Staljingrad - zločin i kazna

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

какву је то онда заштиту пружало кад то сигурно буши 7,62 тт?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucky_One ::Sovjetska Borbena inzenjerija i specijalni odredi za urbanu borbu u Staljingradu su nosili zastitne grudne oklope kojih je bilo nekoliko vrsta,njih su vojnici zvali "Grudjiki" ,na slici vojnik nosi model oklopa SN-42 koji efikasno stiti torzo od vatre automatskog oruzja 9mm.
Lucky,
одакле је податак за употребу СН-42 у Стаљинграду?
Борбена инжињерија је почела да их користи од лета 1943, а на слици је акција из септембра 1943.

Са друге стране, овај модел је усвојен 1942, а имали су и раније моделе пре њега.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

искрено Лаки не делује ми да то може да заштити од 9мм.
на страни што су немци користили и заробљено оружје у калибру 7,62

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Занимљив совјетски документарац (пропагандни филм) из 1943.

• 1Ovo se svidja korisniku: VP6919
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leonardo ::@Khaless
Nemaju kulturu snajperista posto ceo zapad jos od vremena vitezova prezire strelce. U Americkom gradjanskom ratu ubili bi ih na licu mesta. Smatra se da je to posao za one najnze u drustvu iliti sljam. Eto Rusi drugacije misle. Njihov nacin zivota zahteva dobrog lovca odnosno strelca. Arijevcima to nije castan vid borbe. Platili su dobranu cenu svojom sujetom i gluposcu.

Nije to jedini primer njihove zaludjenosti. Takodje su IR uredjaje ostavili po strani u zavrsnoj fazi rata. Kada im je mogla doneti veliku porednost u borbi nocu.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Не бих могао са овим да се сложим. Од појаве ватреног оружја нема витешких борби. Има у једној нашој епској песми прича о Краљевићу Марку, који је на појаву пушака прокоментарисао да и највећа рђа може убити најбољег јунака.

Уосталом, и обичан војник без оптике на пушци се сакрије иза дрвета или било којег другог прикладног заклона, па дејствује. Никаква разлика између ова два стрелца, осим оптике на пушци. Немци су имали и обучавали снајперисте, према томе, није им било испод части да се боре и на тај начин. Имам филм Nazi sniper training, који је вероватно погледало доста чланова овог форума. Имали су снајпере, а који је разлог што су их мање користили или су их користили неадекватно је већ нешто друго, а свакако није њихов осећај за част. Што се њиховог витештва тиче, је л' у то спада и бомбардовање стамбених четврти града државе којој нису ни објавили рат? Нема ту части, друже...

• 1Ovo se svidja korisniku: hooraay
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dokumenti o staljingradskoj bitci se mogu naći i u Hrvatskoj. dragovoljačka hrvatska 369. pukovnija je sudjelovala u Staljingradskoj bitci u sastavu 100. lovačke divizije koja je bila u sastavu 6. armije i Von Paulusa od prvoga do zadnjega dana. Hrvati su prvi ušli u tvornicu Crveni oktobar i prepustili ju Njemcima. Ovi ju izgubili nakon dva dana i Hrvati opet vratili. Postoji puno dokumentacije, pa i dnevnici hrvatskih legionara. Da se razumijemo, 369. pukovnija nije bila ustaška postrojba, nego Njemačka sa dragovoljcima iz Hrvatske koji su se išli boriti protiv komunizma. osobno je Von Paulus odlikovao hrvatske legionare.




Naziv je dobila po istoj 369. pukovniji koja se u 1. ratu borila protiv Rusa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Route66 ::Dokumenti o staljingradskoj bitci se mogu naći i u Hrvatskoj. dragovoljačka hrvatska 369. pukovnija je sudjelovala u Staljingradskoj bitci u sastavu 100. lovačke divizije koja je bila u sastavu 6. armije i Von Paulusa od prvoga do zadnjega dana. Hrvati su prvi ušli u tvornicu Crveni oktobar i prepustili ju Njemcima. Ovi ju izgubili nakon dva dana i Hrvati opet vratili. Postoji puno dokumentacije, pa i dnevnici hrvatskih legionara. Da se razumijemo, 369. pukovnija nije bila ustaška postrojba, nego Njemačka sa dragovoljcima iz Hrvatske koji su se išli boriti protiv komunizma. osobno je Von Paulus odlikovao hrvatske legionare.
Може ли објашњење за поново заузимање фабрике Црвени Октобар?
Овде темељније наводе да су је поново заузели немци.

