nacističkoj okupaciji izašla u prvi plan.

Nema problema sa pripadnicima partizanskog pokreta, situacija je prilično jasna: KPJ je još pre rata nastojala da sprovede revoluciju i izmene poredak, Drugi svetski rat predstavlja jednu etapu u izgradnji socijalističkog poretka i težnje ka komunizmu. Za isto se zalagao Ljotić (korporativna država), Nedić (Srbija u skladu sa viđenjima Nemaca), Draža Mihajlović (nova Jugoslavija, a u njoj posebno mesto za Srbiju). Ovim hoću da kažem da su sve snage u sukobu nastojale da promene sistem, pa na kraju krajeva i da nametnu svoj.
Sve ove snage koje si nabrojao u zagradi su tolerisane od strane Nemaca jer su im završavali posao - borili se protiv partizana čime su oslobađali snage Nemaca koje su slate na drugim frontovima. Što da gine Johan iz Baden-Virtenberga, kad može Stanimir iz Gornje Mionice. Prosta računica. Nemačke procene su bile da se ne treba verovati nacionalističkim snagama ali sada je pitanje drugo: ŠBBKBB. Ko zna kakve bi reakcije bile ovih kada bi se iskrcali zapadni Saveznici na Balkan? Ko zna kakve bi prilike bile u međunarodnim odnosima? Možemo samo da nagađamo.
Činjenica je da su pojedini pripadnici ovih formacija (konkretno JVuO) i pored poziva kralja Petra II (koga su posavetovali Saveznici), da se stave pod komandu Josipa Broza, to ignorisali govori o tome koliko su oni bili orijentisani na Saveznike i oslobođenje zemlje, a koliko na sprovođenje svojih političkih ciljeva. Ljotić i Nojbaher su sarađivali do pred sam kraj rata i bili su na istoj strani dok je trajalo povlačenje SDK prema Austriji. Tu se vidi da su bili prilično bliski, ideološki.

Gama, ti su u svojoj poruci izneo svoje stavove po više pitanja, pokušaću da odgovorim, ali neću koristiti copy/paste, da ne gubim vreme, možda neću redom odgovarati ali ću pokušati da odgovorim na suštinu.

Važno pitanje: Zašto je Draža Mihajlović okrenuo oružje protiv partizana?????? Da li je Draža prihvatio nacizam ili je u pitanju "nešto" drugo.

Socijalistička revolucija je uzrok, a nacionalistička kolaboracija je posledica.
E, sad: Sa aspekta nepisanih zakona istorije (tj zakona jačeg), komunisti imaju pravo da osvajaju vlast. Ali i nacionalisti imaju pravo da brane poredak. Ako istorija oprašta saradnju KPJ sa ustašama u borbi protiv kraljevine Jugoslavije, zašto ne bi oprostila i nacionalistilku kolaboraciju, protiv komunista?

Govorio si o Nedićevoj Srbiji. Pazi, nije Nedić hteo da vlada kao diktator Srbijom, već Nemci nisu dozvolili stvaranje srpskog staleškog sabora. Iz BG je upućen memorandum nemcima, gde se između ostalog traži da se Srbija organizuje kao "seljačka zadružno-staleška država", ali su to nemci odbili.
Zaboravljaš da su nemci tražili od Ljotića jedan bataljon (kasnije jednu četu) za istočni front ali Ljotić je to odbio.
Dalji, u vezi ideologije ZBOR-a. Tu zaista mnogo može da se piše. Postoji predratni Ljotićev teks na netu (pokušaću da ga pronađem i stavim), gde Ljotić kritikuje Hitlera i Musolinija zbog pokretanja rata.
Postoji velika zabluda, da je u Nedićevoj Srbiji, ZBOR bio "državna" stranka. To je netačno! U Nedićevoj vladi bila su samo dva zboraša (preovladavali su Stojadinovićevi radikali), a sama ideja organizovanja srbije kao zadružno-staleške države, je direktno suprotna Hitlerovoj koncepciji države. Malo je poznato, da je jedno kratko vreme u srbiji delovala srpska nacional-socijalistička partija (Lazar Prokić iz "Signala") koja je posle dolaska Nedića na vlast rasturena (donesena je uredba o zabrani partiskog organizovanja srpskog naroda). Ljotoć nije koristio okupaciju da bi jačao i širio ZBOR (zabranio je prijem novih članova) već je ZBOR bio grupa koja je podupirala Nedićevu vladu.

