Streljačko naoružanje Crvene armije vs streljačko naoružanje Vermahta

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče Mosinke i K 98 ja ni jednu ne bi izabrao da ne moram. Već smo rekli da su to puške iste vatrene moći tako da je manje-više svejedno. Ali ko bi uzeo Mauzerku na -20 usred ruske stepe? Meni između njih u ratnim uslovima nema nikakve razlike.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, HP 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ideja da Mauzerka ne radi a Mosinka magicno radi na -20 je krajnje cudna.

• 8Ovo se svidja korisnicima: vathra, ssekir75, Bane san, MB120mm, Deko1, HP 35, voja64, Georgius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Nov 2014 22:47

bojank ::Skrabalo, podatak o DP je bio iznesen davno na ABG, ako se ne varam iz neke knjige gde su bili izneseni brojevi naoruzanja koje su poslali Sovjeti. ZB su naravno sacuvani jer su koristili standardnu municiju. Bren-ovi su prodani, ali neki su zavrsili po aerodromima (jer je JRV imao .303 u naoruzanju). Ujak je imao obuku sa jednim sredinom '70ih.

Sto se tice pistolja iz tenka zbog oblika puskarnica dejstvo sa TT je dovodilo do kacenja navlake i zastoja (izvor - originalno Sovjetsko uputstvo za T-34 ranih modela). Zbog toga je Nagan ostao pa posle raspisan konkurs za pistolj "gole cevi" gde je Vojevodi pobedio. Podatak za P-38 je iz internet izvora, od Maksima Popenkera.
PPSh nije pasovao u puskarnice kako treba, bilo je skoro nemoguce pucati iz istog iz tenka (sto zbog toga, sto zbog dugackog kundaka). MP-40 je bio dosta bolji. PPS-43 je posle deljen tenkistima, u prvim posleratnim tenkovima - T-44/IS-3, rani T-54 (model 1947 i 1949) PPS-43 je naoruzanje posade, AKS je uveden kao naoruzanje posade u T-54 modelu 1951 i T-10 teskom tenku prvi put.
Hvala na odgovoru. Pitao sam pošto već oko tri nedelje pišem jedan serijal o puškomitraljezima koji su korišteni tokom WW2 i nikako mi broj DP27 koji smo dobili od Crvene armije ne prelazi 2500. Sa druge strane, ZB je tokom čitavog rata bio najčešći PM na teritoriji Jugoslavije i potpuno mi je neprihvatljiva tvrdnja kako je 1948. godine JA imala (po toj matematici) svega oko 300 "Zbrojovki". Pa, ja sam po skladištima video na stotine konzerviranih ZB 1989. godine, i to samo u III armijskoj oblasti. Oftopičarim za medalju, ali baš tada sam naleteo na dokumentaciju kako je Bren u većoj količini prosleđen i ideološki bliskoj organizaciji poznatoj pod nazivom Ελληνικός Λαϊκός Απελευθερωτικός Στρατός.
Dobro, jasno je kao se iz onih rupica ne može dejstovati pištoljem koji ima kretanje navlake nakon opaljenja, odnosno - može doći do rnjanja navlake u otvoru. Uputstvo za T34 nalaže i proceduru pri napuštanju oštećenog tenka, koju niko uračunljiv ne bi sprovodio u realnoj situaciji. U tenku nema prostora za smeštaj standardnog naoružanja, posada mora imati kratkocevno oružje kako ne bi iskakala goloruka (iako mi na mnogim fotografijama raznih vojski deluje kako je bilo tenkista koji nisu nosili baš ništa, identično kao i oni u bombarderima).
Da budemo na momenat realni, ako se tenk ne odbrani mitraljezima od pešadije - nije mnogo vajde ni od automata, a kamoli pištolja/revolvera kroz one otvoriće. Kratak automat s preklopnim kundakom je bolje rešenje od PPŠ41, ali bolji u smislu da se posada nakon napuštanja tenka ima čime boriti i odbraniti. Pištolj je samo sredstvo očuvanja u životu dok se ne dođe do puške ili automata, odnosno dok se ne utekne od belaja. Uostalom, setite se JNA i APi u OMJ jedinicama.

