offline
- kljift
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Okt 2009
- Poruke: 7261
|
WS2 ::da ne zaboravimo Staljinovo ponasanje i reakcija kada su nemci uhvatili njegovog sina Jakova u WW2.
rezultat njegovog karaktera do zarobljavanja sina .
ma koliko bio on hladnokrvan , ako zarobljavanje i smrt sina Jakova nije ga psihicki pomerila u sred rata kada su ginuli milioni, moze se reci da je on svoj celicni karakter odavno izgradio.
ali , ako ga je smrt sina , pogodila, a on morao da glumi da je jak i da u ratu gde ginu milioni sinovi, nema mnogo mesta za emocije i licne krize, koje pretpostavljam morao da krije, da bi pokazao da je jak lider, onda su nemci, "domaci izdajnici" i ostala bagra kasnije - skupo platili njegovu licnu tragediju.
malo se prica, malo i razmilja o tome:
ako su nemci znali da je to Staljinov sin, a istorija kaze da jesu tu nema mnogo mesta za manipulacije,
njihovo ponasanje pokazuje da su oni znali , jer , negde sam procitao da su trazili razmenu- fon Paulus za Jakova, na sto ,navodno , Staljin odbrusio- ne menjam vojnika za feldmarsala ( mada mislim da je Jakov bio artiljeriski oficir),
detalji i nisu mozda toliko vazni, reakcija Staljina je za (straho) postovanje.
da se vratim na poentu, ako su nemci znali, a vukli su ga po logorima onda
znajuci koga drze u rukama, ima tu dva indikatora za njihovo ponasanje, narav, mentalni sklop, bar za vreme ww2 ...
- nepostovanje neprijatelja , posebno "nize rase", sto dovoljno govori koliko su bili sigurni u sebe ( visa rasa) i arogantni, na pocetki rata , dok je SSSR je bio jedan i jedini neprijatelj u ratu koga nemci nisu mogli da pobede, posebno kada se SSSR povratio i stao na nogama a to je u vreme dok drze Jakova u logor i kada su ga ubili. Veoma lako "izgubise " Jakova, na samo 35 km od Berlina ( logor u koji je ubijen)
- nisu bili sigurni ko je taj covek, mozda nisu znali, sto je skoro nemoguce, jer su ga imali cca 2 godine u logor. A pocinili su toliko zlocina rusima, do 1943 ( smrt Jakova) cak i kada bi licno doneli Staljinu i izvinili se zbog "greske", svakako bi nahebali.
u svaki slucaj, mnogi su se pokajali, dve godine kasnije, a ta "vlaga" drzi ih do dan danasnji 
Negdje sam pročitao da je Staljin uvijek bio hladan prema Jakovu (kada je pokušao samoubistvo zbog Staljinovog protivljenja njegovom prvom braku, Staljin je prokomentarisao kako ne umije ni da puca pravo pošto je Jakov promašio srce a pogodio pluća). Jakov je bio sin prve Staljinove supruge (jedino ljudsko stvorenje koje je možda volio). Jakov se i prije rata sam borio kroz život, valjda je bio elektroinžinjer ili tako nešto i sa svojom porodicom živio je skromno. Prije odlaska u rat došao je da se pozdravi sa svojim ocem koji mu je dao 10 rubalja i rekao "idi".
Na početku rata kao i mnogi zbog svog onog haosa bio ja zarobljen. Znali su Švapci ko je odnosno čiji je Jakov i prvo su milom pokušavali da ga prevuku na svoju stranu. Jakov je to odbio i valjda je bio podvrgavan gladi i izolaciji. E sad postoji više verzija njegove smrti, na primjer da više nije mogao da izdrži teror pa se bacio na ogradu pod naponom, da su ga na ogradu bacili sami Nemci kad su vidjeli da ne mogu da ga slome i treća da je upucan od strane stražara kada je odbio naredbu.
Tvrdi se i da je ono "neću da trampim kapetana za feldmaršala" izmišljotina Sovjeta. Stvar je u tome da kada su Staljinu saopštili da Nemci nude razmjenu za njegovog sina u zarobljeništvu, Staljin hladno odgovorio da on nema sina u zarobljeništvu. Jer rečeno je da se svi moraju boriti do kraja. E sad, ekipa iz Stavke i propagandisti su ocijenili da ovakav Staljinov stav ne smije u javnost jer je bezdušan i pravio bi štetu pa su smislili onaj humano nepokolebljivi o kapetanu - feldmaršalu. U moru svjedočenja/tračeva/ i ostalog tvrdi se i da je Staljin bio zadovoljan Jakovljevom pogibijom kao nečim časnim.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