Nacionalistima (JVuO, SDK, SDS, domobranci) bili su potrebni nemci da bi zaustavili komunističku revoluciju. Nemcima su bili potrebni nacionalisti da bi se suprostavili komunistima-jasna stvar.
Kad si govorio o prtuzanima zaboravio si sledeće: partizani su u svojoj propagandi u prvi plan stavljali borbu protiv nemaca, o socijalističkoj revoluciji su malo govorili-ali su po tom pitanju u praksi mnogo delali.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Voja1978, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja mislim da treba napraviti razliku između JVuO i SDK/SDS. Mihailović je poveo pokret nezavisno od Nemaca, da bi sa njima kasnije sarađivao iz razloga obostrane mržnje prema komunistima. Ali Mihailović nije bio diretkno u kontaktu sa Nemcima jer bi ga verujem isti odmah uhapsili. SDK je nastao kao proizvod nemačke okupacije Srbije i to da su ljotićevci tobože bili prinuđeni da sarađuju ili da su eventualno hteli da iskoriste Nemce ne pije vodu. Nije niko toliko naivan da može cela jedna formacija da radi nekome iza leđa.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac2106 ::Ja mislim da treba napraviti razliku između JVuO i SDK/SDS. Mihailović je poveo pokret nezavisno od Nemaca, da bi sa njima kasnije sarađivao iz razloga obostrane mržnje prema komunistima. Ali Mihailović nije bio diretkno u kontaktu sa Nemcima jer bi ga verujem isti odmah uhapsili. SDK je nastao kao proizvod nemačke okupacije Srbije i to da su ljotićevci tobože bili prinuđeni da sarađuju ili da su eventualno hteli da iskoriste Nemce ne pije vodu. Nije niko toliko naivan da može cela jedna formacija da radi nekome iza leđa.

Naravno da treba praviti određenu razliku između JVuO i SDK. Ali ipak se radi o frakcijama unutar nacionalne opcije. U vezi zadnjeg dela tvoje poruke: stvar nije komplikovana-nemcima su bili potrebni saradnici za borbu proziv partizana, a nacionalistima (JVuO, SDK, domobranci) su bili potrebni nemci za borbu protiv ideološkog protivnika. Partizani su proterani iz Srbije 1941-da li bi to sami nacionalisti mogli bez podrške nemaca? Posle kapitulacije Italije, kada su partizani brojno ojačali, pitanje je da li bi JVuO, SDK i SDS mogli bez pomoći nemaca da spreče prodor NOVJ u Srbiju.


Kada se govori o SDK važno pitanje je i ideologija ZBOR-a, obzirom da je veliki deo boraca SDK bio iz ZBOR-a ili Belih orlova (ali ne svi).

Ma kakav stav imali o ZBOR-u, pogrešno je ideologiju ZBOR-a vezivati za nemački nacional-socijalizam (NS) ili italijanski fašizam. Korene zboraške ideologije treba tražiti u tradicionalizmu srpsko-hrvatsko-slovenačkog seljaštva. Za ZBOR bi se moglo reći da je bio odgovor ultra-tradicionalista, na liberalne i komunističke tendencije u društvu predratne Jugoslavije.
Sva moralna načela koja je propagirao ZBOR, postojali su na jugoslovenskom selu. Čak i ideja staleža (koja prestavlja srž zboraške ideologije) bila je realnost u predratnoj Jugoslaviji (svi istoričari pišu o podvojenosti seoskog i gradskog stanovništva).