Dopuna: 06 Nov 2014 23:05

Deko1 ::Što se tiče Mosinke i K 98 ja ni jednu ne bi izabrao da ne moram. Već smo rekli da su to puške iste vatrene moći tako da je manje-više svejedno. Ali ko bi uzeo Mauzerku na -20 usred ruske stepe? Meni između njih u ratnim uslovima nema nikakve razlike.
Nismo se razumeli, očigledno. Postaviću stvari ovako: hipotetička je pretpostavka kako se nalazimo u (recimo) 1942. godini, a imamo sva sadašnja saznanja o svojstvima i mogućnostima pešadijskog naoružanja WW2. Treba da se odlučimo šta ćemo poneti (ili opremiti svoje borce) u zahtevnim uslovima velikih borbi na Istočnom frontu:
- TT33 ili P38
- Mosin 1891/30 ili K98 (standardne i snajperske verzije)
- SVT40 ili G43
- PPSh41 ili MP40
- DP27 ili MG34
- Gorjunov ili MG42 na postolju.
Kao što lepo reče Bojank, ni ja nisam bio u prilici da nađem argumentovano i smisleno pojašnjenje kako to Mosin hoće a Mauzer neće da funkcioniše na niskim temperaturama. Tu se već zalazi u mitove i babologiju, jer ko je iole više koristio obe puške zna u kojoj meri su zastoji ređa pojava na nemačkom rešenju repetirke.
Biću krajnje subjektivan, ali upravo su vojničke repetirke oružje s kojim imam najviše iskustva a isprobao sam čak i raritete za naše područje poput Arisake i Springfield 1903. Pored toga i u ličnom posedu sam imao paletu repetirki, da bih se na kraju odlučio da zadržim samo K98. Mnoge su dobre, neke odlične, ali za nijansu je najbolja.
Naročito bih istakao ono što je na forumu više puta pisao gospodin Ltcolonel: razne komisije (nepotism excluded) su razmatrale vojničke repetirke i uvek je Mauzer bio najbolji a Mosinka pri dnu liste. Osim komisijskih nalaza i zaključaka, valjalo bi malo da se prouči i zaostavština naših predaka koji su u oba rata gledali da na svaki način pribave neku drugu pušku.
Da ne bude zabune, nisam germanofil i rusofob. PPSh41 s okvirom mi je najbolji i najdraži automat Drugog svetskog rata, poverio bih mu život bez rezerve.

• 7Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san, Georgius, Deko1, HP 35, voja64, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da skratimo priču:
Komisije i u Kraljevini Srbiji i u Kraljevini Jugoslaviji (tj SHS) i u FNR Jugoslaviji su imale znatno bilje mišljene o puškama sistema Mauzer od pušaka sistema Mosin. Jedina prednost Mosinke je bila u tome što je NOVA Mosinka bila preciznija od Mauzerke. Namerno sam nglasio nova jer se cev kod Mosinke vrlo brzo habala i ubrzo je početna brzina zrna dramatično opadala u odnosu na onu kod nove puške. Mosinka je bila isuviše dugačka puška i vrlo nezgodna za korišćenje pogotovo iz zaklona. Zbog metka nije bilo moguće napraviti kvalitetnu kratku pušku kao što je to urađeno sa Muzerkama. Zatvarač kod Mosinke je bio daleko teži za raskapanje i sklapanje i uopšte održavanje. Nišan komplikovaniji itd ...

