offline
- Pridružio: 09 Feb 2012
- Poruke: 295
|
Napisano: 23 Jul 2012 22:02
Citat:[quote="nemosav1"]Napisano: 23 Jul 2012 9:17
Citat:Мало се информишите где је већина тих ,,родољуба" боравила након 6. априла, па ћете видети о чему причам.
Ajde, prosvetli nas...
Demonstracije protiv potpisivanja Trojnog pakta , ne samo u Beogradu, nisu bile organizovane, nego spontane.
Само љубитељи романтизованих верзија историје могу веровати спонтаност мартовских демонстрација или било ког масовног окупљања. Такво нешто не постоји већ је унапред и врло прецизно испланирано. Komunisti , kao i mnogi drugi su uzeli ucesce, i istaknuli parole, ali te demonstracije nemaju nikakve veze sa vojnim pucem,niti su uzrok puca. Citat:Demonstracije su bile iskoristene kao povod za puc.
О чему ви причате, па маса се окупила 27. марта, када се у престоници већ на глас говорило о преврату.
Citat: Vojni puc nije mogao biti planiran i organizovan u roku od 2 dana, sto je i sam General Mirkovic priznao u jednom intervjuu, da je poceo planirati puc 1937 godine.
Он или његове газде у Лондону?
Citat:Vlada Generala Simovica, nije odbacila Trojni pakt, sto je vidljivo iz telegrama od 30.marta, upucenog Nemackom Ministarstvu Vanjskih poslova
Влада Генерала Симовића јесте непосредно након пуча одбацила Тројни пакт. Међутим, како је драгоцено време одмицало, односно како од Лондонских ментора није било конкретне акције, као ни од СССР-а (Василиј Крилов је у својим мемоарима лепо описао однос Стаљина према мартовском преврату) Симовић покушава да ствари врати са полазне тачке. Међутим, наредба за напад на Југославију је већ донета. Остало је историја.
Citat:Napad Hitlera na Jugoslaviju, je vec bio uzet u obzir, kao eventualnost , u sklopu invazije Grcke (plan Marita), i vise je rezultat Hitlerove mrznje prema Srbima, nego objektivnoh razloga, koji nisu ni postojali.Jugoslavija nije istupila iz Trojnog pakta
О, мој Боже, слушате ли ви себе. Па наравно да јесте узет у обзир као евентуалност. Сасвим је очекивано да је Немачка имала и резервни план. Због чега бисмо иначе и прихватили потписивање Тројног пакта ако не због те ,,евентуалности".
Dopuna: 23 Jul 2012 9:54
Citat: Ljoticev "Zbor" je primao novcanu Nemacku pomoc, jos od 1938 godine;
Претпостављам да за ову тврдњу у свом поседу имате оригиналне признанице које би је доказале.
Citat: I Ljotic, i Nedic, su bili germanofili, i SDK, nije nista drugo nego stranacka milicija, pandan SS-u, ili Ustasama.
Љотић германофил? Само незналица може овако нешто написати. Само неко ко о овој теми не зна ама баш ништа и што је још горе не жели ни да сазна. Или је ипак у питању опструкција теме. Нећу одговорити на проволацију драги Немосаве.
Citat:Serbische Freiwilligenkorps" su Nemci prebacili pod SS-komandu, 1944, sto tebe cini vanredno ponosnim, zar ne ?
О па зар сам опет нациста...есесовац...шта ли...
Као што рекох, нећу одговорити на провокацију и на увреде одговорити увредом и тако ризиковати да се ова тема закључа. Напротив, много ми се свидела реакција и одазив на ову тему па ћу се из петних жила потрудити да се ова тема још дуго врти овим форумом.
Dopuna: 23 Jul 2012 22:05
Khaless ::cacundraki ::
Гдин Војислав Вељковић би, засигурно од стране појединаца овде био стрељан као сарадник окупатора.
Pitaj kako se proveo Bora Stanković, kakvoj je šikani bio izlošen pole 1918 godine.
Samo zato što je 1916 - 1918. pisao kulturnu rubriku u "Beogradskim novinama" pod okupacijom.