Važno je razumeti sledeće: nemački NS i i italijanski fašizam, imaju svoje korene u paganstvu, dok ZBOR ima korene u hrišćanstvu (uz toleranciju islama kao jedne tradicionalne religije). Hitlerov ideal je germanski ratnik-osvajač, Musolinijev gordi rimljanin, a Ljotićev bogobojažljivi čovek predat tradiciji. Određeni uticaj na Ljotića je izvšio rojalista Šarl Moris, ali Ljotić nije bio prost plagijator Morisovih ideja, već su Ljotićeve ideje bile prilično prilagođene jugoslovenskoj stvarnosti (Moris govori o četiri staleža, Ljotić poznaje samo dva-građanski i seljački, plemstvo kod Ljotića ne postoji).
Malo se govori o tome, da se u ZBOR-u vodila frakciska borba između tradicionalista i "modernista" oličenih u Jugoslovenskoj akciji, koji su bili spremni da prihvate neke nove ideje, pre svega iz Hitlerovog NS i Musolinijevog fašizma. Ova borba je zavšena kad je Jugoslovenska akcija istupila iz ZBOR-a i ušla u Stojadinovićev JRZ.

• 7Ovo se svidja korisnicima: vathra, bojank, proka89, Bane san, Uzelac2106, theNedjeljko, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prvo partizani nisu proterani iz Srbije 1941. godine. Partizani postoje u Srbiji i 1942. godine. Ako računamo ljudstvo stalno pod oružjem nije bilo velike razlike u brojnosti između njih i JVuO. Recimo partizana na Jastrepcu ima sve vreme rata. Čak i u Šumadiji (mada u znatno manjoj meri). E sad u čemu je fazon i zašto je 1942. godina toliko slabo istražena u srpskoj istoriografiji, čak i je ono nekoliko revizionista (koliko ih ima) izbegavalo tu temu.
Stvar je u tome što su partizani i JVuO u Srbiji ako ne baš sarađivali a ono se sigurno nisu napadali. Nije sporno da se pri nekim ofanzivama na Keserovića ovaj sklanjao kod partizana na Jastrebac i obratno da su se partizani prilikom nekih ofanziva na njih sklanjali sa Jastrepca kod Keserovića na Kopaonik. A to nije bio jedini slučaj. Ni jedni ni drugi tokom 1942. godine uglavnom nisu dirali Nemce kojih je i inače bilo malo u Srbiji pogotovo kad je reč o jedinicama Vermahta. Četnici su skoro isključivo napadali SDK a partizani pored njih i SDS i žandarme.
Tokom 1942. godine praktično nema borbi između partizana i četnika u Srbiji premda je partizana bilo i to ne baš zanemarljiv broj.
Situacija se menja na samom početku 1943. godine kada u Srbiju dolazi Petar Stambolić sa zahtevom da se prekine saradnja sa četnicima. On je tom prilikom smenio dosta dotadašnjih partizanskih starešina od kojih su neki stradali pod vrlo čudnim okolnostima.
Do prve borbe partizana i Keserovićevih četnika je došlo početkom 1943. godine kada su partizani napali jednu Keserovićevu jedinicu. Međutim sve do jeseni te godine premda nema više makar prećutne saradnje nema ni žešćih sukoba među njima. Tek od jeseni 1943. godine počinju zaista žestoki sukobi partizana i četnika u Srbiji.
Istorija II SR u Srbiji tek treba da se piše. Činjenica je da su komunisti neke stvari koje bi danas njima išle u korist a koje sada revizionisti preskaču.
Recimo da li znate da je svim pripadnicima Keserovićevih jedinica poginulim u napadu na Kruševac septembra 1941. godine priznat status prvoborca premda im u rešenju izričito piše da su poginuli kao pripadnici Keserovićevih jedinica. Šta više skoro svim Keserovićevim ljudima poginulim u borbi protiv Nemaca ili Bugara tokom 1942. godine SUBNOR je priznao status palog borca premda u rešenju izričito piše da su poginuli kao pripadnici jedinica pod komandom Keserovića. Tek onim poginulim od februara 1943. godine taj status nije priznat.