Кад спомену скорије објављен материјал, да ли у њему има материјала насталог после заробљавања?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Route66 ::Dokumenti o staljingradskoj bitci se mogu naći i u Hrvatskoj. dragovoljačka hrvatska 369. pukovnija je sudjelovala u Staljingradskoj bitci u sastavu 100. lovačke divizije koja je bila u sastavu 6. armije i Von Paulusa od prvoga do zadnjega dana. Hrvati su prvi ušli u tvornicu Crveni oktobar i prepustili ju Njemcima. Ovi ju izgubili nakon dva dana i Hrvati opet vratili. Postoji puno dokumentacije, pa i dnevnici hrvatskih legionara. Da se razumijemo, 369. pukovnija nije bila ustaška postrojba, nego Njemačka sa dragovoljcima iz Hrvatske koji su se išli boriti protiv komunizma. osobno je Von Paulus odlikovao hrvatske legionare.
Може ли објашњење за поново заузимање фабрике Црвени Октобар?
Овде темељније наводе да су је поново заузели немци.

Кад спомену скорије објављен материјал, да ли у њему има материјала насталог после заробљавања?
Nači ču sav materijal. Malo vremena.
poznato je da je u rusiji formirana jugoslavenska brigada od ostataka 369. pojačane pukovnije, pa su je rusi prebacili Titu i borila se sa partizanskim redovima. tito ju je rascijepkao i slali su ih na najgore frontove u jugoslaviji. naći ču materijale, pa možemo analizirati staljingrad i sudbinu zarobljene 369. točnije ostataka 369. p. pukovnije

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nešto mi ovde nije jasno, ako su se dobrovoljci javili da se bore protiv komunizma i iz najčistijih pobuda i ideala, kako to da su bili u partizanskim, dakle komunističkim jedinicama boreći se protiv svojih dojučerašnjih saboraca.
Šta je to ili sam se ja zbunio, ili je to menjanje strana kako vetar duva?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 27 Okt 2011 13:42

Lošmi ::Nešto mi ovde nije jasno, ako su se dobrovoljci javili da se bore protiv komunizma i iz najčistijih pobuda i ideala, kako to da su bili u partizanskim, dakle komunističkim jedinicama boreći se protiv svojih dojučerašnjih saboraca.
Šta je to ili sam se ja zbunio, ili je to menjanje strana kako vetar duva?

Ako uzmeš u obzi da su bili u ruskim logorima poslije pada staljingrada ( znamo kakvi su bili, od 100000 njemaca se vratilo u njemačku samo 5000, Von Paulus je živio poslije u istočnoj njemačkoj) a rusi su imali običaj novačiti za postrojbe. Neki pripadnici hrvatskih legija su se prijavili u takvu jedinicu. Nisu svi htjeli. Sam Mesić se našao sa Žukovom. Formirana je 1. jugoslavenska brigada pod zapovjedništvom potpukovnika Marka mesića, koji je i bio zadnji zapovjednik 369.p.p. Sam on je inače prije rata bio starojugoslavenski oficir. Opcije su takve bile. Rusi su im dali starojugoslavenske uniforme. brigada nije bila sastavljena samo od hrvata ili muslimana. bilo je tu svega pa i srba.
Evo ovo pročitaj pa če ti biti nešto bliže
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
To je bio užas!!!
imam negdje sliku iz tog doba gdje su u uniformama starojugoslavenski, ali ju ne mogu naći. tražim.