Да ли је Бора Станковић стрељан након ослобођења. Попут глумаца Јована Танића и Александра Цветковића од стране црвених ,,ослободиоца"?
Dopuna: 23 Jul 2012 22:21
ДИМИТРИЈЕ ЉОТИЋ
Ни Фашизам , Ни Хитлеризам НЕГО ЗБОР !
Фашизам и хитлеризам су добро познати покрети, који су у поратним временима — у Италији и Немачкој рођени, а које су створили Мусолини и Хитлер. Ова двојица у својим земљама су успели да окупе око себе велике масе људи.
-Наш покрет нема никакве везе са овим покретима. Привидна сличност долази од истовременог негативног става према либералној демократији и од позитивног става према замиисли сталешког уређења друштва, као и већег ослонца политичких форми на друштвене стварности.
Као и многи идеолошки покрети и ми смо увидели да је либерална демократија махом празна љуштура, да се је живот далеко из ње одвио и развио, а да она, иако треба по својој намени да њоме управља, није у стању ни да га достигне ни да га уочи.
Али такво гледиште немају само фашизам и хитлеризам, већ и бољшевизам и рузвелтизам и многи други покрети, који се иначе међу собом много разликују.И наше је гледиште да природна подела рада у друштву, која људе дели на разна занимања, мора да буде — у интересу заштите појединиих група као и у интересу обезбеђења општег интереса заједнице — предмет нарочите пажње од стране државе не само у друштвено-економском, већ и у политичком погледу. Али то гледиште није оригинално ни искључиво гледиште фашизма и хитлеризма, већ има и других покрета који се битно, као и ми, од њих разликују, а који су далеко пре појаве фашизма и хитлеризма на тим основама били и остали.
Из свега осталог се види да, кад би се по оваквој сличности привидној и судило, да би човек — на своју рођену штету — у исти ред сврставао потпуно разне покрете. Насупрот томе стоје дубоке и корените разлике идеолошке природе и позитивно конструктивног програма.
1. Пре свега, наш покрет је поникао спонтано, на нашим друштвено-политичким невољама. И ниије поникао у глави једног или другог човека, или на једном одређеном месту, већ су људи добре воље, на разним местима и не познајући се међу собом, мислећи о недаћама и невољама свога народа, дошлд у исто време на исту следећу мисао: не може се седети скрштених руку, мора се прво заузети један одлучан став према свим неправдама и тешкоћама на које се наилазии, мора се тај став као застава истакнута и објавити, моирају се потом под ту заставу сакупити и остаи људи добре воље.
И кад снага тако окупљена буде била довољно јака бројем или самом снагом, пашће тешкоће и неправде саме од себе.
„Колумбија из пучине ниче,кад одважник науми је наћи”.
Наш покрет је потекао из живих осећања наших тешкоћа и наших неправди, из свести да се то не може трпети, већ да се против тога мора борити, из уверења, да је наш народ довољно здрав и снажан, да има довољно синова који ће ту борбу до истраге прихватити.
И да не постоје у свету фашизам и хитлеризам — од којих нас одваја дубока идеолошка разлика — наш покрет би се у нашој земљи морао родити. Најмање пак тако рођени покрет могао је да буде присталица готових решења, туђих метода и туђег искуства.
2. И фашизам и хитлеризам почивају на чисто паганскиим концепцијама старог Рима и старих Германа.Фашизам је деификација — обожење државе. Фашисти кажу: „Држава је полубожанство, она је свемоћна и апсолутна”.
А ми кажемо: „Не дај Боже да она то буде. Држава је људска творевина потребна људској судбини. То је оруђе народне судбине, али није божанство и није апсолутна вредност којој дугујемо обожавање. Изнад државе постоје бескрајно веће ствари, којима и држава мора да служи”.
Хитлеризам је деификација — обожавање расе.
А гледати у држави или раси божанство, значи не видети га тамо где оно само може бити, значи стварно примити једно атеистичко-нехришћанско схватање света.Страшна је диктатура људи који над собом Бога признају. Како тек мора бити страшна диктатура људи који над собом ни Бога не признају! Диктатор који над собом Бога не признаје, који јавно исповеда своје неверовање, односно своје веровање да над њим нема никакве веће силе, то мора да је страшно, јер тај који исповеда да нема никоме и ни за што рачуне да полаже, тај не зна за моралне законе. Ми, пак, као Словени и хришћани, на таквим схватањима не можемо да стојимо.