Ali o tome se ranije ćutalo a i danas se ćuti.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64, Joja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Cuti se jer ne odgovara trenutnom popularnom narativu koji je nazalost uglavnom pogonjen dnevno-politickim idejama.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ltcolonel ::Prvo partizani nisu proterani iz Srbije 1941. godine. Partizani postoje u Srbiji i 1942. godine. Ako računamo ljudstvo stalno pod oružjem nije bilo velike razlike u brojnosti između njih i JVuO. Recimo partizana na Jastrepcu ima sve vreme rata. Čak i u Šumadiji (mada u znatno manjoj meri). E sad u čemu je fazon i zašto je 1942. godina toliko slabo istražena u srpskoj istoriografiji, čak i je ono nekoliko revizionista (koliko ih ima) izbegavalo tu temu.
Stvar je u tome što su partizani i JVuO u Srbiji ako ne baš sarađivali a ono se sigurno nisu napadali. Nije sporno da se pri nekim ofanzivama na Keserovića ovaj sklanjao kod partizana na Jastrebac i obratno da su se partizani prilikom nekih ofanziva na njih sklanjali sa Jastrepca kod Keserovića na Kopaonik. A to nije bio jedini slučaj. Ni jedni ni drugi tokom 1942. godine uglavnom nisu dirali Nemce kojih je i inače bilo malo u Srbiji pogotovo kad je reč o jedinicama Vermahta. Četnici su skoro isključivo napadali SDK a partizani pored njih i SDS i žandarme.
Tokom 1942. godine praktično nema borbi između partizana i četnika u Srbiji premda je partizana bilo i to ne baš zanemarljiv broj.
Situacija se menja na samom početku 1943. godine kada u Srbiju dolazi Petar Stambolić sa zahtevom da se prekine saradnja sa četnicima. On je tom prilikom smenio dosta dotadašnjih partizanskih starešina od kojih su neki stradali pod vrlo čudnim okolnostima.
Do prve borbe partizana i Keserovićevih četnika je došlo početkom 1943. godine kada su partizani napali jednu Keserovićevu jedinicu. Međutim sve do jeseni te godine premda nema više makar prećutne saradnje nema ni žešćih sukoba među njima. Tek od jeseni 1943. godine počinju zaista žestoki sukobi partizana i četnika u Srbiji.
Istorija II SR u Srbiji tek treba da se piše. Činjenica je da su komunisti neke stvari koje bi danas njima išle u korist a koje sada revizionisti preskaču.
Recimo da li znate da je svim pripadnicima Keserovićevih jedinica poginulim u napadu na Kruševac septembra 1941. godine priznat status prvoborca premda im u rešenju izričito piše da su poginuli kao pripadnici Keserovićevih jedinica. Šta više skoro svim Keserovićevim ljudima poginulim u borbi protiv Nemaca ili Bugara tokom 1942. godine SUBNOR je priznao status palog borca premda u rešenju izričito piše da su poginuli kao pripadnici jedinica pod komandom Keserovića. Tek onim poginulim od februara 1943. godine taj status nije priznat.
Ali o tome se ranije ćutalo a i danas se ćuti.

Kada sam govorio o proterivanju partizana iz Srbije, mislio sam na slom užičke republike, kada je glavnina partizanskih snaga napustila Srbiju. Kada govorimo o konačnom sukobu partizana i četnika,
glavnu partizansku snagu činile su proleterske divizije, koje nisu nastale ni nikle u šumadiji ili pomoravlju već su stvorene na teritoriji van Srbije (nemoj pogrešno tumačiti ovo što sam napisao, nemam ništa protiv srba van srbije i nisam pristalica podele na srbe i srbijance). I ako posmatraš bitku za Srbiju 1944 videćeš odakle su bili pravci kretanja partizanskih jedinica.

A što se tiče Keserovića, njegov postupak potvrđuje dve stvari:

Prvo, Draža nije imao jaku kontrolu nad lokalnim komadantima.
Drugo, očito da je Keserović bio politički kratkovid i nije umeo da skapira ideološku suštinu, sukoba u Jugoslaviji.