• 2Ovo se svidja korisnicima: HP 35, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ајде пошто је псотављено питање чиме би опремили трупе 1942. да се "пријавим"

тт33, к98, г43, ппш, мг42. зашто баш овако? просто да не може простије - унификација муниције а што баш 7,9 кад сам рекао да је 7,62х54р бољи? па због мг42 на постољу то постоље је чудо невиђено, а тај митраљез машина за млевење меса. исти је разлог и за 7,62 тт, шпагин је господ бог за мп40, а много типова џебане = велика главобоља.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, AS, HP 35, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Skrabalo ::Kao što lepo reče Bojank, ni ja nisam bio u prilici da nađem argumentovano i smisleno pojašnjenje kako to Mosin hoće a Mauzer neće da funkcioniše na niskim temperaturama. Tu se već zalazi u mitove i babologiju, jer ko je iole više koristio obe puške zna u kojoj meri su zastoji ređa pojava na nemačkom rešenju repetirke.
Можда се мит ослања на ситан детаљ око мазива за оружје - наводно су Руси у мазиво, у време ниских температура, додавали неку количину дизела (бензина, петролеја или чега већ), што је снижавало његову густину и спречавало стишњавање.

А колико сам могао да схватим, и сама конструкција затварача Мосинке, свих седам делова, је са кудикамо већим толеранцијама од Маузерке и "ландара" током циклуса пуњења/пражњења пушке.

Заједно, мазиво одекватно за температурне услове и "слободније" толеранције у изради, можда могу да буду повољно тло за настанак мита кога помињемо.

Иначе, када би требало да бирам шта бих сам окачио о раме, одабрао бих Маузер (можда чак рађе и британски "Патерн 14").

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, aleksmajstor, HP 35, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Управо тако. Опет бих подсетио на један кратак текст Била Ганстона који је објављен у уводнику монографије ''Мигови''. Када су немачке инжињере, после ''сецирања'' једног заробљеног Т-34 питали да ли могу да направе исти такав тенк, суштина одговора је била следећа: ''Не, такав не можемо јер не би прошао нашу фабричку контролу''. Текст се завршава речима: ''Остало је историја...''.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zorge ::Skrabalo ::Kao što lepo reče Bojank, ni ja nisam bio u prilici da nađem argumentovano i smisleno pojašnjenje kako to Mosin hoće a Mauzer neće da funkcioniše na niskim temperaturama. Tu se već zalazi u mitove i babologiju, jer ko je iole više koristio obe puške zna u kojoj meri su zastoji ređa pojava na nemačkom rešenju repetirke.
Можда се мит ослања на ситан детаљ око мазива за оружје - наводно су Руси у мазиво, у време ниских температура, додавали неку количину дизела (бензина, петролеја или чега већ), што је снижавало његову густину и спречавало стишњавање.

А колико сам могао да схватим, и сама конструкција затварача Мосинке, свих седам делова, је са кудикамо већим толеранцијама од Маузерке и "ландара" током циклуса пуњења/пражњења пушке.

Заједно, мазиво одекватно за температурне услове и "слободније" толеранције у изради, можда могу да буду повољно тло за настанак мита кога помињемо.

Иначе, када би требало да бирам шта бих сам окачио о раме, одабрао бих Маузер (можда чак рађе и британски "Патерн 14").

A možda je poenta u tome, što se na velikom mrazu oružje ne podmazuje? Čini mi se da tako piše u prastarom pravilu za pušku M-48 i oružje iz tog vremena.

• 3Ovo se svidja korisnicima: AS, HP 35, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Негде начух, колико је тачно - ограђујем се,како се много ловаца луфтвафе враћало са пола пута због ниским температурама блокираног оружја и оруђа. Успели су да од заробљених руских авиомеханичара и оружара дођу до цаке. За екстремно ниске температуре, сво мазиво се скидало, чак прало бензином, до сувог. Јесте дрљало, али рад беше без проблема.
Сад, може да буде, али не мора да значи?

Такође запамтих причу о групи К&К војака (патрола, десетина?) која је на тромеђи ( Орјен, Бијела Гора) смазана од вукова. Зима неке 1916/17. затварачи на манлихерима бlокирани смрзнутим мазивом? Мада, колико знам драге саплеменике, не би ме чудило да су припомогли у првој фази, па оставили тела комшијама вуковима? Ада чуш, вазда еколошки!

• 5Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Deko1, HP 35, voja64, Gerilac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 07 Nov 2014 13:55

dobri covek ::...A možda je poenta u tome, što se na velikom mrazu oružje ne podmazuje? Čini mi se da tako piše u prastarom pravilu za pušku M-48 i oružje iz tog vremena.