Над државом и над расом, по нашем схватању, постоје бескрајно веће вредности. И држава и раса — по нашем схватању — вреде толико колико људе тим већим вредностима приближавају.
По супротном схватању, држава или раса су апсолутна мерила у овом, иначе, релативном свету, над њима нема ни начела, ни суда, ни осуде.
Отуда је и могуће да фашизам прогласи за светињу своју себичност, а хитлеризам свој тевтонски бес.
Разуме се, да из овог дубоког корена избија читав низ схватања која нас — Словене и хришћане морају делити од фашизма и хитлеризма.
3. Фашизам и хитлеризам, полазећи из таквог корена и сматрајући себе за једина и непогрешна оруђа тако обожене државе и расе, сматрају себе апсолутним мерилом у својим државама, искључују све противности, не дозвољавају стварни надзор над својим радом ни сопственим присталицама.
4. Фашизам и хитлеризам имају тежњу да трају. У својој концепцији државе, фашизам и хитлеризам сматрају да држава и кад буде добила оно уређење које мисле да јој даду, не може без њих.
Да је управо интерес државе да се то трајање омогући и продужи — и оног дана, мисле они, кад
фашизма и хитлеризма не буде било, држава ће пасти у оне тешкоће из које су је извели фашизам и хитлеризам.
5. Ми смо против парламентаризма, али нисмо против парламента, нисмо против пуног и стварног учешћа народних представника у законодавству и надзору над радом владе, већ смо, напротив, за прави и стварни парламенат. И то смо у таквој мери за парламенат, да су нам аутентични и заиста искушани парламентарци пребацили да је у нашем плану скупштина исувише јака, јер је у њеном делокругу самостална и потпуна, а нарочито она је веће стварне вредности него што је данас.
Досадашњи парламентаризам уопште у свету је систем збрке власти и потпуне неодговорности. Насупрот томе, ми истављамо начело: потпуна и стварна власт, а исто таква и одговорност.
Фашизам и хитлеризам ни у својим нацртима не желе да створе такву установу, која ће њихову власт ставити под озбиљно ограничење и озбиљан надзор.
6. Ми смо за признање сталежа — као велике друштвене стварности — и за њихов стварни утицај на државни живот. За разлику од фашизма и хитлеризма, ми их желимо истински снажним и слободним — под једним условом: да се признају и да делују као делови народне целине, под надзором својих главних организација и државе.
Фашизам и хитлеризам, због свог гледишта на државу, сталешке организације увршћују у своје редове и намећу им своју страначку дисциплину. Једном речју, фашизам ихитлеризам сматрају себе апсолутним органима државе, односно расе, искључују слободу владара, представништва, сталежа, судства, војске и штампе.
Насупрот томе, ми стојимо на гледишту да свака оправдана функција у друштву мора бити потпуна и ствар-на, са исто таквом одговорношћу.
Ето, зашто ми не можемо личити на фашизам и хитлеризам.
Dopuna: 23 Jul 2012 22:35
Citat:[quote="nemosav1"]
SDK je bio pod iskljucivom nemackom komandom;Nedic ga nije mogao upotrebiti.
У вези са тим да га Недић није могао употребити.
Из књиге Срби у другом светском рату 1941-1945
Владимир Ленац, један од најближих сарадника Димитрија Љотића, прича, како га је једнога дана Љотић послао у немачку команду да интервенише да се пусти из затвора један ухапшен српски домаћин из унутрашњости Србије. Када је дошао у Команду; тумач - који је био Фолксдојчер и који је свагда чинио услуге Србима у невољи - саопштио је Ленцу, разуме се, у поверењу, да одмах извести Љотића и Недића, да се у Београду, у једном од немачких затвора, налази Војвода Павле Ђуришић, који је успео да побегне из заробљеништва,али је опет пао Немцима у руке, те су га затворили. Тумач је нагласио,да треба хитно радити, јер се може догодити да Немци Војводу одведу из Београда. И Ленац је одмах отишао Љотићу и саопштио му шта је чуо. Љотић је о томе обавестио и ђенерала Недића, па су се договорили да обојица снажно интервенишу да се Војвода Павле Ђуришић пусти на слободу.