Dopuna: 27 Okt 2011 14:02

Evo sastav 1. jugoslavenske brigade
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 27 Okt 2011 14:25

Evo malo ( Hrvatska pukovnija 369. na istočnom bojištu 1941.-1943. : ratni dnevnik /. autor Milan Pojić )


Hrvatska legija 369. pojačana pukovnija
Početkom svibnja 1941 vlada Njemačkog reicha zatražila je od vlade NDH da se formiraju dobrovoljne Hrvatske postrojbe za borbu na istočnom frontu. Gradovima diljem NDH ljepili su se plakati koji su pozivali Hrvatske mladiće na borbu protiv Boljševizma. Očekivao se odaziv od oko 3000 mladića. Ali odaziv je bio daleko veći. Prijavilo se preko 12 000 Hrvata za borbu rame uz rame sa Wermachtom. Na kraćoj vojnoj obuci u Hrvatskoj odabrano je 5000 najspremnijih i najsposobnijih boraca za zahtjevan boj na istočnom frontu. U Hrvatsku legiju također se uključilo 400 zrakoplovaca te oko 500 pomoraca.
Nakon ispraćaja u domovini legionari su vlakom krenuli prema Stockerau na specijalizaciju za istočni front, koju su nastavili u Dollersheimu, na poligonu "Lehrgang". 31. srpnja 1941 godine legija je položila zakletvu Fuhreru, te time usla u punopravni sastav Njemackog wehrmachta. Uključeni su u 100. Njemačku diviziju. Zapovjedništvo legije preuzeo je pukovnik Mrakulj.
Prva bitka legije dogodila se 13. listopada 1941. u Ukrajini na prilazu gradu Harkovu.U nastavku vojne akcije prema Harkovu legionari su gotovo samostalno slomili boljševistički otpor u Poltavi. Hrabri Hrvatski mladići zauzimali su rov za rovom, te tjerali Boljševističke postrojbe na istok.
Zrakoplovne legionarske jedinice sudjelovale su u bombardiranjima Moskve te u borbi s Ruskim lovcima. Mnogi legionari položili su svoje živote u zračnim obračunima iznad središta boljševizma. Svoj udio u borbi protiv Boljševizma imali su i Hrvatski pomorci, koji su bili raspoređeni u šest minolovaca i jednu podmornicu, te su uglavnom služili kao zaštita konvoja municije i goriva za istočno ratište.
Bitke na kopnu su nastavljene u proljeće 1942. 13. ožujka legija zauzima Golubovku. 17. svibnja legija zauzima Gusarovsku, što je i bio službeni početak operacije "Fredericus", bitke za Kharkov. 18 svibnja legija je sve dublje prodrla u boljševističke redove. Napad je započela u 4 h. U 5 sati pala je Gromovuja Balka, u 5.30 Očertino, u 8.30 Besarbovka. Jedinice Crvene armije bile su zaprepaštene takvim brzim prodiranjem kroz njihove redove, zbog čega su legiju prozvali "Čortova divizija" tj "Vražja divizija". Dan kasnije zajedno s Njemačkim jedinicama legija je ušla u Kharkov.
Nakon Kharkova legija je nastavila napredovanje uz bok Njemačkih jedinica prema Staljingradu. 25 lipnja legiji stiže novi komandant, pukovnik Pavičić.
17. srpnja započela je odlučujuća bitka legije, pa i cijele 6 Njemačke armije, bitka za Staljingrad. Hrvatska legija bila je namjenjena da nastupi u udarnoj špici napada. 24 kolovoza nastalo je opće slavlje među legionarima, na horizontu su ugledali obrise Staljingrada, toliko iščekivanog grada gdje će se odigrati odlučujuća bitka za njihovu sudbinu, kao i cijelog Njemačkog reicha i nove Europe. Svoja borbena djelovanja toga su dana zaustavili u selu Boljšaja Rosoška, gdje su čekali završnu zapovjed za njihov konačni ulazak u grad. 24 rujna legiju je i osobno posjetio poglavnik dr. Ante Pavelić u pratnji viteza Francetića. Već sljedeći dan naređen je ulazak legije u Staljingrad, po čemu je postala i ostala jedina ne-Njemačka jedinica koja je ušla u grad. Bitke u gradu bile su teške i iscrpljujuće. Svakodnevno su se vraćali vojnici sa fronta u lijesovima prekrivenima Hrvatskom zastavom te položenim šljemom sa Hrvatskom šahovnicom uprljanom krvlju. Njemačke jurišne grupe grabile su ulicu po ulicu, zgradu po zgradu, a sa njima i Hrvatska legija. 29. rujna Hrvatska legija zaposjeda Crveni trg te kolodvor I. Pukovnik Pavičić obavještava generala Fon Paulusa: "Hrvatska legija ušla u centar grada".