Bravo.
Konacno neko da da tacan odgovor, a da ne mrsomudi. Cela prica o Mosinki i Mauzerki potice iz 1.s.r., zime 1914/15. kada je nemacki PS predvidjao da se oruzje maze i na minusu jer su imali neku super-dobru mast koja ne bi trebala da smrzne. I nije, ali samo kada je bila nova. Problem je sto vec posle 6-12 meseci stajanja ista je gubila svoja svojstva i pocela je da steze... Pa je bilo zastoja Mauzerki. Kada su (jako brzo) uveli da se oruzje ne maze na debelom minusu problemi su nestali.

Dopuna: 07 Nov 2014 13:57

Zorge ::...
Можда се мит ослања на ситан детаљ око мазива за оружје - наводно су Руси у мазиво, у време ниских температура, додавали неку количину дизела (бензина, петролеја или чега већ), што је снижавало његову густину и спречавало стишњавање.

Jok, jednostavno nisu mazali na debelom minusu. Stavio sam nacin nastanka te price, ista je resena tako sto su i Nemci odustali od mazanja.

Citat:
А колико сам могао да схватим, и сама конструкција затварача Мосинке, свих седам делова, је са кудикамо већим толеранцијама од Маузерке и "ландара" током циклуса пуњења/пражњења пушке.

Landara ali ima i drugih problema zbog kojih je dosta sklonija otkazima od Mauzera (ne preterano sklona, ali u klasi repetirki definitivno nije u vrhu pouzdanosti). Kao sto rece ltc, ko je mogao da bira nikada Mosinku nije izabrao.

Citat:
Иначе, када би требало да бирам шта бих сам окачио о раме, одабрао бих Маузер (можда чак рађе и британски "Патерн 14").

Inace M1917 za repetirku. Modifikovana Mauzerova akcija, brzina repetiranja Enfield-a, odlicni nisani. P14 gubi zbog metka sa ivicom.

Dopuna: 07 Nov 2014 14:02

Sirius ::Управо тако. Опет бих подсетио на један кратак текст Била Ганстона који је објављен у уводнику монографије ''Мигови''. Када су немачке инжињере, после ''сецирања'' једног заробљеног Т-34 питали да ли могу да направе исти такав тенк, суштина одговора је била следећа: ''Не, такав не можемо јер не би прошао нашу фабричку контролу''. Текст се завршава речима: ''Остало је историја...''.

Ta prica je mit, glavni problem je bio druge prirode.
Imali su oni DB-ov prototip VK.30.02 od 34-35t, koji je bo mnogo racionalniji od Pantera i prakticno "nemacki T-34", sa ispravljenim manama 34-ke (normalna kupola i bolja preglednost) - ali problem je bio sto je odluceno da se ne ide na dizel motor vec na benzinac...

Dopuna: 07 Nov 2014 14:05

Dadatak - 7.62x25mm je bio jako dobar (verovatno najbolji) izbor za automate u 2.s.r. zbog visoke pocetne brzine koja je omogucavala polozenu putanju i samim time veliki efikasni domet. Stavicu kasnije podatke JNA o automatima, 7.62x25mm domati imaju ubedljivo najveci efikasni domet.

Dopuna: 07 Nov 2014 14:10

Evo dodatka/
Rafali od 5 i 10 metaka na 25 i 50m
5 metaka preko toga.
20 metaka (2 ili 4 rafala) na svakom rastojanju
Stojeci stav.

Sveukupno, od najgoreg do najboljeg:
Sten, MP-40, Thompson M1A1, Beretta, PPSh, M56.

25m - 100%

50m:
- Sten - 80%
- ostali - 95-100%

100m:
- Sten - 50%
- MP-40 - 60%
- Thompson - 70%
- ostali - 90%

150m:
Sten - 30%
MP-40 - 35%
Thompson - 40%
Beretta - 65%
PPSh - 70%
M56 - 80%

200m :
Sten - 10%
MP-40 - 15%
Thompson - 15%
Beretta - 25%
PPSh - 35%
M56 - 45%