И, заиста, Недић и Љотић свесрдно су се заузели за Ђуришића.Обојица су неуморно објашњавали надлежним Немцима, да Војвода Павле Ђуришић ужива огроман углед међу народом у Црној Гори, Боки и Санџаку, као и у свима другим српским покрајинама, да је велики јунак и бескомпромисни борац противу комунизма, и да би било од великог значаја да се он пусти на слободу. Мада је ово убеђивање ишло тешко, пред Недићевом и Љотићевом упорношћу Немци су, најзад, попустили. Пустили су на слободу Војводу Павла Ђуришића. Ђуришићево ослобођење др Херман Нојбахер описује овако:
"... Издејствовао сам његово ослобођење. Међутим, наредио сам пре тога да ми Ђуришића доведу у канцеларију, јер сам хтео да упознам тога интересантног човека.Преда мном је стајао млад, дугим пешачењем ислабео човек,који одавно није видео берберина. Био је снажан, средњег раста.Сео је и гледао ме мирно својим великим црним очима. То је, дакле,био тај ратни херој.
- Господине капетане, позната ми је Ваша историја. Ви сте онда неправедно разоружани и заробљени. Ја знам сасвим тачно,да се Ви као српско-црногорски националист нисте борили за нас,већ против комуниста, и да се Ви никад нећете борити за нас, ако уопште желите више да се борите. То зависи само од Вас. Ви сте сада слободни и можете ићи куда хоћете.
Ђуришић је савладао своје очигледно изненађење и одмах је рекао:
- Кад мене ослобађате, онда Вас молим да ослободите и моје другове који су имали храбрости да са мном побегну.
- Ја ћу то предложити.
- Можете ли ослободити и 600 људи који су са мном разоружани? Бољих бораца нема у Црној Гори.
- За то је надлежна немачка Врховна команда. Ја ћу и то предложити.
- Могу ли посетити Недића?
- Ви можете да посетите кога хоћете, јер Ви сте слободан човек. Но, ако се Ви будете борили противу нас, онда сте мене осрамотили и ја више нећу моћи ослободити никога ко би се нашао у Вашем положају.
- Дајем Вам моју породицу као таоце.
- Хвала, али ја сам против сваког узимања таоца. Поздравите своју породицу!"161
Тако је Војвода Павле Ђуришић постао слободан. Прво што је учинио, посетио је ђенерала Милана Недића и Димитрија Љотића, којима се захвалио за све што су учинили за њега, јер је знао да су се
најнесебичније заузимали за његово ослобођење.
Ђенерал Недић упознао је детаљно Војводу Ђуришића са целокупним својим радом од формирања Српске Владе, па све до тих дана. Такође га је и Димитрије Љотић свестрано обавестио о свим догађајима, који су били везани за окупацију Србије. Водио га је и у Српски Добровољачки Корпус, где га је упознао са ђенералом Мушицким и другим водећим добровољачким старешинама од којих је сазнао историјат рада и борбе добровољаца. У свим тим приликама Војвода Павле Ђуришић исказивао је истинско дивљење спасилачком делу ђенерала Милана Недића и Димитрија Љотића, према којима је гајио поштовање достојно правог човека и стварног јунака.
У договору с Недићем и Љотићем, Војвода Павле Ђуришић одлучио је, да своје снаге у Црној Гори, којима се пуна срца враћао у загрљај, преформира у три пука, који ће као VI, VII и VIII ући у састав Српског Добровољачког Корпуса, а да се добровољачки штаб у Београду брине о целокупном снабдевању црногорских бораца.
Павле Ђуришић је с невиђеном љубављу и пажњом испраћен из Србије у Црну Гору, где су га његови четници и сав народ дочекали са неизрецивим одушевљењем. По доласку на свој терен, Војвода Павле је, формирао три пука: VI са седиштем у Милешеву, VII са седиштем у Пљевљима и VIII са седиштем у Подгорици.