22. listopada legija sudjeluje u napadu na tvornički kompleks Crveni oktobar. Vodile su se teške borbe prsa o prsa. Legionari su u okršajima često koristili i noževe i bajunete protiv crvenih neprijatelja. Njemačko-Hrvatski napad je odbijen. Major Brajković izvještava kako Rusima stalno pristižu pojačanja, a kao učinkovito oružje rusa pokazali su se molotovljevi kokteli.
11. studenoga dogodio se odlučujući napad Njemaca i Hrvata na položaje Crvne armije u kompleksu Crvenog oktobra. Pionirski bataljun ojačan Hrvatskom legijom krenuo je u napad na halu 4, čime je trebala biti okončana bitka za Staljingrad. Položaji su im bili samo 50-tak metara od hale 4. Nakon što je bio odbijen napad Njemačkog pionirskog bataljuna kapetana Weltza, na red su došli legionari. Uz povike "Za dom spremni" polako su se probijali do ulaza u halu. Hala je već bila gotovo osvojena, kada je došao poziv iz štaba legije da se što prije pošalje jedinice u stožer zbog napada Ruskih komandosa. Tako je ionako prorijeđena mrtvima Hrvatska legija postala još oslabljena. Boljševističke trupe bile su već gotovo do potpunosti dotučene kada im je stiglo pojačanje kroz tunel ispod tvornice od obale Volge. U Protunapadu su odbacili legionare i pionirski bataljun natrag na stari položaj. Toga krvavoga 11.11. 1942. poginulo je 50 legionara i 100 ih bilo ranjeno boreći se za 50 metara spaljene zemlje.HRVATSKI VOJNIK ZA VRIJEME NDH
Tri dana kasnije ponovljen je napad na halu 4, sa legionarskim odredom i sa šest novih tek pristiglih pionirskih bataljuna. Nakon teške i neizvjesne borbe hala 4 je napokon zauzeta, ali bilo je već prekasno. Volga je već bila zaleđena te su Rusi mogli bez problema prelaziti sa jedne obale na drugu. Nova pojačanja stizala su svakodnevno iz Sibira.
Ruski protunapad dogodio se južno i sjeverno od Staljingrada te tokom rijeke Don, i tako okružio kompletnu šestu armiju, a s njome i hrvatske legionare. Tada je postalo sasvim jasno da ni pad Staljingrada više nema nikakva smisla. 24 prosinca započelo je povlačenje iz Crvenog oktobra. Legionari sa svojim njemačkim kameradima odlučili su radije umrijeti nego predati se. Krenuli su u besmislenu borbu prsa o prsa sa Crvenom armijom, jurišajući sa bajunetama i bacajući ručne bombe. Municije više nije bilo. Cijelo vrijeme front je bivao tučen jakom atiljerijskom vatrom sa istoka. To više nisu bile borbe za grad, već za ruševine.
U ponedjeljak 11 siječnja započeo je posljednji protunapad Hrvatske legije. Vojnici su se prisjećali junačke pogibije Nikole Šubića Zrinskog u ratu protiv Turaka, te poput njega jurnuli u sigurnu smrt. Nije preostao niti jedan legionar koji nije bio ranjen ili mrtav. Neki su i ranjeni nastavljali pružati otpor, dok su imali municiju. 22 siječnja su i posljednji legionari završili svoje živote pod gusjenicama sovjetskih tenkova. Hrvatski "Drang nach Osten" zauvjek je završio u ruševinama Staljingrada.