За команданте пукова поставио је: капетана В. Цимбаљевића, капетана Р. Рајлића и капетана М. Павићевића. Такође је именовао и официре за везу при штабу Српског Добровољачког Корпуса у Београду. То су били: мајор Божо Јоксимовић, мајор Миливоје Зоњић и капетан Радомир Ћеранић.
Све је ово, уствари, значило право јединство и братство између
црногорских четника и Српских добровољаца, које је, ускоро, било
потврђено и заједнички проливеном крвљу противу комуниста.
Чим је Војвода Ђуришић извршио своју нову организацију и успоставио сталну везу са Недићевом Владом и Српским Добровољачким Корпусом, одмах је из Србије почела да се шаље обилна помоћ црногорској браћи.
Ова је помоћ ишла преко Санџака. Тако је, на пример, послано: две стотине педесет брдских коњића натоварених оружјем, муницијом, одећом и обућом; неколико десетина вагона хране четницима и народу Црне Горе и Санџака; неколико вагона шећера и других нужних потребштина.
Разуме се, све је ово тамошњи народ примио са захвалношћу, изражавајући истинску љубав према својој браћи у Србији.
После ове врсте помоћи, у Црну Гору је отишла и жива српска борбена помоћ.
Ђенерал Недић и Љотић послали су браћи Црногорцима Други батаљон V пука Српског Добровољачког Корпуса на челу са Командантом Војиславом Најдановићем, активним капетаном I класе.
Уз батаљон, који је имао 893 борца, послата је и војна музика.
Са свим овим борцима, ђенерал Милан Недић послао је у Црну Гору као свога специјалног пуномоћника Михаила Олћана, бившег Министра Народне привреде.
Доласком у Црну Гору добровољци су заједно са црногорским четницима одмах повели борбу противу комуниста.
Најжешће борбе водили су на планини Бичу, Црном Врху, код Бродарева, Бијелог Поља, Жуте Косе и на Мојковцу, где су браћа из Србије узвратила јунаштво Црногорцима, које су ови показали на истом месту 1915. године, када су невиђеним јунаштвом омогућили одступање српској армији.
У свим овим заједничким борбама мешала се међусобна крв црногорских четника и Српских добровољаца. Несебично и јуначки гинули су и једни и други заједно са својим старешинама.
Тако су, на пример, у једној тешкој борби код Прибоја погинули брат до брата: капетан Павловић, Командант Милешевске четничке бригаде и поручник Милованчевић, командир 7-ме добровољачке чете.
Народ је са дивљењем и поштовањем гледао самопрегорну борбу добровољаца, па је из превелике љубави према њима испевао неколико песама, које су се певале широм Црне Горе. Једна песма гласи:
"Застава се српска вије,
Дошла војска из Србије,
Да помогне сивог тића,
Млад Војводу Ђуришића ..."
А друга:
"Гледала сам добровољце,
Из Србије младе борце,
Кроз гудуре Црне Горе,
За Краља се Петра боре ..."
Од послатог добровољачког батаљона остало је у животу свега 350 бораца, који су се у јуну месецу 1944. године вратили у Србију,јер су Немци ђенералу Недићу правили невиђене неприлике због његове сарадње са црногорским четницима, која је за крајњи циљ имала уједињење Црне Горе, Санџака и Србије.
Упркос томе,Ђенерал Милан Недић унапредио је Војводу Павла Ђуришића у чин потпуковника и поставио га за Помоћника команданта Српског Добровољачког Корпуса.
А у јесен 1944. године Димитрије Љотић послао је Војводи Павлу Ђуришићу специјалну мисију на челу са Ратком Парежанином, шефом Васпитне службе Српског Добровољачког Корпуса. О Парежаниновој мисији у Црној Гори биће посебно речи на другом месту.
Dopuna: 23 Jul 2012 22:53
Припадници СДК полажу заклетву
http://youtu.be/aLKcfheQsPE
|
Dajte nam informacije o ovoj temi i mante me "moralisanja"
